četvrtak, 26. lipnja 2014.

opet 100/100

dan za danom
već sam pisao o tom fenomenu
nekad mi tako dune, da ponovim, kao loš đak
ili kao neko ko je dobar u nečemu pa mu nikad nije dosta
ili nešto na sredini

tako sam nakon onih polu-pametnih 10km od 100/100m juče razmišljao šta bih mogao da radim
pa sam hteo na biciklu, kao da se odmorim, da bih danas opet trčao
i lola reče da je oblačno i da duva i da su najavili pljuskove, i kao da je pametnije da opet odem na trčanje
odem ja, okej
parkiram biciklicu na izlasku iz grada
noge drvene da drvenije ne mogu biti
pomeram se brzinom kućice na drvenim nogama
kako beše, sojenica
e tako sam trčao
i rekoh, ima da okrenem posle 500m i da se vratim nazad, da upišem u svesku da sam trčao JEDAN KILOMETAR, da dođem kući i da gađam lolu ovim patikama u glavu, da sednem na biciklu i da odem lepo ko čovek da se provozam biciklom pa neka padaju i sekire ako oće

ali hajde, trčkam lagano, čekam da vidim da li će da mi se odvežu noge
(odmah da kažem, da ne čekate kraj, NISU)
i kao dal da trčim neki tempić, nema šanse, umoran
dal da odem negde uzbrdo?
mislim se, jbt ne mogu po ravnom da se pomeram, ko će još uzbrdo da trči...
pa dal da idem neke promene, sve mi deluje dugačko.
i rekoh, ma nek ide sve u peršun, idem opet one 100/100m

sad ću vas poštedeti pet kila računice jer je zagrevanje bilo 2250m pa sam onda računao koliko da trčim u jednom pravcu (a sve vezano za jednu česmu pored puta) da bi mi stotke ispale okruglo u kilometrima, a da na kraju ne bude 2250 nego 1750m zbog okrugloće zag/odg/revanja (reva, kao magarac) no nekako sam sve zrihtao da valja i ispalo je 4km do/od + 8km stotki.
a te stotke sam završio malo ispod 34 minuta, dakle 4'14''/km, čak za trunku brže nego juče.
a na ovu stranu je puno jače valovit teren.
eto ti ga sad.
svašta.
doduše oba treninga su uslovno rečeno "spora" jer to može da se vrti i po 4'/km, ali hajde, posle onih 40km u subotu stvarno nemam pojma koliko treba nogama da prožive.
tj nije problem u 40km nego u zadnjih 10 koje sam malo da izvinete spičio.

danas, pojma nemam šta ću.
vetar je malo stao.
a mnogo mi je da ne trčim danas, ni sutra, ni prekosutra skroz do 20h uveče.
to zvuči kao da ću da startujem neku noćnu ultru a ne trkicu na 6km.
pa bih radije još danas nešto trčkarao, i sutra se provozao.

srijeda, 25. lipnja 2014.

