Stara priča koja je krenula pre 2-3 godine kaže da već imam previše medalja pehara i majica, a usput su počeli da štancuju sve lošije plastične majice pa umesto da se raduješ startnom paketu sve češće se pitaš zašto si ispao ovca za šišanje i kupio stvari koje ćeš odmah baciti. Tako to ide, ljude koji su voleli sport polako zamenjuju ljudi koji vole novac i kojima je svejedno da li će zarađivati na vašaru, u butiku, ili na polumaratonima. Na nama je da biramo šta ćemo trčati. Opet vagam šta je lako a šta komplikovano, šta skupo a šta ne.
S druge strane idealno je povremeno trenirati u čoporu, pa treba koristiti svaku priliku koja se za to ukaže. Ove masovnije trke su odlična prilika, posebno iz razloga što između 4000 ljudi sigurno neću pobediti, pa ne gubim ništa ni od moguće slave. Tako su se Novi Sad i naročito Beograd izdvojili kao eventi od najvećeg gušta. Maratoni su im još uvek premali da bi mi solo-trčanje od 15-og km do cilja predstavljalo ikakvu motivaciju, ali su ove kraće trke prave bombonice.
Novi Sad je proletos pomeren 7 dana unapred na 25.03. a zadnji rokovi za uplate (oko 20€) su 25.02. i 11.03.
Prošle godine sam trčao trku od 10.5km koja je krenula u 11h45, i taman sam u cilj dolazio sa polumaratoncima koji su krenuli u 11h00. Super sam se proveo, priznajem. Na taj dobar dojam je uticalo to što sam 1) napokon potrčao brže posle preloma 2) mogao kasnije da krenem na put jer 11h45 ostavlja dosta prostora, i 3) trčao besplatno.
Dobro, i 3a) nisam morao da popunjavam prijave i uplatnice i stojim u redu i uplaćujem u Pošti i plaćam poštarinu i danima kod kuće proveravam da li je prošla uplata i da li sam na spisku i da dolazim još sat i po ranije da bih podigao broj jer to znači sat i po spavanja manje a taman sam napisao da me veseli kasni start! Ah kako se samo opušteno ide na trening-trku, morali bi da probate...
Ostatak kalendara je totalno hoću-neću. Pojavile su se neke silne trke Treking Lige po mestima/planinama na kojima nikada nisam bio i to zvuči jako privlačno. Prošle godine sam se odlično proveo u Kragujevcu, a pretprošle u Kosjeriću, na Rajcu, i u Deliblatskoj peščari. Tome uvek treba dati prednost nad onim istim gradovima u kojima sam trčao već nekoliko puta.
A izvan tih termina će se kalendar već popuniti sâm od sebe.
Nekada sam rezonovao kako je jedino polumaraton vredan putovanja, a sad sam shvatio da to trčim svakog drugog dana na treninzima i da mi je sa aspekta treninga puno korisnije otrčati trku građana na 4-5-7km ili prvi krug Polumaratona na stazi od 3-4 kruga, i gledati ostatak trke. Sutradan dok te još drži adrenalin od kratke trke možeš na kakvu god hoćeš Dužinu kao od šale.
Nema komentara:
Objavi komentar