petak, 26. siječnja 2018.

snaga

Baš sam juče pomenuo snagu jer sam vožnju bicikle završio na najkrupnijem prenosu i tako se prisetio starih dana kada smo često tako trenirali. Valjevo - Lajkovac - Rudnik i nazad istim putem recimo 150-ak kilometara sve u odlasku recimo 53x17 a u povratku 53x15. Kad uračunaš prosečnu brzinu treninga od 30-ak km/h lako zaključiš da je to debelo ispod prihvatljivih prenosa za trkačku biciklu jer je na 53x15 stotinak obrtaja oko 45 km/h a na 53x17 oko 40 km/h. Praktično smo retko vrteli iznad te zone od 75-80 obrtaja i uglavnom bili na težim prenosima. Mlados' - ludos', i kamena kolena. Igrom slučaja jutros pročitam da je i Vištica upravo pisao o tome na blogu, govoreći o treningu snage. 


A sudeći po prognozi može se dogoditi i da narednih dana opalimo pravu malu etapnu trku. Predznak proleća, kako ono beše, italijani voze Tireno-Adrijatiko a francuzi Pariz-Nica. No načekaćemo se do toga, sada su timovi na Majorki i hrvu se sa onim poznatim vetrovima. Imamo nekoliko strana sveta za obići, u nedelju ćemo verovatno na najdužu vožnju da i Lola napokon vidi dokle je stigao autoput u izgradnji kojim sam se provozao pre par nedelja. Jednom ćemo sigurno i na ona kratka brda / duge kupsere prema Šapcu, ne znam da li je na tu stranu manja gužva radnim danom ili vikendom, pa da to planiramo ili za subotu ili neki od kasnijih radnih dana. Ima radova na autoputu i na jugoistočnoj strani pa bih voleo i to da obiđem u ovom toplom talasu, no to je malo podaleko za MTB na kojima imamo blatobrane, a trkačke (koje su dosta lakše) su možda previše rizične po lokalnim putevima.

Evo još jednog izgovora za bici-tjedan: u januaru sam već pretrčao 402 km i premašio prosek za prethodnih 14 godina koji iznosi 393 km. Ima tu svega kao i u onom vicu o statistici ili bikiniju, jer je razlika između januara sa najviše i onog sa najmanje pretrčanih kilometara skoro 1000, dakle odstupanja su naučno-fantastična :-)

PS

Da se vratim na Andrejev blog i pominjanje čuvenog Džonatana Vajata koji je pola volumena treninga pravio na bicikli, jer me to podseća na moje teorije kako sam najbolje trčao kada sam puno više vozio biciklu. Kad sam počeo da preterujem sa kilometrima na trčanju, na račun zanemarivanja bicikle, prvo sam malo stagnirao a onda naglo potonuo sa rezultatima. Da stvar dobije zvezdani sjaj pobrinula se 2012/2013 kada sam se punom silinom vratio na biciklu i gle, i rezultati na polu- i maratonima su se odjednom vratili na "stare dane". Najupečatljivija anegdota na tu temu je iz vremena povrede kada sam pobedio Sljemenski Maraton i kada me je Slovinac pitao koja mi je bila zadnja dužina, obzirom da sam vukao istegnuće zadnje lože, a ja mu iskreno odgovorio - pre 7 dana na bicikli, 190 km sa 2500m uspona. Granfondo kao glancanje forme za planinski maraton? A zašto da ne?!

1 komentar:

  1. Meni se od svega najvise svidja Nives Celzijus koja je nestala :P

    OdgovoriIzbriši