očigledno se to veoma isplati, heh.
danas dan odmora.
nakon desetak dana "ludila" od vožnje trčanja i pešačenja širom Grčke nam bratske republike.
poluodmor doduše, obišao sam biciklom sva moguća predgrađa da vidim šta nas je dočekalo od pasa i mačaka koje smo hranili pre nego što smo otišli.
pa da vidiš, i od toga se nakupi kilometara.
od dve najdraže male mačke, jedna je na svom mestu, druga je nestala.
zato su se na dva mesta pojavile po dve nove.
od pasa, nema onog u žbunju na 13km od kuće a od četvoro u školi par km dalje, ostalo je samo jedno.
no zato sam na suprotnom kraju grada pronašao tri novoostavljena šteneta, nešto kudravo tipa mali pulinčići.
treba ih objaviti u lokalnoj grupi za pomoć i udomljavanje.
od sutra opet u akciju, mislim nešto sa trocifrenim pulsem barem, možda se tako i definiše dan odmora.
tako sam i počeo blog.
teraš i teraš i nikad ne znaš kada da odmoriš, ako ti već "ide".
jer ti prosto "ide" i nemaš ni neku potrebu da se odmaraš.
barem je kod mene tako, ovi što imaju Plan pa prespavaju svaki petak, oni su sa druge planete.
i onda kažem sebi, ajd da uzmem (od koga?) taj dan odmora, čisto da ne preteram.
i ceo dan mi lake noge i živahne a ja odmaram.
jer kao, ne bi bilo loše.
i onda sutra budem sav na pola koplja, kao da sam iskočio iz nekog voza (aktivnosti) umesto da sam mirno putovao dalje u nekom srednjem vagonu.
živi bili pa videli.
Nema komentara:
Objavi komentar