evo ja sam započeo 3000. blog i već bih mogao da očekujem neku medaljicu peharčić plaketicu što da ne, načeo sam milenijum pa što ne bih slavio kao da sam ga i završio.
a nije lako pisati blog rođaci moji, jer da je lako, piso bi ga svako.
što bi rekao bosanac u kanadi, pisali blogove, ja pobedio.
jutros sam nakon duuuugo vremena, tačnije od beogradskog bolnog maratona, otaljao jedan nazovi trening trčanja, i sad sam odjednom počeo da se osećam kao prâvi trkač.
na tom segmentu na stravi držim treće mesto sa ovim novim profilom na kojem se nisam povezao ni sa jednim trkačem, da ne maltretiram ljude svojim šetnjama.
imam tu samo par lokalaca landara zvrndara đaka pešaka žestoke rekreativne kategorije.
elem jutros sam se lepo izračunao da pre pripreme za posao imam ravno dva sata vremena, to je prednost (jedina) toga što me kučići svakog jutra probude oko 5.
i rekoh ajd na trčanje, imam fore i skoknit biciklom do napuštanja šireg centra, i za brdski krug od 10km, i da se lagano vratim kući.
nisu mi noge bile nešto, više onako polunešto, ali bolje nešto nego ništa.
nekako sam uz jako niske pulseve a solidnu nelagodu u nogama otrčao taj uspon od 3.66 km, i dalje nizbrdo do kraja odnosno početka kruga, te sveukupno završio s prosekom 5'11''/km, unatoč +270 / -270 metara visinskog sadržaja.
dakle na 10km prosečan nagib mi je bio 5.4% s tim da su mi prva dva kilometra ravnjikava pa je sva neravnica podeljena na preostalih osam kilometara.
kad završim posao nadam se nekom skoknjavanju negde biciklom,
malo izletić malo rikaverić.
napokon je i strava dodala neki novi cover, oni stari su svi redom bili sačuvaj bože, taman da pomisliš ako ovakvi trče ja radije ne bih više.
Nema komentara:
Objavi komentar