jedan odsanjan trening

desilo se da sam sanjao sopstveni trening.
jedino što osećaj nije bio ni približan.
nakon subotnjeg maratona iliti "maraton ekvivalenta" (kako ja volim da nazovem treninge od 36km po brdima pa nadalje sve do 43km) blizu zrenjanina, putovanja nazad na srebrno jezero, i pola nedelje u turističkom obilasku smederevske tvrđave, u ponedeljak sam u zadnji čas odustao od trčanja jer bi taj rikaveri bio više maltretiranje nego odmor... pa sam seo na biciklu i odzujao nepunih sat i po.
nije lako napraviti 30 prosek na mtb-u ali eto, tako je ispalo.
i noć nakon toga, a možda i prethodne noći, sad nemam pojma, uglavnom sanjao sam kako trčim one promene 100/100m i kako mi neverovatno lako ide.
vidim da je to prosek po kilometru takav da ću 10km tih ubrzanja/usporavanja da pređem za 39 minuta.
jeeeee, ličniiiii
i krenem ja juče city bajkom do izlaska iz grada, i rekoh da napravim tih 10km, s tim da malo zastanem na pola, protegnem se i istegnem, odmorim.
naravno da sam znao da su mi noge polumrtve još uvek, pa sam prema tome srozao i očekivanja.
plan je bio da idem nešto lakše one brze delove, i da idem puno lakše one spore stotke. i da to sve negde bude oko 4'15''/km što je brzina za maraton ispod tri sata i to mi je uvek cool kad tako može da ispadne.
jedini "problem" je što sam ja u milimetar pogodio stanje nogu i očekivanja, tako da je i ovih 42'30'' za 10km bilo povuci potegni.
da sam bio pametan pa da sam ideju svukao duplo, sa 4'/km ne na 4'15''/km nego skroz recimo na 4'30''/km, e to bi verovatno bila puno veća sreća za noge. i glavu. ali jbg. izgleda da nisam baš toliko pametan.
sad nemam pojma.
ostali su sreda i četvrtak, kao za treniranje, a najavljeno je dosta kiše tako da će opet trčanje biti razumniji izbor od bicikle. a ja bih radije na biciklu, tako bi mi se bolje odmorile noge od maraton-ekvivalenta u subotu.
verovatno u četvrtak odalamim još jedan bespotreban trening tek koliko da se samohendikepiram pred tu trku na 6km u subotu.
tako il nikako.
nema veze.
i petak će biti nešto laganica na bicikli, subota možda takođe, jer je noćni maraton tek kasno uveče.
biće to čudna noć svakako...

utorak, 24. lipnja 2014.

carska trava

i tako smo opet zalutali na treking ligu
ovaj put po ravnom
ali oko nekih jezera, pa rekoh hajde, možda bude lepo

dođoh videh ...
karta je bila super precizna a ove godine srećom nigde nije bilo zaista prevelike trave tako da su se sve markacije dobro videle. nijednog trenutka se nisam dvoumio kuda treba da idem a pomoglo je i što sam od KT2 stalno (pre)stizao one sa Srednje staze. u par navrata sam se ogrebao za pola flašice vode jer sam malo prepotentno krenuo u fazonu kako ćemo lako ćemo. mislio sam da će 40km kroz travuljagu i čičkove da se otegne ali mi je brže prošlo nego maraton po asfaltu. zahvaljujem se "konkurenciji" na društvu do KT1. mislim da sam nakon završetka pola sata čistio patike i nisam iščupao ni pola onih iglicus bocus ili koji im je već botanički naziv.

ovo je bio neki moj mikro blog u komentaru na stranici tog "eventa".
par dana kasnije kad su se utisci slegli, imam još neka zapažanja.
obzirom da se na startu očitavaju kartice i da se meri "chip time", uopšte nije bilo idealno što sam onako panično trčao na start.
kao zbog vrućine.
jbg zakačiš tri i po sata vrućine i ovako i onako, nema ti spasa.

pa sad da li je od 9:15 do 12:35 ili recimo da sam trčao od 10:00 do 13:25, mislim da bi mi bilo svejedno. a svo vreme bih viđao i dostizao ljude ispred, puno manje bih morao da brinem o markacijama i o tome da ne promašim stazu. ovako se dogodilo da sam od KT1 negde oko 10-og km pa sve do cilja na 39km išao napred, i "čitao stazu" ovima iza koji su dobar deo trke mogli da prate moj drečavo crveni dres u daljini.

dalje, zajebano je ovo sa "chip" iliti kartica netto vremenom.
uopšte nisam znao da su ova dva momka koji su me pratili 20-ak kilometara startovali nekih 7 minuta posle mene. zato si bili onako zaduvani kada su nas stigli, mene i matorog Ćiru. jer meni su rekli da se čitač kartica pokvario i da SVI imaju isto startno vreme u 09:15. tako da sam mislio da je trka "u realnom vremenu", ako prvi stignem u cilj pobedio sam.

tako se ispostavilo da sam pobedio samo zahvaljujući tome što smo žurili na neki koncert u Velikom Gradištu koje je bogme podaleko od Zrenjanina. pa sam u zadnjih 10-ak km dodao gas i onako na suvo (nisam nosio vodu) uspeo da uđem u cilj ni manje ni više nego 10.5 minuta pre dvojca iz Vršca.



