nedjelja, 29. svibnja 2016.

ptica pobeglica odletelica

baš sam se fino provodio zadnjih sat vremena,
slikovito objašnjavao zašto je bolje pisati nego samo razmišljati,
unakrsno upoređivao svoje trke kroz vikende i kroz sezone,
došao do svakakvih zanimljivih zaključaka,
i kad sam skoknuo da proverim neke rezultate na internetu i vratio se,
vidim da mi blog nije sačuvan kao skica nego je jednostavno nestao.

sve to ne umanjuje mnogo MOJ večerašnji provod,
ali pošto kao "sportski bloger" (ono što praktično više ne postoji)
volim da te doživljaje sa trka podelim sa društvancetom koje to zanima,
sad mi je krivo zbog te "nesreće u sreći".
a nakon sat vremena u nekom čudnom položaju na krevetu,
nisam toliki mazohista da bih sve pokušao da ponovim ispočetka.

za pola sata idemo na završno veče samoborskog jazz festivala,
gradski orkestar će kao i svake godine da cepa swing i dixieland.

petak, 27. svibnja 2016.

2-2

nakon dva dana po 31km brdskog trčanja po asfaltu, totalno neplaniranog i nepotrebnog jer sam u utorak i sredu bio ionako umoran od polumaratona, usledila su dva dana na bicikli.
četvrtak klasično vozikanje i odmaranje tu po brdašcima oko grada, sat i po sunčanja i pokušaja da se odmorim, ali bezuspešno :-)
petak tj. danas sam shvatio tu bezuspešnost i tako su mi se raspršile sve nade da bih možda mogao da ubacim jedan osvežavajući trčeći trening, par nekih kratkih ubrzanjaca ili slično. opet sam seo na biciklu, s tim da sam malo ambicioznije nego juče zapucao ka planinama, stigavši do nekih 800m nadmorske pa se vratio nazad jer zbog posla nisam imao više vremena.
mada, čak i da sam imao više vremena, čisto sumnjam da bi mi se duže išlo.
sutra je opet dan za poduže putovanje, u nedelju je polumaraton na koji idemo već ko zna koji put pa kao i Jasku takođe i ovu stazu Klanjec-Kumrovec-Tuhelj znam u svaki metar i svaku krivinu, uspone i nizbrdice da ne pominjem.
druga opcija je bila maraton Branko Ćopić ali obzirom da su nešto iskomplikovali sa stazom sa nekim silnim prevoženjima i razvoženjima nekako me to nije privuklo.
treća opcija je bio polumaraton u Nišu no to je "ne daj bože" opcija pa obzirom da nam niko nije zabranio da odemo put Tuheljskih Toplica (ove godine besplatan ulazak u akva park a najavljeno sunčanih +28 :-D ) nema tog pijanstva ni te muke koja bi nas poterala put Niša.
ajd što tamo imam neku šizofreničnu rodbinu, i što sam tamo služio vojsku, nego smo tamo vozili i nekoliko državnih prvenstava u biciklizmu tako da mi se taj grad smučio po više osnova :-D
... za razliku od Samobora gde ćemo opet "odsesti" u našoj Bazi (mi kao nato pakt) i u kojem se prekosutra završava džez festival sa dva koncerta na gradskom trgu, a moram li da kažem da se na putu od Tuheljskih Toplica nazad ka Zagrebu nalazi i onaj čuveni West Gate tržni centar u kojem je sportska radnja Hervis od par hektara, gde sam prošle godine kupio one asics-ice na akciji platiš jedan nosiš dva para, i gde je bilo Salomonki po takvim cenama da mi je došlo da odmah tu na parkingu prodam auto i kupim jedno stotinak pari patika :-)
već mi ide voda na usta.
ma šta voda, pjena!!!
tako je prošao još jedan sportski blog u kojem je najmanje reči bilo o sportu, jer ovih dana ništa pošteno nisam ni trenirao, pa eto taman prilike da uporedim i tu varijantu i vidim kako će me poslužiti noge na polumaratonu nakon što sam celu nedelju proveo u tralala fazonu.
ipak mi morate malo oprostiti na neredovnosti, jer je očigledno da uz ovakav tempo nije lako odvojiti puno vremena za "redovno održavanje" bloga.

srijeda, 25. svibnja 2016.

potrgane gaćice

kao što sam juče otišao autom, pa se vratio peške, danas sam otišao peške a vratio se autom.
zvuči logično!
ako je neko zbunjen, može mirno da spava noćas, jer i auto i ja smo kod kuće, na sigurnom.

promenjeni su svi filteri, svećice, ulje motora i menjača, antifriz, pumpa za gorivo, kajševi i španer, paknovi, još neke gumice i šelnice, crevca i mišići, uglavnom sve je spremno za subotu i tradicionalnu posetu Kumrovcu :-D

ja sam nakon nedeljne trke jedva preživeo jučerašnji trening, ali mi je današnji pao dosta lakše, valjda sam već počeo da se navikavam na glupe ideje... mada je verovatno malkice neuobičajeno trčati 31+31km u dva dana, po vrućini i na suvo, bez ikakvih okrepa. ukupno kilometar uspona, i isto toliko spusta.

u jednom trenutku je vetar duvao tako jako da mi je delovalo da će mi pokidati gaće!
a krenuo sam u onom najkraćem mogućem atletskom šorčiću, kao za stadion.
još sam se usput premišljao da li da napišem status tipa "sad mi je jasno kako je ženama u kratkim suknjicama kad dune oluja", ali mi je još jutros Lola rekla da sam preterao sa golotinjom i da ne pomišljam na nove golišave fotkice do kraja godine, pa sam morao da se oduprem iskušenju. 

Presveta Saška, 
Boginja Robinja ili BLOGinja, 
taj sam :-D



utorak, 24. svibnja 2016.

do tamo i nazad

dragi dnevniče,

evo do podne sam završio tehnički pregled i osiguranje auta, 
a sad ga vozim na 100,000km servis.
obzirom da mi je majstor u susednom gradu tj na 30km, 
vratiću se kući peške, da ne kažem trčeći :-)
sutra ću otići po auto ili biciklom, 
ako ne bude suviše pljuskovito vreme, 
ili ću u krajnjem slučaju spojiti 30+30km trčanja leđa uz leđa :-)
ajd nek mi je srećan put!

(na slici zeleni karton, jes yes jes)






137 prema 63 znači da mi je od Koceljeve do Valjeva bio više nego dvostruko veći puls na trčanju, nego što je bio od Valjeva do Koceljeve dok sam vozio auto :-)
jest mi malo čudno ovih 63, očekivao sam da bude veći, nemam pojma zašto. maksimalni sam imao prilikom ulaska u auto, verovatno jer sam pretrčao preko ulice, pa mu to dođe pola trčanje pola vožnja :-)
da vas sad ne davim ribolovačkim pričama o tome koliko je vruće bilo do pola trčanja po podnevnom suncu, a koliko sam se smrzao po pljusku dok je (sudeći po ledenom vetru) grad padao na samo par kilometara dalje...

(na slici, trenutak pre nego što sam mobilni stavio u kesicu, pa kesicu u kesicu, pa nazad u torbicu oko struka, for evr end evr, amin)


nedjelja, 22. svibnja 2016.

Zato

Stalno se ponavlja ta ista situacija da umesto "kao čovek" uzmem laptop i nešto napišem, ja uzmem mobilni jer mi je nekako "pri ruci" pa onda na njemu sa dva palca bockam po ovoj maleckoj tastaturi pet puta duže nego što bih na laptopu. Večeras sam pomislio - hmm, to je možda zato što ovako na putovanju uopšte nemam osećaj da su mi se utisci "dovoljno slegli" za neko silno blogovanje, pa onda računam da će svako javljanje biti prekratko da bih zbog njega vadio laptop iz ranca.

Ono najvažnije je da sam trku završio minut sporije nego prošle godine, ALI da sam istrčao par-do-nekoliko minuta brže ako uporedim sa "konkurencijom" odnosno naspram ovih koje poznajem i koji trče polumaratone tu negde oko 5min brže do 5min sporije. Tako je ispalo da sam juče džabe srao i zapadao u patetike, jer nisam imao pojma da je najavljeno +26 i ovo vrišteće sunce. A bogme i kad sam se probudio i pokušao da ustanem, i shvatio koliko sam loše spavao i koliko mi je umora ostalo od putovanja; baš mi nije bilo prijatno dok sam gledao u noge i pitao ih zašto ne reaguju na komande :-/

Unatoč svemu, mislim da sam se ipak previše uplašio vrućine jer mi je zadnjih nekoliko ravnjikavih km bilo nekako "previše brže" od prvih par ravnjikavih km, a i one strme nizbrdice u sredini sam trčao nekako preterano stisnuto. Biće da mi fali trka, i da još uvek nisam dobro izbaždario osećaj koliko mogu da nagazim po gasu.

