dan odmora, i više od toga

da odmah otarasim ovo

nakon izleta, bio sam na 163. mestu sa 476km 

za top 100. trebalo je 515km = 26km/dan, fali mi 39km
za top 50. trebalo bi mi 582km = 29km/dan, fali 106km!!!

ako hoću u top 100, moram do kraja meseca da nadoknadim 40km, usput trčeći 26km dnevno, što za ovih još 11 dana znači da mi treba oko 30km na dan

nema tu puno neizvesnosti, sve je prosta i surova matematika, postoji tačan broj nečega koji će te nepogrešivo dovesti do određenog mesta

tačka

danas sam pak upisao 19km, samo, jer sam prepodne proveo u radnji iako je nedelja, naime trebalo je orezati drvo ispred i sve počistiti, oprati oluke, a i auto je bio prljav pa me je nakon izleta čekalo i to

jeste pranje samo 3€ ali potrošio bih isto vremena plus mi je lepše da me kučići ližu dok sa crevom obilazim oko auta, umesto da stojim pored praonice kao biljka i čekam 15 minuta

a i svaki ušteđeni dinar može lepše da se iskoristi

evo kako to izgleda otprilike, grad je desno preko ovog brda, brdo je visoko oko 900m, magla je negde oko 600m, auto je u podnožju parkiran na 450m nadmorske, levo nema magle uopšte pa smo tako iz auta otišli skroz levo, a vratili se iz ovog pravca

što znači da smo zadnjih 20 minuta sišli u maglu, ali to barem nije bio gradski smog i ona smrdljiva kancerogena magla već lepa čista planinska magla, bože moj

nakon jučerašnjeg i današnjeg planinarenja sam se poprilično odmorio pa bih narednih dana mogao malo da udarim po kilometrima, obzirom da je mlako vreme najavljeno još samo nekoliko dana, i da će pred sledeći vikend konačno da zagudi i da nam zapapri kraj godine

šta je tu je

jer ja sam skitnica, planine me vuku

odmah dok ne zaboravim brojeve, u istom trenutku (kao i juče, posle večere) kada svodim rang liste, danas mi fali 488-457=32km da uđem u top stotinu.

to je taj broj koji sam rekao da ćemo pratiti do kraja godine.

e sad koliko mi je falilo juče nemam pojma ali još sutra je vikend pa će mnogi divljati glede kilometraže a nakon toga ćemo mi što divljamo svakog dana da im opalimo kontru.

jao koliko me sad svrbi da proverim blog od juče ali ne mogu da izađem iz ovog windouwa i moram da ispišem sve do kraja pa će to mikro-saznanje da sačeka još desetak minuta.

elem(čić), to je mali elem, jutros nisam imao ni najmutniju predstavu kako bi dan mogao da mi izgleda, obzirom da su nam zatvorili biznis preko vikenda pa se pojavila i ova subota "viška".

ujutru sam otrčkarao nekih 15-ak km i vratio se kući da na neki simboličan način obeležimo onog porodičnog Sveca koji pravoslavci koriste da se ožderu i opiju, s tim da sam se ja samo najeo nakon prvog treninga, sa merkanjem krajičkom oka onog drugog, takođe treninga, ili više manje izleta, to mu dođe ovih dana na isto.

tačnije i najtačnije, glavni izlet bi trebao da se dogodi sutra, ovo je bila samo generalna proba. recimo. i zaista je mnogo toga prošlo idealno. na Stravi imate tuce slika, prvi sat sunčanja, drugi sat istraživačke ekspedicije i lagani ulazak u maglu, treći sat totalnog avanturizma i bauljanja na slepo ali sa upaljenim mapama u telefonu, baš je zabavno kada od magle ne vidiš ni deset metara a karta ti kaže gde treba da dođeš nakon dva kilometra :-) 

ali ne bi mi bili nuklearni junaci ako se ne bi snašli čak i u toj "ni prst pred okom" situaciji, i sve ovo što vidite ovde zapamtite da se u stvarnosti uopšte nije videlo. evo ilustracije:

da, upravo ovako u prirodi izgleda ono lepo divno osunčano drvce na mapsima iznad.
ali prošli smo dalje i opet pronašli sunce, ono je srećom uvek na istom mestu u određeno doba dana, tako da je nemoguće da te iznenadi, ako ga očekuješ sa prave strane, ha.

nakon tog trećeg sata bauljanja nekako smo uspeli da se probijemo do vrha planine i odatle bi trebalo da bude najlakše ali naprotiv, odatle je iz zasede vrebao najgori spust pod ručnom i kroz šipražje i gotovo okomit sve dok se nismo dokopali "one livade" koju sam ja zapamtio kada sam se pre desetak godina tuda spuštao sa sve biciklom na ramenu. kao što se vidi iz Lola Komaneči gimnastičkog položaja na gredi, sišli smo skroz odozgo sleva, a umetnički dojam nam je u rangu nula koma pet :-P

za one koji nemaju Stravu prekopiraću par slika i ovde, a i ne samo za njih, prosto je i meni potrebno da ih pogledam još koji put da bih se uverio da smo zaista ovoliko daleko pobegli od magle i smoga, i da smo se baš ovako dobro proveli. ajd što je Loli sve bilo novo kao da je uplatila safari u podnožju Kilimandžara, nego sam čak i ja po prvi put prošao nekim skroz novim stazama i usput zaključio kako nema lepšeg mesta od ovog, za letnje brdske Dužine.

već godinama me "muči" ovaj deo između dve planine, i nakon što smo u par meseci evo već tri puta tuda prošpartali, polako sam povezao glavne prolaske i otvorio mi se jedan skroz novi mali svet, zovite me Alisa.

buuuummmmm

evo na Limunov rođendan sam otrčao neku poluDužinu i tako sam i prošao, ko mi je kriv, kao da sam naručio kilo piva a dobio kilo limuna pa izvolte žvaćite. plan je bio da nema plana nego da izađem iz grada i odem u pravcu najtanje magle, pa sam nekako tako i uradio. obzirom da nije bilo plana mogao sam da završim na svakoj od strana sveta, a opet sam na kraju otrčao sve po planu jer sam ubo ćošak sa najmanje magle. moguće i nemoguće, dva u jedan. 

još jedno dva-u-jedan je naravno ono da sam istovremeno i umoran i neumoran, i to je jedna od dva-u-jedan konstanti koje se provlače kroz dnevnik treninga već desetinama godina a ne samo od početka decembra ili čelindža ili čega već. 

recimo juče sam imao jedan, kako ga nazvati, napad bola u leđima, negde kada sam nakon približno 8-9km uspona krenuo nizbrdo, i učinilo mi se da ću se prelomiti na pola kao vazdušna puška. ostatak treninga je prošao oke. isto danas, nekako je sve išlo više manje normalno i u jednom trenu sam pomislio da će mi otkazati kičma ili bubrezi ili neki čip kojeg sam neprimećenog uneo u organizam i sada mi se tu usadio i koprca se jer mu treba tišina da bi radio u miru a ja skakućem i remetim mu koncentraciju.

doduše, koncentracija bi trebala da ostane kao naziv za procenat sadržaja jedne tvari u drugoj, tipa visoka koncentracija kancerogenih čestica u zraku, a za ovo na šta sam ja mislio bi trebalo da se uvede izraz skoncentracija. pa da se ta dva razlikuju jelte. izašla mi slika kako neko dvoje gaze jureći neki rezultat vredan sećanja a ja za njima nategao da cirkam neko pićence usred maratona i sad mi je to toliko smešno da moram da podelim ovde.

sviđa mi se i kako su oni ovde lepo utegnuti i zategnuti kao bračna posteljina a ja u nekoj odrpanoj dukserici u kojoj se niko normalan ne bi pojavio u blizini fotoaparata ali, je bi ga šta ćeš, nisam nikada mislio o tim stvarima. za sto godina će neki novi ljudi pregledati slike s početka dvajes prvog veka i govoriti gle bio je neki klošar i trčao maratone uvek u blizini ovih vodećih, nekoliko puta i pobedio, mora da je skraćivao stazu. 

a i ove noosa 10, bukvalno u njima ako istrčiš maraton do kraja već si car sam po sebi, a od svakog rezultata treba oduzeti bar deset minuta, ovo je kao u patofnama da trčiš pa još u nekim sa tvrdim đonom. klompe i patofne dva u jedan, izgleda da je ovaj dan sav u tom znaku.

i tako, nakon jučerašnjeg premiranja pa ipak preživljavanja, danas sam krenuo živahno pa se opet pokolebao da mi ne ispadne predugačko tj prenaporno, pa sam u jednom trenu zaključio da sam definitivno preterao i nakon toga još pola sata sasvim bezbrižno trčkao nazad do mesta gde sam ostavio biciklu. neloše. 

