Jutros pak šofera nisi mogao ni svećom da nađeš. Ni-gde ži-ve du-še. Trebalo mi je da prođem kroz pola grada dok nisam shvatio da je danas "subota pred nedelju pred novu godinu" pa je logično da su svi još uvek u krevetima. Hvataju zalet za sutrašnje bdenje do 5 iza ponoći. Prave zalihu kao oni iskusni što pokušavaju da na maratonu prođu prvu polovinu što brže. "Jer posle će ionako hodati". Pa kako i ne prohodao, kad si ga tako stručno taktički napao...
Elem uhvatio sam trkački crveni talas pa sam morao na svakom pešačkom da se osvrćem, pazeći da slučajno neka policijska patrola nije krenula u dokoličarenje, no naravno da nisu. Nakon barem 4 pretrčavanja na crveno sam iz pustog grada produžio u pusto predgrađe, svo vreme hvatajući svaku moguću prečicu kuda inače nikada ne trčim, jer sam imao samo "sat i malko" a ceo krug na koji sam pošao ima 15km pa bi mi na ovakvim drvenim nogama trebalo brat bratu 1h20. Sec ovde presec onde, uspeo sam da ga naseckam na 13.7 a možda je moglo i par stotina metara kraće.
Šta će biti sutra? Da li će biti dovoljno toplo za biciklu, ili samo za trčanje? Da li ću uopšte trčati ili ću samo otići na pešačenje, ili ću naprotiv čak i pretrčati normu? Samo jedan dan, a toliko pitanja...
Opusti se, to su samo brojke. Moj brojač za 2017-tu se jučer zaustavio na 1996,71 km. Iako imam cijeli dan da pretrčim tih 3 i sitno kilometara neću da se zamaram. Niti ću od toga da se pomladim niti da budem bolji. Ako bude sreće biti će još kilometara. Sretno
OdgovoriIzbriši