Nakon cilja gotovo da nisam ni stao - otišao sam do auta po flašicu vode, i krenuo stazom u kontra smeru prema Loli. E tu sam u stvari definitivno primetio koliko se nisam umorio jer uopšte nisam "rastrčavao" nego sam u nekom laganom Tempu otišao 3.5 km i onda s njom jovo nanovo isti deo staze do cilja. Posle toga sam ladno mogao da nastavim još 14km da dopunim do Maratona, odnosno do 45km ako uračunam i zagrevanje :-)

Možda se nisam dovoljno zagrejao, ostaće dilema za neki sledeći polumaraton obzirom da se istu stvar pitam evo minimum peti put ove godine!

Od zanimljivosti imam još bezalkoholno pivo iz Kauflanda u limenkama od 0.5l za dve kune i nešto, pa moja žednija polovina predlaže, da baš ne kažem navaljuje, da kupimo paket od 24kom :-)

I druga zanimljivost je da sam na tomboli dobio 100kg (nije greška, STO KILOGRAMA) briketa za roštilj, ali kad sam izračunao zapreminu onih 40 vreća od po 2.5kg kakve prodaju u supermarketima, shvatio sam da je to bukvalno do krova pun auto, i to i bunker i zadnja sedišta, pa sam bon dao našem prijatelju iz ZG kod kojeg ionako svake godine nakon Sljemenskog zaginemo na roštilju, dakle ulažem u budućnost :-)

Biće još par anegdota kad se sutra vratimo kući, već me peku oči od ovog ekrana. Gud najt.

subota, 21. svibnja 2016.

Sav taj jazz

Sinoć na džez festivalu u Valjevu, večeras na džez festivalu u Samoboru. Rekao bi čovek auu blago vama ala putujete, mora da ste saksofonisti, a mi došli na polumaraton. Ovo ostalo se skroz slučajno tako namestilo. Od treninga imam da prijavim samo jučerašnje divljanje po kiši, kad sam za sat vremena napravio 24 prosek na bicikli pony (što je Milijana gony) i uspeo da jednog mučenika na mtb-u prestignem tri puta, a on mene nijednom :-) Da sam na kompjuteru, sad bih vam crtao kartu iliti strip, ali ovako na telefonu baš i neću moći. Jedino sutra da kupim onog samsunga sa penkalom, mada mi to izgleda nekako pešovanski. Što se tiče trke nemam nikakvih predviđanja obećanja niti strahovanja. Ovaj polumaraton trčimo 4-ti put, stazu znam napamet, i nisam juče/danas (za prekjuče ne garantujem, isplaženi smajli) uradio ništa što bi me usporilo za 10% kao što sam običavao celog proleća. To verovatno znači da ću sutra osećati manjak snage od 15 ili 20%, jer mora da postoji neki marfijev zakon i za ovakve prilike. Nakon trka 8, 5, 5, 5, 5, 18, 15, 4km ove godine, Lola će u 2016-oj debitovati na 21km i tako svečano obeležiti prelazak horoskopa iz bika u blizance. Ko voli da čita blogove neka navija da istrčim bar pola minuta brže nego prošle godine (1:30:xx) jer ću onda 7 narednih dana biti pun teorija detalja nijansi i finesa, a ako ga istrčim još sporije najverovatnije ću se na duže vreme povući u monaške odaje i u grobnoj tišini kuvati čajeve za mršavljenje po tajnim recepturama, praviti planove treninga uz pomoć konzilijuma slepih miševa, i vratiti se traganju za idealnim telekasterom koji bi ovim prstićima zauvek prepolovio slobodno vreme za blogovanja.

petak, 20. svibnja 2016.

idi mi dođi mi

Trčim juče one krugove pored Manastira, svašta mi proleće kroz glavu.
Kad sam gotovo iscrpeo sva razmišljanja na temu trčanja, određivanja idealnog tempa, izdržljivosti, umora, odmora, prođe pored mene neki auto, i ja onako mahinalno pogledah prema grudima/stomaku, da bih se setio koji dres imam na sebi.
Ponekad se tako zabavljam idejom da je neko u takvoj vukojebini video natpis Zagreb Maraton ili slično. Vidim odmah da sam u dresu Plitvička Jezera, onaj tanki beli najk. Setih se lako, jer sam ga i juče nosio ali se za onih 10km nisam ništa oznojio pa sam ga ostavio "za još jednom". OPASNO dobar dres, iako ima kratke rukave možeš da ga nosiš na +35° i biće ti duplo prijatnije nego u bilo kojem od ovih jeftinih plastikanjaca na bretele.

Trčim dalje i razmišljam o toj POMAMI među organizatorima trka, NAROČITO među ovim novopečenim, da te dresove doživljavaju kao neku borbu za prestiž. Napraviš trčicu u Donjim Prdilovcima, pompezno je najaviš kao Prvi Donjoprdilovački Polumaraton, naštampaš to slovima veličine da se vide s Marsa, i još si duboko ubeđen kako ću ja doživotno trenirati isključivo u toj tvojoj plastičnoj kreaciji, počastvovan što će mi na leđima svetleti reklama Donji Prdilovci.

Pa mislim udari se nekom macolom po glavi, osvesti se malo, jadni čoveče. Imaš li poštovanja za išta drugo osim za svoju selendru, i za moje pare? Gde sam tu ja kao trkač, kao čovek? Kažeš mi startnina 1500 dinara ALI U NJU JE UKLJUČENA PLASTIČNA MAJICA. Pa hajde dođi ti kod mene u pekaru, kaži "dajte mi kilo leba", a ja ti kažem DANAS HLEB HILJADU DINARA, ALI UZ NJEGA DOBIJEŠ I GIBANICU I JOGURT. Ajde mi reci da li si toliki idiot, da se ne bi zapitao zašto kilo leba plaćaš hiljadu dinara!?

Trčim tako i razmišljam, veoma bih cenio svakog organizatora koji bi poštovao ostatak trkača, i koji bi poštovao činjenicu da to nije svet koji olako razbacuje pare na sve i svašta, koji poštuje njihov rad i njihovu platu, i njihovu želju da svoj novac rasporede kako oni žele.

Ako mi napišeš da startnina košta 200 dinara, imam broj i vodu na 4 mesta, mogu da je uplatim na startu bez ikakve poštarine i drkanja po bankama, da startnina sa pamučnom majicom košta 500 dinara, staviš sliku majice, uplata unapred, da je startnina sa plastičnom majicom 700 dinara, da se uplati mesec dana unapred, okačiš sliku fino imate majice zelene crvene bele pa izvolte, ne razumem kako možeš da propadneš kao Organizator ako si se obezbedio da nećeš uzalud naštampati 1000 majica pa ti sve ostanu u gepeku. Ali nećeš unapred propasti kao Čovek, to je sigurno.

A to što ti PODRAZUMEVAŠ da je meni ČAST da ja nosim plastičnu majicu iz Donjih Prdilovaca, pa kad me već bog tako pogledao sa simpatijama a ja barem da mu se odužim time što ću ti majicu i medalju i sve živo platiti dva meseca unapred, e tu si se prevario druže.

*************************
     Ovde skroz na stranu tema o medaljama koje su zamišljene kao nešto što ZARADIŠ, a ne što kupiš unapred. Ako izdržiš nešto, dobiješ medalju. DOBIJEŠ, a ne kupiš. Zamisli oglas "učešće u ratu 1000 evra mesečno, uračunata medalja za hrabrost kvalitetna livena 225 grama sa pozlaćenom trakom". Dotle je sišao taj poremećeni pristup tržištu da mi medalju nude kao šargarepu na kraju štapa, vidi šta ćeš dobiti na našoj trci, uplati unapred 20 evra za ovu sjajnu medalju i sad umri na stazi da do nje dođeš, jebiga kad si je već unapred uplatio. Medalja je postala sve samo ne nagrada, medalja je postala simbol poraza ideje naprezanja, jer više ne trpiš da bi došao do cilja nekog teškog maratona ni zbog sebe, ni zbog rezultata, ni zbog časti, nego eto da ti ne propadne akcija u supermarketu, "jebote moram da požurim ostaću bez artikla sa promotivnog plakata!". Sutra da napišeš "medalje samo za 100 prvoplasiranih" svi bi se nadrkali i više od 100 ih ne bi ni došlo jer onih preostalih 300 više ne mogu da se prošetaju držeći se za rukice i opaljujući selfije, bitno im je samo preći liniju cilja i eto uplaćene medaljice oko vrata.

