do poslednjeg daha

juče sam uspeo da pokleknem po drugi put ali sam se podigao samo jednom.

nakon jutarnje bezvolje sam nenadano otrčao skroz lep tempo, a nakon popodnevne bezvolje nisam skoro ništa. 

samo dva kilometra.

tako sam se sa 2000 popeo na 2002 totala u godini, pa mi za zacrtani cilj fali još 20.

imam neke ideje za danas ali ne znam koliko ću uspeti da ostvarim tj postignem.

dan se stidljivo produžio pa na satu piše vreme zalaska 16:09 što je još uvek neprimetno sve dok se ne približi brojci 17h, e onda će se već imati malo više dnevnog vremena posle posla i užine.

ovaj plan koji bi mi bio SARVŠEN za kraj godine zahteva dobrih pet sati lufta a nekako potesno možda imam baš toliko, no napeto je to rođače, napeto.

stoga sam odlučio da se ne preopterećujem, posebno jer sam imao i jedan drugi plančić a to je da se zadnjeg dana prijavim na ХАЛФМАРАТХОН цхалленге no onda bih morao da pretrčim 21km, a onda bih pak izbio na 2023km i sad ne znam koliko to ima smisla odnosno ima li više besmisla nego smisla.

bio neki šahista prezivao se Smislov, zamisli da je postojao i neki Besmislov pa igraju brzopoteznu partiju i udaraju po onom satu čvang čvang i onda Smislovu padne zastavica.

uglavnom šta bude biti će pa ću u novoj godini sjesti da saberem utiske i dojmove, prepišem ovogodišnju kilometražu u excelovu tabelu _trening2023 i prekopiram koliko su koje patike "prešle", te stidljivo otvorim još nekoliko polja za eventualne nove kupnje, heh heh.

svima želim manje rata i više seksa u sledećoj godini, da imate sve manje kuna a sve više evra, a gde su seks i pare tu će biti više i zdravlja a manje depresije, jelte.

sint sint dvehiljadejedan

 optima modriča, tako je išla reklama za ulje sint 2001
sintetičko, očigledno

zadnji put sam sipao sintetičko u merivu i ništa se nije dogodilo mada je majstor rekao da ću možda morati da dosipam jer brže isparava od mineralnog

ima se može se

već je valjda prošlo 7000km otad, još malo pa opet na mali servis fuj

nego nisam stigao do 2001 ali sam stigao do 2000 sasvim slučajno

kao nije mi se trčalo

a nakon jučerašnjih 7km popodne falilo mi je do kraja godine još 31km

da dopunim do 2022km

i rekoh, nema veze, jutros odmaram, pa ću popodne nešto malo, i sutra ću sav ostatak pa kud puklo da puklo

no posle 6km vožnje na mtb-u nam je postalo prohladno, rekoh a što ja ne bih trčao

jer sam svakako pošao u patikama za trčanje

i parkiram biciklu ispred čarapane, kod lola u korpu ubacim jaknu, otrčim 4.5km do kraja ravnog dela uz kolubaru, i nazad

i tako neplanirano dodam 9km

čak sam trčao brže nego što sam mislio da mogu, valjda zbog te hladnoće pa da se zagrejem

i tako izbijem na 2000km ove godine, eto lepog jubileja za nekog ko skoro uopšte nije ni trčao

tako mi je ostalo još samo 22km manjka, 

ako popodne ubodem koji kilometrić sutra će mi biti lak posao

da mi je biti morski pas

onda ne bih morao da trčim.

mislim, ne moram ni ovako, ali moramo naći neko opravdanje za utrošak kiseonika, i pomalo smoga.

bila je neka serija na hrvatskoj televiziji sa imenom Smogovci ali se ničeg ne sećam o čemu se radilo, najverovatnije zato što je nisam ni gledao.

jučanji (?) dan mi se završio u turbo režimu ali u pogrešnom turbo režimu, ali kako da vam kažem, turbo režimu se u zube ne gleda, i zbog toga sam turbo režim pomenuo tri puta u istoj rečenici, a eto i četvrtog.

naime bilo bi bolje da se turbo odnosilo na kvalitet, tipa da sam spičio neka ubrzanja, nešto što doprinosi brzini, tehnici, a ne da se turbo odnosilo na povećanje kilometraže ili majlaže.

ako trupćeš samo lagane majlse, ništa od tebe, mora se malo i pružiti korak.

tako daaaa....

to ne bi tako trebalo da ostane zauvek, jer u cilju postizanja cilja, ili sa ciljem dostizanja cilja, i dok trepneš pet puta kažeš cilj u istoj rečenici, nisam imao druge no da tek "sakupljam kilometre" jer ovaj čelindž iliti mini-pripreme neće trajati doveka nego samo dok se malo uhodam u trčanje, a posle ćemo lako.

intervalsi temposi i ostali štrumfovi iz zemlje čuda.

elem long stori šort-ish, nakon jutarnjih 14 sam narokao još 9 popodne dok je lola kupovala mačije kalendare u lidlu, i tako mi je sinoć za preostala tri dana 2022. ostalo u zadatku da pretrčim SAMO 50km.

jutros sam od toga načeo 12km, rekoh da ne bude ni premalo pa kao da nisam ni trčao, a da ne bude ni previše jer će mi na poslu biti onak agonično.

preostaje mi da se igram pozitivno-negativnog šibenika (splita) i da raspoređujem ostatak od 38km tako da mi do kraja godine svaki kilometar bude istrčan na najlakši način.

skupljači perja.

srednje jutro

tupavo je što se sreda zove sreda jer je sredina tjedna u četvrtak u podne.

izgleda da je kapitalizam vladao puno ranije nego što mislimo pa smo sredu stavili kao sredinu radne nedelje, barem za ove koji vikendom lade lakat.

uglavnom u srednje jutro upisujem trčanja u excel i piše mi 1949 što znači da sam odjednom dosta nadoknadio i da mi fali 51 do 2000, i još 22 ako je to neki pametan cilj.

više motivacija nego cilj, trčao sam u godini i triput više od ovoga.

jedne od novih patika, one crne skuplje i teže (?) su mi tako stigle do 99km što je eto takođe fin jubilej, jer to ujedno znači da neke bolje NISU pretrčale još 99km, pa su tako pošteđene za neke bolje dane.

sad da me ubiješ ne mogu napamet da izračunam šta mu to dođe 73km i kako se to trči u 4 dana, no nekako će se valjda istrčati.

ALI! (dva sata kasnije:)

nakon jutarnjih 14km sve odjednom deluje puno vedrije.

odlučio sam da podelim kilometre na dva poluvremena da se ne bih previše umarao pred posao, dvosatno trčanje ume pomalo da "ubije" noge i onda ostatak dana budem umoran.

popodne svakako moram opet jer Lola svakog dana nađe nešto u Lidlu, evo danas moramo da idemo po neki "MAČIJI KALENDAR" tako da ću standardno do tamo biciklom pa posle negde malo na trčić.

što znači da sam stigao do 1963km ove godine, i popodne će se formirati ta završna slika šta mi preostaje za poslednja tri dana.

još danas je u najavi 9°C maksimalna, i onda idu tri dana po 13 stupnjeva, woo-hoooo!

pronašli smo neke kune u fijoci i sad se pojavila ideja da pred novu godinu onog zadnjeg dana odemo do bosne da to zamenimo za marke, ili da odemo do spačve da natočimo benzina.

