nedjelja, 31. prosinca 2017.

Mačak

Što se tiče onog razglabanja o kilometrima, naravno da je bilo uzaludno. Svako ko je ikada od mene nešto čuo ili pročitao zna da su to sve Stranice Dnevnika okačene mačku o rep. Iako toga ne možete uvek da se setite, obzirom da imamo psa koji se zove Mačak meni ovakve rečenice uvek budu posebno smešne. U tom aranžmanu siroti Mačak ispadne jelka a moji blogovi postanu novogodišnje trakice loptice konfetice i šljokice. 

To je ovaj sa slomljenom pa nakrivo sraslom nogom, biće da je moja genetika:



Elem, obzirom da sam juče na trčanju MOŽDA shvatio da su oni neki kučići što smo ih bezuspešno hvatali otišli trbuhom za kruhom dva kilometra uzbrdo i sada spavaju na drugoj gomili smeća u skroz drugoj serpentini (ali barem na 120m većoj nadmorskoj i čistijem zraku), postoji pozamašna verovatnoća da ću opet odskakutati do tamo i povesti prikolicu u vidu Lole na bicikli. Tako bih neplanirano (život nije plan, jel tako - tako je) danas pretrčkarao još 15-ak km i promašio sve one lepe brojke o kojima sam fantazirao.

Ako ugađaš broj kilometara u godini onda će broj za decembar ispasti neki bezveze, kao i broj u poslednjoj nedelji koja se ovaj put poklapa sa završetkom godine. Neki broje te "kilometre tjedno" no ja na to nisam baš obraćao pažnju jer osećam da je 7 dana predugo za ciklus treninga, a prekratko za dugoročne statistike i zaključke. Stoga mi i te nedeljne kilometraže stalno skaču od par desetina kilometara (kad mi naleti zgodan period za biciklu) do par stotina km. Onomad sam imao 3 uzastopne nedelje sa po 300-nak km, kada sam se ganjao na Stravi za titulu Budale Meseca. Kad već toliko pričamo o statistikama, eto da napomenem da čak ne znam ni koja mi je najveća tjedna kilometraža EVER.

Jutro je može se reći prošlo, i kao i svakog dana čija satnica nije uokvirena poslom ili drugim obavezama, upravo mi se uključuje signalna lampica koja kaže - kreni na trening pre nego što bude prekasno! Jer ako prođe još pola sata onda ćeš sačekati još pola sata za prigodan termin za pred-podnevnu kaficu, i malu užinicu, i odjednom te umesto u 10h eto teleportovanog u 13h i češkaš se po glavi gde su prošla tri sata života nigde šta si radio ništa ili što bi rekao Toma Zdravković hej mladosti zašto prolaziš hej starosti brzo dolaziš.

Nema komentara:

Objavi komentar