štos tiče čelindža, skrasio sam se oko 150. mesta, dakle na dnu treće strane, sa trenutnih 427km. i od sada ću do kraja meseca uvesti novi reper a to je koliko sam udaljen od top 100, pa evo, na današnji dan mi begaju za 28km. i taj podatak će biti najlakše pratiti do nove godine, u paketu sa plasmanom.

reset reset ručna ručna ručnaaa

znate onog malog kad u šestom čulu kaže brusu vilisu "vidim mrtve ljude", a ovaj ga ne doživljava kao anđela koji mu pokazuje put nego kao samo još jednog pacijenta. ne shvatajući da, ako ga mali vidi, to podrazumeva da je mrtav. to što si mali i beznačajan i ničiji, ne znači da tvoje reči ne mogu da imaju smisla. upravo tako kako brus vilis gleda nekog smešnog predškolca, gledam i ja ovog garmina koji već mesecima pokušava da mi nešto saopšti, a ja sam uporno u fazonu - ma daaaaajjjj breeee...

doduše ima tu jedna kvaka, a to je da sam ga nekoliko puta nosio bez trake za puls, a očitavanje sa Wočnog zgloba ume da pogreši, i dosta je da na svakih deset minuta imam minut pulseva 170 i on odmah konta da ja radim neke divljačke intervale. u teoriji, mogao bi na osnovu brzine, promene nadmorske, da nekim algoritmom shvati da se radi o greškama. ali nisu se inžinjeri baš toliko trudili. pustili su ga da bude glavni da bude faca, da komanduje. 

i onda kada mi piše aaaaaaaaaaaa faza pretreniranja, aaaaaaaaaaa kukuuuuuu tu mač ludovanja, ja mu kažem iza kuće čeka merry, ja joj kažem ajd ne serry. no izgleda da ipak. šta ipak? pa ipak. možda. nemam pojma. da, možda ne. 

evo priče:

pre puno godina kada smo stigli na kopaonik na zimske pripreme, futing nam je bio 4+4km planinskog trčanja do jednog prevoja, i tu smo uz izlazak sunca radili gimnastiku nekih 15 minuta, pre nego što smo trčali nazad u planinski dom. na doručak. futing je bio samo onaj okidač da ti se prisere pre doručka, da te razbudi kao šamarčina. kada su nakon dve nedelje došli neki fudbaleri i oni što trče na skijama, pitali nas ŠTAAA, TRČITE DO SREBRNCA??? a trener je ponosno izjavio HA! TO NAM JE FUTING!

ono što je drugima bio veoma zahtevan trening, nama je tek bio nadražaj da se proseremo. pa posle doručka na vežbe, pa na prvi trening, pa ručak, pa drugi trening, pa večera, pa u teretanu na valjke i na sprave. e taj trener, zato ovo pišem, umeo je nekima koji su onako malo kilavili i zabušavali, da kaže DOŠAO SI NESPREMAN NA PRIPREME. jer pre priprema moraš da se malo dovedeš u red, ne može svaki dan pečenje torta ležanje spavanje i kao ajd idem na pripreme. jok burazeru, pripreme je trebalo preživeti, nije to bilo predškolsko i vrtić, nego prve dve godine faksa.

e evo sad zašto to pominjem? zato što sam očigledno morao da trčim barem 400km mesečno da bih mogao onako neprimetno i bez ikakvih problema da prođem kroz ovaj Čelindž, naravno pod uslovom da ga shvatim ozbiljno i da zalegnem na tih nekih lupam 800km za mesec dana. a ja sam zaista cele godine zabušavao, luftirao, i sada mi je prosto sva ta ambicioznost na neki način, hm, neću reći previše ali onako, poviše. zahtevna. 

čas sam neispavan, čas su trome noge, čas bole leđa, nekako sve ide previše "na mišiće", nema tog niza, toka, kad prosto trčiš i ne razmišljaš previše o tome da li ti je još par kilometara moguće ili previše. zato sam danas bio pomalo pokoleban, da li da priznam da sam "zinuo više nego što mogu da progutam" ili da ipak samo malo smanjim doživljaj, stanem na loptu, pa nastavim gde sam stao ali sa 85 ili 95 posto ambicija. nemam pojma.

kao i uvek sačekaću sutra, i videti kako se osećam. ako budem JOŠ umorniji verovatno ću povući mrsku mi ručnu, ako mi bude delovalo da sam se na dnevnom nivou oporavio, neću ni razmišljati o mesečnom nivou. tako je prosto, a toliko sam ga zakomplikovao. 

paradoksimoron

da vidiš čuda, više guglanja je dočekao blog sa brojevima u naslovu, od onog sa čipevima i vakcinama. juče sam nakon drugog trčanja došao na 124. mesto a jutros nakon današnjeg prvog trčanja "samo" na 130. iz čega zaključujem da se tokom evropske noći više zakuvava na rang listama, a da kasnije dođe do zatišja, to je bila prva ideja, ali kad malo razmislim, NIJE tako nego između popodneva i prepodneva prođe 18 sati pa je logično da ću više "pasti" na listi, a kada nakon što završim prvo trčanje (jutros u 09:50, tik pred posao) nakon nekih samo 7 sati završim i drugo, logično je da će pomak biti još više ka napred. dakle objašnjeno. evo sad kad proverim, juče pre podne sam bio 155. i to se skroz uklapa u teoriju, a mogao sam i prvo da proverim pa tek onda da pišem?

ono što se odmah primećuje je da više ne pominjem top 500 i top 200, jerbo sam se uglavio odmah na treću stranu plasmana (3 x 50), a kad izbaciš ovo nešto ludih ženturača koje trče stotine kilometara možda sam koji put opasno prišao i top 100. što je bilo pomalo neočekivano nakon što sam prvi vikend decembra potrošio na biciklu i dva dana nisam potrčao ni metra. ali rekao sam već i tada da će da usledi jurnjava i dostizanje, i da sam upravo zato tako nonšalantno krenuo u decembar, da bi mi izazov bio veći kako mesec odmiče.

kao što sam i najavio evo blog pišem 16.12. oko podneva, dakle 15.5 dana od početka meseca i 15.5 dana do Nove godine. ovako na aritmetičkoj sredini imam pretrčanih 346km, s tim da strava i čelindž pokazuju više jer sam u mnoga trčanja ubacio male (ili u par navrata manje male) delove pešačenja ili planinarenja, a to je sve otišlo zbirno u čelindž kao "pređeni kilometri" zavedeni pod Run. neki prehodaju sve što tamo prijave pa tako ni mojih 5% nije za uzbunu, a što se tiče toga ionako ne postoje pravila pa je sve pređeno bez pomagala skroz pošteno prijavljeno. 

ono što najviše mrzite, brojevi, numbers, števila, zahlen, numeri

Fali mi 50km da mi decembar ima najviše kilometara od svih meseci ove godine, odnosno fali mi 120km da dođem do 3000km u 2020-oj, odnosno fali mi preko tih 120km još 8km da preteknem 2008-mu (3008km) ili još jedan polumaraton da nadmašim 2017-tu (3021km) odnosno još 165km da dostignem 2010-tu (3165km) i na kraju mi fali dodatnih 282km da na rang listi smaknem i 2005-tu (3282km) što znači da mi za pomeranje za 4 mesta ka gore fali tih 282 preko 120km a to mu dođe 402km za preostalih 16 dana.

