utorak, 9. siječnja 2018.

orsera

Katkad se nasmejem sebi, kad shvatim da izgledam kao medved (orso) koji se za meč sa vevericom sprema tako što oštri nokte turpijicom. Tako nekako ispadne da sve nešto brojim koliko mi je dana kilometara treninga i kapi znoja ostalo do nekog maratona, a u dubini duše znam da maraton mogu da istrčim čak i bolestan. Kao što sam ga par puta bolestan i istrčao. I čemu sad sav taj pribor za manikiranje, pitam se.

Za razliku od prethodna dva dana kada sam bio "polomljen" od bolesti, jutros sam već malo živnuo i odlučio da može malo da se mrdne guzicom. Probno sam otišao na šetnju sa psićem sa idejom da usput malo i potrčimo, da isprobam da li me noge služe i koliko. Na kraju je ispalo da smo svih 7km pretrčkarali sa samo nekoliko kratkih zastajanja za pišanje (on, ne ja). Nije to bio neki tempo, naprotiv, krenuo sam u trenerci i jaknici, i najgorim patikama koje koristim samo za šetnju po blatu. Ali 7km je 7km, molim lepo.


Na kraju smo se čak malo trkali sa jednim rekreativcem u Asics Gel Noosa 10 istim kao mojim, koji je izleteo iz jedne zgrade i krenuo skakutati koliko ga noge nose. Prvo sam hteo da mu doviknem da imam iste takve patike ali sam shvatio da nosi vokmen. Onda smo malo trčali za njim, pa nam je postalo neprijatno pa smo usporili, i taman kad nam je malo odmakao pas je spazio neke ptice na zemlji i zaleteo se, pa i ja za njim, i opet smo stigli lepršavog joggera. Zbog toga nam je kilometar izašao stratosferičnih 6'38'' nasuprot dotadašnjih 7'/km čime smo takođe bili više nego zadovoljni. Doduše taj završetak je bio sav po betonu, što je nakon pola sata po raskopanoj travi i zemlji delovalo kao tartan.


Opet sam umesto satova i puls traka dograbio telefon obzirom da nisam ni krenuo na "pravo" Trčanje kao recimo prošle nedelje kada sam bio u fazonu "trening & Polar & nema zajebancije". Nastavio sam sa isprobavanjem aplikacije Samsung Health koja nudi nekoliko puta više podataka od Strave i umesto reklame na ekranu imaš na raspolaganju podataka kao da voziš boing. Iskombinovao sam gadget i klošarsku odeću kao u onom vicu gde miš kaže slonu "ala tutnjimo" ili izreci u kojoj srbi kažu "nas i rusa dvesta miliona". Pre dve godine sam i novogodišnju trku u beogradu trčao u iznošenoj dukserici na kojoj sam markerom napisao ogromno 2016 no taj grandžerski gest nije naišao na naročito oduševljenje među kolegama. Sa razvojem društvenih mreža je ipak postalo važno kako ćeš izgledati kad te neko taguje. A čak i ako si se upicanio kao za doček, novogodišnja slika nije baš za odobriti na profil ako pored tebe trči neki tip znatno manje ulickan.

Elem nakon tih 7km sam iskoristio neradan dan pa smo otišli na pešačenje sa elementima planinarenja, i odmah sam shvatio da mi je skroz bespotrebno u tih 15km ubacivati delove trčanja.

Nema komentara:

Objavi komentar