što tek zvuči kao pogrešna ideja jer kontam da će tog zadnjeg dana godine biti najveća gužva.

možda da odemo kolima do loznice pa biciklama do granice ako tamo ima menjačnica.

a ima i treking liga u šidu 14.01. kada je zadnji dan za plaćanje u kunama, pa dan pre toga ili tog dana pre lige da skoknemo do hervisa u osijeku.

vidiš ti to kako se život pobrine za to da ne bude dosadan.

cupa-opa

dosta više opa cupa opa cupa, vreme je za cupa opa.

prvo ide žensko pa muško, takav je bonton, dokle više romeo i julija, antonije i kleopatra, tito i jovanka.

došao sam ovde da se pohvalim.

nisam samo ja došao, nego je došao i dan da se pohvalim, i tako sad nas dvojica gledamo koji će prvi pa počne priču.

krenuo sam na trčanje nešto ranije da bih stigao da pretrčim više.

to je ukratko sâm početak dana.

počela je mala kišica, to je ionako bilo najavljeno, jedan dan sa dosta oblaka pa još 4 pretežno sunčana do kraja godine.

sve se urotilo protiv mene, da ne nađem izgovor za netrčanje.

imao sam u planu jedan krug, no taj sam kontra smerom trčao pre neki dan, i u naletu inspiracije sam jako naglo skrenuo na jako lep put kojim jako retko trčim.

imao sam sat i po fore, rekoh valjda mi je 16km nešto što bih mogao da natrpam unatoč što sam u prva 4km imao samo uspon i veoma jadan prosek.

nakon još par km mi se učinilo da bih umesto tamo-pa-vamo mogao da zavrnem na neki kružić, kuda sam pak prošao par puta biciklom ali se ne sećam tačno koliko je dugačka pračica.

kružić je ustvari trokut, recimo.

i kad sam se nakon kilometra šumskim putem spustio u neku rupu tojest potok, imao sam već blizu 10km i skontao da neću stići na posao ako će mi i povratak biti jednako dugačak.

nekako napamet sam (bez telefona tj mapsa) u glavi crtao putanje jer ništa nije pod pravim uglom i svaka greška može da te košta još kilometra dodatnog špica.

na kraju sam posle 17km uleteo u kuću sa istočne strane a bicikla odakle sam krenuo na trčanje mi je ostala kod Lidla kilometar zapadno.

e obzirom da sam nešto ubrzao pred kraj, imao sam i tih desetak minuta vremena da otrčim do bicikle što je bio 18. kilometar.

i popodne sam sa kratkog hajka tojest rikaveri brdske šetnje dotrčao zadnji kilometar do kuće tako da sam natrpao čitavih 19km!
ne za pam će no!

ZAŠTO MI NIKO NIJE REKAO DA SAM SE PRERAČUNAO?

90 podeljeno na 5 je 18 a ne 16, dakle umesto 16 17 16 17 16 (82)

sam trebao da napišem 18 19 18 19 18 (92) što je MNOOOOGO sablasnije.

jao!

kataRstrofa

naslov je na temu kako je ekipa Katara započela Svetsko

a ja sam shvatio da imam 2km manjka

jer sam jutros bio ubeđen da mi fali 105 do kraja godine, a falilo mi je 107

i jutros sam bio vredan i hteo da odradim tih 15 pa da mi ostane 90, i to bi onda bilo još pet dana puta 16, no ispostavilo se da sam jutros morao 17.

ali nisam stigao, jer sam žurio da se vratim deset minuta ranije.

da bih pre posla stigao da se na blogu pohvalim kako sam otarasio tih 15 viška.

preko pet puta 16.

no imao sam 17 manjka, a ne 15 viška, i sad sam opet u sosu.

o p e t.

O P E T.

moram popodne 2km pretrčat.

kako oh kako, biću umoran.

ili da tih 92 podelim nekako, hm, 16 17 16 17 16, e to bi bilo baš onak.

monotono kreativno.

kao neki opzezivno konpulzivni plan.

bumo vidli.

uglavnom patike one NB od 35 evra su već pretčale 42km dakle čitav maraton.

nek izdrže još tri i biću zadovoljan.

bio je lep i sunčan dan

znate ono kad učiteljica kaže da napišemo domaći i od 30 đaka u odeljenju njih 29 započne čitanje sa "bio je lep i sunčan dan".

a onaj trideseti od 30 zaboravio da napiše domaći, to je objašnjenje zašto nije 30/30.

a nisam nikad ni znao zašto se kaže 20/20 vision, kako se meri to po amerikama čega je to 20 maksimum dobrog očnog vida. i ušnog.

elem prema najavi danas sam se ukopao u zaostatak kao ukrajinac u rovove i nisam mrdnuo ni makac što se tiče trčanja, jer smo iskoristili topao i sunčan dan (i lep) za vožnju.

ubacio sam i malo brda i malo blata i malo visine tojest brda i svega je bilo čega je moglo biti a na mestima su me malo i noge zabolele.

iako nisam nigde žurio, nego valjda ova najgora bicikla ("kišna") koja je tako za uropašćivanje, ionako je bila spora i teška i pride sam joj stavio neku gumu sa mini krampončićima pa se to baš i ne okreće lako.

imaću do Dočeka celih šest dana da pokušam da napravim Mini Pripreme Trčanja i da vidim da li ću uspeti u produžecima da dođem do pobede nad zacrtanom godišnjom kilometražom.

sudija produži to za još devet minuta nadoknade, ako boga znaš.

usro motku!

sada sam već na granici, na ivici, na žiletu i na makazama sudbine.

dan je bio takav kakav je bio, a kakav je bio? nikakav.

bljato i kiša, voda i voda, dve vode kao krov kad prelomiš pa kažeš da se sliva "na dve vode".

jednom nam se neki majstor hvalio kako je napravio krov na 44 vode, e to je baš nešto čime se treba hvaliti, posebno kod mene koji volim sveden dizajn i jednostavne linije.

da me maneš sa 44 golubarnika i kućica za ptice koje vise iznad svakog metra prelomljenog oluka.

i tako sam krenuo opet u humanitarnu misiju sa par sitnog alata u rancu i zaputio se iz smoga ka planinarskoj stazi.

mislim da je ovo bio rekordni dan što se smoga tiče, doslovno dve ulice dalje nisi mogao da vidiš zgrade koliko je sve bilo tamno sivo.

u žas.

i onda sam tamo našao svog druga budaka odosno kolegu krampa pa smo se družili nekih par sati, da ne kažem baš da smo se držali za ruke.

ukopali smo jednu serpentinu koja se odronila i bogme čitav metar smo usekli u brdo i napravili nov lep ravan prolaz.

na oba đona po dve kile blata, baš je to bilo onako herojski, jer sam morao i da utabam tu zemlju koju smo iskopali, i da preko nje dovučemo lišća pa da natabamo i njega, jer bi se u protivnom neki namernik baš onako svinjski usvinjio.

prođe dan a godina nikako, da saberem u kolikom sam je manjku završio.

trebao bih od ponedeljka na neku dijetu možda.

tako se valjda kaže kada nemaš nameru da nešto uradiš, onda zacrtaš da će biti od ponedeljka, jer u protivnom bi to što želiš započeo pre nego što si uopšte pomenuo ponedeljak.

jer ko ti brani, jelda?

majmunijada

to je bilo u Samoboru pre desetak godina u ono vreme kada se intenzivno letelo s trke na trku, i jedne večeri nam je striček Golubić rekao da je u gradu gužva, održava se nekakva "majmunijada". 

