srijeda, 17. siječnja 2018.

lotus esprit


Kad sam bio klinac imao sam dosta onih minijaturnih automobilčića od kojih je jedan bio Lotus Esprit i tada sam mislio da je to najbrži putnički auto na svetu. Obzirom da je igračka bila samo 7-8cm "velika" nisam imao pojma kako to zaista u prirodi izgleda. A nisam imao pojma ni koliko će se estetika menjati narednih decenija, pa mi danas ovo čudo izgleda kao obična kockasta kanta. Lepši mi je i tristać, barem izgleda kao automobil, ovo više liči na sekiru.

Ceo ovaj uvod je normalnom čoveku već dovoljan za blog a meni je kao što rekoh samo uvod, i to ne ceo nego jedva pola! Što reče onaj vic - ne znam odakle da počnem pa ću od Kulina Bana... (to je izreka naših baba i deda, nemoj mi tu od kulina bana nego pređi na stvar)

Elem danas je umesto Lotusovih "4-5 sekundi od nula do 100" temperatura u samo par sati sišla sa 13.5 na 2.2 Celzijusa. I to će biti večerašnji blog.

Ujutru krećem na trčanje, Lola malo kasni pa u sobi nameštam jastuke (one za baštensku garnituru) na pod i radim vežbe za leđa "prvi put nakon drugog preloma". Ovo već zvuči malo bolesno... Muči me podizanje leve ruke od poda kada ležim potrbuške. Kao da u tom ramenu uopšte nema rikverca. Biće bolje, valjda. Možda.

Krećemo zajedno, nakon nepunog kilometra skidam biciklistički dres dugih rukava ispod kojeg imam dve podmajice (rupičaste) pa zatim skidam jednu i bacam joj na guvernalu, pa oblačim dres nazad. Onih +9 koje sam ugledao na termometru u vrtu već deluju zastarela informacija. Sunčano je i, brate, toplo! Pravo proleće, jupi!

Trčim dalje, 4km zagrevanja pa 5.2km uzbrdo i to sam odštopao ne baš kao The Hronometar ali onako sa 4/5 gasa. Ipak sam umoran od juče, ali nedovoljno umoran da bih se nešto "odmarao". Tako smo i na bicikli često u nekom "leru" između dva jača dana ubacivali "malodušni hronometar" što bi bila vožnja od nekih 25km ali ne na anaerobnom pragu nego na 5-10 otkucaja niže.

Kad sam došao na prevoj zaustavio sam štopericu i malo razgledao ceo venac planina analizirajući gde ima koliko snega, obzirom da je južni vetar savršeno raščistio vazduh i planine 20km udaljene su se videle "kao na dlanu". Kad sam se vratio kući bilo je preko 13°, vau! Za juče su najavili 12 pa je skoro celog dana bila magla i +5, za danas su najavili hladnu kišu kad ono gle, prolećni dan.

Nekako odmah iza trčanja sam shvatio da imam još lufta do posla pa sam odjurio da se provozam "odmarajuće" biciklom tu jedan ravan mikro kružić od 21km kojim nekad i trčim. Dok sam se spremio već je počela kišica, dok sam uzeo šuškavac već je prešla u kišu, dok sam opet pogledao na termometar već je bilo +9...

Vratio sam se sleđenih šaka i odmah ušao u kadu sa sve patikama jer su mi se i noge smrzle obzirom da sam svo vreme jurcao kroz duboke baruštine. Trebalo je desetak minuta da mi se otkoče prsti i da uopšte mogu da skinem patike i čarape. Kad sam pogledao kroz prozor kupatila već je padao sneg!!!! I to one velike dugačke pahulje, kao da neko na nebu čerupa bele kokoši i baca perje na zemlju.


Iskreno, više volim što sneg nije počeo dok sam bio na vožnji. Ovako sam svo vreme bio ubeđen da mi se samo čini da mi je hladno, jer ipak na +9 niko nije crko. Malo sam duvao u prste, menjao desnu i levu ruku, i to je sve. Rekoh mora da mi je hladno jer pada kiša. Da je prešla u sneg samo 15 minuta ranije, verovatno bi mi bilo puno hladnije. Ipak je bolje kad neke stvari ne znaš :-)

2 komentara:

  1. Vidi se da nisi ljubitelj automobila, pa to gore je ikona automobilizma i nesto jako lepo u odnosu na ove plastične sraćke od auta što se prave danas... Dizajn je van vremenski a kad bi se provozao shavtio bi da je itekako dobar :)

    OdgovoriIzbriši
  2. otkud znam, možda je i do ukusa a ne do zaljubljenosti. mada se i ta dva preklapaju. kao klincu sviđao mi se land rover, američki pickup-ovi. nikad se nisam ložio na spuštene automobile u kojima imam osećaj da dupetom češem asfalt. putovanje mi je povezano sa okolinom, horizontima, volim kad je sve pregledno. radije bih profesionalno vozio kamion nego auto trke.

    OdgovoriIzbriši