ponedjeljak, 5. rujna 2022.

prinudni odmor

kada su ti svi mišići na odmoru onda se to može zvati i kolektivni odmor.
feragosto takoreći, odnosno ferragosto s tim što sam malo zakasnio u odnosu na taj 15.08.
prvo sam jutros zapucao na trčanje pa posle 4-5 km shvatio da sam ipak umoran pa sam samo dotrčao kući, srećom nisam se nigde bitno ni udaljio.
i TEK TU (RADI CAPSLOCK NA LAGANI DODIR! KAKO? KAKO? ZAŠTO?) sam shvatio da sam ono baš mrcat.

inače ta reč potiče od kafića negde oko slunja ili već gde kada se krene kući sa Plitvica, bio je neki reklamni pano na zidu za kafić koji se zove "mr. cat" i otad sam uveo tu reč mrcat.
kakav si mi, mrcat sam ti prijatelju.
ili kada kučići zaspu na suncu i onako dahću u četvrtoj brzini, onda im kažemo DESTE BRE MRCATI.

i posle posla sam bio još mrcatiji ali krenem na vožnju i razočaram se u život jer mi uopšte nije bilo teško.
ipak je mišićni septembarski feragosto učinio svoje,.
ili barem deo svoga. 
posla.
no nisam imao neki žestok plan pa sam se svejedno samo provozao, sat sim sat tam, sat sat sim tam, tam vam.
ništa epsko, nebre svakog dana epsko.

dopisao još 7 trčaćih km na gomilu, bespotrebnih.
u starim stabanim mizuno, kao bos da sam trčao.
a žao mi da ih bacim.
kad krenu kiše biće mi lakše, umljackaš ih i osušiš par puta pa na žicu.
ne mislim na štrik nego na neki kabel od kabelske, iil od telefona.
da se malo ljuljaju.
do prvog snega.
fuj.

Nema komentara:

Objavi komentar