Mačak

Što se tiče onog razglabanja o kilometrima, naravno da je bilo uzaludno. Svako ko je ikada od mene nešto čuo ili pročitao zna da su to sve Stranice Dnevnika okačene mačku o rep. Iako toga ne možete uvek da se setite, obzirom da imamo psa koji se zove Mačak meni ovakve rečenice uvek budu posebno smešne. U tom aranžmanu siroti Mačak ispadne jelka a moji blogovi postanu novogodišnje trakice loptice konfetice i šljokice. 

To je ovaj sa slomljenom pa nakrivo sraslom nogom, biće da je moja genetika:

Elem, obzirom da sam juče na trčanju MOŽDA shvatio da su oni neki kučići što smo ih bezuspešno hvatali otišli trbuhom za kruhom dva kilometra uzbrdo i sada spavaju na drugoj gomili smeća u skroz drugoj serpentini (ali barem na 120m većoj nadmorskoj i čistijem zraku), postoji pozamašna verovatnoća da ću opet odskakutati do tamo i povesti prikolicu u vidu Lole na bicikli. Tako bih neplanirano (život nije plan, jel tako - tako je) danas pretrčkarao još 15-ak km i promašio sve one lepe brojke o kojima sam fantazirao.

Ako ugađaš broj kilometara u godini onda će broj za decembar ispasti neki bezveze, kao i broj u poslednjoj nedelji koja se ovaj put poklapa sa završetkom godine. Neki broje te "kilometre tjedno" no ja na to nisam baš obraćao pažnju jer osećam da je 7 dana predugo za ciklus treninga, a prekratko za dugoročne statistike i zaključke. Stoga mi i te nedeljne kilometraže stalno skaču od par desetina kilometara (kad mi naleti zgodan period za biciklu) do par stotina km. Onomad sam imao 3 uzastopne nedelje sa po 300-nak km, kada sam se ganjao na Stravi za titulu Budale Meseca. Kad već toliko pričamo o statistikama, eto da napomenem da čak ne znam ni koja mi je najveća tjedna kilometraža EVER.

Jutro je može se reći prošlo, i kao i svakog dana čija satnica nije uokvirena poslom ili drugim obavezama, upravo mi se uključuje signalna lampica koja kaže - kreni na trening pre nego što bude prekasno! Jer ako prođe još pola sata onda ćeš sačekati još pola sata za prigodan termin za pred-podnevnu kaficu, i malu užinicu, i odjednom te umesto u 10h eto teleportovanog u 13h i češkaš se po glavi gde su prošla tri sata života nigde šta si radio ništa ili što bi rekao Toma Zdravković hej mladosti zašto prolaziš hej starosti brzo dolaziš.