... da bismo sutradan shvatili da je to neki cirkuski event gde na nekoliko punktova zabavljači animiraju decu i odrasle. 

klovnovi, žongleri, maskenbal, lutkarsko pozorište, a bio je i onaj bicikl visok dva metra na jednom točku pa kreneš sa nekakve skele/bine i onda pomoz bog pokušavaš stići od bandere do bandere da se malo prihvatiš dok iza tebe trči momak čija je sprava i pazi da ne tresneš na beton.

i naravno kako bi striček nazvao nešto sa toliko kerefeka na istom mestu, nego majmunijada.

još da sam malo plivao pa savršen dan.

jer sam stigao sa bicikle i simboličnih sat i po vrćkanja po samo negde vlažnom asfaltu i po neverovatnih plus 14, mašala.

pa zbog toga nisam stigao da "dopunim" trčanje i eto me dan za danom u sve većem zaostatku.

što OZBILJNIJE krenem da nadoknađujem, to se uvalim u veći sos.

ujutru sam opet nešto naokolo prema Lidlu pa napraivo krug po kvartu dok Lola uzme limun na akciji pa nazad kući na taj malo raniji početak posla.

ČAK sam stigao i da se istuširam mada sam nekako zamišljao da bi to na neku foru moglo da se zaobiđe jer se nisam nešto naročito oznojio, no nećeš ti vraga.

dotrčavam na kapiju i kažem SAMO DA MI OPET NE ISPADNE SEDAM KOMA NULA JEDAN i pogledam na sat a na njemu piše 7.03 km i eto dokaza da molitve pomažu.

sada pak imam još samo 8 dana do nove godine i fali mi 107km što inače ne bi bio nikakav problem dok sam mogao da trčim 20-ak dnevno a po potrebi i više, a sada nekako nećkavo gledam u te brojke i pitam se pitam.

za kraj jedna slika koja predstavlja moju poteru za nestalom formom:

traktorijada

ako vest glasi da je nastradalo 160 traktorista ti za svaki slučaj u naslovu napiši 180 jer bolje zvuči i deljivo je sa tri (godine) a dok vest izađe valjda će poginuti i tih dvadesetak manjka, takva je izgleda logika ovih što bi da unovče vesti.

zato ja ne vozim traktor.

kao onaj u pesmi - neko vozi motor neko vozi traktor a ja i moja mala motokultivator.

nezadovoljan sam sa jutrošnjih sedam kilometara ali bolje nije moglo.

opet stara priča da lepe dane treba iskoristiti da se negde skokne i biciklom i tako trčanje pati, pati, jeca i šmrca.

7km je ispalo knap da se ode biciklom do lidla, odatle krene na krug koji vodi pored pošte na brdu jer je tamo mala gužva, u pošti nešto podići pa kod Lole u korpu bicikle, pa polukružno nazad u Lidl gde je akcija 8+4 mleka po ceni 8, i onda to na gepek pa kući.

pa da svedemo statistike.

neslavno sam stigao tek do 1908 što bi mogla biti neka zanimljiva godina pa bi ostatak ove agonije mogao da se pretvori u listanje vikipedije i posvećivanje svakog trčanja određenom događaju.

ono što zabrinjava je da mi do 2022 fali još 114km a imam još samo 9 dana što mu dođe na 13-ak kilometara dnevno, e to već postaje lep zalogaj kao što sam i rekao.

sutra na posao sat ranije dakle ništa jutarnji futing, dakle popodne krećem OZBILJNO.

OZ BILJ NO.

ne zvao se ja.

jedanaesterac

zamisli napišeš strofu u stihu

matematički razbrojanom da je

svaki stih jak slogova jedanaest

to je u stvari pesma u penalu

nego budim se jutros i palim excel i vidim da imam 11 dana do kraja godine a da mi fali 121km do željenog cilja i skontam da mi ustvari fali 11x11 kilometara i to me baš zabavilo.

ako bih danas pretrčao polumaraton ostalo bi mi 100km za zadnjih 10 dana, to bi baš bilo kul mada nešto nisam siguran da postoji zainteresovanost među nogama za takvu veliku gestu, da te vole a da ti se dive, šta bi dao.

omašio sam blogovanje za jedan dan a omašio sam i trčanje no dan nije prošao bez activitija jer smo krenuli u jednu protuprirodnu ofanzivu.

kako to sad, reći će učiteljica, šta je to smelo biti protuprirodno, e pa eto.

uprtili smo tzv povratnu testeru iliti sabljarku iliti lisičiji rep, kako već u kojem dijalektu, par onih reznih listova, i sve od baterija što smo imali u kući, i krenuli u jednu protuprirodnu ofanzivu.

to sam već rekao ah.

malo sam ja sekao pa malo Lola no njoj je žao preseći granu koja je pala nasred planinarske staze jer je ona dupli rak u horoskopu i kako sad da ubijamo grane.

i ove što su samo pedalj od zemlje, mogu da se prekorače, kaže.

pa jes kažem ja ali ne može da se trči, moglo bi samo da se baulja stazom.

i tako smo bogme prokrčili dosta, posebno deo kod pruge koji su radnici ostavili u neredu jer su sekli veliko drveće da ne bi palo na prugu kad ga optereti mokar sneg, ali su ga zato ostavili na stazi, e tu je već bilo više posla.

uz to se nakitilo i desetak kilometara pešačenja, kud ćeš više.

ali zato statistika pati, kilometri trčanja stoje u mestu.

ako je zima nije leopard

sasvim prijatnih minus dva jutros na trčanju, od miline da ti krenu sline.

doduše zaista i postoji onaj osećaj kada ti se zamrznu sline, tojest unutrašnjost nosa, ali za to je potreban dvocifreni minus.

vidiš, nijednom još nisam pisao blog gde između svake dve reči stoji jedno i, to i bi i bilo i baš i zanimljivo i od i miline i da i ti i krenu i sline.

kao neki logopedski poremećaj, imali smo profesora koji je stalno govorio eee, eee antiću eee, ajde izađi na tablu eee da rešavaš ovo eee.

eee.

video sam ga letos u gradu i nakratko smo popričali, začudilo me što nema pola zuba jer to baš i ne košta toliko da nije moglo da se zaradi od profesorske plate a kasnije je radio i u dobrostojećem preduzeću.

prioriteti.

svašta.

i tako krenem ja po mrazu da trčim da bih fotografisao tablu jedne ulice na periferiji i napravim polukrug i završim taj veći deo treninga u Lidlu naravno, pa nakon kratkog grejanja između rafova nastavim još kilometar i po do kuće, Lola u korpi donela dimljenog šarana.

nisam nešto zadovoljan kilometražom ali nakon one skoro-pa-poludužine juče, sve je okej.

popodne sam napravio neki neplanirani krug biciklom jer mi se nije naročito trčalo a posebno mi se nije kupalo jer sam se ujutru lepo oribao pa rekoh lagana izlet-vožnjica je sasvim dovoljna.

ne znam da li se današnji dan računa kao poslednji jesenji ili je sutra ujedno i poslednji jesenji i prvi zimski, doduše samo taj poslednji sat od 23 do 24h.

sreda je dakle Prelazni Rok.

sant niklaus

13 dana nakon normalnom svetu evo i nama je stigao sveti nikolaj, nick, johnny i kako sve ne.