doduše, da ne glumim lažnu skromnost, znao sam da po onoj sveže pokošenoj travi na poslednjem nasipu, debeloj ili dubokoj nekoliko cm, retko ko može normalno da trči "na umornim nogama" a ja sam upravo tu prešao iz ritma Dužine u Tempo trčanje. poslednji put sam video konkurenciju na KT4 na nekih valjda 7km od cilja, i bili su 300-400m iza. kako je to do kraja naraslo na dva kilometra nemam pojma ali eto. delimično jer sam pojačao a delimično jer su oni svojih najbržih 10km ispucali odmah na startu pa su se pred kraj umorili u najgorem trenutku, verovatno.

oprema mi je bila malo katastrofična za ovaj teren, ali šta ću, nisam bio pripremljen. prepune patike čičkova i boca na koje sam pokušavao da ne obraćam pažnju, čarape takođe, trčao sam tri sata kao fakir koji mirno trpi ubode. i kako sam izašao onaj poslednji km na asfalt momentalno su počeli da mi trnu prednji delovi stopala. da je dalje takođe bila trava, mogao sam u tom Tempu da trčim još 10km komotno.

tako da je to dobra vest pred Sljemenski, jer sam nakon Plitvica bio pokoleban time koliko sam se zamarao pred kraj. srećom je valjda bio samo loš dan. jbg gde baš na Plitvicama, ali šta ćeš, đavo ne bira gde će da te sačeka. u narednim danima ne bih trebao da trčim išta duže od sat vremena ako sam pametan, mada nisam. ali ću pokušati da budem. takođe sad u subotu na Noćnom, zbog nekih obaveza u toku večeri ionako neću moći da startujem ni maraton ni polumaraton, jer evo satnice:
start mini maratona 6km - 20:30
start polumaratona i maratona - 21:45

dakle jedina mogućnost nam je da trčimo 6km, istuširamo se i presvučemo i negde odmah sa starta polu/maratona odjurimo na taj event koji je najavljen u 22:00.
pa kasnije, kad god se ovo naše završi, možemo da svratimo na cilj maratona i dočekamo mazohiste koji budu stizali pred zoru.
to je neki okvirni plan. za sada.

četvrtak, 19. lipnja 2014.

karlovac - vrbovec

teško je razdvajati sportski blog jer je ovih dana sport bio tesno usendvičen sa drugim stvarima. evo kako. u četvrtak smo bili na amerikana festu u Bgd domu omladine, potrajalo malo duže, došli kući valjda oko 2, zaspali u 3. ustali u 6 i počeli da se pakujemo za Karlovac. stigli popodne, trčali noćnih 10km. svo vreme mi delovalo da trčim 16.5 km/h a ja trčao jedva preko 15 km/h. doduše samo sam gledao ovog u kategoriji, i posle se ispostavi da iako smo mislili da smo prvi i drugi, da je bio neko ispred tu na samo 15 metara u cilju. smejurija. ali ako mi treba 39 minuta za 10km, ionako bi bila bruka da pobedim u kategoriji. bože blagi, nisam mogao da verujem. da li sam bio umoran ili nenaspavan, tek tada mi je prvi put u zadnjih mesec dana palo na pamet da bi moglo gvožđe da bude krivo, ko zna koliki mi je hemoglobin. to veče naravno opet kasno zaspali, iz nekog razloga se rano probudim bez ikakvog razloga. i noću se nešto vrteo ko debil. opet nahvatao 3 sata sna uvr glave. išli na šetnju po brdu iznad Samobora, pa popodne u Veliku Goricu na neki open air festival kantautora. i cvrc počne kiša, nakon pola sata koncerta, pa krene premeštanje u neki restoran. dok su preneli i povezali svu opremu već se bližila ponoć, vidim ja da opet nešto ne ide na dobro. i tako, opet u dimu i pivu do dva ujutru, opet zaspali iza 03, opet ustali u 06 da bi stigli na polumaraton Vrbovec. e tu nisam imao problema da pobedim u kategoriji ali su mi noge klecale još dok sam stajao u redu da uzmem broj. pa kao dogovorim se sa Marijom da trčimo zajedno, kao mi ćemo to laganica za 1h30. prošli prvih 6km taman tako da je prolaz za 1h30 ali kad bi ceo polumaraton bio uzbrdo. vidim ja da mi se polako udrvenjuju noge, oprostimo se mi kao drugovi i ode ona da maže dalje a ja malo usporih. tu primetim da je mala Tina na samo 100m iza, malo ona ubrza malo ja sačekam i tako smo išli zajedno do kraja. Marija isparila u daljini. tek na 2km od cilja je ugledam u jednoj dugačkoj preglednoj krivini kad se već prilazi gradu. tu dodam gas i smaknem sa 300 na 100 metara ali nisam uspeo da je uhvatim. možda da sam je video samo malo ranije, ali nema veze. prošle godine sam tu trčao 1h28, sada 1h30, sve se uklapa u to da sam ovog leta nešto kilav. od sinoć pijem gvožđe, pomoz bog da se sredi do Sljemenskog, inače ga neću ni trčati. juče mi natrči luda kombinacija da Ana krene kući, kupila je novi auto.