To s jedne strane zvuči mnogo, a opet u odnosu na dosadašnjih 335km i nije nešto bogzna kako nemoguće. 402/16 je samo 25.1km dnevno, a do sada sam trčao 335/15 = 22.3km dnevno. Tu sad postoje dva putića od izvora, a evo i koja: prvi putić bi bilo mic po mic sve više posla na poslu jer ide nova godina, sve više akumuliranog zamora i sve manja mogućnost da se održi ovaj volumen treninga, a drugi od izvora putić bi bio da je 15 dana već dovoljno da se telo adaptira na povećani trening i da sada iz dana postane sve lakše trčati 25, 30, 35km dnevno, i onda ti se otvore skroz novi horizonti i novi brojevi. Ko je probao zna o čemu pričam, mada ne znam ima li uopšte takvih ekstremista među pratiocima ovog bloga. Nekako želim da verujem da ste ipak bar malo normalniji.

Ko bi čekao tri dana dok drugi ne čekaju i ne proveravaju ekran Garmina, ode konkurencija ka nebu a ja ostadoh pod zemljom. Doduše sa ovim virusom, možda je bolje ostati pod zemljom dok se ne stiša, inače ode ti na nebo brzim sa tarifom putničkog. 

Kako god, dok sam ovo napisao već sam sve brojeve zaboravio pa više nemam pojma šta tačno treba da radim narednih 16 dana da bih se proslavio, samo znam da bih otprilike trebao da trčim najmanje dvaput više nego što mi se bude trčalo.

Imam još par oluka da očistim od lišća, a ove nedelje je najavljeno nešto malo sunca pa su to otprilike poslednji prigodni dani za akciju, ili sve ostade da truli do sledeće godine. Niti mi se stoji na merdevinama nakon jutarnjeg trčanja, a još manje bi mi se trčalo nakon par sati stajanja na merdevinama i šetanja po zaleđenom limu. Baš zanimljiv izbor.

korona lockdown policijski sat vakcina

 stavio sam takav naslov da bih pratio broj poseta blogu na osnovu google-anja, ne pada mi na pamet da pišem o nečemu od čega ionako ne možeš živeti na društvenim mrežama.

meni treba skroz drukčija vakcina, da se izmisli neka ždrepčeva krv u inekcijama i da mi se to ubrizgava pred spavanje da bih se lepo odmorio tokom noći.

sinoć sam pomislio da mi se spava jer svi znamo taj osećaj i nismo ludi da odemo u krevet kad nam se ne spava, no nakon toga sam ostao budan skoro par sati.

dalje odatle se ničeg ne sećam sve do buđenja kada je nešto tresnulo na parkingu, psi su se razlajali, pogledao sam ka prozoru i bio je mrak.

verovatno će sad 7 pa će svanuti, pomislio sam i pogledao na telefon koji je rekao 05:40. 

pa divno, spavao sam čitavih pet sati.

i naravno odmah skontao da će mi dan biti "kesa", to je u zemunskom žargonu nešto bljak.

postojao je i bend "žene kese" mada nemam pojma ko su i šta pevaju i kako izgledaju, samo sam za to čuo par puta pre puno godina. 

tako sam jutros u odnosu na jučerašnji voljno spor futing od 10km otrčao nevoljno spor futing od 14km, naime razlika je u tome da ni juče ni danas nisam imao volju za iole brže trčanje no juče sam bio umoran i zadovoljan svakakvim tempom a danas sam trebao da budem odmorniji ali nisam bio i taj osećaj podosta liči na neko nezadovoljstvo.

ali sam zato evo već tri puta doručkovao, to je onaj poznati mehanizam kada telo povećanjem šećera u krvi pokušava da se odbrani od uspavljivanja.

trčkaranje sam završio na poslu, malo se istuširao i nešto sitno uradio, i sad pravim planove za dalje jer ću izgleda sav posao završiti za samo dva-tri sata.

ako je nešto prednost ovoga, to je trudničko radno vreme, ponavljam to već godinama.

imam u mapMyRun najmanje pedeset trasiranih mogućih putanja (routes) pa ću za popodne odabrati jednu za popodne, koja je ovde najbliže gradu.

samo da užinam još 3-4 puta pa ću moći da nastavim dalje u život.

takoe

 naravno da sam bio u pravu, niko ne čita brojeve i oni su samo mala govanca na trotoaru koja svako pokušava da preskoči. doduše Lola ima izgovor ili opravdanje da je blog čitala usred noći kada se probudila pa na desetak minuta upalila mobilni, kaže nije skontala ništa. a ja eksperimentalno napravio proračun kako decembar ima 13+13+13+2 dana da bih došao do cifre od hiljadu kilometara trčanja, to je kao kada bi maraton bio 15km dugačak onda bi ga svako pretrčao za ta famozna tri sata. pa ako mesec potraje 41, ili još bolje 91 dan, onda bi svako mogao da pretrči hiljadu km. ajd nema veze.

elem nakon onih 36km juče morao sam malo da odmorim. ali baš i nisam. veče nakon Dužine sam se po kući kretao korakčićima od jedva pedalj, no malo bolji san od uobičajenog mi je vratio nešto svežine na koju ujutru baš i nisam naviknut. nakon doručka sam se odlučio za nešto malo drukčije, umesto običnog tapa-tapa trčanja ujutru pa uveče, odabrao sam klasičan futingić od sat vremena najsporijeg mogućeg truptanja. 

i desila se revolucija, nakon toga sam se na neku foru aktivirao i u narednih nekoliko sati postigao sve što sam planirao da završim do nove godine. nakon užine sam otišao na ono pravo trčanje koje sam štaviše produžio za 20% u odnosu na planiranih 14km pa sam tako uspeo da se probijem daleko u top 200 na čelindžu. što mi i nije bilo toliko važno doduše. bilo mi je super što se osećam vraćen u život i energiju, donekle neočekivano lako.

ostaje nam još 15.12. i onaj sledeći dan do podne kada ćemo stati na liniju koja označava tačno sredinu decembra. biće i to zanimljiv trenutak da se izvedu neke statistike i projekcije, kome je do igre. onima drugima ću spremiti neku anegdotu, a imate i kod mene na fejsu danas neko razmatranje koje za sada nailazi na velike odjeke, pa izvol'te.

jučerašnje sutra

Sada mi deluje nemoguće da sam juče na jubilaran datum 12-12-20-20 zaboravio da tim brojevima nađem neko vudu značenje ali eto dogodilo se. Ko ne plati 12-og platiće na ćupriji ali ja neću ništa nadoknađivati, za sve je kriv Strš Ljuti Krš koji mi je podario inspiraciju da zaboravim na sve ostalo. 

(iskočila mi je reklama za bicikl bez viljuške, točak se okreće preko nekog kuglagera u jednoj tački, a fora je da su tokom tih pola minuta stalno protrčavali ljudi u suprotnom smeru)

Juče je mogao da bude jedan baš onako super dan ali nije bio, nego je svoju superičnost prebacio na sutra, to jest Danas. Nakon jutarnjeg trčanja sam onako sav euforičan odstupio od uobičajene Čelindž Satnice i otišao da nešto poslujemu radnji, pa je jedan posao povukao drugi a taj drugi se iskomplikovao jer se nešto slomilo i eto belaja, sat-dva bonusa za leđa i dok trepneš već je bilo kasno popodne što u ovim kratkim danima znači samo sat do mraka.

Nakon ručka mi se kao jedina mogućnost ukazala ona da pokušam da otpešačim negde iznad grada, i sa mrakom okrenem nazad i strčim kući, no za tih sat i po i nekih 10km mi se zaista nije toliko maltretiralo jer sam dovoljno pametan valjda, da bih znao da će mi to samo uništiti sledeći dan.

(evo i nekog kenijca koji trči brže od ovog špekastog manekena na bicikli)

Nisam bio dovoljno naložen da sad idem po gradu da trčim kružiće dok namaknem na 40, koga boli uvo za takve gluposti. Ionako odavno nisam trčao nešto mnogo odjednom, pa je i ovih 3+ sata verovatno bila više nego dovoljna dužina.

Odavde će lako biti i 40 i 42 i 50, naročito kada noge budu odmorne, jer ipak stalno u nekom kutu sećanja čuvam tu napomenu da sam juče odmarao SAMO POPODNE a ne celodnevno, a i onih 15.5km ujutru sa nekoliko km tempa su bili daleko od odmora ili "laganog dana".

