četvrtak, 25. siječnja 2018.

(nije) vojska

Kad bih se svakog dana budio u isto vreme, jeo iste obroke, radio iste stvari, nešto kao u vojsci recimo, onda bi bilo puno lakše pratiti telesnu težinu. Ovako, jednom otrčiš 10 a jednom 30 kilometara, jednom ujutru jedeš džem a drugi put tunjevinu, jednom si do mraka sit nakon kasnog ručka / rane večere  u 16h a jednom ogladniš pa nešto pojedeš pre spavanja, i ode svaka statistika u peršun. Posebno su bili nezgodni obroci oko praznika jer su prepuni soli. Naizgled minimalna večera od četvrtine tanjirića u narednih par sati očajnički "zatraži" nekoliko čaša vode da bi se organizam detoksifikovao od viška soli i eto belaja.


Na dnu ove excel stranice se bolje vide brojke kada su pretočene u grafikon. Prvih 7 dana godine više manje ok, onda 7-8-9 januar dani lokalnih religijskih svetkovina sa prazničnim ručkovima gostima i novim kilogramima soli i soli... A ako i pokušaš nečeg se rešiti na dužim treninzima dođeš samo dotle da dodatno dehidriraš pa se naliješ sa još par litara bilo čega a svaki litar je težak kilogram i opet eto belaja, sutra na trening krećeš težak kao parni valjak.

Nakon toga sledi desetak dana vraćanja u normalu s tim da me je i želja za trčanjem opet nešto "koštala" jer kao što je opšte poznato dugački treninzi povećavaju apetit. Još kad ih spojiš nekoliko, onda dođe do uvodnih znakova pretreniranosti koju organizam po pravilu pokušava preduhitriti sa povećanjem unosa hrane. No sada bar ne mogu kriviti božić :-)


Da bih se još preglednije snašao u moru brojčica izvukao sam na dnu tabele i proseke. Kad uračunam ceo januar ujutru sam nakon buđenja i pišanja imao 66.8 kg, a na trening sam kretao sa 67.7 kg. To je možda i GLAVNA brojka oko koje bi se sve trebalo vrteti. Kakve šanse imam protiv nekog "konkurenta" koji na startnoj liniji polumaratona stoji sa 63 kg???

Nakon treninga (ili samo šetnje ako je dan odmora) sam imao 66.2 kg a na spavanje sam odlazio sa 67.6 kg. Što je sve (sve pobrojano) puno bolje od onih jutarnjih 68+ koje sam imao prošle godine, no kad se štipnem za bokove i mišice lepo se vidi nalepljeni "višak" zadebljane praseće kože koje bi se trebalo otarasiti do kraja proleća, da ne kažem Plitvica.

Kad malo razmislim naravno da je logično da je dostizanje RACE težine jednako zahtevan "posao" kao i dostizanje forme. Otprilike sam shvatio da je upornost isto što i glupost. Možeš sa ovih 68 kg stajati na startu 300 sledećih polumaratona i nećeš se pomaknuti na tih par minuta brži rezultat, koliko god se jako "nadao". Naravno da isto vredi i za maratone.

I NARAVNO da isto vredi i za odnos trening:trka. Apsolutno je besmisleno očekivati neko spektakularno bolje vreme na trci od onog na svakodnevnom trčanju. Kad sam na treninzima rutinski trčao Tempo od 21km za 1h24-1h27, logično je da sam na trkama išao 1h20. Ali trka nije državna lutrija na kojoj možeš sa platom od 400€ uplatiti jeftin tiket i nadati se premiji u milionima. Nema tu prostora za velika nadanja i sreću. Svaki trening je jedan mali test, i treba biti slep pa ne videti šta ti testovi govore. Baš isto kao i vaga.

Nema komentara:

Objavi komentar