i kao ona će da me odbaci do vrha brda pa ću ja nazad trčeći. i kao "da otrčim koji km za nju" jer je zateže loža pa ne trenira ovih dana, ide na terapije. sve je to bilo lepo kao ideja, nije mi ni kiša smetala gore u planinama, ali kad sam došao do pola puta kući više nisam mogao ni korak da napravim. pojma nemam kako sam se doteturao. dan ranije sam relativno bezbolno otrčkarao 16km pa sam mislio da ću dan kasnije biti odmorniji, ali mućak, tek me juče stigao neki umor. a što jes jes, ni 30km nije mačiji kašalj. danas ću verovatno da odmorim, nemam pojma. večeras bi trebali u Novi Sad, opet ima neki koncert, videćemo još. za vikend ima ta treking liga, ako bude padalo ovih narednih dana nema šanse da idem da trčim 4 sata po blatu. videćemo.

četvrtak, 12. lipnja 2014.

opet zaostatak

ništa
u nedostatku vremena da napišem blog, 

mećem ovde sve statuse sa fejsa koje sam napisao u zadnjih sedam dana
pa ko je nešto propustio, nek uživa
a nadam se da sutra ujutru stignem da napišem i onaj pravi blog
svašta se izdogađalo ovih dana

ulavnom
sutra u 11h krećemo za karlovac na noćni cener,

ostajemo u subotu u zg sa društvom, 
u nedelju smo na polumaratonu u vrbovcu

volim vas

odoh na trčanje... prema zapadu.
kad god trčim prema zapadu, zamišljam kako nogama pomažem Zemlji da se okreće, prosto je stopalima odgurujem u pravom smeru.
a posle kad okrenem nazad, vraćam se ka istoku, i ponekad se uplašim da je nogama ne zaustavim pa nesvesno usporavam, da ne pokvarim neki detalj u Svemiru

poljubac
na usnama traje sekundu
u duši ostane zauvek

sreća, to nije kad ti je lepo a nemaš pojma zašto
sreća je kad znaš zašto si srećan
i kad umeš nekom drugom to da objasniš
i kad je i on zbog tebe srećan
eto zašto sâm čovek ne može da bude srećan
za pravu sreću je potrebno dvoje, troje, ili već...
kao i za ljubav

istetovirala drugarica leptirića na stomaku
rekoh joj, bolje si izgledala dok je bio unutra

znaš ono, kad imaš hiljadu i po ploča, i jednu pozajmiš drugu. i on je pozajmi nekom trećem. i onda joj se izgubi svaki trag. i posle toga, kad god pogledaš tih hiljadu i po ploča, ne vidiš više nijednu, osim te koja fali. samo bi nju slušao, druge kao da ne postoje. e nekako je slično i sa ljudima.

na ulasku u Kulu, iz suprotnog pravca prođe tip koji za volanom glaba neku lepinju veličine letećeg tanjira. rekoh - jbt ovaj rizikuje da u prvoj krivini sve pomeša, da zagrize volan i pokuša da skrene lepinjom.

noć ponekad preuzme ulogu metle koja ti iz glave počisti krhotine dana. poput tuša na morskoj plaži kojim sa kože spiraš talog soli.

