petak, 2. ožujka 2018.

BUM!

Najbolji Plan je onaj koji u sebi sadrži Rezervni Plan. Aksiome se ne dokazuju pa se neću zadržavati na savršenosti očiglednog. Već danima se lomim da li mi je manja muka da 1) u subotu dođemo na pola puta do Poreča, pa da iz okoline ZG u nedelju ujutru nastavimo ta zadnja 3h vožnje, ili 2) otputovati sve u cugu i full se iskomirati u subotu, pa tim samoubistvom zaraditi opušteno nedeljno prepodne.

Pa gledaj prognoze, pa gledaj kamere autoputa kroz HR i kroz SLO, bla bla. Kao konj kad mu stave ona čuda oko očiju da bi se skoncentrisao na put ispred sebe, tako sam samo gledao u Poreč. Domaće trke sam otpisao jer je za istok zemlje najavljena hladna subota, ledena kiša, i totalno sranye od vremena. Ali sam u svemu tome iz dana u dan sve više iz vida ispuštao "ono između", ni domaće a ni predaleko.

Tek malopre, eto dakle u petak predveče, kaže Lola - pa ti reče da ima i u Zagrebu neka trka. Pffff, da, ima "neka". Bog te pita kakva je to trkica jer sam zapamtio da su moguće prijave na dan trke i to je sve. Pobrkao sam Holjevku sa nekom drugom trkom po nasipu, izgleda.

Otvorim naravno utrke.točkica.net i pretražim rezultate. SUNAC TI ŽARKI 800 LJUDI PROŠLE GODINE!!?? Iskreno, pojma nisam imao da je to tako velika trka. Prijava i 70 kunića sat i po pred trku, prava bombona. Proglašenje po kategorijama na svakih 5 godina. Ne nadam se da ću se uspinjati na podijum ali to uvek daje motivaciju, kad ispred vijaš neke veterane sasušene kao bakalare i pitaš se da li su slučajno tvoja kategorija.

Već sam na google mapama pronašao gde je to čudo, jer nisam nikad u životu bio na Bundeku, pa eto prilike da još nešto probam prvi put. Za Poreč ćemo lako, tetu smo videli oko božića pa nas se nije toliko uželela, a već koliko za par nedelja se nastavljaju lokalni izazovi tipa Pazinčica, Tar-Vabriga, pa ćemo se nagledati Poreča.

Nema komentara:

Objavi komentar