ja sam prepodne otrčao relativno brdskih 15.5km i upisao naravno 16 jer kontam da ću za tih 500m nekako naći snage popodne :-)
makar u nekoj sudijskoj nadoknadi nakon hajka ili čegagod.

tako mi je za preostalih (još uvek) 13 dana decembra ostalo ravno 130km za pretrčati do cilja kilometraže u godini "2022-u-2022" s tim da ovaj prvi od 13 već uveliko ističe.

pride sam nešto zeznuo i stomak pa mi sad nešto pretače i tandrče, očigledno mi posna hrana ne prija makar se radilo o prženom dimljenom šaranu, ništa bez pečenja bajo moj.

faktički je crveno slovo u kalendaru pa ne bi trebalo ništa da se radi no nešto sam malo preletao usisivačem po plafonu, a faktički je i post pa bi trebalo uzdržavati se od zadovoljstva no ja sam u pravoslavnom duhu opalio po raskalašnom hedonizmu tojest pomenutoj prženoj ribi, iz okupatorskog Lidla naravno, a evo ne odričem se ni bloga, a ni trčanja, dakle sve po peesu i istovremeno sve suprotno peesu, kad je već taj crkveni pe es tako sročen.

našao sam neki štampač na akciji kojem se ketridži otvaraju na poklopac i samo se dosipa mastilo kao u neke hranilice za papagaje, taj mi se svideo mada nam ne treba štampač jer su se već 4 u zadnjih 20 godina zakočila od nekorišćenja i završili na otpadu no sa svakim smo ipak odštampali po nekoliko nečega i sad sam u dubiozi, to jest čas u biozi čas u nebiozi, bi, ne bi, i tak.

dok sam trčao svašta mi je letelo kroz glavu pa sam se setio i da imam trimer za travu koji se gotovo ne koristi a mogao bi možda za čišćenje snega baš poput ove nove aku mini grtalice što nam je pre par dana stigla.

lepo ideš i raspršuješ sneg pred sobom i pod sobom, pa gde god odleti opet bi bilo urednije nego da ga bacam lopatom.

a sve što je tako sa nekim uređajem, aparatom, daje utisak igde i zabave, za razliku od lopate i megle, grabulja i motiku uzmi od majke a ja ću od oca pluuuuug, jer to nam je sejo mila najvećiiii duuuuuug.

pa ako i crkne zbog nečega, mada ne bi trebalo jer i trava je vlažna i to je dole valjda nekim dihtungom lepo zaštićeno, ionako stoji bezveze a prodati ga ne možeš polovnog ni za 15€ tako da je tehnički i bolje da jednom crkne i oslobodi prostor za druge sprave, poput one narodne ajde baba odmori u grobu da se ženim oslobodi sobu.

dok sam juče editovao opis profilne slike u trenu mi je ponudilo da taggujem neku stranicu i tu sam shvatio koliko su stranice "Sneg" popularne, nijedna ispod milion pratilaca.

umetnost samonedostajanja

to bi otprilike bio pogrešan prevod self-hendikepiranja, nešto poput onoga kada je umesto "religiozna" moja tašta rekla "nisam vam ja previše božanstvena".

elem nadoknađivanje propuštenog mi je često veći izazov od regularnog otaljavanja posla, jednako kao i unapredno odrađivanje ne bi li se stvorila zaliha.

recimo na celom spratu od 40 prozora očistim 38 i za sutra mi ostanu samo dva, gde ćeš lepše podele dva radna dana.

a sada je situacija takva da sam u dva dana baš dosta prepešačio ili prehajkovao, a nisam ništa trčao jer me je zbunio onaj nenormalan umor nakon jutarnjih 7km pa rekoh da malo sačekam da vidim da mi nedajbože nešto možda NE FALI.

na kraju se ispostavilo da će samo kilometara da mi fali.

jedino mi je važno bilo (da postanem levo krilo, malo morgen) da stignem na utakmicu i taman sam i stigao.

pa sam prvo mislio da će da bude zanimljiva, pa sam se predomislio rekavši da će da bude dosadna, pa sam zaključio da će ipak biti zanimljiva, i na kraju sam zaključio da su dve epizode Hausa bile ništa manje uzbudljive od dva produžetka.

penali su ionako đavolja rabota, to nije fudbal.

ukratko, sutra ujutru ću do nove godine imati tačno 13 dana, buuuu, i faliće mi istih 146km kao i juče što znači da sam već negde malo iznad 11km po danu, nezavidna situacija.

idemoooooooooo!!!

zablude i predrasude

naslov Zločin i Plazma ću ostaviti za neku drugu priliku

"Zahvalna sam na sposobnosti prirode da se obnavlja; na ohrabrenju koje mi pruža ta činjenica jer iz toga iščitavam da ću se i ja obnoviti."

nego videh u jednoj kolumni da je drugarica ovako sročila, pa sam se odmah zaleteo da joj pokvarim nadu u bolje sutra, ali sam ipak odustao.

Naime priroda se obnavlja samo ako u blizini nema Čoveka koji će to syebati na bilo koji način, pa je čoveku kao društvenom biću predodređenom da živi među drugim ljudima besmisleno nadati se da će ikada videti neko obnavljanje prirode.

Mislim obnavljaće se ona na svakih iks milenijuma ali od nule, kada Čoveka nestane, što znači da će se priroda obnoviti ali ne i ja. Ni ona.

izgleda da za preostalih 15 dana (računajući današnji) treba da pretrčim 146km, napravio sam u excelu u jednom polju =2022-____ (polje u kojem imam trenutnu kilometražu) i tako sada kao pravi nobelovac ne moram svakog dana da oduzimam nego mi odmah piše crno na belom.

ima baja kefalo.

guglao sam potencijalne kandidate za more sledećeg proleća pa sam stigao do neke Asprovalte ako se tako uopšte zove, to je na karti od Soluna desno iznad famozna tri prsta a gledao sam konkretno to mesto zato što se od Dojrana stiže za par sati plus naravno zadržavanje u usputnom Kilkisu tojest u Lidlu.

i gledam tako neku 360° fotku i zumiram da vidim kako deluju ulice, stari ili novi deo grada, i pronađem tipa koji se isteže na terasi, hebe ga išijatikus.

lito ide mala

samo da prođe zima i još par meseci blata i pljuskova i eto ga lito
odoh da guglam kada počinje zima tojes kada ulazimo u Jarca
21.decembar 22:49 Sunce ulazi u Jarca (zima)

🌞 🔜 ♑

što znači da imamo od jeseni još 4 dana i 13 sati

nego da se vratimo na kilometre

nešto mi se i nije naročito trčalo nakon onog jutarnjeg poludužinskog izleta od-do lidla pa sam popodne prošetao kroz neke njive iznad groblja tek da vidim kuda se (ne) može proći i uspeo da povežem par ulica koje bi inače bile povezive da su u selu ili planini ali ovako na periferiji grada bogme ima i dosta ograđenih imanja, voćnjaka, bašti

pa ne možeš baš da preskačeš, mislim u ovim godinama jelte

mada možeš ako niko ne gleda

ali bio neki čovek ispred kuće i gledao u mom pravcu pa sam se pravio da sam geometar, gledao u telefon i zakretao ga u svim pravcima kao da odmeravam katastarske parcele, i lagano se izgubio u daljini odakle sam i došao

i posle nizbrdo strčao u grad da namirim onaj kilometar i trista što sam imao manjka ujutru

to je bilo juče a jutros sam nekako na silu pretruptao 7km i to mi je bilo više nego dovoljno

tojest dosta je ipak u glavi

kada sam video da kasnim, jer je trebao da stigne kurir sa nekom pošiljkom, onda sam zadnji kilometar i po trčao kroz ubrzanja i bogme nakon nekoliko sam se solidno zaduvao ali i zagrejao i odjednom mi ono truptanje nije bilo bolno

tačnije, ako mi je zbog nečega i nekomforno barem sam imao objašnjenje da je od brzog trčanja na koje nisam navikao

bilo bi smešno priznati da mi lagano trčkaranje teško pada

treća sreća

treća sreća se na balkanu zove kada ti posle dve devojčice žena napokon rodi sina i onda više ne moraš da je mrčeš unedogled, da se napokon i ona jadna jednom odmori.