vikend:
slušao sam neku divnu muziku,
kao da mi je bager protutnjao kroz srce.
trčao sam neku atletsku trku,
i sutradan brdski trening, po fruškoj,
kao da mi je bager preorao mišiće.
upoznao sam neke drage ljude,
uff, kao da mi je bager razbucao dušu.
nisam našao dovoljno vremena da razmišljam,
kao da me je bager zaobišao.
koji je moj problem?
unutrašnji bager (hvala mu!) se oteo kontroli...
dok ne osetite, nemate pojma šta propuštate

trčim danas uz reku Gradac, i srećem istog onog čoveka kojem sam pre mesec dana rekao "dobar dan", i koji je oćutao, i kojem sam već odlazeći iz daljine glasno dobacio "mutav, ha???"
nailazi mi u susret, ja neumoran, neću bre da odustanem od ideje da su ljudi - ljudi, već sa dvadeset metara glasno uzvikujem "DOBAR DAAAANNNN!!" i on mi u mimohodu kroz brkove procedi "d...r ...nnn"
yeah, jedan nekulturan u srbiji manje!
još par miliona da vaspitamo, i ovo će biti sasvim lepo mesto za živeti...
nezavisno od prirodnih lepota, ipak, čoveku ne treba da bude dovoljno samo to što živi pored lepe reke, na lepoj planini, nego je valjda ipak neki smisao u tome da je okružen i dobrim ljudima...
ova prelepa zemlja to zaslužuje
evo procenite sami
(u prilogu slika kuda trčim, predivna priroda i pičke materine)

onaj jedan, ima tri kuće, tri žene, tri džipa, pun novčanik
nadmen je, samoljubiv, agresivan i bezobrazan
svi kažu kako "on ima sve"
onaj drugi, živi kao podstanar, nema ni biciklu, ima troje dece
pošten je, dobar čovek, strpljiv iskren i ljubazan
za njega pak tvrde da "nema ništa"

