nedjelja, 11. ožujka 2018.

zaboravljeni svet

Da sam izgubio svaki osećaj za utrkivanje i uopšte trčanje na visokom intenzitetu, to više nije sporno. Pogledajte prolaske 5 krugova na današnjem krosu u Novom Sadu:

8'50
9'02
9'14
8'59
8'41

Prvo sam mislio da sam krenuo "normalno".
Mislim, normalno je da kreneš normalno, ne?
U drugom krugu sam se ipak uplašio da mi je prejako pa sam malo usporio. Pulseve jesam kontrolisao ali mi je osećaj bio totalno poremećen zbog alergije i cela glava mi je podrhtavala i odzvanjala kao neki kristalni luster.
Disanje katastrofa, kao da sam na nos ušmrknuo litar sirćeta ili čega već, odvratna gorčina u kojoj se mešaju osećaji neizdržive gladi sa iluzijom vreline kao da mi je temperatura 39° i preko svega toga ludačka nadraženost sluzokože grla nepca i sinusa.
Nakon subote i nedelje, i jutros sam popio treću tabletu (slovenački Flonivin) i što jes jes, nisam preterano kijao a na momente se čak i curenje nosa primirivalo.
Verovatno nije bilo baš naročito preporučljivo trčati ovako jako u ovakvom trenutku, ali šta ćeš, sudbinu ne biraš.

Treći krug je zanimljiv jer izgleda da sam tu potpuno izgubio "fokus". Pratio sam par ljudi i postajao sve zadovoljniji količinom napora koji ulažem da bi ih pratio. Bilo mi je sve lakše, i prijalo mi je. Trebalo mi je dobrih 10 minuta da shvatim da neosetno prelazim na neki autopilot, da plutam sve dalje od zone anaerobnog praga i da se uživljavam u neki ritam polumaratona ili čega god.

Nakon toga je usledilo buđenje, "kojeg vraga ja ovde tražim, šta čekam?". Jeste ugodnije pratiti nekoga i sedeti mu na petama, onda si ti onaj koji odlučuje kada ćeš napasti. Jednom kada izađeš ispred njega onda ti postaješ zec a on lovac, i sve se menja. Tvoj cilj se sa metar ispred premestio na dva kilometra daleko, a njegov fokus se sa neke tačke u dalekoj budućnosti premestio tik ispred nosa. No naravno, svi ti urođeni mehanizmi lova i opstanka moraju biti taktički izmanipulirani od strane sportiste, a biće da ja imam i izvestan akutni pad samopouzdanja nakon onih nesreća i pogibija prethodne godine. Više trčim nekako defanzivno, fali mi ono što italijani zovu "grinta".

Jedino malo što "zagrizem" dogodi se na nekoj od trka, a na treninzima skoro nikako. Krivac za to je možda i neki članak koji sam čitao pre 6-7 godina u kojem je pisalo da tempo-trčanje i uopšte svi sportovi izdržljivosti na dugotrajnom intenzitetu većem od 80% (od maksimalnog) značajno otvrdnjuju krvne žile i doprinose mnogim bolestima u kasnijim fazama života. U prevodu možeš biti faca i u cilju trke isfiniširati duplo mlađe, ali je pametnije ostati zdrav, po cenu gubitka taman dovoljnih par % brzine da više ne budeš faca. Jebiga.

Odlutao sam sa pričom u neke opštije teme, a nazad na trku... nema se šta više ni reći jer brojke govore više od 1000 reči. Dodao sam malo gasa, pa još malo, pa sam mislio da će potpuno otpuštanje svih kočnica u zadnjem krugu biti tek dovoljno da ne usporim kad ono zadnji krug mi je ispao ihaaaaajjjj najbrži od svih. Na kraju sam za dva i tri kruga već uveliko prestizao početnike iz raznih škola trčanja i više se nije znalo ko pije a ko plaća, na stazi je bila opšta gužva i metež, i jedva sam dočekao da skrenem u cilj.

Što je najsmešnije, kada bi sledećeg vikenda trebao opet da trčim istu ovu trku, nemam pojma kako bih se postavio i da li bi ova revolucionarna analiza donela bitno bolji rezultat. Kao da sam najbolje utreniran za stani-kreni a ne za tempo. Tempo mi se na treningu pretvorio u lagani tempo, a kad treba da pojačam ja bih najradije kroz intervale. Mnogo čudno saznanje u nezgodnom trenutku, jer (ako ništa ne krene po zlu) sezona trka se upravo zahuktava i ako bih se baš naložio mogao bih se zaleteti na 5-10-21km svakog od sledećih 15 vikenda.

Posebna tema u temi je i ŠTA TRENIRATI IZMEĐU tih vikenda.

Za sada je otpriličan plan
danas - 10.5km dole-gore kros u Novom Sadu
za 7 dana - 21km Kruševac
vikend kasnije - Novi Sad 10.5km (opet za promenu),
pa onda u Jagodini 21km ili 5km* (eventualno Tar 10km)
i onda najveća trka - Osijek 21km koji je na rasporedu 07.04.

*Ovo će biti delimično i stvar inspiracije/okolnosti i zavisiti da li ću negde unutar neke od tih nedelja ubaciti Dužinu, pa ću prema tome videti šta trčati u Jagodini. Takođe, u Jagodini postoji i trka na 42km i prilika da se spoji Dužina sa lagodnošću okrepa i povremenog društva, no iz nekog neobjašnjivog razloga (?) za sada tu mogućnost uopšte ne uzimam u razmatranje! Eto i to mi je čudno...

Nema komentara:

Objavi komentar