Uvek se neko pita šta bi bilo kad bi postao nevidljiv, evo čak mi iskače negde na internetu nekakav test da li bih voleo da budem na jedan dan nevidljiv i kako bih to iskoristio. A dovoljno je da ceo dan provedeš bez mobilnog telefona i eto, nevidljiv si. Nema te na fejsu tviteru instagramu bla bla isti đavo kao da nisi ni postojao.
- Gde si bio, imaš li slike?
- Nemam slike.
- Pa to je isto kao da nigde nisi ni bio.
To koriste svi koji bi da od mene imaju nekakvu korist. Eno na Stravi kažu - imate li neku rutu na kojoj najviše volite da trenirate? Instalirajte Stravu, napravite nalog, pokažite nam svoj rezultat, uporedite se sa drugima. Ako niste na Stravi isto je kao da tuda nikada niste ni prošli. Praktično te ubeđuju da ne postojiš ako samo pretrčiš od tačke A do tačke B i nazad, sa običnim satom tj. štopericom.
Pre dosta godina sam u Intersportu kupio neki satić koji je čak imao i traku za puls. Bio je em jeftin em na akciji i koliko pamtim nije koštao preko 20€, marke Energetics koja pravi bučice i lopte za pilates. Računam istekla mi je garancija za starog Polara još pre nekoliko godina, a kupljen je u Italiji tako da mi ionako nije previše značila. Pa kad je baš kišurina a ja "moram" na trčanje, eto nek imam neku drugu štopericu. I čisto da prešaltam na sat da vidim jel kasnim na posao ili ne.
Normalno da znam da je od kuće do podvožnjaka ispod Obilaznice 3km i par metara, normalno da znam da jedan brdski krug koji često trčim kao Tempo ima 13.7km i da nakon tog kruga opet imam istih 3km do kuće. Dođem do Obilaznice, zapamtim tih recimo 16 minuta do tamo, resetujem štopericu koja nema prolazna vremena (laps) i krenem na onaj efektivni deo Treninga.
Itekako ću zapamtiti svaku sekundu tog kruga jer mi je pitanje života i smrti da li će mu uz i niz tih 300+300m uspona i spusta trebati 56' ili 58'. Tada smo nekako više i pamtili, sada se previše oslanjamo na ove dodatke kojima nas je konzumeristički lobi okitio kao novogodišnje jelke.
Paralelno sam u Excelu imao i stranu za taj krug i za jedan drugi, i za svaki pravac po asfaltu na sve moguće strane sveta. Ko zna koliko puta sam na treningu pretrčao 21km, a dosta puta sam to trčao i kao hronometar. Sasvim je logično, barem meni, da sam u godinama u kojima sam na trkama trčao polumaratone ispod 1h20, istovremeno na treningu nebrojeno puta istrčao 21km bilo gde između 1h24 i 1h30.
I sad dođe neki frajerčić koji se u Stravi zaposlio kao menadžer prodaje i promocije pa mi kaže da se to ne računa. Morao sam sve njemu lično da javim. U protivnom je isto kao da nisam ni pretrčao. Pa kako sam uspeo da se utreniram za trku ispod 1h20 ako na treningu nisam nikada pretrčao 21km ispod sat i po? Argumenti padaju u vodu. Ceo svet je već UBEĐEN da je menadžerčić u pravu.
Čak i da sednem na biciklu pony (što je Milijana gony) i pazeći da nigde ne premašim brzinu od 17km/h da ne bude sumnjivo, mogu evo večeras da pređem 21km sve ravnomernim brzinama oko 3'45''/km i da sa mobilnog prebacim "trening" na Stravu. Okitiš se rezultatom od 1h20 i dobiješ 300 lajkova, a onaj što je to isto pretrčao bez ikakvog gps uređaja, e on je nula od čoveka. Baš je dobar koncept. Pardon. Baš je Strava koncept :-)
Nekoliko puta sam trčao doslovno "prema satu". Pogledam na zidnom satu koji visi na ulasku u letnju kuhinju (dakle u dvorištu) koliko je sati, a-ham dakle 09:13. Dok izađem na ulicu i zaključam kapiju zapamtim minut više, i krenem. Kad se vratim odmah dotrčim do šupe i vidim 10:25, oduzmem koliko sam zapamtio i zaokružim onaj minut za pišanje, i to je to. 13 kilometara za 1h10, kako sam ga merio još je i precizno. Kao da je ikoga stvarno briga koliko ti je trajalo rastrčavanje.
Nema komentara:
Objavi komentar