*************************

Ono što 90% novopečenih trkača ne kapira, to je da velikom startninom uplaćenom unapred, TRKAČI POSTAJU SPONZORI. Ako ti uzmeš 500 velikih startnina unapred, onda barem napiši na majici samo ime trke i gotovo, kao što rade svi organizatori u Hrvatskoj. Ako je startnina besplatna, onda na majici napiši imena sponzora, našaraj je kao strip, u tom slučaju se ja NIŠTA ne pitam i nemam prava da se bunim.


Onda neko napravi trku koju mu ja finansijski pokrijem dva meseca unapred i još odalami startninu kao da su dresovi od svile a ne od plastike, baja se obezbedio da neće propasti a ostaće mu i nešto džeparca, ja dođem na trku da uzmem majicu a na majici osim natpisa Donji Prdilovci preko celih leđa još i naštampani sponzori trke pizzerija KURAC, štamparija PALAC, hemijska čistiona OVO-ONO, i bračna agencija IDI MI DOĐI MI.

I šta sam ja na kraju uradio: umesto da sam otišao u sportsku radnju i kupio Puma majicu na kojoj piše Puma i ništa više, ja sam otišao u Donje Prdilovce da bih podigao majicu koju sam na neviđeno platio dva meseca unapred, i do kraja života će za mnom po gradu da dovikuju "protrča opet ona budala što joj na leđima piše KURAC - PALAC - OVO-ONO - IDI MI DOĐI MI".



No kao i obično, sve ovo ja džabe pišem, pametnih ima 1% a svima ostalima su mozgovi već isprani u ovoj državi i svi već veruju da sve što rade, rade "jer tako mora da bude". Da mu kažeš uplati sad 100 evra za novosadski maraton 2029-te godine, oni bi uplatili. Zbog majice. Jer će za 13 godina da košta 200 evra.

Što reče Ljuba Moljac, moj san je da zakupim Metropoliten Operu za jedno veče. I napišem "Veče za odabrane, sa ljubom moljcem, karta milion dolara. Dosta mi je da dođe pet budala i ja se obogatio". E, slično tako... Stoga imajte posebno poštovanje za sve koji vas ne siluju da svaku krpu morate da rezervišete unapred, jer je mnogim "Organizatorima" ta krpa važnija i od precizno izmerene staze, i od kvaliteta okrepe, i od kvaliteta startnog broja koji si po letnjem danu uneo u cilj u 17 mokrih parčića, i od toga da se sete da volonterima kažu da pruže ruku s vodom a ne da moraš kroz krivinu da pretrčiš 70 metara u krug da bi sa stola dograbio čašu, i od toga da se na kraju svi raziđemo u duboku noć a profesionalci s čipovima i laptopovima da nam kažu "... a rezultati po kategorijama će biti obrađeni u ranim jutarnjim časovima". Još ih je puno koji ništa od toga ne umeju. Ali da traže pare za majice dva meseca unapred, eeeee to su prvo naučili.

četvrtak, 19. svibnja 2016.

++++


Vidim da vas grafikoni manje zanimaju, bude 10x više poseta kad ovde sočno iznapušavam neke nakaze.
Ali danas nemate sreće, trčao sam krugove pored Manastira i imam napad hrišćanskog prosvetljenja, biću i na blogu duša od čoveka, evi staviću sâm sebi jedno lepo srce.
Ceo dan bih samo širio ljubav po ovom predivnom Svetu, jebo mu pas mater.
Dakle da prekinem sa izlivima emocija, na dosadnom grafikonu se vidi uspon navr Ćelijskog brda, pa 4 kruga na Manastir, i na kraju spust na reku Gradac odakle sam krenuo.
Tu me je čekao taksi (što ga Milijana jaše, u teoriji i u praksi).
Da ne poveruješ kako brzina tačno prati promene nadmorske visine, ovo je neverovatno!
SVA 4 PUTA SAM TRČAO BRŽE NIZBRDO NEGO UZBRDO.


I pulsevi, isto da ne poveruješ, uzbrdo se dignu nizbrdo se spuste, kao da izvinete... nema veze.
I frekvencija trčanja, uzbrdo bude sporija, a nizbrdooooo se vrte nogice kao ringišpil, kao mikser dok mutiš šlag za jagode :-)
To opet širim ljubav u želji da pocrkaju ovi što samo jedu sveže i presno, onda kad im kažeš "ali sa šlagom" jooojjjj seku vene uzduž i puštaju neke čudne zvuke kao kad se u februaru jebu mačke.
I sve u svemu, pretrčao sam okruglo polumaraton za okruglo 2 sata, što ćete mi oprostiti jer je imao okruglo 800m uspona i okruglo 800m spusta, a i više od okruglo pola staze je bio makadam/kamenjar.

fata je fata al dvaput je dvaput

nisam zaboravio ono za Mitrovicu nego nisam stigao da napišem. 

nakon onih brdskih deonica u ponedeljak kada sam pisao o tome kako je "nebo i zemlja" otrčati ih za ukupno 16', naspram recimo 15', jesam li vam rekao da sam ih trčao odmah u utorak? :-D
ispalo je da zbog nekih radova imam jako malo vremena za trčanje, i rekoh ko ga šiša, idem da vidim i to čudo. "koliko ću ih sporije otrčati ako ih uradim dan za danom". e tu sam već bio potpuno neopterećen, čisto ideš da izmeriš zaostatak i boli te uvo.

da li što je bilo popodne, ili je do jagoda sa šlagom, nemam pojma ali od prvog koraka sam video da su mi onako "lake noge". svaki korak mi se činio duži i jači, i svi prolasci su bili za malo brži. osećaj isti, to jest kreneš kao da ćeš rasporediti snagu na tih ~4 minuta, a pri kraju ti bude "povuci-potegni" ali uspeš da zadržiš intenzitet.
kad sam došao kući i prebacio sve u kompjuter, padoh na teme od šoka. ukupno vreme 4 deonice skinuto sa 16'00'' na 15'33''. nije čudo što sam narednog dana bio kao krpa :-D
(to je ono od juče, 4km uzbrdo u jakom tempu i sve ostalo kao izlet-rastrčavanje)

evo vam sličice, ako nekog zanimaju detalji. ova nepoklapanja dužine (roze/jako odnosno zeleno/šetnja) su do Garmina a ne do mene jer ja uvek trčim od iste do iste tačke na putu, samo on drukčije izmeri. ono što je bitno su prolazna vremena koja su pojačana masnim slovima.


sada dolazi vikend u kojem vidim dve trke, u Jastrebarskom i u Zagrebu.
ovaj Zagreb je čista rekreativa na 5/10km, a Jaska je standardna staza polumaratona sa onim brdima u prvom delu i onom ulicom na polovini staze koja je strma kao skijaško zaletište u Planici :-)

tamo je poskupa startnina, izađe 30€ za nas dvoje, a u Zg je besplatna trka, iz čega je lako zaključiti da ne mogu da odem u Zg jer sam toliko pisao o startninama da će početi da kruže glasine kako sam spao na prosjački štap :-)
a kao što rekoh, moramo dva puta da prođemo kroz Mitrovicu!

srijeda, 18. svibnja 2016.

akumulacija





probao da prođem preko kamenoloma a da ne upadnem u jezero, 
ali nisam pogodio pravi sprat.
ako sam uspeo da se u 10km popnem 477m i spustim isto toliko, 
to daje prosečan nagib staze od 9.5%.
i posle vi kažete da Plitvički Maraton sa svojih 3% nije ravan, 
pičkice razmažene (tongue emoticon)

ponedjeljak, 16. svibnja 2016.

đonovi

S jedne strane možete da kažete Šta si napao na ovih 4 x 800-900m uzbrdo kao mutav na telefon, a s druge strane treba imati u vidu da se taj naučni eksperiment razvija u čitavo jedno istraživanje, pa sam nakon 1) dana odmora i 2) ubrzanja od 200m, danas to ustrčao 3) nakon 30' tempo trčanja (juče u okviru polumaratona). 


Svima koje uopšte zanimaju grafikoni i detalji, preporučujem da obrate pažnju na frekvenciju trčanja , to su ovi levo sivi brojevi 180-200 i isto tako sive tačkice uokvirene crvenom linijom pulsa. Brzina zavisi od dužine koraka i frekvencije trčanja, snaga i brzina se treniraju različito ali jednako utiču na ukupne mogućnosti trkača, i nije loše malo o tome razmišljati.

Da sve ne bude uzaludno, pomoći će brojke, koje kažu da sam ukupno vreme (na 4 deonice, 3300m) spustio 16'12'' -> 16'18'' -> 16'00'' što eto baš nekako fino zvuči jer prosto mami na naivno razmišljanje da li je moguće to spržiti za 15 minuta. Kome 1/16 deluje lako i olako, nek ima u vidu da taj odnos odgovara razlici u Polumaratonu od 1h29' koliko sam trčao u Kruševcu, i 1h23', što su skroz dve Klase trkača, a nikako samo jedna nijansa. A za početak već imam neke reference, jer i ubuduće mogu da upoređujem ovaj trening u istim uslovima, nakon dana deonica, dana tempo trčanja, ili dana odmora.

