e pa tako sam sa iks zapeta ipsilon godina i meseci odvozao jednu od onih frtalj-epskih dogodovština koje su mi nekada bile rutina a sada su postale nešto egzotično.
tipa ono svaki čas sam trčao 42km na treningu a sada jednom godišnje na trci ako i toliko.
ima taj jedan krug koji ode magistralom ka crnoj gori i posle 60km skreneš levo i otpozadi (gledano odavde, a spreda gledano na karti) se popneš na divčibare, i onda samo zatvoriš krug koji izgleda kao recimo slovo b.
a možeš i kontra smerom kazaljke na satu mada je manje zanimljivo, jer ako ovaj donji krug tako odvezeš onda se najlepšim delom sjuriš 60 na sat i svi ti najbolji pogledi ti prolete u nekoliko minuta pa posle opet gledaj u asfalt.
a kad se penješ kao ja juče, onda provedeš skoro sat vremena na tom najlepšem delu, eto zašto tojest eto zato.
kada ovako malo vozim kao ove godine, onda mi je sve iole udaljenije jako izazovno i to što je nekada bilo "dosadio nam krug od 80km, ajmo na onaj duži od 130" sada je dužinaaaaaaa.
i dobro postoji prečica iz kosjerića kojom sam juče išao, tu se izbaci taj bespotreban deo po ravnom i ostanu samo gola brda sa sve jednim zaprška usponom na subjel, koji mi juče čak i nije teško pao.
nadam se da će ova vožnja od samo 90km ali sa preko 1700m uspona da mi bude neki breakthrough posle kojeg će mi ostatak godine krenuti nabolje i naduže i najače.
Nema komentara:
Objavi komentar