nit su bili skroz sprintevi a ni onako "strides" ono kad sa primetnom rezervom ulepšavaš tehniku, nego nešto na pola puta mi smo stali sreće nismo mi imali.
naime osećam lagano zatezanje dole iza kolena na dnu zadnje lože.
od pet sprinteva po 110m!
i naravno da mi ne pada na pamet da nešto silno pokušavam da izvedem Popravni.
štaviše ispalo je nenadano da mi je prekid na pola možda bio i bolja strana trčanja.
ko zna na šta bi mi noge ličile da sam izgurao svih 9.
vremena za nadogradnju uvek ima, ne moram nigde da žurim nakon 4 godine đoginga.
prekasno sam saznao za Žumberačku, sad za vikend, to mi je oduvek bila "fora" trkica.
dobra staza, dobar profil, nešto egzotike kad krećeš na metar od Slovenije, takoreći "moj teren" na anjklasičnijoj stazi kakvima sam nekada najviše trčao, s tim da je naglasak na NEKADA...
CAPS LOCK RADI ali tek nakon što sam maltene probio tastaturu pritiskajući na tom mestu.
fuj.
no nema veze, to je taj neki ples smrti, odeš negde jer ti je jednom to bilo baš po meri i shvatiš da to nekada više ne postoji i provedeš se kao bos po trnju i sve ti se smuči upravo tamo gde si krenuo sa najlepšim namerama da vratiš život koju godinu unazad.
sad se ne sećam da li sam te godine sa žumberačke u banjaluku na polumaraton ili na 9.99 trku s popustom kod samobora, bila je neka kombinacija uglavnom i propisno sam se razvalio.
Nema komentara:
Objavi komentar