juriš

Kao što sam i predviđao, noge su mi danas iznenadno postale di-na-mit-ne! Tačnije samo sam pretpostavljao. Ma nisam ni pretpostavljao, više sam se nadao, i to ne naročito osnovano nego onako "daj bože". Ali puno bolje zvuči kad kažeš da si nešto predvideo. Kul.

Uglavnom tu ima jedna dvo-tema. Nešto je taman a nešto je previše, i 2) ista stvar je u jednom trenutku života malo a u drugom puno. Da krenem od 2) dakle kad si

AAAAAAAAAAAAA to je treća tema!
vratiću se kasnije

... dakle 2) kad si u naponu snage, u formi, mlad jak junac telac kobac, onda tako mažeš mažeš sve možeš nemaš išijase nemaš tako te probleme i sve je to super turbo ultra giga. Treniraš 27 puta nedeljno futinzi teretane istezanja gimnastika lopta za pilates radiš plankove trbušnjake savijaš gvožđe čistiš oluke cepaš drva centriraš točkove rokneš hiljadarku svake subote ma sve to ide samo od sebe.

Dvadeset godina kasnije uradiš hiljadarku pre trke i odjednom ti bude puno. Pomisliš trebao sam da uradim 10x100m onako na tehniku na ritam na privlačnost i fotogeničnost, nisam trebao da pobijem devet milijardi ćelija baš u mišićima koji će mi sutra trebati.

1) isto tako čak i kad si mlad nije baš optimalno otrčati u subotu polumaraton kao nadražaj za maraton u nedelju. Mnogi su sigurno i probali, mnogi od njih su i preživeli, nije to problem. Nego 2) sve to vremenom postaje napornije nego što je bilo u onim najboljim danima koje najradije pamtimo. Tako da 1) u svakom trenutku postoji neki optimum, i toga moramo biti svesni. Taman da se nadovežem trećom temom koju sam odavno planirao za blog.

3) život može da se podeli u 3 najglavnije faze. Prva faza je DETE, možeš da skačeš do plafona od jutra do mraka i sutra opet i sutra opet, i NIKADA nisi umoran. Onda dođu kasne dvadesete ili rane tridesete, jednog dana pomisliš ma šta je to 20 kubika drva šta to seru da treba da podelim na dva ili tri dana ja ću to da spičkam do mraka i navališ kao da je olimpijada i sutra se probudiš sa bolom u leđima od kojeg ne možeš ni da ustaneš iz kreveta. Dobar dan delijo, upravo si doživeo da saznaš da život ima i drugu fazu NISI VIŠE DETE. Budeš tako sav popišan sedam dana piješ brufene diklofenake šta kurac bolovi to se slučajno desilo pa ja sam od čelika nema tu labavo i za par godina OPET BAAAMMM leđa ili koleno ili ahilova ili neko šesto sranje. I tako malo po malo dođeš u neki period života kad si se navikao na bolove lekove terapije kiropraktičare jer SVE SE TO DÂ SREDITI i jednog dana ćemo biti kao novi. Dok ne shvataš da si već pri kraju DRUGE faze i čekaš da te lekovi i fizioerapeuti vrate u stanje deteta koje će sve moći, odjednom te zaskoči BAAAMMMM TREĆA FAZA. Poslednja burazeru. Faza zvana NEUPOTREBLJIV. Više ne moraš ni drva da cepaš. Dovoljno je što si živ, što jedeš piješ sereš pišaš i nešto malo raduckaš, i sledećeg jutra ćeš se probuditi umoran i ukočen. PA OD ČEGA ZABOGA??? Od života burazere, od života. Što bi rekla stara kineska poslovica - ej drugovi jel vam žao rastanak se primakao. To su vam tri faze, nema ih više nažalost, mada bi nam dobro došla još poneka između, onako poput marende.

E sad da spojim 1) i 2) uđe tako ludilo u čoveka pa iako mu je pre 10 godina bilo "taman" da uradi hiljadarku pred maraton, on danas uradi hiljadarku na najstrmijoj ulici u gradu. Jer je pre 10 godina u onom tekstu pisalo da "napor DO 3 MINUTA može da ima pozitivne hormonske odgovore organizma dan uoči trke, povećava skladištenje glikogena u upotrebljenim mišićima i do 30%, a ne ostavlja nikakav značajan zamor na telu". Dakle ako je pre 10 godina tri minuta bilo taman, otkud je danas taman pet i po minuta taštu ti poljubim??? Normalan čovek bi otrčao 800m nadajući se da će da ubode ispod 3 minuta, ili bi otrčao 4x200m to je još malo lakše kad se podeli, ili bi jednostavno uradio samo nekoliko laganih ubrzanja ("strides") i završio posao. Ja otrčah trku pre trke, divno.

Barem sam kreirao novi segment na Stravi, i sada sam naravno vodeći jer se do dana današnjeg nijedna druga budala nije ni setila da juriša uz tu ulicu. Bravo ja! Kako mi čarobno blog zatreperi punim sjajem u ovakvim trenucima, jer se blog zove Hamartia, a rekosmo da je to ona zla karma koja prati Heroja koji će uvek napraviti neki previd zbog kojeg će izgubiti dobijenu bitku, ili što bi turci rekli "napraviti od gotovog veresiju". Ajd da vidimo koliko će me ova greška sutra koštati, bilo na trci ako uspem da isteram auto iz garaže, ili kod kuće ako ova bela lavina nastavi celu noć da nas zatrpava.