fartlek

Šta da vam pričam. Video sam da će da bude i hladno, i malo leda na stazi, i vetra. Jedino sam se suncu radovao. Zato sam ipak umesto šuškavca ili prsluka uzeo nešto probojno, što će dozvoliti da bar malo znoja ispari kad mi je leđni vetar. Mislim, 3.5 sata u šuškavcu na suncu, nije dolazilo u obzir. Na treningu obično nosim vetrovku bez rukava koji se skidaju i taj prsluk mi dobro dođe da zaštitim stomak od ledenog vetra ili kišice. Ovo je ipak trebalo da bude nekakvo tempo trčanje, koliko god da je na kraju ove polomljene godine u meni ostalo T od tog _empa.

Kontao sam (bez pokrića) kako ću imati za kim da se malo zaklonim kad idemo na vetar, jer je prognoza bila više nego jasna, uzvodno jak u grudi, nizvodno u leđa. No čim se raščistila gužva svi su se zaklonili iza mene pa sam u drugom krugu usporio kao da sam na samrti, pa me je dobar deo te grupe prošao. E onda sam već mogao da trčim svoju trku.

U trećem krugu sam upravo na vetar znatno pojačao i razbio svoju polovinu grupe u paramparčad, i stigao slabiji odsek prvog dela Bivše Grupe. Tipovao sam (i to bez pokrića) da će led da se otopi do trećeg kruga no zadržao se sve do kraja. Na 4 mesta po 10 metara, pa nazad isto, pa 10 krugova puta sve to, dođemo do 800m trčanja po ledu. Na to dodati 20 "mrtvih" okreta oko čunja, i vetar koji je sve pretvorio u deonice.

Zadatak se umesto "3.5 sata Dužine" iznenada pretvorio u "10 puta stići do gornjeg okreta". Kažem gornji jer je uzvodno, koliko god Dunav tu bio "ravan" morao si se valjda popeti bar pedalj na tih 2km? Nek računa ko ima vremena, ne znam ni kolika je razlika u vodostaju između Novog Sada i recimo Iloka, pa to treba podeliti sa udaljenošću da se dobije tačan pad po kilometru...

Naravno da je presudan bio vetar jer sam veći deo tog trčanja uzvodno uz Dunav pokušavao da savladam višom kadencom i trčanjem na prednjem delu stopala, dok sam se nizvodno vraćao "odmarajući" se na petama. Baš me zanima kako su drugi doživeli to da se ova Dužina jednostavno nije mogla otrčati ravnomerno. Vidim da se pre kraja 10-og kruga zaustavilo negde oko 1/4 učesnika što je povisok procenat, jer znamo da Maratonci obično ne odustaju osim ako baš moraju.

Iskreno sam svakome ko me je pitao kako se osećam odgovorio NIKAKO! Subota me je ipak dotukla, jer sam nakon nekoliko bic. vožnji (završno sa 3h tempa u petak) u subotu ipak morao više da se odmorim, a ja sam sat i po hvatao neke male kučiće po šumi uz 30% nagib kroz lišće i granje, da bih popodne prvo sačekao kišu pa tek onda otrčao hiljadarku uz najstrmiju ulicu u gradu.

Ono što je dobra vest (!) je da mi ništa lošije nije bilo kako je maraton odmicao. Trome noge u drugom i trećem krugu, trome u devetom. Jedino sam u desetom bio siguran da sam malo pojačao no brzine su ostale iste. Kojih desetak sekundi gore ili dole, krugove sam redovno vrteo oko 20 minuta da bih maraton završio za okruglo 199. Negde sam išao sa puno više napora uz vetar, kada je bio najjači, i pokušavao da se odmorim nizvodno, a u mirnijim krugovima sam se trudio da držim sličan osećaj u oba pravca.

Sve u svemu popravio sam onaj neslavan SB (rekord sezone) u kojoj sam istrčao samo 3 maratona, no i to "samo" je bilo dovoljno da se utakmica Maratoni : Prelomi završi sa 3:2. S tim da do kraja godine više nema prostora za maratone, a za prelome ima još čitavih 20 dana. Proletos Plitvice 3h34 (4 meseca nakon preloma), i jesenas Ada Ciganlija 3h24 (8 nedelja nakon DRUGOG preloma) Novi Sad 3h19 (nakon 12 nedelja).

prosečan puls 148
prosečna kadenca 91
prosečna brzina 4'42''/km