... shvatili!
evo nas iz Grčke lagano nazad kući, pa se uskoro vidimo i uživo.
nakon vožnji novim putevima, pet dana po pet sati (netttto, još par sati više brutttto)
(rade zagrade!)
(a što ne bi radile)
i isto toliko kupanja, usledila je i 4-časovna turistička šetnja po Solunu
kao što možete da vidite na Stravi koju sam pretvorio u zamenu za Fejs.
jer ne trčim i neprijatno mi je smetati i nametati se svojim trčkaranjima svakog stotog dana
(osim Đurđevdana)
pa nisam od pravljenja profila nikog ni dodavao ni gledao niti se poredio s nekim jer nemam šta da poredim.
ovih dana sam pokušavao da se naviknem da dišem na usta tj da dok plivam tj dok pokušavam da plivam, uzimam vazduh krajičkom usta
(svakog dana je bilo manje ili više uzburkano, nijednom baš ravno more)
i zaključio sam da ću na prvo iduće more ići u Pulu pa će me moj blog i maraton kolega Runnnin' Dida lepo naučiti koliko puta treba zamahnuti stopalima gore-dole dok dvaput zamahnem rukama, i postoji li uopće neka idealna sinhronizacija ili je to sve smuti pa prospi pa se snađi i na dnu mora pronađi
no tim mukama je valjda došao kraj, kako li će tek biti u slatkoj vodi nemam pojma, poslednji put sam plivao u Ugljeviku pred večernju uličnu trku i takođe tonuo kao sikira i nagutao se vode za pet maratona a ne za cenera
gledao sam tada i neke kurseve na youtube ali sve je to za ljude koji već dobro plivaju pa da se dodatno poboljšaju, a za mene nisam našao ništa
do 20 metara mi je okej, posle toga već razmišljam kako da se vratim dovoljno blizu obale da mogu da stanem nogama na dno
KRAUL, pričam o kraulu
leđno mogu ihaj daleko ali mi je dosadno
ali mi je puno lakše
pa sam odatle polazio gradeći samopouzdanje, SAMO PRONAĐI U ČEMU JE RAZLIKA
pa eto, ovako se davim a onako ne
jedino što leđno opet i OPET zaboravim da dišem na usta jer mi puls nije visok i onda kao na vožnji ili pešačenju nastavim da dišem na nos dok ne ušmrknem pola pluća vode pa jovo nanovo
Nema komentara:
Objavi komentar