meni je treća sreća ispao treći dan vraćanja u život i to ne bilo kakav treći nego treći uzastopni.

kao kad te pitaju jel ti ovo treće dete, a ti kažeš TREĆI, UZASTOPNI.

dakle ne kao onaj komšija koji je dobio tri sina iz osamnaest pokušaja pa usput ima i 15 kolateralnih ćerki, nego het trik sinova bez prečki stativa i ponovljenih penala.

juče nisam pošteno ni očekivao neka velika dela jer sam nekako bio bezvoljan, valjda zbog silnog smoga.

a i uzeo sam posle posla da onim peračem pod pritiskom operem dvorište jer se opet nakupio sloj neke prljavštine i buđe po hrapavom betonu, i onda sam tačno lepo jasno očigledno prefektno sarvšneno shvatio da bi mi bilo IDAELNO da kao i juče otrčim uveče kada padne mrak jer se ježim od gužve u gradu tojest špica.

no iz nekog razloga odoh pre mraka i upadoh u najveću gužvu koja se odvijala u najgorem smogu što je garantovalo najgori provod no nekako sam stoički prošao kroz tu nezahvalnu situaciju i pretrčao čitavih osam kilometara, na jutarnjih šest.

pred kraj je krenula kišica koja se nešto kasnije pretvorila u onu pravu TEŠKU KIŠU koja je tutnjala i tresla do pola noći, fuj.

jutros je očekivano sve bilo u magli ali četvrtkom se ide u Lidl pa nije bilo dileme šta raditi.

biciklom do tamo kilometar i po, pa na trčanje, pa u blic kupovinu, pa biciklom nazad kući.

trčanje sam mislio da će biti uobičajeno po ravnjikavom sim-tam ali je negde pred okret počelo da se nazire sunce iznad magle pa smo odlučili da napravimo krug po brdu.

obzirom da je Lola bila na nekoj bezveznoj bicikli morali smo da izguramo uz jedan strm uspon a ni ja nisam hteo tuda da trčim da se ne bih previše oznojio nego sam taman peške s njom izašao kao pravi gospodin.

pa odozgo lagano po vrhu brda, možda i najlepši deo kruga.

sada pak posle tih 11km ne znam koliko će mi se trčati popodne jer i ovo sasvim podmiruje Plan do kraja godine, već sam na 1868 pa mi u narednih 16 dana fali samo 154km do 2022.

a tek sutra u podne je polovina decembra, 15.5 dana, tek da se zna.

kratak je put od viška do manjka

ušao je u Lidl da kupi dva burekića sa mesom a evo šta se dogodilo 70 Evra kasnije!
šalim se, u Lidl tek sutra, danas sam samo trčao do groblja.

trebao je neki datum da se obeleži pa rekoh ko će biciklom na +2° i po rosulji koja hoće neće, nego sam lepo dodao još 6km na zbroj.

biće popodne još nešto malo valjda.

nego da izbacim prve zvanične brojke.

stigao sam do 1849 km što je jedan od rekorda (donjih) ali i cilj je nizak pa nije strašno.

ako je cilj kao što smo rekli 2022 km, ispada da mi fali još 151 do dve hiljade i još tih 22 što dakle izađe na 173 a do kraja godine imamo još 17 dana.

plus se današnji nije još završio heh.

ne mislim da ću ići da trčim 3km samo da bih napravio da sve bude savršeno zaokruženo.

a možda i hoću, ko bi ga znao.

imam par nekih poslova koje ne bih ostavljao za lepe dane prognozirane sutra i prekosutra, pa sam nešto već započeo, tipa skinuo sam onu izlizanu gumu sa bicikle i pripremio novu za montiranje.

bitno je da je prošao onaj 13. decembar i proleće i dizanje iz pepela, sad je lako.

piksla mi je ostala iza leđa, rekao bi neko neoprezan, a piksla mu se smeje i sebi u bradu šapuće - heh, heh, dečko, upašćeš ti kod mene za par desetina godina, nikom ja ne ostajem iza leđa, heh, heh.

ili pepeljara ako vam bolje zvuči.

"ashes to ashes

dust to dust

and in the hole he goes"

uskrs, 13-og u decembru

posle dugo vremena opet ispod petice po kilometru jeeee.

baš je dobar osećaj.

samo za taj osjećaj.

nisam nikad ni saznao ko u originalu peva tu stvar, znam je samo iz emisije a strana na hrt-u.

tamo gde peva ona balavurdija.

i tako smo umesto proleća u decembru imali uskrs.

podizanje feniksa iz pepela.

doduše ne znam iz kakvog se to pepela izdižem i uskrsavam kad ne ložimo ni ugalj ni drva ni stare novine ni plastične flaše nego smo na toplani.

ali ajd.

elem ovako je to bilo.

ujutru mi se nije trčalo jer je trebalo na posao malo ranije pa mi se ne isplati tuširanje, a popodne sam bio neodlučan, ili prostim jezikom NIJE MI SE TRČALO.

gledam onu zimu, sivilo, vetar, e vetar sam najduže gledao, onako mrko ispod oka, pa gledam gužvu, klinčadija ide u školu iz škole u pekaru iz pekare u kladionicu iz kladionice, i TAKO MI JE DOŠLA ANTIPATIČNA TA GRADSKA GUŽVA.

nema šanse da se ja guram ovde.

pa išao malo biciklom od jednog predgrađa do drugog i smrzao se i vratio se kući posle sat vremena, rekoh batali ti to, ništa od proleća.

a ni od uspinjanja.

i lepo seo da ručam, pa otvorio excel da tražim koja godina je počinjala u nedelju.

pa nađem da je to bila 2017. pa taman njen kalendar upotrebim da napravim novi dnevnik za 2023.

usput malo skrolao kroz stare podatke i prisećao se boljih vremena, ako se tako može nazvati godina u kojoj sam imao dva preloma i od ukupnih 12 proveo više od 3 meseca u zavojima i utegama.

i tak.

i posle toga skontam da sam se zagrejao i da bih mogao malo da odjurim u mrak, pred tuširanje.

i čim sam krenuo skontam da sam odmoran i tako nastavim u dobrom raspoloženju i pretrčim ČITAVA 4 KILOMETRA, auuuu.

kad feniks poleće, to je odmah druga kosmička brzina.

dvesta iz mesta.

sutra ću da prebrojavam koliko mi fali kilometara i da pravim planove do kraja godine.

samo da se bolje naspavam, navijam i za braću hrvate i za komšije argentince samo da ne bude nerešeno, nemojte mi produžetke i penale ko boga vas molim, ja bih u 22h da sam uveliko uspavan.