Danas sam imao suv asfalt i odlične đonove, za razliku od prethodnog pokušaja. Nekada smo plaćali 80€ za patike sa Good Year gumom, a danas plaćamo 130€ za đonove od stiropora koji se ošmirglaju nakon 300-500km. Uzgred budi rečeno, ovi đonovi na slici imaju 1476km, evo u trenutku fotografisanja, pre par minuta :-)


nedjelja, 15. svibnja 2016.

samo pravo

Ovde u internatu neki opasni tipovi, doručkuju margarin i pekmez, piju čaj, ovo sve mora da su albino kenijci nemam drugog objašnjenja. To razmenjuje štoperice, to razgovara o Treningu značajno klimajući glavom, to sve mrtvo ozbiljno kao u rat da je krenulo. To u restoran sišlo u komplet trenerkama kao da je takmičenje u gutanju popare sa vezanim rukama na leđima. To izgovara rečenice tipa "nisam ja još na tom nivou...", pa evo ne znam, ako bi neko bio ljubazan meni da kaže na kom sam ja Nivou trenutno, bio bih vrlo zahvalan na informaciji. Mi jedemo kajganu, Loli curi zejtin niz bradu, ja srčem belu kafu najglasnije moguće, bezuspešno pokušavajući da dekoncentrišem konkurenciju, ne jebemo živu silu. Stručni razgovori idu otprilike - kako ćemo da se zagrevamo? - pa ići ćemo do centra da uzmemo brojeve, čuj mene majice - misliš peške ili da trčimo? - mislim autom, znaš ti koliko je kilometar i trista metara??? - pa da, autom, naravno, možda počne i kišica, neka je neizvesnost u zraku. A noge su mi tako sveže da bih na trci najradije hteo da budem ona tabla što pokazuje 21. kilometar. Možda ipak da sam se najeo margarina, hmmm.

subota, 14. svibnja 2016.

danas je subota, za sutra najavljuju nedelju

došao mi je preteći mejl od organizatora Plitvičkog Maratona u kojem piše da je za prijave ostalo još par dana, a za uplate još desetak.
pa sam se, je li tako, prijavio. za maraton, naravno.

čini mi se da sam našao rupu u zakonu, tačnije u tim rokovima, jer preko zvaničnog partnera za smeštaj i turizam prijave od prvog dana imaju istu cenu, pa je tako praktično noćenje u hotelu Belvi (pored kojeg se nalazi oznaka 40-og kilometra) iz meseca u mesec sve jeftinije.
odnosno ako je uvek ista cena, onda plaćaš i prvobitnu cenu najniže startnine.
još ću to proveriti u ponedeljak, pa se možda i odlučimo za last minute varijantu.

u tom slučaju bi se putovalo u subotu što ranije, spavalo u hotelu, e onda bi morali da iznesemo stvari u auto pre starta, i nakon ručka/proglašenja da odemo u neki drugi smeštaj, jer za cenu još tog jednog hotelskog noćenja u nedelju uveče, možeš da ostaneš 5 dana u privatnom smeštaju, jedina realna razlika je što nakon trke moraš da se prevezeš 10-ak kilometara autom a ne da se istuširaš odmah u hotelu. bogme za 150 evra se isplati ostati prljav pola sata više ili manje :-)



PS
na fejsbuk stranici su "radovi u toku", kao što je već postalo uobičajeno preko vikenda. dosta mi je putovanje trka smeštaj blać srać i sve ostalo, još mi samo društvene mreže fale, pu pu pu

četvrtak, 12. svibnja 2016.

Put u Pakistan za dve i po osobe

Došao sam do zaključka da sam ja SLIKA!
Jer govorim više od hiljadu reči :-)

Ovo sam hteo da vam kažem. Na svakih 1000 ljudi, recimo, postoji 10 ljudi kojima je potrebna nekakva pomoć, i postoji 50 ljudi koji su voljni da im pomognu. A vidim da je danas prosto postala moda da se prosi, za sve i svašta. Sad bih ja na maraton na Severnom Polu, i krenem da prosim pare po fejsbuku. Šta time postižem? Postižem samo to da onih 50 ljudi, koji povremeno požele da nekome nešto pomognu, pogrešno usmere svoja sredstva, i da umesto da pomognu tamo gde je to zaista neophodno, njihove pare završe u mom sebičnom džepu.

Zimus je na startu jedne lige stajala devojka pored jedne kutije, i nudila na prodaju nekakve marame. Pitam šta je to, kaže kupiš maramu za deset evra, i time pomažeš naše putovanje biciklama na Island. Ali ja ti nisam tata, nisam ti ni ujak, nisam ti ništa. Svakih 10 evra za koliko si ti bliže Islandu, ja sam za isto toliko dalje od Islanda. Zašto da JA ne odem na Island? Idi traži pare od nekog lopova, od neke stranke, od nekog preduzeća koje pere pare, a ne od kolege trkača. Nisi gladna, imaš šta da obučeš, SRAMOTA JE da tražiš pare od sebi sličnih.

Evo sad i ova mala, pa ako si bila toliki retard da se prijaviš tamo nešto za Rio, gde ti je bila pamet da se setiš da nemaš pare da tamo odeš? I sad mora ceo fejsbuk da zna koliki si retard? U prevodu, celog života po ceo dan visiš na internetu i popunjavaš formulare bez da usput koristiš i to malo mozga, i kad na kraju nezajažljivo (praktično) preotmeš mesto koje bi neko drugi dobio na lutriji, a ko tamo zaista i može da ode, e onda drugovi moji dragi pomagajte. A zašto da ne dam nešto novca ovom što sam mu dao stare patike, što spava na kartonu ispod tribina, ili da ne odnesem par džakova hrane u azil da ne bi kučići morali da čekaju da neki od njih ugine pa da ga pojedu? Zašto da budem dobar prema razmaženim tatinim sinovima i ćerkama, koji tako vole "da zinu više nego što mogu da progutaju"? 

Koliko poznajete maratonaca, domaćih, koji trče samo trke u Srbiji? Ima ih koliko hoćeš, koji se vrte tu oko recimo 1h20 u polumaratonu. Šta bi falilo da je neko od njih otišao na neki veliki svetski maraton, da smo ga eto tako lepo častili. Ali jok, sad je u modi Laza, pa ćemo sve da poklonimo Lazi. Šta ima koji klinac Laza da traži u inostranstvu? Skupili su mu pare za kuću, jedino što je ostalo je da mu se nađe posao. I problem je zauvek rešen. Vidim pre par meseci negde, trči Laza sa maramom na glavi, drečava narandžasta, baš mu lepo stoji, pa se setim da sam ja 5-6 godina sanjao da nabavim tu maramu da ne nosim samo kačkete ili znojnice, zbog naočara. Meni je to trebalo kao oprema, a ne kao modni detalj. Ali bože moj, ključao mi je mozak ispod kačketa i na +30, čega nema bez njega se može. Što meni nije uspelo, dobio je Laza pre nego što je i zatražio, dakle očekujmo od njega polumaraton ispod 1h15 u roku od dve godine.

A šta ste kupili onoj mučenici koja prećopa svaki maraton i pokloni vam predzadnje mesto? Jer da ona nije toliko strastan trkač, neko od vas bi morao da bude zadnji. Ne, ona nije u modi, ona se ne kotira na top listama, sad je trenutno hit brinuti o Lazi. Jebo vas Laza. Napisao i Laza status, kaže možete mi pomoći na ovaj žiro račun, a imam i devizni. Ne kaže nađite mi posao, kaže dajte mi pare. Puno veću uslugu bi mu neko učinio da ga je naučio šta u životu treba tražiti, i očekivati od drugih ljudi. Sad je Laza ispao kao onaj mali labrador što se izgubio u parku, vlasnik se ne javlja, i odmah se javilo 1000 ljudi koji bi da ga udome. A pored njega stoji 50 malih šugavaca i nikog ne boli dupe za njih, okrećemo glavu na drugu stranu, oni nisu hit. 

