prvo za juče.
nakon trčanja i tuširanja, skontali smo da smo poranili sa satnicom i da, obzirom da je nedelja, postoje realne šanse da su na granicama još uvek gužve.
ima ljudi koji i poslednjeg dana letovanja hoće da se kupaju što duže, krenu što kasnije, i nije ih briga da li će doći u beograd u 4 ujutru pa pravo na posao, znam da zvuči šašavo ali ima ih i to dosta sličnih.
pa smo onda pronašli neki grad po kojem bi moglo malo da se hajkne.
kasnije se u hotelu u razgovoru sa recepcionarkom ispostavilo da smo uboli pravo mesto, jer je to poznati kulturni centar i grad na glasu po svojoj uređenosti i lepoti.
čak smo na vrhu brda, u nekom restoranu iznad pećine a ispod crkve naleteli na koncert devojke koja je pevala i svirala akustičnu gitaru, a kojoj je repertoar bio neki lokalni podžanr narodne muzike koji malo vuče na njihove klasične "starogradske" pesme a više vuče na neki fado fazon, vrlo zanimljivo.
nakon 20 km trčanja i 5 km hajka po brdovitom gradu, ostalo mi je samo snage da isprobam još jedan gyros jer ih svako pravi drukčije, i da probam još dva nova kefira jer i toga takođe u svakom gradu postoji skroz drukčija ponuda.
pivo nismo pili na letovanju, jedan jedini put smo popili dve limenke u parkiću u koji smo doneli zalutalo mače i s njim malo kampovali na travnjaku, i to je sve.
e to je bilo juče.
danas pak nisam hteo OPET da trčim po Dojranu nego smo se dogovorili da smislimo nešto usput.
video sam da iznad Strumice (usput) postoji neko jezero.
krug do jezera i nazad je 22km.
opet malo mnogo.
ukucam u gugl "strumica tower hike" i nađem neki blog koji dalje vodi na wikiloc odakle se može skinuti gps trek.
i plan se već nametnuo sâm po sebi.
idemo na hajk do tvrđave iznad grada, dalje ja nastavljam na trčanje a Lola se vraća po treku nazad u grad i kupuje šta nam je potrebno za nastavak putovanja.
nakon pola ovog kruga sam produžio do jezera no ispostavilo se da na 2-3km od njega treba da se pređe preko prevoja, sa kojeg sam intuitivno umesto dalje nizbrdo asfaltom skrenuo gore dalje na brdo nekom kozijom stazom, i kao što sam i očekivao ukazalo mi se pod nogama u skoro punoj veličini.
hah! sinula mi je ideja!
umesto nizbrdo pa nazad uzbrdo do jezera, samo ću ga slikati, i vratiti se u Strumicu nekim trećim putem koji je sav u serpentinama, sa skroz druge strane grada.
umesto nizbrdo pa nazad uzbrdo do jezera, samo ću ga slikati, i vratiti se u Strumicu nekim trećim putem koji je sav u serpentinama, sa skroz druge strane grada.
nakon 3.5km hajka ispalo mi je još 14.5km trčanja, za dan koji je predviđen da prođe u autu, sasvim dovoljno ako ne i blago previše :-)
uz male izmene (trek je urastao, probijanje, menjanje rute, skraćivanje hajka i produžavanje trčanja) je nekao sve uspelo da se zaokruži, doduše sa skoro sat zakašnjenja u odnosu na idealnu satnicu.
taman da nas do kuće uhvate i mrak i pljuskovi.
no dobro.
isplatilo se.
Nema komentara:
Objavi komentar