opet nešto frtalj-epsko

nešto pa ništa pa nešto pa ništa pa ipak nešto ispade

dan ovakav onakav pa onakav pa ovakav 

pa vlaga pa oće kiša neće kiša neće kiša

neće kiša

i onda kad smo bili na 15km od kuće kao malo prsnu, taman da se asfalt zamiriše

to smo nekad zvali ozon a u stvari ko zna šta je

jeste ozon nije ozon voli me ne voli me ne voli me

zavežem biciklu kod lokalne prodavnice 24km od kuće u podnožju brda, pijanac zakrvavljenih očiju mi kaže nemoj to džabe vezivati neće niko dirati ovde je pošten svet

rekoh možda je ovde poštan svet ali kad naiđe neko sa strane od Ljubovije pa samo ubaci celu biciklu u kamiončić i ode dalje, ko će je naći, bolje da je vezana za stub pa još ispod kamere

odem alternativnim putem koji sam pronašao pre desetak dana ili kada već, pa po grebenu sve do sela na 5-6km od starta, tu sam negde oko 700m nadmorske, i imam dve opcije povratka, levu i desnu

leva je kraća i asfalt, ali sa te strane grmi, a desna je kamenjar i zemlja, a na tu stranu je sunce

i gledajući u nebo kao da ću po nebu trčati a ne po zemlji, okrenem desno i živ se izlomim po kamenju

jer sam pazi sad čitavih kilometar dva udaljeniji od te udaljene grmljavine iz planina

i šta sam na kraju postigao, da stignem do bicikle pola sata kasnije

svejedno ovim ili onim putem, da je počelo da seva i pljušti kisnuo bih pola sata duže i još bih umesto po asfaltu zaginuo u potocima i baruštinama

to je mozak dragi moji

no zato sam se podsetio puta kojim ređe idem (trt milojka) pa sam naravno zadovoljiji nego da sam se stoti put vratio istim asfaltom

suma sumarumčić od 13.3km sam procenio 10km trčanja više manje plus 3.3km hajka, ukupni prosek osam i po na sat iliti 7'08''/km.

bar da mi je spust bio svarljiv sišao bih ispod sedam minuta no kamenje ko rukometne lopte, jedva ga ispreskakah

šlag na bureku je što sam se smrzao u povratku, i umalo me uhvatio mrak, a mislio sam da imam par sati hendikepa ispred skraćivanja dana

nahranio neke kućiće, blać srać, jedno preneo u rancu kod ostalih da ne bude samo, pa se zbog njega vraćao tamo amo i tako u krug, ide život ne ide, ide, ne ide, ide