odlično

predpremijerno oživljavanje je počelo sasvim solidno, biciklom do Lidla pa na trčanje 4+4km out and back pa malo predbožićne kupovine i biciklom nazad kući.

predbožićna kupovina je mogla proći tako da me neko prijavi da nosim eksploziv sakriven negde u gaćama (pun intended) jer sam pola sata šetao između polica preznojavajući se u dukserici i brišići čelo kačketom dok su okolo tete nosile bunde i krznene jakne.

pa sam mogao izgledati kao terorista jelte.

na samoj kasi poklon bon u vidu ostavljene korpe pune artikala i pored nje na polici uz prozor otvoren novčanik pun para, no umesto da se ad hoc obogatimo pitali smo kasirku zna li ko je to zaboravio pa se ispostavilo da su se dve babe prepoznale u redu i jedna se vratila da ćaska ostaviviši penziju "na izvolte".

dobro verovatno je ionako sve pokriveno kamerama, no svakako je babi lakše da uzme sve svoje sebi nazad umesto da ide u policiju i čeka dok pronađu srećnog nalazača.

elem posle tih 8km i nešto posla na Poslu, otišao sam na kratak dodatak uz reku i na jednom mestu pogledao uz strmo brdo te otvorio mapse.

hm, kontam koje su to livade gde bih trebao da stignem, no šuma je prestrma, sneg i lišće klizavo, moje patike baš i nemaju neke šare, a ispod mene je reka tako da nije baš privlačno otklizati se guzicom u gravitaciju.

no nekako izađoh.

sve u svemu sa strčavanjem nazad u grad cirka desetak kilometara i sada mi godišnji cilj opet deluje dostižan.

enterprises

došla mi je u vikipedije mejlu* misao gospodina gistava flobera (Густафа Флауберта) da "nema većeg poniženja od onog kada vidimo da je neki idiot uspeo u poduhvatu u kojem smo mi podbacili", i moram vam reći rođaci moji da je čovek donekle i u pravu.

naime ne mislim da je to doslovno PONIŽENJE ali zna biti neprijatno.

no matter o kojoj se vrsti poduhvata ili izazova radilo.

znaš ono kad vidiš čoveka glupog kao tocilo koji trči maraton 2h20 pa brate mili zašto mi pametni nemamo načina da idemo 2h19 onda, ali eto ne može, možeš trenirati i dopingovati se duplim kafama i brufenima i ćorak, ni prići majstoru.

nego hteo sam da najavim da od sutra krećem ozbiljno.

tražio sam datum koji ću celog života pamtiti i setio sam se 13. decembra iz Đonijeve pesme, rešio sam kao feniks da se dignem i vinem u visine i eto taman prilike da to bude taj Prolećni Praznik, evo vidite da umem da udarim i veliko slovo.

ali neću na početku rečenice, da bih delovao ležerniji, bezbrižniji.

zbog imidža.

a i uštediš puno vremena kada ne pritiskaš SHIFT jelte.

*vikipedije mejlu poput recimo videh nešto na antića bicikli ili ostao je kod lučića ograde ili ne znam kako se zove ta pesničko dijalektička figura

i sada šta, 13. je daleko kada doneseš tako veliku odluku pa sam rešio da 12. 12. napravim uvod u podizanje feniksa iliti nekakvu predpremijeru, te ću sutra dakle krenuti sa uskrsnućem.

ozbiljno.

idem da proverim da li sam poslednji na strava čelindžu ili bože zdravlja predzadnji.

puče guma

ne baš puče, ali napuče

negde u Divcima se dogodio puč!

a evo i kakav!

naime na svakoj od bicikli (mtb/city) a imam ih pet, jedna guma pomalo skakuće.

e sad da li je na tom mestu flekica na unutrašnjoj, ili je guma loše "sela" u felnu, ili je neka greška u livenju spoljne, nisam vršio mikroskopske inspekcije, jedino znam da nije do točka jer njih redovno centriram i održavam u "pic" stanju.

pa jednako tako, i danas sam krenuo u poslednju vožnju ili barem još jednu od poslednjih, jer je od sutra najavljena i susnežica.

i tako vozim ja tojest vozimo mi a meni pod dupetom klikće tup tup tup tup i ne pridajem mu naročitu pažnju.

nakon sat vremena je počelo da tupće sve jače pa sam pomislio da sam nagazio na nešto što se zalepilo za gumu i bacio sam pogled, zaista je tako i izgledalo.

OVDE IMA NEKA DŽOMBA.

siđem sa bicikle, zavrtim točak, lociram mesto koje vidno odskače, zaustavim točak i imam šta da vidim.

OŠLA GUMA!

ovo je već previše jezivo izgledalo s tim da je tu postojala dobra i loša vest.

loša vest je da sigurno neću moći da se udaljim dalje u brda na krug koji sam poželeo, a dobra vest je da ću makar i na praznoj gumi nekako stići na utakmicu do 16h jer sam dovoljno rano krenuo.

čak i nakon što sam dobrano izduvao gumu deformacija je još uvek bila tu no tup tup tup se puno manje osećalo jer se očigledno na tom mestu ulegne više kada nije onako tvrda kao sveže nadrukana na 3.5 bara.

ispostavilo se da sam je previše ispuhao, kad siđoh sa brda, ja sam je napuhao, jedino što mi je pružila, bila je, gumenalna manipulacija.

i tak, stigoh na utakmicu, umesto bum tras spektakularnog završetka sezone ispalo je da sam džabe odustao od trčanja jer sam se verovatno mogao lepo provesti po predivnom jesenjem danu, mada bih celom svetu izgledao lud u kratkoj opremi usred decembra, no šta drugo da radiš na +16 a svetu svakako ne možeš ugoditi čak ako i jesi toliko glup da bi pokušavao.

enivej, sutra napokon trčanje.

obećavam.

radovi na cesti

umesto trčanja ili nekog bicikliranja ovaj rosuljavi dronjavi gnjecavi dan je trebalo upotrebiti za nešto egzotično tipa KOPANJE.

ne kupanje, jer mislim da slovenci za kupanje kažu kopanje, ali oni i kad trčiš kažu da tečeš, čovek krvotok ili pišotok ili kajgod treće pivotok možda

elem.

pre par godina je neko u blizini planinarske staze ostavio ili zaboravio ili kajgod tek uglavnom mi smo naišli na jedan kramp.

sad opet moram da guglam šta je kramp a šta budak, valjda je pijuk ono šiljato a šta je ono pljosnato?

nakon nešto guglanja ispada da su kramp i pijuk isto, s tim da pijuk doista JESTE i ono šiljato u solo izvedbi, a mnogi tako kažu i za kramp, koji je taj najtradicionalniji alat u obliku slova T.

no budak je budak i to je ono što sam koristio, samo pljosnati deo bez šiljatog, dakle radije L nego T.

i onda sam šta, onda sam otišao na jedno od dva mesta gde je planinarska staza osuta i gde opasno preti da otklizaš nizbrdo strmo ka reci, i preko sat vremena sam strpljivo kopao i ukopao tih desetak metara staze tj proširio je i poravnao da nije onako opasna pogotovo kad je blato ili sneg.

eto.

