četvrtak, 16. lipnja 2022.

halfić

vidim ja da mi je trčanje zatrokiralo i odlučim da jutros nešto nadoknadim.
savršeni plan bi bio da mi je uspela ideja do kraja, ali i polovična je morala da me zadovolji.
naime imao sam dva sata jutarnje fore pre posla, i računao koliko mi treba da stignem do velike akumulacije na zapadu, 16km od grada.
dakle ako bih trčao 21km, to mi je 9+9km OD NEKE TAČKE do podnožja brane, plus 3km trougao da se popnem na branu s jedne strane, pređem popreko duž jezera, i strčim s druge strane.
ali avaj, do tih 9+3+9=21km, trebalo mi je pet kilometara biciklom, što kroz grad nije tako brzo, i taman ispadne da za to ipak nemam vremena.
plus rizikujem da dođem tik do cilja, i da zbog cajtnota ne mogu da se popnem do kraja, i onda bi ispalo da sam se previše vozao, uzalud.

tako sam odvozao samo kilometar i po do izlaska iz grada, odatle otrčao 10.5km i okrenuo nazad za total od 21km, i stigao kući taman na vreme da se istuširam.
kae tue.
ispao mi je prosek 5'20''/km za trčanje sa 126m uspona što i nije ništa naročito, to je prosečan nagib staze od 1.2%, ja to zovem "blago valovito", ispod 1% bi bilo "ravnjikavo" valjda.
treba jednom lepo definisati tu nomenklaturu.
prosečan puls 134 što naizgled govori da bih ovako mogao sto kilometara no nešto mislim da ne bih mogao ni maraton.
pulsevi su bili niski ili zbog neispavanosti ili nečeg drugog, a noge uopšte nisu bile presrećne što trče u zadnjih dvadesetak minuta.
uostalom 1h52' baš i nije jeki rezultat na polumaratonu :-)
naravno da nisam ni jednog trena zapeo ni prešao u tempo trčanje, no svejedno.
u 9h je već postalo vruće, srećom bilo je podosta senke i vetrića.
petak će biti laganini dan za slučaj da u subotu odem(o) u Kulu na trku, tamo uvek ima par brojeva viška za nas seoske selebritije koji se nećkaju do poslednjeg časa.

Nema komentara:

Objavi komentar