jagnjeće brigade

Kao i uvek u vreme Božića i Nove Godine, drugi dan zaredom srećem ljude očigledno nenaviknute na pešačenje, kako se rumenih obraza već u podne penju stazama ka manastiru ili se vraćaju nizbrdo u grad. Neko neupućen bi se zapitao šta su to toliko zgrešili kad im osećaj krivice ne dozvoljava da u ove praznične dane odspavaju do podne kao sav normalan svet, ne znajući da su samo zapucali da uspinjanjem ka bogu istope sve što su proždrali na novogodišnjim trpezama. Hodočašće umesto povraćanja, to je izgleda neki moderan oblik bulimije. Vaistinu pečenje. Ne mari, dok ima savesti ima i nade. Samo što su jedna molitva i jedna duža šetnja godišnje malo slab tim u borbi protiv 365 jahača holesterolske apokalipse.