Naravno da niko na Stravi ne gleda kada je završio Čelindž koji se zvao endurance 300km, to je samo izgovor da se do kraja meseca nastavi mlaćenje po kilometrima. Ja sam sa 307km završio na 161. mestu što bi nakon još 13 i još 13 dana nekog tamo 29.12. bilo 921km, i još dva dana do kraja meseca/godine nekih 50-ak km (kao i prosek) i dakle ovim ritmom bih stigao negde do 970km u decembru.

S tim da se kod mene naravno ništa ne zna, od svega mogu da se predomislim i domislim nekoliko puta, kao i uvek presudiće inspiracija i par skroz slučajnih okolnosti.
Baš me zanima kako će da izgleda sutrašnje trčanje, jer nekih 13+14 dnevno su jedno a 36 su skroz drugo i nemam pojma šta će noge ujutru reći.

PS
zaboravio sam i na PROLJEĆE, 13-OG U DECEMBRU
podsetila me jedna književnica ili kako to zovu u HR, spisateljica
a ni o tome neću sutra, 14-og

dnevni avaz

 današnji dan ću zapamtiti po jednom smehu i jednoj grimasi.

negde u drugoj polovini trčanja, nailazimo na nekog psića.

stoji ispred svoje kuće, kapije, na putu.

kako ja dotrčavam on se malo pomera, ali ne deluje da hvata zalet da bi lajao ili kidisao, više se onako, sklanja.

što smo mu bliže, sve je jasnije da je jako čupav, raščupan.

ne znam otkud mi dođu razni izrazi za nešto, ovaj put mi je tema bila "strš".

da li što recimo u hrvatskoj za štrči kažu da nešto strši, ili nešto drugo, nemam pojma.

sa stršljenom nema nikakve veze mada mi je i u podsvesti stršljen nešto čupavo.

na par koraka od psića shvatam da je još triput raščupaniji nego na prvi pogled iz daljine, glava mu je duplo manja a sve okolo je neka raščupana dlaka.

u trenu mi je izletelo - GDE SI STRŠU, LJUTI KRŠU!!!!!

momentalno je i Lola prasnula u smeh vozeći biciklu pored, a psić nas je pogledao na tako smešan način da ne znam ni da li da počnem da to opisujem.

neka kombinacija zapitanosti, zbunjenosti, kao da samo što nije progovorio i pitao nas zašto mu se tačno smejemo i šta je to baš toliko urnebesno u njegovoj pojavi.

ostao je tako začuđen, a mi smo otišli dalje ponavljajući ahahaha, ljuti kršu, ahaha, gde si stršu, kakav je to bio strš, ahahahah, ljuti krš.

naime jedan od vidikovaca iliti kamenjara na Divčibarama se zove ljuti krš i to ne znači da je besan ni nervozan nego ljut kao kada zanatlija za neki teško obradiv čelik kaže da je "ljut materijal".

e pa tako je i ona kudrava dlaka na psićevoj glavi bila ljuta, a ujedno i krš. 

a i strš.

pa eto ništa

evo ja se vratio u top200

prvih 100 u čelindžu imaju 281km ili više, ja imam 256km

u samo par dana sam preskočio sa prosečnih 21 na prosečnih 23 dnevno

sve dalje odavde je najobičnija matematika

mislim sve dalje od onog što sam juče objasnio

ništa lakše nego videti koliko ti do kraja meseca treba da bi ušao u top100, ništa lakše nego izračunati koliko kilometara treba da pretrčiš u preostalih 20 dana decembra, sve je prosto kao pasulj, mada iskreno nikada nisam shvatio tu izreku

možda kao "gledanje u pasulj", baciš šaku pasulja na sto pa izmišljaš šta se tamo vidi i uzmeš nekom 10 evra za proricanje sudbine, što jes jes, prosto ko pasulj

s tim da tu ima još nekih divljačkih kombinacija, tipa kada je meni trebalo da se pomerim sa drugog na prvo mesto, pre tri godine, pretrčao sam 75km u jednom danu, doduše iz 4 trčanja ali šta ima veze.

ko nije čitao blog te zime, mislim da sam ujutru išao 20-ak km, pa sam onda trčao do groblja 8km jer je bio nekom neki jubilej, pa sam posle toga još 15-ak km, pa sam uveče još 20-ak km, ček ček kad ovo sabiram nešto je puno malo, ipak sam išao na PET trčanja a ne na 4...

ali jednom kad prokineš, bukvalno ti je to svejedno

mogao sam i nakon večere i tuširanja da odem na još 25km i zaokružim na stotku, prosto kao da nisu tvoje noge, kao da je motor, ili auto, sedneš i voziš a ono ide i ide...

možda zvuči kao naučna fantastika ali tako zvuči samo onome ko nije ni probao.

kao kada nekom ko je uvek imao keca iz fizike objašnjavaš da je logika neke jednačine sasvim materijalna, zamisliš masu i zamisliš ubrzanje i sve ti je očigledno, a on te gleda kao tele u maglu i nema pojma o čemu pričaš.

nakon današnjih 16+16km bih najradije da se NADAM da sam se vratio u ono stanje iz one zime kada sam mogao da mlatim 16+23, 21+19, 15+27, i tako unedogled, ali naravno da je to nadanje neosnovano i isto kao kad bih se NADAO da sutra mogu da skočim 9m u dalj i oborim svetski rekord.

neke stvari prosto idu svojim ritmom.

treba izgurati nekoliko meseci upornog treninga, zaobići povrede (gulp!), i doći u to stanje kada možeš sve, plus to SVE možeš kako hoćeš, i uzduž i popreko

od nadanja je slaba vajda

mogu samo da se nadam da će mi nadanje što duže trajati i da ga neka nepredviđena okolnost neće sy..ati

i evo ga

prošlo je 10 dana

 toliko je jednostavno da čak neću ništa ni računati jer valjda svako ume da podeli sa 10

osim onog službenika u katastru koji je na digitronu računao "broj x 10"
a i jedna kasirka je Loli isto tako "računala" koliko košta deset nečega

pošto kad je nešto na akciji Lola ne ume da kupi manje od 10 komada jelte

uglavnom stvari stoje ovako, kad napišem top50 misli se na pedesetog na listi, odnosno koliko je km potrebno da se upadne u kriterij

top50   - 292 km

top100 - 258 km

top150 - 240 km

top200 - 231 km

top300 - 217 km

top500 - 201 km

ako ste trčali 21.1km dnevno danas imate 211 km i to je dovoljno za plasman od 360-371. mesta, ja imam 223 km jer sam popodne išao u neko istraživanje i lomatanje po klisuri reke Gradac koju od milošte zovemo KANJON mada doduše na mestima i jeste kanjončić ali nije baš neki naročito okomit, e zato sam nešto malo i preplaninario ali generalno sam dosta više trčao pa nisam mnogo ni ukrao, SAMO NEKOLIKO KILOMETARA :-D

vidiš ovih 223km bi mi do kraja meseca bilo 691km s tim da nemam pojma kojim ću ritmom da nastavim, koliko ću dodati pešačenja po brdima a koliko neću, kao i (najvažnije) koliko ću ozbiljno shvatiti Čelindž i koliko ću zdušno za sebe navijati kako mesec odmiče

spremio sam nekih smešnih slika za blog, možda ih imam čak i do kraja meseca, pa ću ovako pokušati da proberem koja je prigodna kojem danu.

ova bi bila dobra za juče kada me je stigao umor pa sam U RASKORAKU između dva treninga shvatio da za drugi neću ni imati snage, što je ispalo sasvim ok, fino sam se odmorio za danas

sutra je novi dan, nakon ovih par dana u kojima sam se izvukao sa samo par sati na poslu mislim da ću sutra zaginuti malo više ali ništa ne smeta, valja i zaraditi za paprike i mandarine, tojest oporavak

zanimljivo je i da bih sa ovih 223km bio 42. na listi žena, brate 41 žena je pretrčala više od 22km dnevno, ima li to decu, kuva li to ručak, cepa li drva, neguje li staramajku, ima li drugarice, ide li u provod, opija li se drogira li se, plete li, hekla li, igra li tetris, klikere, piše li blog, gleda li Zadrugu, bože kakvog sve sveta ima, kukavna im dnk

bliži se dan

 sutra će biti veliki dan jer će na datum 10. i slovima deseti moći da se najlakše izračuna koliko to dnevno trče oni koji su na prvoj strani Čelindža, top50, koliko je dnevno potrebno za top100, top200, top500. trenutno sam nakon odustajanja od Drugog Trčanja na nekom "ni tamo ni vamo" 343. mestu što ne znači gotovo ništa, osim, čekaj da izračunam, u koliko je to promila od cele Stravične planete: 

