par

Najzad sam upario teget-plavu i narandžastu. Još uvek deluje da su obe pomorandžaste manje istrošene ali sam u njima već pretrčao 50-ak km više nego u plavima i više ne znam šta da uradim po tom pitanju. Ispalo je da je ipak nemoguće dva para potrošiti na isti način. A sada tek zamislite kako je kada dvojici ljudi date iste patike i uporedite ih nakon 750km. Jedino što nisam odlučio je koju kilometražu kojima da "dodelim", jer jedne moraju nastaviti iz tačke 773km a druge iz 728km. Već ću nekako odlučiti koji je par potrošeniji, odnosno to će biti forsirana odluka a nikako utemeljena stvarnim stanjem.

Ono što je bilo posebno JUČE je trenutak treninga, odluke, i strategije. Za razliku od uobičajenog razmišljanja da sačekam još koji sat pa pokušam da se još malo odmorim za trčanje, juče sam se uplašio da će mi od čekanja biti samo gore. Odjurio sam u čudnom trenutku kada je praktično vreme za užinu, a čak sam zaboravio da imam one neke powerbar bombonice koje sam dobio kao nagradu na Holjevki. Piše da se dva komada toga treba sažvakati pred trening. A ja nisam čak popio ni onu malu limenku energetskog pića koje nekad tako drmnem na brzaka kad ne bih stomak opterećivao obrokom niti bih krenuo skroz praznog želuca.

Problem je još uvek bio u kvadricepsima koji su mi bili u komi od one dužine nizbrdo sa planine, kao da sam božemeoprosti neki početnik koji je prvi put u životu potrčao nizbrdo. Svašta. Ideja je bila da ne trčim ravnomerno jer bi me to "ubilo" razmišljanjem koliko mi je još preostalo koraka i minuta. Neke promene su bile neophodne da se pobegne iz monotonije. Obzirom da nisam bio u stanju da mažem nešto bogzna brzo, odlučio sam da trčim najprostije promene 1km/1km.

Čak nisam ni sat poneo jer su volonteri udomljavali neke mačke po gradu pa sam morao da nosim telefon ako nekome zbog nečega budem trebao. No namontirao sam traku za puls. Uključio Stravu koja nema druge lap-ove osim automatskih na svaki 1km i to mi je taman odgovaralo. Prvi km kao neko malo zagrevanje, pa jedan malo brži, pa treći malo sporiji, pa sam od četvrtog počeo da pojačavam te parne kilometre i čak sam u par navrata išao i blizu 4'/km, da ne poveruješ.

Nakon 10km sam bio blizu kuće no imao sam još malo vremena pa sam kružio naokolo dok nisam nakupio 1h trčanja i za to vreme ukupno prešao 12.3km. Volim kad mi tako povremeno ostane "viška" jer ako neki od sledećih dana budem negde žurio onda mogu da završim trening sa recimo 16.7km i da upišem 17 jer imam zalihu od ranije. Eto tako. Uglavnom na prvoj sledećoj trci me očekujte u paru rasparenih patika. Ko čeka - dočeka.