Slikalo se siroče u Parizu, jadan Laza, eto da nije bilo dobrotvora ne bi nikada video Pariz. Opet da ne pominjem nijedno ime, ali mogu iz rukava da vam istresem 10 domaćih trkača kojima bi maraton u Parizu bio baš onaj stepenik na koji su odavno zaslužili da se popnu svojim rezultatima. To što oni treniraju i ćute, trče trke do 1000 dinara startnine maksimalno, koga boli đoka. Evo kaže danas Laza da bi voleo da ode na Ostrog, da se pokloni svom svecu. Pa idi, stavi vreću za spavanje na leđa, trči pa kad stigneš, budi Forest Gamp a ne Donald Tramp. Ja nemam pojma gde je Sveti Nikola rođen, vidiš baš bih mogao da potražim pare da tamo odem, nadam se da je rođen baš u Rio de Žaneiru, pa da odem s onom malom, možda dobijemo popust na avionske karte. 

I posle sad ove male prosjakinje, pitam se ko će biti sledeći koji će od SEBI RAVNIH a često i od ONIH KOJI IMAJU MANJE, besramno tražiti pare za svoje ekskurzije. Da se vratim na početak, svaki dinar straćen uludo, dinar je manje za one kojima je zaista potrebno. Umesto da jednu zaludnu budalu pošaljete u Južnu Afriku, možete od istih sredstava da napravite tri maratona bez startnine, možete da na svojoj trci obezbedite besplatno pivo uz ručak jer odlično znate koliko se sirotinja raduje pivu, možete umesto spavanja na strunjačama da platite da svi koji odu busom na neki od regionalnih maratona odspavaju kao ljudi, a ne da sutradan trče trku Pinokio tehnikom. 

Ne kažem da ne treba davati, biti dobar čovek, ali počeli ste da se gubite, brate. Pomozi kome treba, i koliko treba. To što biraš mezimce, razbacuješ pare, ne znači da si human, naprotiv, postaješ mi tako, da izvineš, sumnjiv. Izvinjavam se ako je malo zbrkano zvučalo, mrzi me da ispravljam i od ovog pravim disertaciju, shvatili ste o čemu sam razmišljao, a moje blogersko i demokratsko pravo je da to kažem naglas.

ukratko malo morgen

само да се зна да сам овде
///////////////////
prepadoh se kakav je ovo napad rodoljublja spopao tastaturu pa se setih da sam na tviteru ostavljao neke anonimne komentare na ćirilici :-)

daklem aj mo ispo četka:
samo da se zna da sam ovde gde je niska brzina (VIDI PLAVU STRELICU) pokušavao da pišam u hodu a da ne popišam patike, i da mi je ta egzibicija pojela desetak sekundi vremena, što je gore navr brda bilo JAKO VAŽNO, kada su mi očitavali čip.



dalje:
nećete verovati, ali dogodio mi se isti prosek kao u prethodni petak! iako sam tada trenirao sreda-petak, a sada sreda-četvrtak. lepo sam govorio da su moji treninzi duplo golo. u čemu je smisao Plana, ako se jednako odmoriš i za 24h i za 48h???

daklem 4 puta po 800-900m
jer rekoh da preko par klizišta mora da se prehoda i to mu taman dođu kao pauze između deonica.
prosek ispao onda 4'57''/km, sada 4'57''/km.
sve naravno uz uspon prosečnog nagiba 6.5% (start na 200 cilj na 430m nadmorske).

dalje:
onomad prosečan puls 159.25 (jbg tako je excel izračunao), a danas 157.5 komada otkucaja.
moraću da mu obračunam beneficirani radni staž.

najveća razlika je bila što je danas paduckala kišica i što je taj stari razrovani asfalt bio mokar PLUS blatnjav, pa su mi malo šlajfovale patike :-(
pa taman kad sam izašao sa prljavog dela puta upao sam pod neke bagreme a oni cvetići kad spadnu pa pokisnu e tek se to baš onako zanimljivo kliza. pa sam, da izvinete, trčao delimično nadrkan jer nije baš neka silna pomoć kad proklizavaš dok pokušavaš da određeni deo puta pretrčiš što brže :-/

ДАМН! СХИТ! ФУЦК!

ono što mi je svo vreme psihološki olakšavalo napor, bio je taj neki rezervni izlaz, evakuacioni plan, jer sam PODRAZUMEVAO da ću ovako ne-odmoren otrčati bar malo sporije taj isti trening od pre 6 dana. ogled je samo trebao da pokaže KOLIKO sporije. pa sam planirao da napišem, eto, dan odmora manje jednako je 2, 3, 5, 8... sekundi po kilometru manjoj brzini, bože moj, očekivana stvar!

međutim CVRC, ispao je u sekundu isti prosek.
DODUŠE:
već juče sam izrazio sumnju da dve Srede možda ne mogu skroz da se izjednače, jer iako sam na same deonice utrošio isto vreme (9'18'' naspram 9'31''), u prošlu sredu sam imao prosečan odmor od 1'46'' a juče sam se striktno držao 1'00''.
ŠTO ZNAČI da sam pre 6 dana mogao bolje da se odmorim i da jače zapnem na deonicama, a juče sam bio ograničen kratkim odmorom pa su deonice koliko god ja želeo ipak morale da budu malo slabije. MEĐUTIM, gledajući te fajlove opet, vidim da su mi juče bili viši pulsevi.

tako da ukratko, sve ste džabe čitali! :-)
nisam ništa pametniji nakon svog ovog razmišljanja. a nadam se da ni vi niste uspeli da izvučete kakav koristan zaključak, jer uopšte ne bi bilo fer da ste vi sve pametniji dok se ja zaglupljujem :-)

NAJNOVIJE VESTI


#NedaArnerić

Kad već u svim novinama lepo piše da se stan glumice nalazi u Dubljanskoj 11, nema ništa lakše nego otići u google maps, uključiti street view, i pronaći pomenutu zgradu. Čak se vidi i ta nadstrešnica iznad antikvarnice na koju je naša poznata paraglajderka aterirala.



Ako ćemo po onoj narodnoj "čovek je ono što ostavi za sobom", ovo je malo zbunjujuća situacija jer je glumica na sobnom stočiću ostavila praznu flašu viskija, koju je sa TV-a posmatrao novak đoković. Pa ti budi pametan koja je skrivena poruka svega toga. 

Iskreno, meni bi bilo čudno i da je neko iskrenuo skočni zglob sa ovolicne "visine" ali hajde, možda skače prvi put. Ne sumnjam da će joj ići puno bolje sa svakim sledećim pokušajem. Jedino bih ja radije probao skok sa tekilom, možda.

srijeda, 11. svibnja 2016.

102

evo ovako sam smislio:
prošle nedelje sam (ne računaujući vikend) imao DVA treninga
jedan je bio 12x200m uzbrdo, a drugi 4x800m takođe uzbrdo

sve je moralo da bude uzbrdo, jer su me zatezale lože,
a zatezale su me jer vikendom trčim polumaratone koji su pretežno ravni
a kao što se zna, pola godine nisam ništa "trenirao", nego samo trčkarao

dakle smislio sam da pokušam i ove nedelje nešto slično
e sad, šta ima da je slično, a da nije isto, a da nije puno drukčije?
otišao sam na isto ono brdo gde sam radio 12x200,
sa idejom da ne trčim uzbrdo pa pravim pauze hodanja nizbrdo,
nego da mi pauze budu od čekanja u mestu, više manje

obzirom da je taj uspon dugačak 2500m, ideja je bila da otrčim 10x250m
i fino na kraju dođem na vrh
MEĐUTIM
to štopanje kratkih intervala mi je puno lakše na Polaru koji ima pregledniji displej
ALI
istovremeno mi je to teško, jer su na Polaru sitni dugmići
a na Garminu je puno puuuuuuno lakše stiskati šta god ti treba,
jer na njemu dugmići štrče par milimetara izvan štoperice
MEĐUTIM
na Garminu ne mogu da pratim sve, i prosek i vreme i dužinu,
jer on ima samo 3 a ne 4 polja na ekranu

dakle nisam mogao da idem 10x250m,
da vam ne objašnjavam zašto,
nego sam mogao da idem minut brzo minut stajanja pa dokle stignem
što se ispostavilo kao jako lako, sa strane logistike
uključio štopericu, trčao minut uzbrdo, stao,
čekao da displej odbroji do dva minuta,
trčao dok stigne do tri minuta, i tako do vrha
zadnji interval mi je trajao 31 sekundu, i došao sam na vrh

štoperica je pokazivala 18'31''
što znači da sam trčao 9 minuta, stajao 9 minuta,
i na kraju trčao tih pomenutih 31 komada sekundi
dakle imamo 9'31'' za 2.5km, što je prosek od 3'48''/km

izgleda da mi je "jači" bio prethodan trening, kad sam napravio 3'52''/km,
jer sam tada trčao na najoštrijem delu brda,
a sada sam uhvatio i one ravnije delove

doduše sada sam se držao striktnog odmora od MINUT,
što je u par navrata, moram priznati, delovalo kratko do napada panike,
a onomad sam odmarao po osećaju, dok mi se opet ne potrči,
pa je prosečan odmor na kraju ispao 1'46'',
što je povelika razlika u odnosu na tačno minutuć!