146,000 ljudi se prijavilo na endurance challenge 
od toga je 122,000 ljudi na rang listama, 

što znači da 24000 njih nije potrčalo ni metra (???)

odavde je prosto, ako su u prvih 1220 onda su u top 1%

ako si kao ja negde oko 366-og mesta (kao što ću se srozati do ujutru) to znači da si u TOP TRI PROMILA
baš me hoće, tri promila hoću jaaaa, neću jedan neću dvaaaaa

trenutno 100-ti ima 230km što je 40 više od mene, što pak dalje znači da za top100 treba trčati samo 26km dnevno, a ja u ovih 9 dana imam u proseku 21.1km na dan 

HEJ TEK SADA SAM SKONTAO, 

21.1 x 9 = 189.9km jeeeeeeee

i eto šta nestrpljenje učini od čoveka, lepo sam najavio da ću sutra sve napisati jer će biti lakše a sve sam ipak napisao danas.

nekad dođem u iskušenje da ovako sačuvam skicu pa da se osiguram da ću imati blog za sutra, ali toliko puta sam tako iznenadio sebe i u međuvremenu napisao 4 skice i na kraju se pitao kog sam đavola išta čuvao kad ovo samo izleće, kao bebina govanca.

u ostatku dana sam nastavio da fantaziram (ili možda ne) o nekim ultra dužinama, prisećajući se one zime od pre 3-4 godine kada sam u januaru pretrčao 1170km i nako par meseci odmora svaki čas trčao na treningu 42-43-44km, i nekoliko puta 56, 59, 54, a ono što je fascinantno je da sam se SKROZ ISTO OSEĆAO na svim tim ultra-dužinama* kao i na svakom drugom trčanju. 

znaš ono, kreneš na 15km, otrčiš 15km, kreneš na 30, otrčiš 30, mislim zašto ne bi, i tako sam jednom krenuo na 27km do jednog prevoja i 27 nazad i bukvalno sam se u povratku osećao kao da mi je to jedini trening u toku dana, da treba da strčim tih 27km u grad i to je sve. 

dotrčao kući, popio litar kefira i seo da pišem blog.

nešto poput onoga kada smo skontali da nakon 100 i 150km na bicikli smemo da se okušamo i na 200, pa smo kod table Čačak igrali kolo i slikali se nekim starim fotoaparatom jer tada nije bilo mobilnih telefona a ja sam u rancu nosio pumpu i flašurinu vode i set za krpljenje gume i nekog Canona sa crno-belim filmom za 36 fotografija.

dobro, par godina kasnije smo postali polu-profiji i imali prave bicikle i svakog meseca išli na Dužinu a to je podrazumevalo svakakve egzibicije sa Zlatiborom i Tarom i pređenih 230, 240, 270km sa samo par kratkih pauza da se kupi kola i keks.
ali je svaki put povratak i dolazak kući bio jednako na kraju snaga, ali ujedno u okviru mogućnosti, baš kao i ova trčanja koja sam pominjao ranije.

najteže je ustvari krenuti, verovati da je to nešto moguće i realno, nakon toga noge same idu.

palačinke

 evo ovako je to bilo. ustanem doručkujem i rekoh sad ću što pre da odem na trčanje da bih posle imao što više vremena da se odmorim pred ono drugo popodnevno trčanje i blabla jel tako. i krenem biciklom da malo izađem iz grada no duvao neki leden vetar i ne izađem onoliko koliko sam planirao nego ni upola od toga. eeeee ali zato mi je do mesta dokle sam trebao da dotrčim ostalo skoro 10km brisanog prostora a ja sam planirao 7+7km.

i pravo da vam kažem, odlično sam planirao, jer sam taman za toliko otprilike imao snage. povratak je bio na mestima ukrućen na mestima bolan na mestima bezvoljan pa sam u par navrata zastao po pola minuta da se malo istegnem, pre nego što nastavim dalje. negde na 2km od bicikle su mi noge delovale toliko prazne i umorne da sam se uplašio da ću se saplesti i samo tako ljosnuti na asfalt. kao onaj pisac što je ljosnuo, Salio Antas Ljosa. 

i čudna mi čuda obukao nazad na leđa vetrovku i došetao dva kilometra do bicikle, kao oni što umru pred kraj maratona pa šetaju ilicama. jedino nisam zasprintao zadnjih sto metara za publiku jer me je čekala samo bicikla i nije imala nameru da aplaudira. 

nakon toga sam uradio šta, uradio sam sledeće. A ONDA JE URADIO OVO. uzeo sam onu flašu sa smesom za palačinke iz Lidla, dosuo prema uputstvu 400ml mleka, promućkao, ispržio prvu, pa nisam bio zadovoljan mirisom, onda sam uzeo jedno jaje i bućnuo da u flašu, opet promućkao, i nastavio sa spremanjem. bez obzira na jaje viška ispalo je tačno sedam komada baš kao što i piše na pakovanju. umutio sam i šlag, prineo i krem sa lešnikom i krem u dve boje i pekmez od šljiva i marmeladu od šipurka i najeo se kao svinja, no izgleda prekasno.

bilo bi puno bolje da sam to sve pojeo PRE trčanja, ovako mi verovatno hoće pomoći u oporavku tj dopuni glikogena za sutra no noge su mi još uvek koma pa nešto sumnjam da ću se silovati na još jedno trčanje. čak i 17km dnevno nije loše a da ne pominjem 21+13 prekjuče i 32 na nogama juče, kontam da je pametnije sutrašnji dan dočekati odmorniji od uobičajenog za ove poslednje. 

nikada nisam video ni ovakav bilans spavanja, obično bude par faza dubokog sna i par REM faza više manje lepo raspoređenih ali ovoliko naseckanih kao ruska salata vidim evo prvi put u životu.

što se tiče čelindža pomerio sam se od juče ujutru sa 1400 i nekog mesta negde na ~280. što je i za očekivati nakon pedeset dodatih kilometara za manje od 24h, evo sad sam škicnuo i piše mi 306. mesto sa 190km. neki toliko ne pretrče za mesec dana, ja sam imao i nedelje oko 300km ono kada sam bio najluđi i najnapaljeniji i trčao više od maratona dnevno, naravno uglavnom iz dva ili tri puta a dosta ređe u cugu. 

mogao bih malo da pišem i o tome, koliko ovakve nedelje sa puno kilometara donose sposobnost da se nakon odmora otrči zaista mnogo u jednom danu, voleo bih da mi se taj scenario ponovi još koji put, zaista nema uzbuđenja ravnog onom kada na treningu pretrčiš 50-ak km ili više.

the Dužina umesto odmora

nakon dva trčanja od čega jedno više nego vrlo dobro, morao sam "nešto da smislim". i smislio sam da sednem na voz i odem par stanica ka planinama i da izađem tu na 25km od kuće i preko brda kao da planinarim i pred kraj malo da potrčim, tek koliko da imam opravdanje zašto sam sve snimio kao RUN, i onda fino sve to da dodam na raniju kvotu unutar Decembarskog Izazova.

i tu negde neko reče kako bi moglo da se ode i autom jer u vozu nikad ne znaš da li si šta pipnuo i zaradio neku bakteriju ili nešto još gore, pu pu, a kad sabereš autom uglavnom izađe najjeftinije kad uračunaš i sve pogodnosti koje on donosi. tipa staneš baš gde hoćeš, poneseš više stvari koje mogu da zatrebaju, odela hrane svega. i tako to.

