petak, 15. prosinca 2017.

hoćeš-nećeš

Nekad se desi da iznenada udarim po trčanju, bicikli, jednom, dvaput, triput, danas, sutra, prekosutra. Kako mi fino ide ovo nabrajanje, muka je zaustaviti se. Juče i danas sam pak više bio u fazonu "nećeš". Ne kao da ja to kažem sebi nego ona viša sila koja određuje sve. Neki to zovu Motivacija, neki Glikemija, neki Hematokrit, a neki "lepša polovina".

Juče sam nakon živahnog jutarnjeg trčanja napokon prelomio i skupio volju da skratim jelku. Imamo dve jelke, jedna se već osušila i obrasla bršljanom a druga je "skoro suva", no ima na par grana sa po nešto malo zelenih iglica. Ona suva je bila visoka nekih 10m pa joj je vetar pre par meseci slomio vrh koji štrči preko kuće i sada je ostalo nekih 7-8m.

Ova malo veća je bila recimo 13m, a sada kad sam je skratio je malo viša od ove manje, negde je na 8 ili 8+ metara. Zvaću je 8+, kao mog zamzunga. Sve grane ispod 6m su bile suve i njih sam odsekao jednu po jednu sa zemlje, tojest sa merdevina koje su stajale na zemlji. Onda sam merdevine vezao na dno ograde od terase, u visini njihovog vrha sam ostavio par metara jelke sa sporednim granama, i iznad toga odsekao sve iznad.


Obzirom da nisam imao nikakvu radnu ni planinarsku opremu, jedino što sam mogao je da dobro vežem merdevine za ogradu od terase, i za samo drvo na vrhu, a ovu žutu gurtnu za šlepanje automobila sam spojio sa ovim cevima na kojima na slici stojim (kuda se penjem na krov), i koristio je prvo kao gelender, a zatim da se na nju malo naslonim dok drugom rukom sečem.

Imam i električnu testeru kojom bi sve išlo nekoliko puta brže no za nju mi trebaju obe ruke a ja nisam imao dobru platformu na kojoj bih stajao. Svo vreme sam morao da se držim jedom rukom za drvo, i da sečem drugom. Srećom imam odličnu malu ručnu testeru koja seče kao laser. U biti i električna testera je to isto samo radi puno brže, dakle rukom nije nemoguće samo je sporije i treba dosta strpljenja.

Nekih metar i po iznad sam vezao drugu gurtnu i bacio je na krov, pa kad sam presekao 80% debljine stabla popeo sam se na krov i jako povukao, tako da se sav taj vrh slomio u željenom pravcu i pao na krov. Obzirom da je i taj "mali" vrh imao preko 5m onda sam na krovu nastavio da sa njega sečem granu po granu i bacam na zemlju, a na kraju sam i samo stablo presekao na 4 dela po metar - metar i po, i spustio ih užetom tih 7m, na koliko je oluk iznad dvorišta. Nisam mogao da bacim da ne bih razlupao beton dole, jer metar drveta od pedalj prečnika nije baš lagan kao perce, ko god se ikada grejao na drva zna o čemu pričam.

Elem nakon te operacije i čišćenja svog krša je već bio pao mrak pa sam samo odveo psa u šetnju i to je bilo sve za juče, jutarnjih 16km i fizikalisanje. Jutros sam naravno bio sav "polomljen" pa sam samo otrčao laganih 12km nakon kojih sam odmah znao da bi pokušaj još jednog trčanja večeras bio samoubistven.

Kao što rekoh na početku, nekad uradiš više od planiranog, a sad je ispalo da sam evo dva dana trčao "samo" po jednom i "samo" 16km + 12km, što mnogima verovatno nije "SAMO" ali eto, kad navikneš na više onda na iste stvari gledaš skroz drukčije. Zato ću za vikend biti odmoran pa se može reći da će dva minusa dati plus. A meni hibiskus (kako kaže kineska narodna).

Nema komentara:

Objavi komentar