petak, 23. ožujka 2018.

9/10

Ima ona pesma - niška banja topla voda za mangupe prava zgoda. Refren je neopisivo maštovit, pevačica prvo kaže jedan-dvatri, četri-petšest, sedam-osam, devet-deset. A nakon druge strofe broji unazad... šespet-četri, tridva-jedaaaan. Moja majka je običavala da kaže "dosadan ko proliv". Ne znam, meni je proliv uvek teško padao ali ga nikada ne bih opisao kao "dosadan".

To mi je palo na pamet jer kad spojim ove dve stvari s početka bloga, dođem do toga kako sam i samom sebi dosadio ovim odbrojavanjem. Ne mogu da odlučim da li odbrojavam jer mi izazov pada teško, kao onima što na svakom uglu poslednjeg kilometra trke pitaju prolaznike JOŠ KOLIKO IMA???, ili počinjem da likujem što je kraj na vidiku. Ili nijedno od ta dva, nego u svakom trenutku moram sebi da crtam koordinate da bih precizno znao na kojoj sam trenutno poziciji.

Noćas nas je zatrpala lavina kao bosanca u kanadi, pa sam jutros lopatao sat kod kuće i pola sata ispred firme, a između toga sam otrčao svojih 15km. To je u jedinicama trčanja 1.5 Murakamija. Ili može da se kaže Haruki-uki. Jedan i još pola. Nemam pojma kako ću se prevući večeras preko poslednjih 15km ali nekako ću uspeti. Najvažnije je da staza bude zanimljiva. Sugurno neću otići na školsko igralište da trčim 15 puta po 4 kruga od 250m fuuujjjjjj.

Sinoć i jutros sam nosio stare Pegasus 29 koje još jedino čuvam za prolećne radove po dvorištu. Mislim, kakva crna amortizacija i podrška ti je potrebna kroz bljuzgu i po ledu, možeš da trčiš i u čizmama i u opancima, isto ti se hvata. Zašto bilo koje druge da natapam i sušim ako već imam ove za bacanje. Jednom nogom u kontejneru, da se tako izrazim.

Jutros sam kroz dobar broj ulica jedva prošao, ne može se opisati kako izgleda bljuzga visoka pedalj i tragovi od par auta kroz to čudo. Zato sam sa 1h34 oborio rekord u sporoći, a ispalo mi je okruglih 15.00km. Prvi put nisam nosio puls traku jer mi se od onog lastiša pojavio ojed preko plećke. Nisam nijednom osetio da se to pomera, da "trucka", ali eto. Možda malo "riba" i od disanja pa se lastiš steže i skuplja, i minimalno drlja po koži. Kad se nakupi 4 dana po 3 sata struganja, eto tragova. Kao u onoj izreci da ne jebe lep nego uporan, jelte.

matematički PS
obavezno preskočiti

Danas mi je u svoj toj bljuzgi palo na pamet ono istraživanje gde su na maratonu najbolje istrčali svoj predviđeni rezultat oni koji su trenirali 50s/km sporije od ritma trke. Tu sam našao "flaw" iliti nesavršenost, u smislu da je onome koji trči 4'10''/km dakle 250s/km tih dodatnih 50s čitavih 20%, dok je onome koji trči 7'/km... tih 7'50''/km TRENINGA usporenje od samo ~12%.

Dodatno zbunjuje i očigledna razlika između utrošenog goriva, jer onaj koji trči maratone 5-6 sati svoju energiju crpe iz masti, da li je to 47% ili 53% teško da je ikoga briga, dok onaj TROURAŠ kroz ovih 50s/km znatno pomeri izvor napajanja odnosno procenat energije dobijen iz masti se kroz usporenje od 20% može udvostručiti. Hmmm...

Nema komentara:

Objavi komentar