rum

Pre par godina sam izmislio tu skraćenicu r.u.m. što je trebalo da znači Ritam Umornog Maratona. Kad se nakon par dana džilitanja opet uporno odlučim za trening pa usput shvatim da baš i nisam sposoban za nešto naročito, onda zamislim da me je neko naterao umornog da trčim maraton. Treba i u govnetu naći neku motivaciju. Da ne kažem ukus. I onda iz totalne propasti stignem do zadovoljstva jer eto u inat tom tiraninu koji me je naterao (tojest Meni) gle čuda ja ipak mogu da trčim. Tako nekako sam prošao i danas. Ne u romingu ali u RUMingu. Preteturao sam preko 24 kilometra sa pulsevima "u bunaru" ili kako ja volim da kažem u meteorološkom stilu "pulsevi ispod nule". Lakše bi mi bilo da nisam ni nosio pulsmetar, živeo bih tih par sati u uverenju da je sa mnom sve u redu.

A te dve stvari su povezane, barem u mojim teorijama. Naime moja Teorija Maratonskog Bića (i sportskog uopšte) ne priznaje fiksne parametre. Ja ne priznajem pojmove maksimalnog pulsa i anaerobnog praga i ritma maratona. Probudi gebreselasija nakon što je posle proglašenja u berlinu i rastrčavanja i užine malo prilegao da dremne, i reci mu - ajd sad druže opiči još jedan maraton za 2h05 a on bi zavapio - ne moguuuuu. Pa ajde idi koliko možeš, rekli bi mu, i on bi odgegao u park i pretrčao bi ga za 2h32 i pao bi u cilju kao mrtav i odmah bi poslao maserki poruku na pejdžer. Ali vi kažete da je njemu RM (ritam maratona) ispod 3 minuta po kilometru? To vi kažete, a ja kažem - MUĆAK!

Jedni barataju idealnim uvjetima, drugi se drže prosečnih vrednosti, a ja se držim toga da život traje 24h na dan 365 dana u godini. Juče mi je maksimalni puls bio recimo 175 (jer sam i juče bio umoran, ali ne kao danas) a danas mi je bio 165 i da me je jurio gladni divlji lav (koji je duplo gladniji od gladnog pitomog lava) ništa ne bi pomoglo. Bio sam toliko umoran, isceđen, ph krvi ovolika, onoliki nivoi hormona enzima hemoglobina uree tralala čega sve ne, sve to određuje moje trenutno stanje.

Stoga je moj RUM ustvari isto što i RM (ritam maratona) samo što je to pojam RM primenjen na određeni trenutak. Možda ja u idealnim uslovima nakon idealnog taper-a po idealnom vremenu (u idealnom društvu između 10-og i 40-og kilometra) mogu istrčati proletos 3h15. U realnim uslovima sam po nešto hladnijem vremenu i sa jedva malo više od nula društva zimus trčao dva maratona oko 3h20. Danas sam bio na kursu da ga pređem za 4h, ajd da je bila trka to bi bilo možda i 3h45 - 3h50, ali nikako ne bi bilo onih 3h15 iz udžbenika teorijskih maksimuma.

Svakog dana se menja i telesna težina, i puls u mirovanju, i to je naizgled svima jasno, a jedino većini nije jasno da se proporcionalno menja i maksimalni puls odnosno 80-85% (svakom njegov procenat) od tog maksimuma, tojest neka brojka na kojoj bih trčao maraton. Iz nekog sportsko-fiziološkog razloga danas sam bio naštelovan tako da mi je umesto uobičajenih 125 granica laganog bila na 115 otkucaja, a već 133 mi je delovao Jači Tempo što se inače događa tek iznad 145. Na treningu. Na trci često satima budem bliži 160 nego 150 i osećaj mi je da uopšte ne idem naročito jako, to je taj famozni adrenalin koji ti ubrza srce da štrekće u prazno i samo džabe troši kiseonik, pa na startu trke stojiš sa pulsem 105 a danas sam sa istim pulsem strčkarao niz blagu nizbrdicu 13 km/h.

Sad mi smešno zvuči čak i ideja da bih evo u 21h uveče mogao da izađem za neku opkladu od 200 tisuća evra i da pretrčim maraton. Koliko bi to trajalo leba ti, 5 sati? Uf, verovatno bih probao. Ako ništa drugo vodila bi me misao o zanimljivom blogu. Usput bih računao koliko zarađujem svakim korakom ili kilometrom, to bi me valjda održalo do cilja. A i taj blog, ta priča, imala bi neku svoju cool-oću zbog koje bi vredelo ne-odustati. Jebiga, za te pare, zar ne kažu da svako ima svoju cenu, nije pitanje da li si na prodaju nego kolika ti je. Maksimalni puls 145 prosečan na maratonu 115 hohoho, i prosečna kadenca od 160 koraka kao king kong. RMM = ritam mrtvog maratonca.