i u trenu se prešaltam sa razmišljanja o vozu na razmišljanje o autu i skrojim neku skroz ludu kombinaciju koja kreće i završava se na samo 24km od kuće. odatle do realizacije nije trebalo ni sat vremena, a ideja je bila da se pređe što više kilometara i planina, gde god je prestrmo može i da se malo prošeta, ne mora sve da se trči, totalno neobavezan izlet ekspedicija. dobro, da ne bude zabune, sa što više trčanja jer zašto bih šetao gde god je lako trčati, ali bez ikakvih obavezivanja da nešto mora ili treba ili je poželjno ili štagod. 

na kraju je ispalo da sam nešto loše izračunao jer sam kao izmerio krug od 33km a negde oko 25 sam video da imam puno više od toga do kraja pa sam Lolu poslao glavnim putem kuda je mogla da se sjuri mtb-om a ja sam pokušao da se prisetim neke prečice koja kroz šumu po azimutu uleće u selo dole u potoku. beše malo povuci-potegni, malo sam i neke kapije preskakao jer je put okolo zarastao pa ga nisam prepoznao i ispalo je da sam protrčao ljudima kroz dvorište.

od ukupnih 32.3km ću u excel upisati nekih 28 trčanja i ostatak pešačenja po kamenjarima, koliko je otprilike i Lola prepešačila gurajući biciklu. ona čak ni nema bajk za takav teren pa sam mislio da će puno više morati da se gura i nosi no na ovih nekoliko poslednjih tura/izleta je podosta savladala trail veštine pa se snalazi čak i bez ijednog amortizera i sa letnjim ćelavim gumama. no u par navrata sam ipak mogao malo da prilegnem dok ona savlada neke tehničke delove staze, srećom se svaki put pojavila živa na horizontu :-D

tell me why I don't like mondays (2)

 više kao izazov nego kao žalopojka, u smislu e baš neka mi neko kaže zašto bih morao da ne volim ponedeljke.

ponedeljke sam zavoleo nakon što sam shvatio da te u ponedeljak odlično drži adrenalin od trke koja je bila u nedelju, i tako sam baš često ponedeljkom mazao i jurišao dok mi se u glavi premotavaju sveža sećanja na trku i po pravilu bi me umor stizao tek u utorak.

ovaj put pak ponedeljak nije bio u znaku hormona puštenih s lanca, nego u znaku onog fenomena da si nekad jako raspoložen za trening iako bi po svakom pravilu trebao da malo odmoriš od istog (*), samo zato jer se radi o multi-sport treningu pa sam recimo nakon dva dana na bicikli izgleda bio skroz raspoložen za trčanje.

*čak mi je i sat neposredno nakon uključivanja prikazao dobronamernu preporuku da se odmorim u vidu 34 minuta kaskanja po 6'30''/km.

na putu sam da spravu dovedem u neki oblik depresije i sumnje u stručnu kvalifikaciju za taj oblik savetništva.

elem nakon doticanja dna života sa onim jučerašnjim srozavanjem na ~1500. mesto na Stravi jutros nisam stigao ni da pogledam koji sam jer me je čekalo da duvalicom sameljem pun kamion lišća ispred radnje, a nakon toga sam samo skinuo trenerku i nastavio na trčanje.

baš odavno nisam ovako vozio po brdima dva dana pa se nakon toga zaleteo na trčanje i nisam znao kakve noge da očekujem no nadao sam se da "neće biti loše". 

krenuo sam na 1000/1000 laganog/srednjeg tempa, a takve promene možeš uvek u hodu (igra reči heh) da podešavaš pa da lagano prebaciš u još laganije i tako dalje, uglavnom na tako proizvoljnom treningu ne možeš da pukneš, to je najbitnije.

nakon nekoliko km sam čak skinuo dugi dres i ostao u kratkom.

ukratko, krenulo je fino, završilo još finije, s tim da je vetar delovao puno hladniji prilikom povratka pa sam postavio Lolu da vozi biciklu ispred mene a ja sam kao Kipčoge trčao u zavetrini i komandovao koliko treba da ubrza odnosno uspori.

krenuo sam sa 1km lagano i završio sa 1km lagano, a između tih 11 laganih sam otrčao 10 bržih i sveukupno mi je izašao prosek ispod pet minuta/km, nemam razlog da budem nezadovoljan.

nakon dva dana sa nula km trčanjam, umesto u top 50 sam se vratio u top 1000 ali daj šta daš :-) 

APDEJT POLA DANA KASNIJE
mislio sam da ću se više pomeriti nakon drugog trčanja danas, no izgleda da sam džabe lomio noge i leđa preko sat vremena, dodatnih 13km me poguralo samo 200 i nešto mesta na gore.

zašto se tako brzo padne sa vrha merdevina a zašto se tako polako penje, oooohhh, zaštoooo

ubiću se, malopre sam bio 498. i nisam skrinovao i dok sam ovo napisao i pošao da dodam i sliku već sam 503., ubiću seeee...

ma neću se ubiti, boli me dupe, daj bože da do sutra ostanem u top 1000 :-P 

nije svaki dan petak

 tako smo govorili u osnovnoj školi, kada ti se nešto posreći pa idući put omaneš, onda ti drugovi sole pamet i rugaju ti se NIJE SVAKI DAN PETAK.

e pa tako i meni, naravno da nije svaki dan bio petak ali mi je i petak bio dovoljan ono kad sam izbio na 28. mesto od svih ovozemaljskih STRAVičnih trkača pa sam na par dana skroz batalio trčanje da bih izvukao neku novu motivaciju, mislim, ZDRAVIJU motivaciju.

jer nema ništa opasnije od toga kada si tako visoko plasiran, izgubiti se u ambicijama i manijakalno se baciti na ono ajmo u top20, ajmo u top15, ajmo u top10, to mu dođe isto kao i ostali poremećaji tipa ajmo na 40 kila, ajmo na 30 kila, previše sam debela.

ili ono imam dve hiljade ploča/značaka/salveta ajmo na pet hiljada.

sve je to isti užas.

zato kažem zdravija motivacija, treba se malo i igrati.

nakon dva dana putovanja, korona turizma, biciklizma i ekspedicionizma, srozao sam se čak i izvan prvih hiljadu a ko zna šta će biti do sutra ujutru jer treba da prođe još čitavih pola dana.

prvih 100 uopšte nisu daleko, vrte se oko 170+km, dakle ja sam sa ovih sto i nešto recimo upravo prošao Sremsku Mitrovicu a oni su oko Spačve.

i još uvek idu manje od 30 dnevno, dakle to je norma za top 100, treba gađati 900km u decembru a to mi ionako zvuči previše obzirom da sam evo do sada trčao samo 4 dana a 2 nisam uopšte.

no svakako će mi sve do kraja meseca biti zanimljivo pratiti to naizmenično šetanje kroz plasman gore pa dole.

tačnije, biće mi zanimljivo pratiti brojke ali mi neće biti baš toliko zanimljivo osvajati te brojke na terenu obzirom kakav je užas od vremena prognoziran za naredne dane.

al dobro, polako...

nakon jučerašnjih 3h19' sa ~900m uspona i današnjih 4h09' sa ~1000m uspona oba puta na čeličnom mtb oldtajmeru od 15kg, kontam da bi noge trebale da mi budu poprilično samlevene sutra no ipak ću pokušati da uhvatim bilo kakav ritam sa povratkom u stvaranje Zimske Baze pa ću verovatno nešto otruptati.

koliko i kako, nemam pojma, bumo vidli.

garmin mi ionako već danima gunđa da mi je treniranje "unproductive" ne shvatajući da druge ambicije ni nemam, pih.

za kraj jedna današnja slika sa tri ženske,
ja stojim na Jelici, Lola je u serpentini, a u daljini je Golija

sreća u nesreći

ma šalim se

nema nesreće

mislim, razmaženom je sve nesreća

ugaziš u govance, nesreća

obrišeš cipelu u travi, nema nesreće

nesreća je prolazna stvar

nebitna

ima jedna kompilacija na youtube prepuna duplih slova
(the) coMMon liNNets - seSSions

i sad sam po ko zna koji put to pustio i nema nesreće

zakonom je zabranjena uz ovu švedsku amerikanu

ideja je bila da stavim sliku mtb sprinterica uvaljanih u blato kao karađorđeve šnicle u prezle ali nažalost onaj drugi telefon je ostao u prizemlju i nisam na njemu stisnuo wifi pa se slike sa treninga nisu prebacile u Fotos i tako ovde za kompjuterom nisam u posedu sopstvenih uspomena, problemi čeljadeta dvajes prvog senčurija

trčanje sam zanemario, bio sam u top30 sinoć a sada sam jedva u top500
ko zna na kojem mestu ću se sutra probuditi?
verovatno u krevetu :-P

setio sam se!

