tuturututu

evo ga i onaj sutrašnji tojest 3001. blog na ovoj adresi, pa da vidimo po čemu će biti toliko poseban.

ni po čemu.

po Ničemu.

juče sam se prekasno setio da sam ove "neradne" dane mogao da iskoristim za duatlon, to jest biciklom do podnožja planine pa brdsko trčanje pa biciklom nazad.

i rekoh to ću da ostavim za danas, pošto je juče već prošlo jelte.

i danas ne odem ujutru na trčanje a ionako sam imao nešto da popravljam, opet na crveno slovo, ove stvari baš biraju kada će da se pokvare ili slome.

i onda posle posla iskrsne sat i malko neke obaveze i ne ostane mi dovoljno vremena za duatlon, što sam naravno OPET prekasno shvatio pa sam sa mesta gde sam planirao da zavežem biciklu samo produžio dalje u vožnju.

malo eksperimentalnih prolazaka ovde-onde, i to je to.

anegdota bi mogla da bude sledeća:

(šta ovo znači kada mi ne radi caps lock? 

moram levim malim prstom da držim shift i da tako 

kucam ako hoću velika slova NEŠTO NIJE U REDUUUUU)

elem na jednom od onih mtb maratona su dva momka na gravel biciklama išla napred sa mnom, tj nas trojica smo otišli svima ostalima.

i bio sam zadivljen kako oni savladavaju i uspone a posebno spustove po kamenjarima, sa onim uzanim gumama poput na city bike-ovima.

čak i bez amortizera, a ja kao opremljen mesnatim kramponkama i oni mi odu na spustu!
shvatim da je sve stvar prakse.

anegdota je kada je jedan pitao drugog - kakve su ti te nove gume?
a ovaj je kao iz topa odgovorio - sranje!!!
haha, neš ti balkanca impresionirati, možeš sto godina biti inžinjer u good year ili michelinu, srbenda će ti reći da je sve to sranje.

i tako se meni dogodilo par puta da sam bio oduševljen što imam neke kao dobre gume, i biciklu, a evo danas mi se opet desilo da krenem sa najgorom biciklom, najgorim gumama od pet dinara, bez amortizera i ničega, i da prođem po takvim klizavim kamenjarima na kakvima sam uvek bio SREĆAN što sam eto kupio novi mtb jer INAČE NE BI MOGLO.
kad vidider vraga, može i sa najgorom biciklom.

bez po muke.

eto.