četvrtak, 1. ožujka 2018.

mozaik

Nakon najnovijih 21km dostigao je Drugim parom patika onaj Prvi par, I NEĆETE VEROVATI ŠTA MU SE DOGODILO!

Drugi par uopšte nije jednako potrošen kao i prvi. Objašnjenje već imam i to sasvim logično. Prvi par sam nosio na rastrčavanja i dosta više gore-dole, pa sam tako puno više parao petom pri doskoku. Posebno su kritične nizbrdice po lošijem asfaltu. Drugi par sam nosio zimus gotovo bez prestanka, pa sam zakačio dosta snega po kojem naravno ne možeš ošmirglati đonove. Pritom sam trčao i neke lagane srednje i jače tempo kilometre pa je opet bilo manje tih milisekundi u kojima povučeš nogom po asfaltu pri doskoku.

Viši intenzitet = malo brža kadenca = pravilnija tehnika = više vremena u zraku = trčanje sredinom stopala = manje trošenje đona. S druge strane, ova pena u sredini je verovatno pretrpela slično opterećenje. Na jednom paru sam je gnječio doskocima nizbrdo ali je ostatak koraka (uzbrdo i lagani kilometri) bio lakši, a na drugom paru sam trčao po ravnijem terenu ali je zato prosečan doskok bio sa malo veće visine. Ili kako već to sve narodski objasniti bez upotrebe terminologije iz fizike. Evo kako izgledaju đonovi na dve desne. Stara (728km) je na peti skroz poglodala ovaj žljebić koji sam obeležio strelicom, dok ga Nova (725km) još uvek ima:


Na drugoj slici (dve leve) se vidi da je na staroj (728) čak i ovaj veći žljeb na peti sastrugan. To je zato jer sam kidao ligamente na oba skočna zgloba ali je na levom bio puno teži pad i od tada levim stopalom gazim puno "krivlje" nego desnim.


Što se tiče prednjeg dela stopala, evo unutrašnje strane obe patike, dakle deo ispod palca. I tu se vidi da sam ovaj stari svetlo-plavi par nekako više vukao ili uvrtao prilikom odraza, dok je novi crni đon dosta sačuvaniji.


Ne znam šta se tačno razaznaje sa fotografija ali zanimljivo je da sam na obe DESNE patike više potrošio prednji deo, nego na dve leve. Ispada da levom nogom trošim petu obuće a desnom nogom prste. Pa ti budi pametan.


Dve teme za kraj, i to sažete koliko god je moguće.

1) Gledajući ove slike zaista nemam pojma zašto u C.S.I. serijama sve onoliko slikaju, sa idejom da će se na fotografijama videti bolje. Ok, ako nešto treba uvećati, imam i ja moćan fotoaparat sa makro opcijom i zaista mogu uvećati "nevidljivo". No kad opališ scenu zločina da bi nešto naknadno analizirao, mućak ćeš videti nešto što si uživo prevideo dok si imao mogućnost trodimenzionalne slike. Buljio sam u ove fotke par minuta i na kraju ipak uzeo patike u ruke i presudio koja je zaista potrošenija.

2) Nakon one opšte zbrke u zadnjih 10 dana sa (nekad očekivanim a nekad ne) napadima umornosti i odmornosti, danas sam opet nenadano otišao u PLUS. Probudio sam se u 4 i bio budan do pola 5 razmišljajući kako se dobro osećam i kako mogu da ustanem i nešto čitam ili pišem, da ne gubim vreme na spavanje. Nekako sam ipak zaspao i nakon dva sata se probudio mrtav umoran. Sva sreća pa sam prepodne bio na poslu i tako se izgleda malo odmorio. Nakon marende sam izleteo iz kuće i popodne otrčao skroz dobrih i skočnih 21km laganog do srednjeg (recimo "progresivnog") tempa. Eto novog kamenčića za taj Mozaik Misterije umora i odmora.

Nema komentara:

Objavi komentar