after party nakon trke se ustvari dogodio sutradan ujutru kada smo nakon default-ne hotelske kajgane otišli biciklama malo prema fruškoj gori.
negde pod brdom je Lola okrenula nazad da otpelja neke mačiće nazad u grad, koje smo pronašli pored puta, a ja sam nastavio do neke stare ruine zvane Vrdnička Kula.
malo gore pofotkao šta se imalo fotkati i vratio se alternativnim pravcem pored jezera pa dalje kroz neku obližnju selendru.
noge su mi bile ok mada mi naravno trčanje nije palo na pamet, bicikla mi je bila savršena ideja obzirom da ih nakon povratka iz Grčke nismo ni vadili iz auta.
mnogi se rukovode raznim aspektima kada razmišljaju kakav bi im auto bio savršen, a ja samo gledam da mu je prostor unutar petih vrata dovoljno kockast.
jeste da postoje mnogi auti sa lepim linijama ali to da se nigde ne putuje bez bicikle me stalno okreće modelima tipa EVO I KOJEG
naravno da se užasavam auta visokog 184, kako krov oprati, sa merdevina?
a i širina od 185 bi verovatno iziskivala proširenje garaže ili barem neku adaptaciju vrata.
ovaj prvi je jedini podnošljivih dimenzija i pitanje je da li je išta prostraniji od trenutne Merive.
i tako, after nakon aftera se odigrao jutros kada sam otišao na umereno brdaškasto trčkaranje od nekih 13km, sad valja to sve popisati u excel dok ne bude kasno.
Nema komentara:
Objavi komentar