otvorio sam sopstvenu Stravu, i odatle skinuo fotku

dovde smo imali prvo četvrt sata kroz smog/maglicu, pa pola sata po najlepšem vremenu, u kratkim gaćama usred decembra, i onda pola sata krvničkog uspona uz planinsku rečicu hirovitog karaktera ali dobroćudnog podznaka

ali smo zato odavde imali pola sata takođe preprepredivnog uspona, sa začkoljicom, koja bi se mogla obrnuti iz naslova u "nesreća u sreći" a to je 500m blata do kolena koje su napravili šumari, par slika odatle imate takođe na Stravi koja mi je od juče otključana pa mogu svi da zavire, šta ima veze, nikog ne pljačkam i ne ubijam usput i nemam šta da krijem

za sutra sam imao još veće planove ali izgleda da se prognoza namrčila na par stepeni manje, pa možda ipak iskombiniram i nešto sa trčanjem jer je tako puno toplije nego na bicikli

no ništa nije zacementirano, svaki plan može da se promeni, kao jaje na oko pre nego što u njega umočiš komadić friškog kruha

stiskanje i pritiskanje

kao prvo, mada mi FB nikada nije prvi tab koji se otvori nego kao prva tema, baš me zanima da li ITKO odmah otvori ove gore notifikacije na kompjuteru, tipa na stranicama imate toliko obaveštenja u grupama toliko i između toga iks videa koje treba pregledati?

ne da nisam nikada stisnuo, dobro, jesam jednom dok nisam skontao kakve su to "preporuke", nego nikada više ne nameravam.

totalno su mi se oči navikle na te crvene tačkice kao da su uvek tu a uvek će i biti, ignorisanje sam dobio u vidu antitela i sada sam doživotno zaštićen.

dalje, pritiskom ili stiskom na fejs mi je među prvim objavama iskočila ova gde ljudi uglavnom zlobno komentarišu nečiju želju da sâm sebi odabere tablice.

brt ako auto košta 70 tisuća evra šta je u odnosu na to još 700 za tablice, nije mi tu ništa sumnjivo.

700 evra će da ga koštaju i nove gume, 700 evra tablice, 700 evra skijanje, imaš za te pare i dobar telefon pa sve ovo da ispadne baš profi slika no on fura mobitel od 150 evra i još ne ume da isključi vodeni žig na dnu, eto to je meni jedina mana ove fotografije :-)

ako već moram da iznesem lično viđenje, ništa mi ovo ne smeta, osim ako je do novca došao na način da je nekog drugog oštetio.

tako što nosiš ajfon, rolex, voziš skup auto, pokazuješ da si nezavisan, da si nešto zaradio, da u svakom trenutku imaš i za operaciju kuka i dioptrije, da ti ništa tuđe nije potrebno, da si dostigao onaj krajnji stepen nezavisnosti koji se u današnjem trenutku meri jedino materijalnim.

bukvalno mi dođe u maju kad nam pristigne registracija da kažem Loli ajd da uzmemo VA - LOLA čisto da nerviramo ljubomorne, da im vadimo mast, jer se niko normalan ne bi time ni bavio osim onog taloga društva koji bi da se svi srožu na njihov nivo da pa im bude toplije u gomili, onako neobrazovanima, lenjima, i posledično siromašnima.

(a na tu temu ću se vratiti na kraju) 

a izašlo mi na fejsu i ono, poster, kaže "muškarac sa bradom koji nosi masku izgleda kao žena sa gaćicama '70-tih".

haha pa isto se i zvalo, sećam se kad smo sa školom išli na more pa jedna nastavnica kaže drugoj "vidi ti se brada" i onda ova prva ugura nazad u kupaći sve što viri :-D 

GLAVNA TEMA:
jutros sam pedeset i neki, i u tome i jeste glavna draž svega ovoga.
ko nije odmah od deteta naučio da je život jedan točak koji se neumitno okreće, evo mu prilike. ako ne učiš ostaćeš glup, ako preskačeš lekcije dobićeš keca, imaćeš mali prosek, moraćeš na neki seljački fakultet ili odmah na trafiku, oni pametniji će naći bolje cure, imati bolji posao, auto sa registracijom od 700 evra. ako hodaš neobrijan i isflekan onaj drug sa kravatom će da obari bolju žensku, imaće lepšu decu nego tvoja krezava klempava žena, u krajnjem slučaju će operisati nos i uši ni to nije više od 700 evra.

PODTEMA:

ovo mi je uvek bilo zabavno da upoznajem ponašanja različitih ljudi, recimo pogledajte samo ovo dvoje zaokruženih na dnu, neko je pretrčao 129km u samo jednom treningu a nekome je za 129km trebalo 59 trčanja (!!!) pa bukvalno burazeru 59 puta da vežeš i razvežeš pertle to mu već dođe challenge sam po sebi, ne moraš ni da trčiš između.

a ovih ultraša da te bog sačuva, odjednom je na čelo ženske rang liste izbila neka ludača koja je stigla do 279km u samo 4 dana, trčala je od (neke) Obale do (nekog) Nacionalnog parka, možda pogledam kasnije detaljnije, ali 31 sat trčanja mislim svaka čast.

našao sam joj i muža:

meni raj a vama pakao

došao je onaj period godine kada će mene da uhvati moje i samo moje omiljeno ludilo, a vi ćete zarad mentalnog zdravlja na nekih mesec dana prestati da mi pratite blog.

koji je Salence bio u redosledu juče, ha?

juče je upao u prvu stotku!

e ali sad, došlo je veče, pomerili ga na 80-to, 90-to, štaviše noćas kad sam stisno SLUČAJNO da proverim na kojem sam mestu, SLUČAJNO sam skontao da sam sto trijes i neki...

a tek te bog pita koji sam bio kad sam krenuo na današnju ekspediciju...
tako to ide, što bi rekao bob dilan ko beše prvi sad je zadnji i tako u krug.

da odmah završim sa ovim brojevima, pa da mogu da pređem na emocije

A EVO I KOJI JE BIO NA RANG LISTI NAKON DANAŠNJEG HAJKINGA I TRČKINGA!!!
imao sam neki kompleksić očigledno, i sve koji su bili u top pedeset i top stotinu sam smatrao nadčovečanskim bićima.

kad eto čuda, Salence isplivalo na 28. mesto, nečuveno!

treba li da se pohvalim i u kakvim sam svemirskim sprintericama stigao do ovog uspeha?

da, leva je Zaraca od onih što sam negde u Zaboku kupio dva para po ceni jednog, a desna je jedina preostala od nekadašnje četiri Noosa10, dve oranž i dve teget.

bukvalno je pitanje dana kada će obe ove dve da osvanu na nekoj banderi, zovite me Antiša Banderas.

naime ja to uvek okačim na kontejner, i onda pretpostavljam da neki mangupi to odmah uzmu, ne da bi nazuli nego da bi nabacili na neku žicu, ludačići preslatki.

uglavnom danas je trebao da bude dan odmora, donekle je i bio, 15-ak km planinarenja i 10-ak km trčkaranja, sve sam snimio u jedan fajl i postavio kao RUN, hehe ne može mi niko ništa, mučki sam sebi pripisao 25km trčanja, i usput se odmorio za vikend :-P
jedna od slika sa livadarenja, u prevodu ENO TAMO TREBA DA PROĐEMO

treća sreća, tojest njezina polovina

 evo kako je to bilo jutros, kad sam se probudio, nisam bio u prvih 400, nisam bio ni ona internet greška 404, ali sam bio debelo u prvih 500, što mi naravno ne znači ništa, ali eto kažem

i nakon jutarnjeg trčanja, cap-carap, opasno sam se primakao top100, samo na ovom skrinovanom delu se vidi da nas ima čitava petorka a možda i neko ispred i ispod, sa istom kilometražom. već i ovih 66 ukazuju na prosek od 22km/dnevno s tim da sam naravno onog prvog dana malo podvalio pa sam planinarenje koje je kasnije preraslo u trčkaranje kompletno u jednom fajlu zaveo pod "run" i tako sebi pribavio bonus kilometriće, heh heh.