trčanja nula, pešačenja devet jer trebalo je do tamo doći i vratiti se, plus biciklom petnaestak do kraja asfalta, i pre toga ujutru naravno do lidla i nazad hehe

imao sam i sliku pre radova ali se na njoj ne vidi ama baš ništa, samo lišće ali ne i nagib

neki to vole kraće

kao u filmu gde neki vole vruće, nešto tipa vruće kuće (hot dog) ali ja to zovem topoker (top'o ker) jer mi hot dog nikad nije imalo boljeg smisla osim kad si neki dobar frajer kao kao under dog a ono bi moglo i hot dog jelte

nego o ovome sam hteo da pišem, korisno je svima kojima iole znači da treniraju po dnevnom svetlu

najkraći dan je svakako tamo negde oko zvaničnog početka zime, tih nekoliko dana oko 22.12., ali dan se ne sužava simetrično sa obe strane, od jutra i od večeri.

naime zbog načina na koji se zemlja kreće oko sunca, na konkretno ovom mestu zemljine ravne ploče gde ja živim, stvari izgledaju ovako kako sam ja to nekoć napravio grafik u excelu

najraniji sumrak je još u prvoj polovini decembra, i nakon toga sunce počinje da zalazi sve kasnije, ali se dan i dalje skraćuje jer jutro kasni duplo većom brzinom.

tako dolazimo do debilne situacije da oni kojima znači jutarnje svetlo, moraju da čekaju skroz do kraja januara da bi se jutro vratilo na isti ovaj trenutak kao recimo današnji, a u međuvremenu će mrak solidno da se produži poput talasa na plaži i da se lenjo vrati na sadašnju tačku.

no da nije sve tako crno (kao januarska jutra i decembarske večeri) pobrinuće se zalazak koji će u to vreme, u poslednjoj trećini decembra, da se pomeri skroz tamo negde do 16h45 što znači da će se videti barem do pet popodne.

naravno na ove brojke treba dodati 20-ak minuta za zapad eks jugoslavije, jer zemlji treba nešto vremena da se okrene tih pola hiljade kilometara.
(ako je obim 40-ak hiljada km to podeljeno na 24 sata daje više manje 1666 kilometara okretanja po satu)

znam da postoje psihopate koji vole zimu pa sam njima posvetio ovaj mali naučni kružok o "onima koji vole kraće" :-P 

i po kiši trču miši

 dobro, ako im se ne trči onda šetaju

odu na hajka, kukavna im majka

bome sam se našetao danas

ujutru kao neću da se znojim da ne bih morao da se tuširam pre posla

pošto je tuširanje štetno u preteranim količinama

kao i trčanje

kao i žderanje

i sve ostalo, neki kažu da se čak i u seksu može preterati

nakon tih sat vremena po gradu onako u mantilu i sa šeširom kao pravi gospodin Glembaj, popodne neko moroganje po kiši po brdima (kroz maglu) pa opet uz reku i močvaru

tako da trčanja nisam ni upisao nešto naročito

e sad odavde negde kreće selfhandicapping period

(valjda sam dobro napisao)

iz dana u dan srozavam rezultat čelindža sve niže da bi mi zadatak postepeno postajao sve teži i samim tim izazov sve veći

dakle ako mi je falilo "samo" 200 kilometara, ili tu negde, do cilja koji sam zacrtao, slede otprilike ovakvi koraci:

- odugovlačim i traljavo trčkaram po 3-4km dnevno da bi zaostatak postajao sve veći

kad kažem Zaostatak, mislim na onaj u odnosu na najlakši prosečni dovršetak akcije

tipa treba mi 200km, trčim 7km dnevno i nemam briga

- e tu nastaje taj manjak, jer ako malo trčim malo ne trčim, dođem u situaciju da mi sredinom meseca fali 150km i to je odjednom 10 dnevno

- pa još malo rastežem otezanje pa mi u zadnjih sedam dana fali 105km i to je 15 dnevno

- onda počnem da planiram dva maratona u zadnja dva dana za epohalan finiš godine ali umesto tih 84km otrčim 4 i završim sa manjkom od 80km i trijufalno izjavim da je izazov ionako bio glup i besmislen

- win-win!

dan kao svaki drugi

naizgled* nema ništa tužnije od naslova "dan kao i svaki drugi"

sve nekako mislim da život zapamtiš i svedeš na one dane koji su po nečemu bili posebni, JEL SE SEĆAŠ ONDA KAD SMO ZALUTALI U MAGLI I OD GRTALICE MISLILI DA NAS JURI MEDVED, i sada tu imam dve dileme

*naizgled sam napisao zato što možda postoji neko kome je svaki dan "za pamćenje", tipa štajaznam neki ratni hirurg, njemu je svaki dan sličan a opet ko zna na šta sve naiđe danas a na šta sutra i garant nema dva ista dana u životu ili barem karijeri

pa opet mu život nije ništa posebno, takav je i život psa čuvara, svakog dana prođe neko drugi a opet mu je svaki dan isti unatoč tim malim razlikama

tako i onome koji svakih deset dana vodi planinare na everest verovatno život teče u istom raspoloženju kao i skupljaču smeća i lišća po parkovima, rinse, repeat

dakle da bi ti neki dani bili posebni, potrebno je da ti je ostatak života dosadan

eto izveo sam jednačinu

lezi vude ili trči nude, sve je do amplitude

i pečene gude

to se uvek zapamti, dok ti među zubima krcka reš kožica ispečenog organskog praseta

dan je počeo solidno sa nekim polukrugom po predgrađu sa ciljanim završetkom u prodavnici elektro alata

zato što celu noć nismo imali struje, bio je neki kvar na kablu

kabelu

kabal kabel kabao

i obzirom da je kuća puna litijuma tojest onih baterija za aku uređaje, rekoh onda mi izađe povoljno da uzmem samo par reflektora koji rade na te iste baterije

ajme kad sam to upalio da probam

izbi oči

toliko paučine u jednom danu nisam video ni u filmovima

i nakon trčanja (simboličnih 7km) sa aku reflektorom u jednoj i aku usisivačem u drugoj ruci prošao plafone svih 200 kvadrata 

pevajući onaj hit "za sreću dosta je trideset kvadrata"

skupljajući paučine ubio sam i jedno 200 paukova, nadam se da nisu novčane kao kad ubiješ buba maru

popodne još jedan izletić hajkić džogić po kišici, ništa vredno pomena

ponedeonik

jednom je jedna profesorka tako "po seljački" izgovorila ponedeonik umesto ponedeljak i ne bi to verovatno nikada ni primetila da ja nisam odmah reagovao pomenuvši "utornik" i zato sam ostatak časa prestajao u ćošku.

poenta stajanja u ćošku je da gledaš u ćošak, ako povremeno proviruješ nazad u odeljenje onda kazna navodno nema smisla.

dosta otrodoksni metodi vaspitanja.

podsetilo me to na mučenja u drugom svetskom ratu, jer sam juče na vest o tome kako u nemačku stiže gas nekim brodom ostavio komentar "imala bi njemačka veće rezerve gasa da ih hitler nije onako rasipnički potrošio u aušvicu".

crnjak jelte.

elem u ponedeonik sam otišao izvan grada tojest iznad smoga, i bogme moram reći da je gore po bregama bilo puno lepše, čak nisam ni morao da uživam ZATO što je dole smog, komšiji će svakako da crkne krava likovao ja ili ne, prosto mi je bilo lepo što sam ja iznad toga i to je bilo dovoljan razlog da produžim jog/hike unedogled.

kažu da tako treba da se piše iako po vuku pišemo kako izgovaramo i meni je logičnije u nedogled ali onda bi trebalo i u vek umesto uvek itd itd, ko će se fajtati sa vetrenjačama pravopisa.

taman da završim ovaj draft (skicu) u poluvremenu utakmice trijumfalno dodajući da sam nakon tog podugog (18+ km) đog/hajk-a popodne uspeo da uglavim još par kratkih istraživačkih zvrndanja i da skontam za još pokoji puteljak "gde ide".

jedan je išao nigde tj u uraslu stazu, a drugi u bodljikavom žicom ograđeno voće no obzirom da sam već stigao na mesto odakle vidim biciklu ostavljenu pod brdom, nije mi bilo druge nego da preskačem.

i tak.

napokon se nešto događa.

nedelja popodne nogometni dan

juriš tamo juriš vamo i na kraju ćorak

ali nema veze

barem sam stigao na utakmicu

tojest tesno je ali evo stižem

planovi su bili kojekakvi ali je ispalo tako da ništa lepo nisam smislio

a nije mi se išlo na rutinsko dosadno trčanje

a nisam stigao da izkemijam neki bajk plus hajk ili nešto autom

malo smoga malo vetra pa i nije otoplilo prema najavama

moglo bi se zvati i DAN NAKON ZEMLJOTRESA

najkraći zemljotres u povijesti, kao da je neko tenkom zakačio ćošak od kuće i to je sve

drrrrrmmmm

kraj

eto

a hteo sam neku foru na 21km i čak sam u mapmyrun napravio rutu

biće za neki drugi put

uglavnom rešenje je bilo u hajku

i da ne poveruješ da u krugu od 5km oko grada postoji toliko nekih opskurnih predgrađskih stazica kojima se može proći

možebitno neku upotrebim zimus na trčanjima

a sutra je ponedeljak

i eto mogu da KRENEM OD PONEDELJKA

ne sa dijetom, nego sa lovom na dvehiljadedvajesdrugi cilj kilometara

a pisaću i o patikama koje su iste ali nisu, o tom po tom

hajk na hajk

e ovo je već bilo avanturozno.

otišao sam juče biciklom uz reku, vezao je na mostu 4km od kuće, i nastavio na hajk.

krenuo jednom obalom, pa se predomislio.

pa se spustio do reke i gledao gde preći.

odlomio veliki štap jer je tako gotovo nemoguće okliznuti se, uzeo u drugu ruku patike i čarape, podvrnuo trenerku do iznad kolena (odozdo, ne od struka) i prešao na drugu obalu.

odatle sam dalje nastavio stazom kojom nisam prošao nekoliko godina a izgleda da nije ni neko drugi jer su na vrhu sekli šumu i ostavili plastove granja pet metara visoke.

na jedvite jade sam se provukao okolo, eto, još jedna staza koje više nema.

i dalje kasom kroz livade i prečice znane.

tu sam shvatio da se sporadično potrčkavanje ne može računati kao TRČANJE jer ko zna koliko puta sam u životu pretrčao ulicu i kad bi se to sve sabralo verovatno bih u karijeri imao i nekoliko kilometara više od ubeleženog.

tja.

zatim sam imao ideju da bih mogao svakog trećeg dana da otrčim po 21km i to bi mi bilo taman i za čelindž (200km) i za lični excel kome toliko fali za ovu godinu.

no juče sam se kući vratio prečicom i bicikla mi je ostala na tom mostu 4km od grada.

pa sam jutros otrčkarao po biciklu, u odlasku se preznojio iako je bilo samo +3 celzija, tamo se skroz skinuo da što više pare izađe iz mene da ne natapam gornji deo trenerke, zatim navukao sve na sebe plus šuškavac i vratio se u grad.

dakle imam već 4km danas, čudo neviđeno!
u novim NB EVOZ onima koje su iste kao stare ali nisu iste kao stare.

bum poslikal ovih dana baš.

taj kuriozitet.

tja.

izazovni izazovi

kako bih drukčije počeo zahtevan izazov nego prevarom?
naime juče sam "morao" da upišem što više kilometara pa sam započeo RUN aцtiviti i nastavio sa hajkom dobrih par sati.

istraživačka delatnost.

ima jedan put za koji nisam znao da li i gde izađe, pa sam krenuo i pomoz bog negde sam stigao, ali sam se malo preračunao jer mi nešto mapsi nisu baš radili i završio sam u šumi bez izaska.

alisa u šumi čuda.

elem sada sam nekako u glavi povezao, a i u mapsima, kuda se može proći, a ovo moje je ispao bonus sa malo alpinizma uz blatnjave dine 20m visoke.

što nas ne ubije, usvinji nas.

a šta drugo očekivati od decembra.

onda sam strčao ka bicikli no problem je bio što sam biciklu ostavio na jednom mestu a ja sam automatski strčao ka drugom, par kilometara dalje uz reku, pa me je i taj deo čekao za prehodati.

tu negde sam imao 11.4 km od čega samo kilometar trčanja ali koga briga.

ionako ću u dnevnik upisati 1km, to nema veze.

no puno više veze ima koliko ću uknjižiti u distans čelindžu.

i onda sam fino seo na biciklu pony (što je Milijana gony) i dokotrljao do kuće, pazeći da onako po osećaju nigde ne idem brže od 12 km/h da bi to na grafikonu izgledalo kao trčanje.

i sada imam 13.3 km u čelindžu što je puno više nego 11.4 km jel tako tako je.

no kasnije sam razmišljao kako to ipak nije fer, pa sam ošišao (crop) aцtiviti odsekavši taj zadnji deo na bicikli, i evo nastavljam dalje pošteno čistog obraza i visoko dignutog čela!
danas je novi dan! a stari ja. 

a tek kakav početak kukuuuu uuuuu aaaaaa jaooooooo

suprotno blistavom kraju novembra kada sam istrčao evropski rekord u polumaratonu za skakavce u kategoriji bantam između 4 i 6 grama, jednako jakih emocija ulazim u decembar s tim što danas neću istrčati ni season's worst za muvu bez krila, jer me bole noge.

eto šta samo nekoliko godina netreniranja naprave od čoveka.

ovako formulisano zvuči kao da su godine krive, sram ih bilo!

jer naravno da ne možeš reći eto kako se čovek nakon nekoliko godina netreniranja pomokri na svoju karijeru bivšeg maratonca.

prosto ne ide.

i šta sad.

decembarski distance čelinđ je počeo, valja mi trčat da ne budem zadnji, a kako potrčat uz ove bolove, kako, oh, kako???

kako ponoviti blistavi novembar.

jer pazite sad.

od 452 hiljade prijavljenih bio sam tu negde 37 hiljada i 600-ti, računaj da sam možda i u top 35 tisuća ušao A EVO I ZAŠTO.

zato što svaki deseti ima upisanu biciklu kao run, ili neku gps grešku gde je na 500m commute-a od kuće do posla napravio hiljadu milja i osam everesta uspona, i sad bi to sve trebalo prebrojiti i videti koliko je ZAISTA ljudi bilo brže od mene na polumaratonu.

samo 35 tisuća, čudna mi čuda.

čak ni na njujorškom maratonu ne bih bio zadnji, da nas svih prvih 45 hiljada iz čelindža puste sa starta.

štaviše mislim da bih možda malo i popravio plasman, baš da je bila trka, za nekih neznatnih desetak tisuća pozicija ili slično.

decembre, udri!

ali gledaj da sve do nove godine baš ne boli kao prvog dana.