jeste, leto je
spolja
unutra je nešto hladnije
i oblačnije
mešavina emocija iz kolekcije jesen-zima
eh kad bi to značilo da je, u proseku, proleće
ali nije
izgleda da srce može da se nacrta i kao lanac
osećaš se onako kako ti se oseća njegova najslabija karika
~~~~~~
nemoj da se brinete
nije oproštajno pismo
samo jedna pesma, u trku, iz šumarka ;-)

drug - rekao sam joj!
ja - i, šta je rekla?
drug - nije rekla ništa, ali, odgovorila mi je očima!
ja - kako očima, misliš pogledom?
drug - šta sad, oči, pogled, u čemu je razlika?
ja - pa ako ne znaš razliku, nisam siguran da uopšte znaš šta ti je odgovorila...

"kad god je sretnem
iz srca mi iskoči onaj pop-up window,
ali ja nastavim da gledam u nju,
i nikada ne stignem da pročitam
šta na njemu piše"

gde ima da se kupi ručna kočnica za vreme?
moram da napravim da mi danas svaki sat traje tri sata,
da bih sve stigao da uradim...

vozim biciklu danas
pogledam u nebo
a kad podignem glavu, ja refleksno naberem čelo
kad, imam šta da vidim!
i nebo nabralo čelo!
šta li je nebu? - upitam se
postalo je ogledalo, perhaps?
ili je odjednom omatorilo?
ma jok...
shvatim da mi se ruga
i da je danas neki čudan dan,
dan koji je podigao obrve
nabrao čelo
dođem kući
(kuća-pos'o-kuća, nebitno)
rešim da se ofarbam pred Amerikana Najt
siđem u podrum,
a naš podrum btw ko supermarket
uzmem dve farbe za kosu
onako, odoka, biram koja cura na pakovanju mi je simpa
tek kad sam se namazao, analiziram kutije
na jednoj farbi piše konjak, na drugoj šampanjac
e do vraga!
ne znam da li je iko još pomešao konjak i šampanjac!?
kosa će mi noćas biti negde oko šest promila
i napokon ukapiram šta je nebo htelo da mi kaže
putuj zrakom, dete, pretvori se u konfete

četvrtak, 5. lipnja 2014.

plitvice

prvo da napišem o zadnja dva dana. hajde nek budu tri, posle maratona. ponedeljak je prošao u šetnji po Slunju i dugačkom putovanju kući. nismo zakačili puno pljuskova, samo taman onoliko koliko da nam operu auto, to je najbolja kombinacija. autoput nije prljav kao mali lokalni putevi i pljusak na autoputu je isto što i prolazak kroz auto-praonicu.

utorak, u utorak sam menjao delove na mtb-u, onaj stari čelični GT Palomar od 15 kila. stavio sam mu novi pogon, novi lanac, novu kasetu pozadi, i sad sve šalta besperkorno. podmazao i otišao da isprobam, završio na hronometru. 7km lagano dok izađem iz grada, pa 21km (10.5 + 10.5, tako mi se slučajno pogodilo zgodno mesto za okret) jako, pa istih 7km lagano nazad. tih 21km tempa sam napravio 34 prosek, napominjem da se radilo o bajku sa 1.75" širokim polu-slick gumama.

juče pak, rekoh ne bi bilo loše da odem da trčim. nisam imao pojma u kakvom stanju ću zateći noge, treći dan nakon maratona. krenuo sam stzarom biciklom, da se malo razmrdam tih 5km dok izađem iz grada, vezao je za jedan mostić i nastavio trčeći. neka okvirna ideja mi je bila da to bude 10km iz deonica, tipa da stanem nakon svakog kilometra i odmorim par minuta, pa da nastavim dalje. pa sam se još usput na bicikli predomislio, rekoh idem 20 puta 500m, to mi je lakše, a brzina neka bude ista. što bi Ana Subotić rekla, idem "na ritam".

nisam imao pojma šta da očekujem, rekoh, ako bi to moglo za 35 minuta, bilo bi bajka. s jedne strane pretrčati 10km za 35 minuta je itekako veliki napor, s druge strane raditi hiljadarke po 3'30'' zvuči smešno, nekada sam mogao tako da trčim tempo, na Ušću sam jednom pretrčao svih 8km tom brzinom, kao i par puta na Adi na trci od 7650m...

prva petstotka je prošla valjda za 1'52'' ali je bila blago uzbrdo, rekoh hajde, neka mi kilometri idu i za 3'40'', i to je brže od bilo kojeg tempo trčanja koje mogu da zamislim u tu "sredu nakon Plitvica". kasnije sam malo ubrzao, i opet se predomislio. shvatio sam da sam umoran, da sve to ne ide glatko nego uvek malkice na silu, onako, noge mogu ali baš nisu oduševljene. ima dana kada puno bolje "primaju gas". vidim ja da svakih 25m (imaju crtice na asfaltu) pređem u 8 dvokoraka, to su dakle koraci od 156cm. to je 20% duži korak od onog kojim trčim maratone, dakle napor je očigledan.

