nedjelja, 24. prosinca 2017.

gaćice

Astigmatizam je nepravilnost rožnjače zbog koje tačkicu vidimo kao crticu. Kad ne nosim naočari onda (sa daljine veće od 50cm) na monitoru tačku vidim kao malecki zarez, a zarez vidim kao malo podužu zapetu. Više-manje. Eto objašnjenja zašto teško prihvatam tačke u životu. Pretvaram ih u zapete. 

Još sam u mislima u tamo nekoj 2008-oj recimo, kada su mi neki ljudi pričali kako im dan krene naopako ako ujutru uz kavicu nemaju moj novi blog. Onda ja zapnem čak i kad mi se ne piše naročito, jer ipak je to velika odgovornost ako nekim poznanicima zbog mene dan može početi bolje ili lošije. I prođe neki treći dan toliko natrpan da se tek sutra setim da ništa nisam napisao, pa brže-bolje u 6 ujutru natipkam nešto tek da nikog ne izneverim. 

Eh, to su bila vremena - reče neki tamo solunac. Kada su ljudi bili povezani sa drugim ljudima. Danas kao da čoveku ne postoji Neko poseban. Prijatelj više nema ime i oblik. Prijatelj je svako ko je tog trenutka online. Lajkovaćemo ono što je na raspolaganju. Nedostajanje je izumrlo. Život se sveo na slučajne zamene, koje su uzgred budi rečeno sve manje zanimljive, sve manje lepe, sve manje pametne, i sve manje inspirativne. 

Ako često skokneš da vidiš šta ima novo i obično zaključiš "opet ništa", da li se tešiš da je sve to vredno zbog par bisera nedeljno? Ako unapred znaš u kojim ćeš izlozima videti biser, zašto svakog dana traćiš sate i sate na razgledanje deponije? Internet je postao najobičniji virus koji ovisnicima iz godine u godinu snižava kriterijume vrednosti. 

Kad-tad pašćeš toliko nisko da ćeš stisnuti i na reklamu sa strane, jer u sredini (zbog koje si došao) nema ništa interesantnije. Stisnućeš i na idiotski naslov neke kao bajagi "vesti". SKANDALOZNO! JEZIVO! Svaki taj borbeni poklič marketinških sektaša ti govori - pusti prijatelje, porodicu, ma pusti i samog sebe, dođi kod mene. 

Došlo je doba u kojem zaista postoji "hleb bez motike". Manipulatorima taj hleb kupuju svi koji nemaju bolju ideju kako da potroše svoje vreme nego na - bacanje! Pa klikću levo i desno. Ubijaju vreme. Kakav divan izraz. 

No ako ćemo pošteno, uvek je bilo ljudi koji su "ubijali vreme". Paaa, onda je možda ovako i bolje. Bar neka neko od toga ima koristi. Pisao bih još ali mi u vrhu ekrana trepće ljubičastim slovima "HTELA JE SAMO DA SE POČEŠE I NEĆETE VEROVATI ŠTA JE NAPIPALA U GAĆICAMA!!!!!". Kladim se da je buva, ali moram da proverim.

2 komentara: