115

Nakon što smo se već navikli na dosadnjakoviće koji nas redovno obaveštavaju o broju pretrčanih maratona, u zadnje vreme se prešlo i na brojanje POLU-maratona. Iskreno nikada mi nije ni palo na pamet da je dužina od 21km nešto toliko nedostižno za zdravog čoveka, posebno sa modernim "daj pare" Organizatorima koji ostavljaju čak i 3h do zatvaranja cilja. Da se podsetimo, sa slomljenom klavikulom i sav umotan u zavoje sam prošle godine prošetao 21km za manje od 3h, dakle u kategoriji Invalid po svakom osnovu.

Obzirom da nisam brojao "trke" na 21km niti imam pojma koliko sam ih pretrčao, pomislio sam da prebrojim koliko sam puta istrčao 21km ili više na treningu U JEDNOJ GODINI. Prošla godina je bila sa prevelikim pauzama zbog dva preloma pa sam svesku prelistao na godinu pre nje. Kakva šteta što sam toliko puta pretrčao samo 20km, zbir bi bio puno efektniji!! Ili taj glupavi 23-ći januar, kada sam pretrčao 18+17+18km iz tri zasebna treninga ujutru-podne-uveče, aaahhhh kakva šteta!!!!

No bez obzira na to što se nisam napinjao da što više puta pretrčim bar 21km, na kraju te 2016-te sam nabrojao 115 trčanja od 21km ili dužih. Štaviše skoro sve sam nakrkao u prvih 10 meseci jer sam nakon toga pretežno odmarao i lečio gvožđe koje mi je spalo "ispod nule". Iz čega zaključujem da sam u životu najverovatnije više od 1000 puta pretrčao 21km ili više od toga.

Da završim nekom današnjom anegdotom, jer sportski blog valjda tome služi, evo ubio sam jednu PETICU. Kad sam u Vertenegliu pričao sa Stanetom rekao je da nešto puno ne filozofira oko treninga, izbegava prevelike dužine "u tim godinama" i uglavnom drži "četvorku". Eeeee moj Stane ja ti četvorku (po kilometru) ne mogu držati ni na trkama a kamoli na treningu. No kao što je kod učiteljice uvek bila bolja petica nego četvorka, danas sam odlučio da ga nadmašim.

Sećam se da sam "one neke tamo godine" kada sam prvi put pokušavao da treniram malo više, često ujutru trčao kratke 8-10-12km treningiće tu preko brda pa nazad u grad. I obzirom da sam nakon toga nekih dana išao na još jedno trčanje popodne, a nekad na biciklu zbog promene, ta kratkoća trčanja mi je obezbeđivala potrebnu svežinu. I bio sam zadovoljan što sam uglavnom "držao peticu".

Dok onako nezagrejan pretrčiš ulicu nekoliko puta, pređeš železnički most, strčiš niz travu, uđeš u neki ritam asfaltićem uz reku Gradac pa skreneš na planinarsku stazu gde isplaziš jezik do vrha brda, strčiš polukružno na drugi kraj grada dok ti zubi zveckaju od strmine spusta, još malo dodaš gas po nasipu iz Kolubaru zadnja 2km, nakon svih tih agilitija (kao disciplina dresiranja pasa na poligonu) je čak bila i Premija ako se na kraju na štoperici pojavi čista petica.

Tako se pogodilo da mi je i juče i danas trening izašao 18.02 km. Ali sam zato danas stigao kući 13 minuta brže, popeo se 40m više u visinu, i potrošio isto toliko kalorija više... ako je verovati tim manje bitnim i manje proverenim brojkama koje nam samo oduzimaju vreme.

Prognoza za vikend je od još jednog Smaka Sveta vraćena tri koplja unazad i sada je najobičnija prolećno-promenljiva od-svega-po-malo situacija, pa su sve šanse da ću do četvrtka u ponoć ipak morati da se prošetam do PTT-a i uplatim half u Kruševcu, koji je ujedno i prvenstvo države. Sva sreća da staza ima samo 4 kruga po gradu pa su male šanse da me prvi stignu za krug, jer onima koji mogu da istrče ispod 1h09 ništa ne znači par mrvica (slave) za golubove, ako nema opipljivih novčanih.