slomljeni ringišpil, da ne kažem vrtuljak

haotično kao i uvek, juče mi je došlo da popodne pokušam još jedno trčanje

no za razliku od prethodnih kilavih hajkova sa potrčkavanjima, danas sam ubo atomsko popodne 
(ne radi caps lock, sad ću da ga bijem)

EVO GA RADI, NIŠTA BEZ ČVRSTE RUKE

naime skuvao sam atomsku kafu, i umesto neke metiljave užine pojeo ekler pojačan pekmezom

i da vidiš čuda, deluje

kako sam to zaboravio, ko će ga znati

vidim ja ide mi lepo, pa još lepše, sve po pola minuta brži kilometri od doživljenih

i mic po mic pretrčim ja po brežuljkastom terenu ciglih 13km

kada ste zadnji put pročitali to CIGLIH? HAH!

sad morate na gugla da vidite postoji li ta reč uopšte.

i tako sam šta, tako sam u jednom danu prešao 22km

a sa tih 22 sam svejedno u septembru stigao tek do 113km

to nije dosta ni za polumaraton, a kako ću maraton za dve nedelje?

no čim sam se vratio sa tog drugog trčanja, vidim na fb jedan story

drug iz Rume napisao da je danas trka

obeća mi broj na dan trke, i rekoh mu - ajd onda dolazim

tako da sam juče imao pripreme, može se reći, 

pa ću sad prepodne da odmaram, a popodne na trku

start u 17h, a garmin kaže da sunce zalazi u 18h37, dakle uhvatiće me mrak

dobro ne mrak ali zalazak

jer ne verujem da mogu ispod 1h45, bumo vidli

tojest čak ako slučajno i mogu, ne verujem da ću nešto zdušno pokušavati

za osam dana imam treking ligu sa opcijama 21km i 37km, gulp!!!

jer kad zemlju blato i travu preračunaš u asfalt, dođeš do 2h i 4h trčanja

pa ti budi pametan

videćemo kojom ću brzinom ulaziti u formu...

samo da ne izađem duplo većom