već vidim da će vikend doneti zanimljive igre i kombinatorike jer bi mi svakako bilo pametno da barem jedan od tih trening-termina iskoristim za biciklu. 

to bi bila prilika da malo propadnem na listi ali se možda od toga malo i odmorim, ili barem predahnem, pa bi onda (kao i ama baš svaki raniji put kada sam se akao s čelindži) imao motivaciju da narednih dana opet ganjam poziciju sa koje sam svojevoljno sleteo.

izbor staza za trčanje je donekle ograničen jer sam primetio da duva zaista jak istočni vetar (nekakva produžena košava) koji je od Beograda skroz raščistio maglu do samog ulaza u grad, pa su zato sve klisure na drugoj strani sveta popunjene dimom i maglom.

zato je tamo i temperatura nekoliko stepeni niža, jer je s vetrom otputovalo i svo zagađenje.

tako da za popodne/predveče opet moram da planiram izletić na tu stranu; koliko god duša bila željna promene i planina, bolje je da ti čist vazduh i zdravlje postanu monotoni (mada neće) nego da ti želja za velikim promenama trasira put među kancerogene čestice.

nepravedna borba

Evo ovako stoje stvari, što se tiče Čelindža:
trenutno je za TOP50 na listi potrebno 56km,
a da uđeš u TOP100 treba imati pretrčanih 50km.
Dakle 28 odnosno 25 dnevno.
Kao nešto pamtim da je prethodnih godina u decembru i/ili januaru nekako trebalo oko 23km po danu, da bi se skrasio tu negde na prvoj (prvih 50) ili drugoj strani (100) rang liste.
Možda sam nešto i pobrkao, mrzi me sad da kotrljam kroz prethodne čelindže.
Ustvari ne mrzi me, ajd.
Odoh da pogledam barem za novembar, to mi je "blizu".
...
...
...
Nigde nisam našao link na prethodne čelindže pa sam u address baru stisnuo na decembarski i samo prepravio DEC(ember) u NOV i voila' evo liste.

Bogme sam se nešto zajebunio.
50-ti je imao 883km i to u samo 30 dana, dakle 29.4km, a 100-ti je imao 777 što znači 25.9km dnevno.
Očigledno je da ljudi kupuju sve bolje patike :-)
Dobro, decembar je malo teži za trčanje, nama na severnoj polulopti je "više hladno" nego u novembru, a onima na južnoj je "više pretoplo" jer im dolazi špic leta.

No dakle to je što je, nakon jučerašnjih 14+14 i jutrošnjih 10km imam 27 (fali koji metar očigledno) i to mi je trenutno dosta za 492. mesto, s tim da se kao i uvek sve neprestano preklapa, u americi je tek svanuo drugi dan meseca a u australiji i japanu će još malo ponoć i počeće treći decembar, tako da uglavnom nemaš pojma kada prestaje a kada se završava ta transformacija kokoške u jaje u pile u kokošku.
Evo Ja ću da budem jaje a oni nek se dogovore za ostatak ekipe.

(zašto ova slika kao ilustracija?
jer je crtao neki antifizičar, prizma ništa ne prelama, ceo spektar kroz nju prođe kao krdo preko potoka!)

1)

Ono na šta vas upozoravam je količina manijaka oko nas :-)
Ako samo na Stravi ima 100 ludaka koji pretrče više od 777km mesečno, koliko li ih ima koji nisu na Stravi?
Olakšavajuća okolnost je da među ovih 100 ima barem 20 ili 30 onih koji neću da kažem "varaju" ali recimo idu na pet pešačenja po 6km dnevno i to sve loguju na kamaru, a na tih 100 ima barem 5 koji zaista varaju pa snimaju i na stravu i na garmina i na suunto pa istovare isti fajl tri puta i nakupe kilometara kao šaše.

2)

Ovih koji *nisu* na Stravi sam se setio dvaput u dva dana, evo malopre je Kum Dule iz Šida (u čijem smo klubu vozili godinama) podelio priču o čoveku koji je biciklom išao od Šida do Pekinga, a juče sam u jednoj planinarskoj grupi video priču od druga iz trčanja (Milan je bio drugi na Mojstirskom maratonu one godine kada sam ja pobedio) o nekoj duševno poremećenoj ženi koja je "otišla da prošeta" pa se vratila posle tri hiljade kilometara.
Nema tog Ajfona čija bi baterija držala par meseci, a u to vreme nije bilo ni Garmina sa solarnim punjenjem, tako da čisto sumnjam da su ti ultraški izleti završili na Stravi.

Što je naravno prilika nama koji smo prepuni gadget-a, da se proslavimo ;-)

2a)

A evo i ovog najnovijeg upravo popularnog na mrežama, u produžecima. 
Ne menjaj ženu, nego prijavi neku ultricu :-D 

madona

auuu kakva je to panikica bila...
strčavam niz zaleđen šumski puteljak, ispod lišća duboki tragovi koje su urezali traktori, negde je samo suv led a negde su ispod tankog leda zaleđene bare pa izvoli bućni, sa strane šiblje i trnje.
u tom slalomu kao bojan križaj odgurujem rukavicama grančice da mi ne zakače kačket ili sleđene uši, ne daj bože naočari.
u jednom trenu sklanjam zaista bezopasnu taknu grančicu i misleći da sam je već izbegao baš kada prolazim pored mesta gde mi je bila na putu, na zemlju me gotovo obara NOKAUT.
ne udarac neke slonovske pesnice, već mi se vrh dela grančice kao bič praćnuo pravo ispod naočara i odalamio me direktno u levo oko.
cela leva polovina oka mi je u nekakvom grču, napipavam ima li krvi, vid mi je skroz zamućen.

prvo što mi pada na pamet je HITNA - da li će me primiti, ili će me slati negde ko zna gde na test protiv korone pa tek onda da dođem da mi vrate oko tamo gde je do malopre bilo.

po stoti put prepipavam i proveravam ima li krvi, oko kao da ni nemam, gledam samo na desno i držim ovo levo prstima da ne iscuri baš do kraja.
opalio bih selfi da vidim šta tu ima, ali mi se ekran 200m ranije skroz zatamnio jer mi je baterija sišla ispod 5% pa više ne vidim ni da li je telefon uopšte još u upotrebi ili se možda i skroz ugasio.
ako želim do Hitne, moram dotrčati do auta, a auto će Lola dovesti 5km niže na dnu šume, dakle trči, imaš jedno oko i dve noge pa se snalazi kako umeš.

štaviše, imam i osobne brojeve od dvoje lekara iz Hitne, mislim ako mi telefon radi, ali zamisli blama da ih u ovom sranju još i ja maltretiram, alo, znaš, ispalo mi oko na trčanju...

nakon 2km mi se ukazala manje mutna slika, nakon 3km je prestalo da suzi, nakon 4km je još uvek bilo utrnulo ali hej, to je barem znak da nije ispalo, da je još uvek tu.
nakon 5km dolazim na kotu ali ne i Lola, ne mogu da odredim da li mi je levi pogled više mutan od desnog, opet trljam, nema krvi, bol je prisutan evo i 5.5 sati kasnije ali osim blagog otoka na donjem kapku nema ničeg na beonjači, taman da svi mogu da zaključe da sam sve ovo džabe srao.

elem, jutros sam upisao 14km, popodne takođe 14km od čega pola planinarenja a pola trčanja no SVE sam snimio kao "run" da bih utjecao na zbir u Distance Čallendžeu i tako sam se probio negde na 350+ mesto od 110 hiljada natjecatelja. prvi je dan pa su svi euforični no videćemo koliko će ih izdržati ovim ritmom koji vodi na 1000km mesečno, ja neću sigurno :-)

pošto sam bacio neke patike koje su se raspale, upario sam preostalu levu od zaracca 2 i desnu od noosa 10, pa pošto sam ukupno popodne pretrčao 8km moraću da svakom paru u Excelu upišem po 4km, pošteno :-P