tlapnje

valjda je nedelja, nemam pojma
trebao sam onog dana da trčim a ne sećam se da li sam trčao
jednom sam trčao ali ko zna da li je to Taj dan na koji mislim
juče sam bio siguran da ću trčati i kad je pao mrak rekoh sebi ma daj, bolje se pričuvaj za sutra
i bi sutra! (to je ono iz Biblije)
tojest danas.
ustanem rano, pre doručka, mada ne pamtim da je ikada doručak ustao pre mene.
odem na jedan brdski krug od 10km i malko se polomim uzbrdo po kamenčićima i puno se polomim nizbrdo po stenčugama.
tako mi i treba kad ne umem da se držim sigurice nego "ajd da vidim šta tamo ima".
inače iz nekog razloga sam uzeo da pišem na onom 2-u-1 tabletu gde imaš tastaturu kao na laptopu ali umesto miša imaš onaj pravougaonik za pipkanje, a pipkaš i po ekranu.
pa kad mi zatreba da negde nešto umetnem, ja prvo deset sekundi zveram naokolo gde mi je miš (NE TAJ MIŠ, PERVERZNJACI!) i tek onda pređem pa pipkanje.
ne miša, nego ekrana.
džabe ja stalno govorim da to nije taj miš kad se on svaki čas javlja i pita A JA? A JA? KADA ĆU JA POSTATI KRALJ?
inače, danas se ne radujem što radi caps lock jer je na tabletu uvek savršeno radio, a i ova nečujna tastatura je san snova.
posle tih 10km sam uradio nekoliko strajdsa (strides) od po 70-80 metara a bogami možda je jedan bio i 90m.
brat bratu.
kako smo mi muški kolegijalni, vidiš da ne postoji izreka sestra sestri.
doduše oba vuku na onaj naslov od prekjuče, deveti devetog.
šta je radio brat bratu, bolje da ne znam.
imam ideju za naslov romana, topli brat i hladni rat.
samo još da nađem, nekog crnca da mi to napiše za nadnicu.