O blože grešio sam. Nisam te napisao na vreme. Čak ni u crticama. Sad nam je gugl dao onaj "notes" da pribeležimo sve ono što smo u vreme faksa zvali "teze". Prepisuješ recept za proju koji nije ništa više od dve šoljice ulja dve čaše brašna bla bla i još napišeš da su to bile "teze" pa moš zamisliti stepen ludila jednog fizičara. Dva-tri života kasnije evo me bez ikakvih teza došao blogu na istinu.
Dan bez trčanja. Bojkot trčanja. Nakon silnih hladnoća evo ga dan sa +8 nivesa celzijusa i PAF ja na biciklu pa juriš ka ski stazama. Stigao sam do lepog pogleda na Divčibare sa prekoputnog brda i kružno se vratio kući. Jedan od najstandardnijih krugova uopće. Obožavam ga koliko je težak. Sutra ću ubaciti sličicu u blog ako se setim.
Mtb-om od 15kg sa kramponkama sam na tih 52km napravio 24+ prosek uz par problema sa ukočenim vratom i menjačem koji me je zezao jer se od zime malo kočio. Ima i on 20-ak godina. To je za menjač ljudskih 80. Zadnjih 19km skoro ravnih sam odvezao na maksimalnom prenosu 44×12. Spora kadenca, za snagu. Zaboravih dotle u žaru borbe sa pedalama da sam navodno bio umoran od 7-8 uzastopnih dužina na trčanju. Doduše bio sam umoran ujutru, a trening je bio posle podne, možda se i to negde računa.
I onda sam nakon svih ostalih obaveza opet zalegao u fotelju dok mi ovo kuvano meso sa hrenom ("špic-rebra") napusti želudac i još sam pustio doktora hausa kojeg do pre par dana nisam dugo video, možda 3-4 godine. Ovo je neka godina u kojoj je šef bolnice debeli crnac od 100 milona dolara, ako to nekome nešto znači. I ona mala zgodna crnka je napustila posao pa je ostala samo buljava šefica. Bljak. I eto, prođe i veče dok si rekao hren.
Planovi su mi evo odjednom okrenuti kao palačinka kad zagori sa jedne strane i onda je u prevrtanju pride i pocepaš na komadiće. Prognoza kaže nekoliko sunčanih dana sa tipa 9-10-10-14 stepeni pa ću taman svoje nogice počastiti blokom bic. vožnji. Otpao je hendikep half u VŽ koji je do jutros imao 75% izgleda da ćemo počastiti prisustvom, a 99% ću propustiti i posmatranje ulične trke u subotu, tu u centru grada, iz prostog razloga što se ceo događaj uvek rastegne od 12-15h upravo u doba dana kada je najtoplije i kada ćemo biti na vožnji.
Već godinama se tu nema šta ni videti, 4 jača seniora + 4 polutalenta + par juniora na 5km, jedna i po seniorka vredna čekanja u cilju na 3km, i patetična trka raštimovanih veterana & rekreativaca na 1km. Pre toga naravno desetak trka dece po razredima. Prošla su vremena kada sam ja to pobeđivao sa 2'44'' i još po klizavim pešačkim.
Nemam pojma gde su nestali atletičari... Kad sam počinjao da trčim na svakom polumaratonu je po desetak ljudi stizalo do 1h10, sada u godini imaš deset puta više polumaratona i uđeš u top 5 sa 1h28. Nekad nisi ni znao ko su i odakle su svi ti momci koji trče polumaratone po 3'20"/km, sada su društvenim mrežama zavladali ultra-popularni "pobednici" koji tom brzinom ne mogu ni hiljadarku. Kakva nam je država, školstvo, zdravstvo, sudstvo, privreda, vojska, parlament, pozorište, film, muzika, takva nam je i vanstadionska atletika, i rekreativni sport. Era krosfita. Golo govno.
Nema komentara:
Objavi komentar