Nisam još počeo da igram plesove za prizivanje kiše sunca snega i ostalih čarolija ali sam kao pravi urođenik od jutra do mraka raspoložen za gledanje u nebo i predviđanje vremena. Oće neće oće neće. Voli me ne voli me. Da skratim uvod, mislim da ću u nedelju ipak na trku.
Zadnjih par dana sam se malo, kako da kažem, odmorio. Ponedeljak i utorak sam trčao "kao mutav" pa sam u sredu bio mrtav umoran. Onda sam (nakon jutarnjeg) umesto popodnevnog trčanja otišao na biciklu pa mi se svidelo, pa sam u četvrtak otišao malo duže a u petak (danas) JOŠ duže. Ne treba mi više od par dana da od bicikliste postanem maratonac, a nakon pola godine mi isto tako treba samo nekoliko dana da se vratim u onu drugu ili prvu ličnost.
No sada je, nadam se, preskok samo privremen. Nekako sam se bio zasitio trčanja: Trka pa dužine pa ubrzanja pa dužine pa Trka pa ajmeeee od toga bi crkao i mrtav konj a kamoli živ čovek. Sad sam pak video da se prognoza dosta ublažila, i opet mi se trči, možda. Nešto će kao malo da paducka u subotu popodne, pa će da zahladni ispod nule, pa će pola noći opet nešto slabo da letucka, i to je sve. Nedelja sunčana, vedra, lepa.
Ok, na vetrovitih +3° se niko nije baš "ugrejao", ali je suvo i sunčano vreme ipak puno bolje od prošlonedeljnih beogradskih +2 sa snegom pa kroz baruštine. Pritom je moguće prijaviti se i platiti na licu mesta, i eto kvake koja je falila u Beogradu. Svako normalan voli da trči sa brojem i da svih 100% učestvuje u takmičenju.
Jeste sve ovo neobavezno, ali valjda je uvek i bilo. Čak i kad smo vozili za bic. klubove, kad se setim putovanja starim autom 300km do Niša u cik zore pa vozimo hronometar na +41 pa se vraćamo autom nazad na +50 a u kolima ništa od hrane pa smo pojeli kilogram šećera u kockicama. Pa subota dan odmora pa u nedelju sve opet isto 2 puta po 300km na nekim tropskim temperaturama, pa od jutra do mraka dok se sve kategorije izmenjaju na stazi državnog prvenstva pa kasno noću na ugodnih +34 jer je zahladilo. Leden znoj na potiljku a škoda favorit pokušava da nadjača muziku iz auto-radija dok su svi prozori širom otvoreni i verovatno u takvom stanju troši bar 10 litara na 100km kad pošteno nagaziš gas.
PA ŠTA?
Ako nešto voliš, ti ćeš to raditi.
Šta da je sutra državno u maratonu? Sve je to u glavi. U Nemačkoj nije nikakva sramota završiti deseti na prvenstvu u bilo kojem sportu. Eto mogućnosti da se motivišeš. Ne moraš sebi uvek da kažeš ma ovo je neka "DŽ" trka, šta ja tu tražim. Možeš i da kreneš lagano i da brojiš ko je sve ispred pa na pola trke da sebi zadaš neki cilj, kao kroz igru. Ako si 13-ti hajde da probam da uđem u 10, ako si 7-mi hajde da vidim da li je peto mesto dostižno. Na licu mesta svakakva zabava može da se osmisli. Ako ti je do igre, do traženja nekih čari u životu.
A ako išta dozvoljava to istraživanje mogućnosti u drugima i u sebi, onda je to upravo maraton. Svašta možeš i da naučiš, ako umeš da posmatraš u analiziraš. Ovo sve u drugom licu onaj biciklista govori meni kao maratoncu a ja čas klimam glavom potvrdno a čas onako sumnjičavo.
Tako se odjednom sve okrenulo, izgleda. Ja sam se relativno odmorio, sutra treba da vidim šta me ovo golica u gluteusu i kako će se ponašati na trčanju, i da odlučim da li za nedelju dolazi u obzir duatlon od 2h vožnje auta + 3.5h trčanja + 2.5h auta (veća je gužva uveče).
Nema komentara:
Objavi komentar