mešovito

dan je počeo sim-tam, ovako-onako.

malo trome noge, pa možda nisu, pa ipak jesu.

sat mi je odmah na kapiji preporučio 42 minuta po 5:30 i ja sam rekao ajd važi.

u početku neka gps greška, pa me upozoravao da idem preko 7'/km no posle par kvartova je sve došlo na svoje.

pa malo levo malo desno zaključim da imam vremena da skoknem do stadiona da uradim par ubrzanjaca.

otkaskam po travi/nasipu i istegnem se minut-dva, pa krenem.

taman sam natempirao da uđem u novi kilometar pa da preko lap pace mogu da pratim brzinu.

posle dve stotke (sa stop/start nakon svake) sam imao 3'19''/km i rekoh biće ovo pristojna hiljadarka za nekog ko je prekjuče počeo da trenira.

tojest da trči manje neozbiljno nego što je navikao u zadnje 4 godine.

i negde kada mi je euforija bila na maksimumu, imao sam odrađenih 5 i nekih 550m jer sam koristio pravac ispred tribina i onako čekao dok god me nosi inercija da stisnem STOP

(RADI CAPS LOCK!!!!)

(IZ PRVE!)

i tu negde dođe Lola iz grada biciklom i kaže mi da je došlo do izmena na poslu i da moram tamo biti već u 9:20 umesto u 9:45, i ja šta ću odmah preskočim ogradu preko tribina i otrčim pravo kući.

tako mi je propala ta ideja da ugledam u dnevniku treninga jednu hiljadarku kakvu odavno nisam video.

to što sam joj na rep bio nagazio dobrih 55% ne znači ništa, ode mas upro pas.

nema veze, probaću neki sledeći put, možda već popodne ako ne oplete najavljena kišurina jer se ona kombinacija šljake zemlje trave i vode u trenu pretvori u blato pa od stadiona ne ostane ni ime, možda da počnem da ga zovem Hipodrom?