danas je veliki praznik, do pre nekoliko godina je 15. septembar bio Dan Grada a onda su izmislili neku slavu iz crkvenog kalendara i zaključili da je to modernije od antifašističkih pobeda pa je kao bajagi TO neka nova slava grada, dan grada, ne znam ni šta je nit me više zanima.
a 15.09. je ujedno i dan kada sam 2017. drugi put polomio ključnu prilikom salta na bicikli kao i par rebara i mozak.
kažu stručno "potres mozga" ali može se reći i da sam uganuo mozak.
onako ljudski.
tojest ako je sve godine pre toga bio uganut, možda se tada malo namestio.
kao kad protreseš punu košaricu šljiva pa se malo slegnu, nameste.
neka vrsta voćnog tetrisa.
danas je vožnja opet izašla oko 90-ak km ali malo većim prosekom jer je bilo dosta ravnog, doduše pokazalo je 700-tinak metara uspona ali to je sve bilo zbijeno u sredini a početak i kraj su bili onako lepo prijatno zujanje po blago valovitom terenu.
kao što sam i pretpostavljao, nije bilo vremena za trčanje, a kako bi i bilo kada sam proveo 4 sata na bicikli.
još sutra bi mogla da padne neka slična šemica pa za vikend da udarim neko trčanje jer kontam da ću se već zasititi bicikle.
a bliži se i državno u maratonu, što je manji problem, nego mi sat izbacuje neke katastrofične pretpostavke za vreme na half-i maratonu, pa da i njega malo umirim.
propiće se jadan od muke.
Nema komentara:
Objavi komentar