U toku je četvrti dan ovog eksperimenta koji katkad liči na dobrotvorni rad na koji te osude umesto zatvora. Gospodine Antiša dozvolili ste da vam se ukupan volumen trčanja prepolovi i zbog toga ćete narednih pet dana trčati po tri sata, dok vam se ne ojede guza. Zaboravio sam ali mislim da je to iz jednog filma gde klinac kaže nešto tipa Druže učitelju ojela mi se guza. Trčimo za ovo trčimo za ono, evo ja otkako sam upario različite patike ne trčim samo određenog datuma za osobe sa daunovim sindromom nego svakodnevno.
Bla bla... Imam za ovaj trenutak dve teme, brzina i sneg.
Našao sam neki tekst u kojem analiziraju kako prosečna brzina treniranja utiče na sposobnost konverzije rez-na-21km u rez-na-42km. Otprilike se špic onih koji ostvare najbolji predviđeni rez(ultat) na maratonu nalazi u grupama koje treniraju 40-50-60s/km sporije od ritma maratona. Uspeh se smanjuje prema kraju grafikona među onima koji treniraju po principu što brže to bolje, dok je među puževima solidan učinak jer verovatno na treninzima ubacuju više hodanja nego na trci. Istraživanje ne znači da ne postoje izuzeci, ni da ih je malo. Svi smo različiti.
Dakle ako 3h20 podelim na 42km dobijem 4'44''/km kao ritam maratona. To je otprilike ono što sam jesenas istrčao dva puta. Prema ovom istraživanju idealna prosečna brzina mojih treninga bi trebala da mi bude 5'35''/km ili malo više ako uračunamo brda i sneg, kao i zimsku odeću. Gle, ispada da je to doslovno kako ja trčim. Usput je jako slično i onim aksiomama naših biciklističkih trenera koji su ponavljali da ako na treninzima day in day out ideš 30 prosek na trci ćeš ići bez problema 40 km/h.
Druga tema je čista logistika. Noćas se istopilo dosta snega. Novi je najavljen za popodne i noć i evo ga već pada. Jutros sam poželeo da odem u brda ali sam odustao. U brdima je svakako pusto, i ujutru i uveče. Obzirom da bih popodne stradao na velikoj magistrali ka Šapcu koju sam takođe planirao obići, elegantno sam prevrnuo plan naglavačke i jutros otišao 7.5km preko brda ka Šapcu, i 7.5km nazad, a predveče ću otići na PRAVI brdski krug.
(to će se dogoditi pola sata nakon završetka bloga, KAKO JE OVO UZBUDLJIVO, PRAKTIČNO SE JAVLJAM UŽIVO IZ KOMANDNOG CENTRA, kao da gledamo dokumentarac o lansiranju nekog Apola)
Prvih 7km uzbrdo novim putem ka Manastirima će mi biti "trening" jer je taj asfaltić na nekoliko mesta brutalno nagnut. Zatim ću se s vrha otisnuti na 4km raftinga niz šumu i kroz sablasnu tišinu starog puta koji je van upotrebe i sigurno pod dosta snega jer se radi o severnoj padini. Tu mi neće smetati ni stari sneg koji se topi ni novi koji pada preko njega, jer ću trčanje završiti sa još 4km kroz gradsku bljuzgu pa ću svakako kući doći sav mokar i blatnjav. Jedina taktička dilema će kao i uvek biti kako preći preko najvećeg klizišta - što sporije gacajući kroz blato na petama ili vrhovima prstiju, ili protrčati što brže kroz onaj glib pa šta bude...
Nema komentara:
Objavi komentar