utorak, 20. ožujka 2018.

nadole



za sada krivulja mog aerobika zaranja sve dublje pod zemlju. za 4 trčanja po 15km juče i danas, trebalo mi je 1h21 1h23 1h26 1h28, sa prosečnim pulsevima od 129 125 121 116. što će reći da je telo u samo 33 sata* prešlo u totalnu defanzivu i samoodbranu, eto da u stilu fudbalskih komentatora baš ne kažem "bunker" :-)

*33h se odnosi na period od polaska na prvo trčanje u ponedeljak u 8h ujutru do povratka sa 4-og trčanja danas (utorak) u 17h. ušao sam u kuću, malo se poigrao sa mačkama, obišao pse koji su spavali u šupi podbijeni pod ćebad kao da je napolju sibirskih minus šezdeset, i ušao pod tuš da tamo dočekam Proleće u najavljenih 17h15.

sutra se igra nastavlja i sad čekamo onaj trenutak iz pesme "dotako sam dno života". naime nemoguće je trčati 15km sa pulsem 110, 100, 90, 80, 70... kad-tad usporavanje će postati dovoljno da zaustavi dodatno zamaranje organizma i on će u jednom trenutku reći "hej, pa ja mogu malo jače nego pre pola dana". odatle će se nastaviti ili 1) skakutanje gore-dole kroz intenzitet ili 2) hvatanje za neku zlatnu sredinu napora koja omogućuje nastavak trčanja jutro-veče u nekom status quo intenzitetu.

sve ovo je naravno najobičnija igra koja apsolutno ničemu ne služi osim čeprkanju po sopstvenim emo-psiho-fizičkim rezervoarima i lavirintima. obzirom da se ne spremam ni za kakvu ultru (pu, pu!) teško da će mi ova vrsta treninga pomoći na polumaratonima i trkama na 5-10km. eventualna korist bi mogla doći ako skinem kilo-dva no jednake su šanse da dugo sporo trčanje poveća apetit i izazove kontra efekat.

nažalost vreme je više nego usrano i tek je za naredna 3 dana najavljen onaj pravi malo jači sneg. za sada smo se provukli sa 2 dana letuckanja pahulja koje se nigde nisu zadržale osim po livadama iznad grada. zato sam i smislio ovaj plan, imajući u vidu hladni talas i znajući da nema šanse za biciklu.

moja nadanja da će mi na popodnevnim trčanjima biti fino su opet splasla. juče mi jest bilo neloše ali sam se danas nekoliko puta umalo onesvestio. valjda sam optimistički prerano užinao a gladno telo je to odmah dograbilo i iskoristilo pa sam ogladneo maltene nakon pet minuta trčanja. ostatak je prošao u saplitanju na klecavim nogama. naivno bih sad lupio kako slabije od ovoga jednostavno ne mogu trčati ali ne bih da me koliko sutra život klepi po brbljavoj gubici. ćuti i ponizno čekaj na razvoj situacije.

Nema komentara:

Objavi komentar