ponedjeljak, 6. lipnja 2022.

još sedam maličanstvenih

imamo veličanstveno i maličanstveno jelte.
a ovo drugo nema veze sa malinama nego sa mojom malenkosti ili malenkošću, ovisno pričamo li na rvackosrpskom ili na srpskorvackom.
svane lepo jutro, odjuriš na trčanje.

napraviš plan biciklom donekle, pa se odmah u gradu setiš da je noćas grmelo tutnjalo i padala kiša s tučom, i da su makadami u baruštinama, pa promeniš plan.
odeš samo do kraja šireg centra biciklom, što u ovoj varošici izađe jedva kilometar i po s kraja na kraj, pa odatle na (ipak) asfaltni krug.
skontaš da je i to bilo knap pred posao.

onda ti ipak ostane vremena za blog, jer kao imaš 20 minuta fore.
pa upališ kompjuter, pa dok se svuda uloguješ i pogledaš prognoze, prekrstiš se triput zbog najavljenih novih kiša i grmljavina, pljucneš triput na istok i na zapad da rasteraš oblačnost, otvoriš mejlove, pogledaš šta je to toliko alarmantno na fejsu da bi ti slao obaveštenja (ujni rođendan!), i već je prošlo pola vremena.

onda otvoriš blog da bi pisao o jutrošnjem trčanju pa shvatiš da nema ništa specijalno u tih 11 i po km, a nema ni u jučerašnjoj vožnji od 60 i nešto (neki deo nisam snimio?) kilometara, osim vrućine i sparine.
piše da je bilo plus 32 što i nije neka strahota ali se jutros na kućnoj meteo stanici upalila lampica upozorenja za vlagu, kaže 65%.
moram upalit neku grejalicu da to malo prosuši.
ili da nasečem par kila bajatog leba na tanke kriške i raširim po podu da upija vlagu, i onda kad se ubuđa da ga bacim u reku divljim patkama.

ono što me čudi je da mi ništa ne smeta kad odem ujutru na trčanje pa popodne na bajk čak ako i trčanje nije baš lako nego bude po sparini i po brdima, a ni bajk ne bude lagan jer i tu bude ihahaj uspona i koječega.
nešto ne štima, ili ulazim u formu ili je fatamorgana.
a ovih sedam iz naslova, to je broj blogova do one okrugle cifre od 3k.

Nema komentara:

Objavi komentar