E SAD
ima tu i drugi deo paklenog plana, a on je malo zeznutiji
prošle nedelje sam "trenirao" u sredu pa u petak,
a ove nedelje planiram sredu i četvrtak!
(ponedeljak je u oba slučaja bio lagana dužina, dan nakon trke,
a utorak je u oba slučaja bio kratko tempo trčanje, onda 5km a juče 7km)

E SAD
kako ću i šta smisliti za sutra, pojma nemam
sećam se da sam pre 7 dana bio poprilično iskomiran nakon onih 12x200
ko zna koju tužnu baladu će mi noge sutra zapevati,
ali rešen sam da taj drugi trening otarasim dan ranije
neću plakati, umreću muški, kao prava pička
tu barem nema dileme
naći ću neko pusto brdo, gde mogu da plačem a da me niko ne vidi
što i vama želim

PS
u prilogu grafikon frekvencije trčanja,
a u dokolici sam i sâm brojao korake, da mi brže prođe vreme :-)
pa sam odmah primetio da trčim sa dosta živahnih 102-103 dvokoraka po minutu
kažu da samo veoma talentovani mogu da uopšte trče tako brzo
tako da eto
mislim, objašnjenja


utorak, 10. svibnja 2016.

daj nam kurca



koji sam ja car!
slučajno sam se, kao i uvek, 
pre par dana dočepao neke nasumične teme 
koja mi čami u nekom slepom crevu Mozga, i napisao blog. 

(to jest, nije baš bio blog, bio je opis jedne fotografije.
tačnije, opis jedne Pojave, na fejs stranici mog bloga. 
jer kao što znamo, 
ako kučići i mačići svetskih zvezda 
mogu da imaju svoje stranice na fejsu, 
e pa onda istu takvu može imati i moj blog. 
why not?)

u pomenutom mini-blogu, 
tj opisu te gorepomenute Pojave, 
ja sam drugarski pokušao onako "između redova" da pomognem 
nekim mojim drugaricama/poznanicama/nePoznanicama 
da dođu do KURČINE!

sad se izvinjavam/ispričavam svima koji ovo čitaju,
ako vam se upravo zarumenjuju obrazi na pomen Kurca, 
ali ovo je prosto blog o pojavi koja ima veze s Kurcem, 
i samim tim se ograđujem od svake odgovornosti :-)

DAKLE
sada je taj moj opis postao STANDARD u domaćim trkačkim krugovima,
prećutni i podrazumevani selfi svih Skakačica u vis,
svih domaćih ženskih lovaca (lovica?) na Kurčinu!
glas se raširio brzinom svetlosti, kao što se širi svaka genijalna ideja,
i koliko vidim (i koliko mi drugari javljaju),
sve Naskakačice (to je novi sonjizam, za skakačice na Kurac)
su masovno promenile profilku, u neku (na)skačuću!
:-)
smajli !!!!!!!!!!!!!!!

koja god domaća tr(Č)kačica vapi za kurcem,
jedino što treba je, da postavi skakućuću profilku,
i svi potencijalni Jebači će znati da se pojavila nova ženka "u teranju"!

ako Dečko priupita 
"kakva ti je ovo debilna profilka, ko da si kurca gladna???"
ona ima spreman odgovor
"pa draaaagiii, ovo je sa trke, vidiš koliko imam lajkova?"
... a među lajkovima nedojebana prijateljica koja komentariše
"macxkoooo, bash si preribaaaaa, uf samo da sam mushkoooo, GROK!"

(pa ti objasni dečku da i drugarici ne viri Kurac iz očiju, no comment)

e sad, nemojte da se ljutite, 
nikad nisam nešto slušao Plavi Orkestar
a iz par slušanja na raduju ne mogu da se setim da li ova pesma ide 
"daj nam sunca, da nam kurac večno sja", ili
"daj nam kurca, da nam sunce sprži ne-zna-se-šta",
ali osećam da se radi o nekoj jebačini belosvetskoj!

ONO ŠTO SE TRUDIM DA NE ZABORAVIM OD SAMOG POČETKA,
NE TRAŽIM NIKAKVU PROVIZIJU!!!!!!!!!!!

nek jebe ko god hoće, bilo koju od ovih koje hoće,
ja s tim nemam ništa!
ionako na fejsu piše da je Blogoje = Izmišljeni Lik,
dakle kome god se ne sviđa, taj je izmislio razlog :-)
a sad, gaće dole i uživajte!
u regionu je sve više priplodnih trČkačica!
živeli!!!

hoću majicu!

Eh da, nisam rekao da smo u Požegi dobili MAJICE, a da se nije plaćala STARTNINA!
Već to je dovoljan razlog da odeš 280+290km autom, platiš 50 litara benzina, putarine cestarine i dva puta dva prenoćišta.
Pivo bolje da ne pominjem, u HR košta više nego zlato.
I taman sam se za sledeći vikend bio nameračio na Slavonski Brod jer je STARTNINA 30kn a u Somboru je duplo veća, i još si morao da uplatiš ranije a ja ne volim da plaćam ranije, kad se ispostavilo da u Brodu nema trke građana koju bi L. trčala, nego samo poluMaraton i štafeta.
Da vidiš tragedije kad na kraju ipak odem u Sombor, i platim STARTNINU, a ne dobijem MAJICU?
U čemu ću da spavam sledeće nedelje, obzirom da će mi se majica iz Slavonske Požege dotle isprljati, recite vi to meni, hajde baš da čujem.
Pa poliću se benzinom na startu i zapaliću se, napraviću skandal, doći će policija, hitna, i vatrogasci, i otkazaće se trka, zapamtićete me jednom za svagda! :-)


nedjelja, 8. svibnja 2016.

4

Sunac ti žarki, otkad nisam trčao 15 km/h. Izgleda da su ipak u pravu ovi što kažu da se i to treba vežbati, i da nije moguće preko cele godine trčkarati 8-9-10 km/h po brdima, pa na par trka uključiti neki čarobni štapiČ i raspaliti po duplo većim brzinama. E sad, ima tu par kvaĆica.
Kao prvo, ovo nije bio polumaraton nego trka od 15.6km, dakle čak ni 3/4 od te referentne dužine. Kao drugo, ni staza nije bila ravna nego smo se iz podnožja Papuka spustili do Požege, što će reći da smo imali netto pad od stotinak metara nadmorske. No pošteno je reći da ovo nije staza na blagom spustu, nego osim što imaš i par kratkih uspončića i dosta ravnice, sav taj pad ostane sabijen u nekoliko kraćih segmenata/pravaca gde se fijuuu sjuriš par stotina metara pa dalje opet Jovo Nanovo po ravnom.
Tako da, sve zavisi od toga koliko bi mi trebalo da je staza išla u kontra smeru. Eto pre tačno 7 dana smo tako "kontra" trčali u Križevcima i tada sam u prvih 14km regularnog blagog uspona (takođe sa par nizbrdica "kontra", dakle skroz preslikana staza u ogledalu) imao prosek od 4'16''/km, ako se dobro sećam.
Dakle taj sat vremena tamo (14km) i ovaj sat ovde (15km) bi mogli da budu jedan skroz fin Komplet od jednog maleckog Gore i jednog maleckog Dole. Preslikano na polumaraton, dobije se 1h29-1h30 blago uzbrdo odnosno 1h24-1h25 blago nizbrdo, ne znam koliko je to "nije loše" a koliko je "nije ni bogzna šta" :-)
Da bi i vi i ja imali nešto od svog ovog računanja, trebao bih da istrajem u ovome i da ceo Maj izguram u ovom "novom" režimu koji NE podrazumeva tri dužine u utorak-sredu-četvrtak, i trku za vikend :-)
Ideja je da nastavim sa "igranjem" i da u toku svake sedmice napravim po dva nekakva eksperimentalna treninga, u stilu ovih 12x200m i 4x800m uzbrdo, koje sam izmislio pre par dana. Šta li će biti sledeće, samo nebo zna, a ne znam ni koliko ću početi da se "zagrevam" za trke kako godina odmiče.
Danas sam bio u istom raspoloženju kao i prošle nedelje, i skroz zadovoljan tempo trčanjem, bez neke želje da "ginem". Štaviše kad sam na 500m od kraja dostigao jednog od domaćih trkača samo sam ga otpratio do cilja i ležerno utrčao 5m iza njega, bez želje da mu nekim divljačkim sprintom pokvarim raspoloženje. Nisam siguran ali mislim da smo ušli sedmi i osmi ukupno, što mi je više nego više nego više nego svejedno :-)
Ovo je prelep kraj, vreme je bilo odlično, domaćini su bili pravi Domaćini, super staza, super trka, super organizacija, fenomenalno obezbeđenje, u par mahova je delovalo da nas čuva jedno 20 policajaca na motorima koliko brižno su ovih dvojica ili trojica zujali stazom napred-nazad. Daj bože da se barem pola od svih koji su u Skopju ili Banja Luci trčali polumaratone ovako dobro provelo, i to bi već bilo premija. Za maratonce (u Skopju) se ne brinem, oni su unapred znali da će najebati :-)
Pisao bih još, ali moram opet Loli da namažem ramena kiselim mlekom :-D

subota, 7. svibnja 2016.

