nedjelja, 21. siječnja 2018.

na papiru

Zanimljivo je koliko je stvari oko nas samo "na papiru" a u stvarnosti - ćorak. Slučajno sam pogledao svoju "adresu" na Stravi i iz broja zaključio da mi je trenutni profil negde 16-milioniti napravljen kod njih. Iako mi čak i tih 16 miliona ne deluje nešto bog zna koliko, opet je bolje nego 1.6 miliona ili za još koju nulu manje.


Onda sam uradio - šta? Evo šta: promenio sam zadnji broj za +1, pa za +2, +3, i pritiskao Enter. Otvarali su mi se profili i po pravilu svi su bili tzv Duh Profili. Nula aktivnosti, bez profilne slike, nije svako čak ni ime promenio nego se zove Strava Athlete :-)

Eto koliko je sve to jedan veliki privid. Milioni ljudi svakodnevno kupuju "telefon za dinar", instaliraju sve i svašta, isprobavaju aplikacije koje odmah zaborave. Moraš pregledati po desetak profila iznad i ispod svojeg (redosledom po brojevima) da bi naišao na jednog ili dva tipa koji imaju čak i par slika sa neke MTB vožnje, no i oni u zadnjih mesec dana imaju tu jednu vožnju i to je sve. Ko će ga znati. Možda od svih onih hiljada i hiljada joggera koji se pojave na Trci Zadovoljstva beogradskog maratona, jednak procenat (ovom udelu aktivnih profila) redovno trči, recimo. Ne znam da li sve više ljudi radi sve više stvari "slučajno" ili je oduvek bilo ovako.

Biće da je ovo Svet Promila. Naizgled su tolike mase završile školu a samo se pojedini posle par godina sećaju gramatike stranog jezika, gde je Panama, šta je to valenca, obrtni momenat, spora, logaritam. Od hiljadu ljudi sa najskupljim telefonom samo jedan zna da li ima instaliran anti-virus program. Na hiljadu ljudi sa najnovijim automobilima dođe samo jedan koji zna gde se prilikom pozajmljivanja struje za paljenje povezuju kablovi, ostalih 999 veže i plus i minus na akumulatore.

Isto tako na svakih 1000 ljudi dođe jedan koji tačno zna zašto danas trči baš toliko kilometara baš tom brzinom, e ja nisam taj jedan nego u toj oblasti pripadam u onih "ostalih" 999. Ja trčim tamo gde mi je lepo, i onoliko dugo dok mi je lepo.

Čisto sumnjam da me je nakon jučerašnjih brdskih 35km ovih današnjih valovitih 32km po kiši za išta "utreniralo" no eto, tako se namestilo. Bila je nedelja, Lola je bila raspoložena za vožnju MTB-om po kiši, ja za trčanje, otišli smo zajedno do velikog jezera i nazad i iskoristili slobodan dan za druženje odnosno "bračni trening". Da je bilo sunčanih +15 otišli bi zajedno na vožnju, ali je po ovakvom lošem vremenu praktičnije da jedno trči jer nema onog međusobnog zaprskavanja kao kada smo na dve bicikle.

Opet kratka statistika
dužina 32km sa +220m -220m uspona/spusta
vreme 2h48'
prosečna brzina 5'15''/km
projekcija maratona 3h41' (ne znam maraton sa ovakvim profilom staze)
prosečan puls 127
težina na početku/kraju treninga 67.4/65.6kg

PS

Nakon nekih 450km i dva bljuzgava dana došao je red da prvi put operem i Asics Noosa Tri 10 koje sam uglavnom nosio zadnjih mesec dana. Prilikom vađenja uložaka sam ispod desnog primetio zalepljen ovaj čip, pa sam ga brže-bolje skinuo, da mi ne bi sa nekog satelita konkurencija očitavala putanje i brzine :-)


Nema komentara:

Objavi komentar