i reših da skratim, na dužinu trke u Kuli sad u subotu. dosta mi je i 6km, odnosno 12 puta 600m. pred kraj je počela malo da me zateže desna loža, ali prekasno sam primetio. nakon treninga sam je baš osećao, kao i kad sam došao kući. fuj, mislio sam da ću morati da odustanem od Kule, ali jutros deluje puno bolje, deluje mi da ništa ne osećam. smajli koji briše znoj sa čela... eh da, tih 6km je prošlo za 20'50'' što je brže od 3'30''/km, na kraju sam bio prezadovoljan. ipak sve treba gledati u nekom širem kontekstu, ovakav trening niko normalan ne bi radio 70 sati nakon maratona.

e sad, dalje unazad, dođem do plitvica. pa ništa. najavio sam da sam u formi za 3h05, i da ću dakle(m) ići 3h06, i pogodio sam u stotinku. s tim da sam zaista mogao da završim za 3h05 ali mi je bilo lepše da zadnji kilometar idem sa Nikolinom umesto da se gušim u nekakvom silovitom finišu koji ničemu ne bi služio osim samome sebi. zanimljivo je da u rezultatima piše da je gerenčir (kojeg sam prošao na 2km od cilja) ušao samo 3 sekunde iza nas dvoje, a na slici se jasno vidi da kad smo mi na 150m od cilja, da njega nema onih 150m iza koji se vide na fotografiji, uopšte nije došao u ciljni pravac. što bi značilo da ako smo nas dvoje onako regolare dotrčali u cilj i čak malo dodali gas za publiku, išli recimo 15 km/h, dakle on je morao da utrči u onu zadnju krivinu, i da ceo pravac prešprinta 30 km/h da bi uspeo tako da uđe maltene sa nama (???). ali se nisam bunio, jer ionako bi mi rekli da je tako izmerio čip i gotovo, a realno me baš zabole da li sam zvanično 17-ti ili 18-ti u generalnom.

trka je počela sumanuto, namerno nisam hteo da idem svojim tempom nego sam trčao s Marijom i posmatrao kako se razvija ženska trka, a što jes - jes, video sam da opet trčim onom "sporijom" brzinom taj prvi spust. kad sam na Plitvicama bio spreman, ti kilometri su mi lagano išli po 3'30'', a sada sam se naprezao da ih prođem po 3'40''. čim je počelo brdo usporio sam i pustio žene da se "rasturaju" što sam iz (sve veće i veće) daljine uspeo i da propratim uživo. kasnije se formirala neka rastegnuta lastiš-grupa od nas nekoliko i jedne mađarice, tu nema ko koga nije stigao i prestigao uzbrdo pa mu je onaj drugi vratio nizbrdo i tako je potrajalo sve do onog delića gde trka ide tamo-vamo. žao mi je što su taj deo skratili, baš mi je bilo lepo na staroj stazi kad sam prvo trčao 2km sâm, da bi tada počeli da prolaze prvi maratonci, pa sam mogao da brojim koji sam u generalnom. i kad okrenem nazad, dolaze oni koji su iza mene, pozdravljamo se, ovim curama koje znam javljam u kakvom su stanju one ispred, ma to mi je baš bilo super. šteta da ga nema više, tj da je skraćeno na samo kilometar...

da ne pominjem to što je bilo samo +11, takozvani idealni uvjeti, jebo takve uvjete. da je bilo normalnih +20 trčao bih par minuta brže, nije da sad nešto kukam ali ipak trčati po kišici i vetru tri sata, nije baš da je moj teren.

a i ovaj novi start/cilj mi se ne sviđa. 2 kilometra od parkinga, kilometar i po od ručka, trči tamo trči ovamo, stvari ti na jednoj strani, trka na drugoj, ceo dan trčiš kroz šumu kao blesav napred-nazad, totalno bez veze. ako je bilo bitno da se izmesti cilj sa puteljka kojim prolazi vozić, mogli su da stave start i cilj ispred restorana Poljane, tamo da bude proglašenje, veliki je onaj vrt ispod terase restorana, tamo ručak, tombola, ionako smo ceo dan svi tamo. a ovo sa Mukinjama mi je totalno glupavo, bar da napraviše proglašenje u sportskoj dvorani, nego je zvrjala prazna a proglašenje i tombola napolju na pljusku, katastrofa od rešenja, jbt kao da nemaju internet i vremensku prognozu.

ne pomenuh patike. operacija je uspela, delimično, i pacijent nije umro, delimično. one NB dreč zelene žabokrečina boje su preživele. malo su mi trnula stopala pred kraj uspona oko tačke 19-21km, posle sam valjda bio malo više na petama, malo usput zgrčavao i odgrčavao prste ili kako se to već kaže, i kasnije sam počeo da usporavam od umora pa sam mislio na druge stvari. skrenule su mi patike pažnju sa tih većih muka. nekako mislim da nemam dovoljno treninga za maraton. imam kilometara, to nije sporno, ali to je sve nešto trupe trupe po planinama, neki laganini sa foto aparatom, nemam pojma. nije to to. videću sad kako će proći ovaj plan da u subotu trčim 6km u Kuli pa u petak cener u Karlovcu, od ta dva bih trebao da dobijem malo te neke snage koja mi fali. šteta što po tom planu samo dan i po nakon cenera ide polumaraton Vrbovec gde svi ti treninzi neće moći da dođu do izražaja jer ću biti umoran. ali hajde, sve je to r'n'r, preživeću nekako.