juče danas sutra

započeh juče pa "ostavih za sutra", po staroj narodnoj :-)
zelena linija na slici predstavlja frekvenciju trčanja, da ne bi neko pomislio da se radi o nadmorskoj koje nema na grafikonu. crvena linija je puls, a ova plava je more :-)



ukratko, nešto malo su me zatezale zadnje lože jer sam nakon dugo vremena u Križevcima potrčao malo brže, pa sam ove nedelje uglavnom trčao gore-dole, da bih što veći deo tereta prebacio na neke druge mišiće.
1)
tako sam nakon onih 200-tki uzbrdo (u sredu), juče otrčao 4x800m takođe na brdu, s tim da nije bilo baš sve po 800 nego 900 800 750 800, jer sam bio ograničen raspoloživom dužinom asfalta između dva klizišta preko kojih sam prehodao koristeći onaj minut odmora između deonica. taj stari put je skroz urastao
izgleda da sam se tako sa 3 šet(K)ajuće pauze popeo uz to brdo od 3.7km za isto vreme kao kada sam ga poslednji put ustrčao u Tempu! možda nije loša taktika za Plitvički Maraton :-)
2)
druga tema je zašto sam "trenirao" juče ako sutra trčim Trku, ali i ta trka nije ništa više nego najobičniji trening pa mi se stoga sve savršeno uklapa u šemu sreda-petak-nedelja. u istom stilu bih mogao da otrčim i sledećih par polumaratona, pa tek nakon toga da razmotrim koliko da "pooštrim" pristup tim takmičarskim vikendima. jeste da je razlikica možda samo minut-dva između polumaratona kao treninga i onog kao trke, ali nešto mi se ne pada u sevdah ovako rano u sezoni :-)

četvrtak, 5. svibnja 2016.

inspektor Papak

Sad ću malo da vam pripovedam. Umesto Uvoda ću da napišem mali uvod. Dakle kao što (ni)ste primetili, retko se hvalim i samoreklamiram, nekako više volim one poučne anegdote u kojima ispadnem majmunčina. Recimo nisam vam pričao kako sam pred kraj jednog trčanja, pre par meseci, u ulici koja se obrušava u grad, primetio na bankini (to što je ulica ne znači da mora da ima trotoar) nešto što mi se učinilo kao novčanica od 100 dinara, za strance da prevedem da to nije ni 1 evro, dakle vrednost čokolade ili litra mleka. Zaustavim štopericu, vratim se par koraka nazad, stvarno stodinarka. Sagnem se, uzmem, a kiša neka padala nešto ranije, i sad ja kao brišem tu presavijenu novčanicu o butinu tj o helanke, jer je malo blatnjava, ali ništa strašno. Utom primetim kako prema meni ide čovek sa dve kese stvari iz prodavnice, u nekom sakou-jakni impregniranom od prljavštine, i zainteresovano me posmatra. Dok sam zinuo da kažem "našo sto dinara" on me već pita "šta nađe?" :-) Ja onako na pola koraka, nisam još uključio štopericu ali se spremam, opet zastanem, kažem "sto dinara našo, eto da nisam naišao ti bi je našo" i nasmejem se. On se nasmeje, ja pogledam u kese koje nosi i u sekundi pomislim "ako nema alkohola, daću mu, jbg njemu pripadaju". Jedna kesa puna hleba, tri vekne recimo, u drugoj neke paštete i ne znam šta još, uglavnom očekivao sam ono pivo od dva litra ali ga nije bilo. I kako je imao džep na tom nekom debelom sakou, isto onako impregniran od masnoće, kao što je Štulić pevao "džepova usukanih od znoja dlanova", ja ga iznenadim i brzo mu gurnem paru u džep "ma evo ti, ja je nemam gde, pokvasiće se". On nemoćan da se odbrani jer drži dve kese u dve spuštene ruke, reče "neću, nemoj, tvoje je!" a ja već u odlasku dodah "e a sad je tvoje", uključih štopericu i pobegoh nizbrdo. Da sam onda to napisao ispalo bi kako pravim od sebe Isusa i prosim lajkove kao ovi što moraju da napišu status kad god neku svoju aktivnost dožive kao "dobro delo". Koje crno dobro delo, posle sam se pitao zašto sam se uopšte vraćao, kao da sam ne znam šta našao. Realno ko god tuda prođe, tom ulicom peške, taj je siromašniji od mene. Suprotno od "dobrog dela", pohlepno sam dograbio nešto što bi svakom drugom puno više ulepšalo dan. Priča je zanimljiva samo po tome što sam od tog dana/događaja počeo drukčije da razmišljam o nekim stvarima.

Čitav ovaj uvod (umesto Uvoda) je trebao da posluži kao potvrda toga da izbegavam sve blogove koji bi zvučali kao da se pravim nešto fino, lepo, dobro, plemenito. Sebe doživljavam kao papka i moje je pravo da se toga uporno držim. A kad sam već pomenuo reč Potvrda, evo i dokaza. Strčavam jednom skroz suprotnom ulicom od ove s početka priče, sipulji rosulja (valjda je zato zovu i sipulja) i primetim kako na 50m od mene neko prelazi ulicu sa moje strane na onu preko puta. Odrpano nešto, fuj. Pogledam ga bolje, čemu doprinosi to što ja trčim nizbrdo a on hoda uzbrdo pa mi je sve bliži, i shvatim da se radi o momku, nekih 25 godina, ali koji deluje kao totalna propalica. Neki ranac na leđima koji nikako ne izgleda kao da je pošao na planinarenje ili da se vraća sa faksa, nego kao da je nakrao puno nečega, ili da je nakupio starih novina pa nosi za potpalu, ili kao da unutra nosi ono veliko pivo koje nije nosio onaj siromah iz prvog dela priče, pa je krenuo da zalegne negde gde je suvo i da cirka do mraka. Prelazi ulicu taj sumnjivac, ja ga pratim pogledom, već je pored mene, odlazi prema groblju. Ha, garantovano će da zaređa između grobova i da skuplja nešto, ostatke hrane, pića, naš narod voli da ostavi i pokoji kolačić ili čašicu rakijice, pa su te skitnice koje trkeljišu po grobovima baš česta pojava. Sad već moram da se okrenem da bih ga video, pazim kuda trčim jer svaki čas imam sporednu uličicu zbog koje treba saskočiti pa naskočiti na trotoar, a on ulazi na groblje kroz neku malecku kapiju, a možda nije ni kapija nego samo fali jedan segment ograde, nisam siguran. Eto, klošar, znao sam, tačno sam ga pročitao, likujem u sebi i trčim dalje, sad sam već 30-50m ispod tog mesta ali sam rešen da ga povremeno potražim pogledom sve dok ga ne izgubim sa vidika, čisto da vidim na koju stranu će otići i da li će nešto odmah uraditi. Kad PAF iznenađenja, okrećem se prvi sledeći put i vidim ga kako se nagnuo prema napred, ispred njega neki beton, šta on to radi, i shvatim da pije vodu! Upravo tu uz jednu od glavnih ulica, na samoj ivici groblja, postoji česma. Koliko puta sam tuda prošao, zapenjenih usta nakon par sati trčanja po vrućini, i brojao svaki korak do kuće kada ću uleteti u šupu (ona mi je najbliža s ulice) i naroljati se hladne vode. Da ne beše tog sumnjivog lika, ne bih nikada shvatio da redovno protrčavam pored česme. Koja mi u budućnosti može i zatrebati, zašto da ne? Hmmm. Eto kako život ume da nas iznenadi. Sad više nije ni bitno da li je onaj nosio pun ranac ženskih gaća nakradenih u kineskoj radnji, ili nije, bitno je da sam ga ja pratio pogledom kao Inspektor Kluzo ne bih li dobio potvrdu svoje sumnje da će po groblju nešto da pretura, a on mi je pokazao gde se nalazi česma.


I kako ja sad da veličam sebe,
da pišem o sebi kao o nekoj dobroj duši,
kad lepo rekoh da sam papčina?
Uostalom Fejsbuk je prepun tih koji o sebi pišu lepo,
pa izvolite čitajte.
I usput ih utešite.
Jer ne bi oni o sebi lepo pisali, da ih nešto puno krupnije ne muči u životu.

1-2-3-4

Ovaj koncept da nemaš FB profil nego samo stranicu, iliti Pejdž, je donekle ograničavajući jer katkad imam želju samo tako da se "javim" sa nekom opaskom, ali mi to ne deluje prikladno jer zaboga ako imaš Pejdž-a onda bi tu uvek trebalo natrabunjati nešto epohalno i vredno svačije pažnje.

1)
Primetio sam jednu smešnu stvar vezanu za naše kolege trkače, a to je da se broj lajkova na stranici uporno smanjuje, dok broj poseta raste. Evo u zadnje tri nedelje 96-95-94-93. To je ta cena negativne popularnosti :-) Neće svako da mu na profilu piše da je lajkovao, ali redovno svraća i čita. Ne shvatajući da je jedino bitno da li svraćaš i da li čitaš, a da je skroz nebitno da li si javno lajkovao, pa nemamo 13 godina zaboga? Šta, mama će ti oduzeti tablet ako primeti da imaš blogoja među lajkovima? C, c, c...
Ko god je otišao zbog "suprotstavljenih stavova" ne mora ni da se vraća, jer ionako ne želim puno dodira sa klovnovima, cirkuzanima, krstonošama, nedojebanim skakačicama u vis, i ostalim jednoćelijskim organizmima.

2)
Juče i danas sam primetio koliko je zamarajuće ovo stalno putovanje. To su sati i sati traženja smeštaja, rezervacija, mejlovanja u vezi staze startnina i koječega, i kad na kraju dana povučeš crtu shvatiš da u stvari "nisi radio ništa" :-( Ukratko, mislim da ću morati da angažujem neku sekretaricu da mi to sve radi. Ponude u inboks :-)

3)
Dosta posla danas, pun novčanik ali neduvene noge :-(
No nema tog umora od kojeg želja za trčanjem nije jača!
Idemooooooooooooooooooooo!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!!
(ovo je naravno bilo ironično, zbog ovih džihadista koji tako euforično moraju da najave svaki polumaraton koji će istrčati ispod 4 sata)

4)
Kako je ružna ova bezvrata Ilse DeLange, kao zvonar bogorodičine crkve u parizu ili gde već beše. Ista ona cvećarka iz radnje do naše, što je gazdarica otpustila jer je za osmi mart kad je bio najveći promet ukrala dvesta evra. Ali lepo peva. Mislim na ILSU a ne na cvećarku, naravno. Kad bi svake godine ceo Evrosong bio u ovakvoj atmosferi to bi čak i moglo da se gleda.

srijeda, 4. svibnja 2016.

200^^^^^^^^^^^^

danas sam otrčao 12 puta 200m na usponu od 6-7%
sa 11 pauza od 100m šetnje nizbrdo.

nakon pola sata napred/nazad 200 gore 100 dole,
ipak stigoh do vrha brda :-)
(prosek deonica 3'52''/km odnosno 46.5 sekundi = puž golać)

uz 3.5km zagrevanja i 4.5km trčkaranja nazad kući ispalo mi je oko 10.5km ukupno s tim da sam mislio da sam uradio 11 puta 200m, za svaki slučaj ako sam se zabrojao, pa da budem siguran da je 10 ili više od 10. međutim kad sam kod kuće pogledao fajl, ispade 12 komada :-)





utorak, 3. svibnja 2016.

netipičan utorak

Ne znam da li je ovo bilo 30-to ili 40-to jutro da se nekako "jedva budim". Koliko god ležao i nešto čekao, ipak ustanem umoran i malaksao. K svemu tome još i ova kiša, da te bog sačuva. Prosto poželim da kiša pređe u susnežicu, da na tv-u jave da je došao decembar, i da padnem u neki zimski san po principu "sve trke su prošle, odmaraj par meseci, jedi kikiriki i čvarke".

Kao i uvek kad si nenaspavan prvi refleks ti je da doručkuješ jedno desetak puta, ali ja sam se zadržao na samo dva. Delovalo mi je da su mi noge u totalnom nok-autu od jučerašnjeg putovanja, koje se sa neplaniranim čekanjem na granici od sat i po oteglo preko svake mere. Na brzaka smišljajući šta da uradim u onih par sati pre posla, skočio sam na biciklu. Na kišnom MTB-u sam imao neke kramponke koje se dosta klizaju po mokrom, a i trebalo ga je čistiti i podmazivati, pa bih na to potrošio svo raspoloživo vreme. Zato sam dograbio neki hibrid koji ja zovem Lolina Ponika, a to je oblik pony bicikle ali sa točkovima od 26'' i nexus menjačem u zadnjoj nabli, doduše od samo 3 brzine. Ali barem ima blatobrane.

Uzeo sam običnu trenerku i šuškavac, i obične patike jer nemam baš bici-sprinterica za bacanje koje bih tako kvasio i sušio često. Iako sam garmina držao povezanog na kompjuteru sinoć, on se iz nekog razloga nije napunio - ovo mu se događa drugi put u zadnjih par meseci. Prilikom skidanja sa štipaljke na njemu piše 100%, a nakon sat treninga pokaže "batery low". Inače svakodnevno može da snima 6-7 sati bez problema. Tako se dogodilo da se nakon 34km ugasio, ali sreća u nesreći je da je dovoljno "pametan" pa je pre gašenja sačuvao ceo dotadašnji deo fajla.

Za (ne-)poverovati (?) je da sam na neku foru uspeo u trenerci da navrtim 26 prosek na onoj smešnoj bicikli, sve po kiši i valovitom terenu. Kad sam nakon ručka trebao da sednem da se malo odmorim, podosta se razvedrilo i kiša je malo zastala. U trenu smo odlučili da izvedemo kučiće u kratku šetnjicu, i posle pola sata umesto da se odmaram meni pade na pamet ideja da malo protrčim.

Osećaj je bio kao da "mažem" ali brzine nešto manje, oko 4'30''/km, i dok si rekao keks već sam se vratio kući neodlučan da li mi je pametnije da bez ijednog dana pauze nastavim da "treniram" ili da ovo računam kao dan odmora. Sve skupa sam ubeležio 5km što mi je lični rekord u kratkoći treninga u zadnjih nekoliko godina. Nešto tipa "bolje išta nego ništa", mada je često puno bolje "ništa" jer se barem odmoriš kako treba.

Još jedna novost je da sam neočekivano i više nego slučajno ("PREslučajno"!?) pronašao trku iz snova, koja nije ni Skoplje ni Banja luka, jer mi se ne ide ni u jednu od te dve "gužve". Kad sam video slike iz Dubrovnika život mi se smučio. Rekao bi čovek da pola tih ljudi u mozgu nema više od 9 godina. Slikamo se u restoranu, slikamo se u kupaćem kostimu, skačemo po stazi, i sav ostatak do kompletnog asortimana uobičajenih kretenizama. Jebote umem i ja da se šalim i zabavljam, ali nisam retard. Vidi mama pijem kafu u centru grada. Ma dajte bre. U idućem životu hoću da se rodim kao snajper s prigušivačem. Ili kao živi pesak, pa da selfi-trkačima samo dovikujem - ej dođi ovde da se slikaš. Nemate pojma koliko sam srećan što smo zadnja dva vikenda bili upravo u Rovinju i u Križevcima, daleko od "naših". To što oni zovu dobra atmosfera, ja zovem zagađenje. Jer ne moram da se kreveljim da bih ubedio sebe da mi je lepo. Meni je najlepše kad ništa dodatno ne moram da radim da bih nekom drugom dokazao koliko mi je lepo. I uopšte, mislim da čovek može dobro da se provede samo ako nije sebi postavio Zadatak da se lepo provede, i ako mu nisu potrebni selfi-Dokazi da se ekstra provodio. Izgleda da je to postala jedna od ovih novih bolesti, šta ćeš, sažaljevam slučaj.

ponedjeljak, 2. svibnja 2016.

Još jedan dan

Kad god razmišljam o tome šta je to što je zaista vredno plaćanja još jednog prenoćišta nakon trke, i kad oduzmem par evra za tuširanje, par evra za večernje izležavanje, par evra za spavanje i doručak, shvatim da kao najskuplja tj neprocenjiva stvar ostaje upravo taj trening ili izlet ili kako god biste to nazvali, sutradan ujutru. Danas zbog kiše nisam mogao da nosim telefon pa sam bez navigacije bio u strahu da ću ostati predugo. Ipak je i ova "skraćena verzija" od 16km bila više nego zanimljiva i vredna šljapkanja. Više detalja u sutrašnjem broju, sad nas čeka 8 sati puta :-)