utorak, 31. prosinca 2019.

plus jedan

noćas sam se probudio u neki mahnit sat (*tm belo dugme) i palo mi je na pamet kako bi bilo BAŠ FINO ako bih godinu završio sa 4091km iz prosto-proširenog razloga što mi tako glasi rođendan napisan naopačke, a znam da sam slučajno premašio 4000 a da nisam ni primetio...

i to sam privremeno zaboravio, jutros sam otrčao 16km na -9°C što znači da je barem pola treninga bilo po ledu jer se sporedni putevi nisu baš stigli očistiti sami od sebe, i nakon toga nisam ni pogledao koliko imam km.
sada sam nakon posla priseo da proverim i krc Milojka, piše 4092. da otrčim kilometar unatraške, ne pomaže, pretrčano je pretrčano i samo bih stigao do broja 4093 ali na teži način.

što znači da ću se zaustaviti negde oko 4105 možda, fino bi bilo da to bude 4111 jer bi moglo da se (odostraga) pročita kao prvi prvi dvehiljadeČetrnaeste no za to mi treba 19km što baš i nisam naložen da stavim pred sebe kao zadatak po ovom maglovitom smogovitom i poledenom danu...

jutros sam pak na Strava čelindžu završio kao 47. valjda, s tim da se evo iza podneva konkurencija značajno smanjuje obzirom da su iz igre već isključeni i australija i kina i japan i nzl i šta već sve gore ulazi u poslednje sate godine odnosno prve sate novogodišnje noći.

naravno da će poneko otrčati nekakvu Novogodišnju Trku no takvi pretpostavljam ne trče ovolike kilometraže, to je neki puno normalniji tojest umereniji svet. mi preko 700km smo polusvet, šta da se lažemo. kako je to lepo rekao moj prijatelj Brajan, e to ćemo u sledećem pasusu jer zaslužuje:

ti izazovi na Stravi ti samo služe da vidiš koliko ima ljudi koji 1) ili varaju da bi izlečili neke svoje komplekse ili 2) su još luđi od tebe. pa eto, ko vara nemam pojma niti mogu da proverim jer nisu svi profili javni, a sve u svemu ima 50-ak luđih, barem na Stravi. kontam da ih ima bar još duplo toliko kojima je trčanje neka terapija za ko zna šta ali nisu ni čuli za Stravu ni za patike ni za gps ni za čarape i tako dalje, trče sa kopljima u ruci i ne znaju ni koliko su pretrčali jer im dan traje od jutra do mraka a časovnike ne koriste.

i tako
sad malo užine, pa via na poslednji Trč u 2019.
i večeras, hmm, eventualno neka šetnja po gradu, da iscrtam gps track-om još jednu varijantu broja 2020, u slučaju da na Stravi prigusti pa procenim da mi može pofaliti desetak kilometara

nedjelja, 29. prosinca 2019.

raz(očaran)

ne znam zašto se kaže razočaran jer prvo bih trebao da budem očaran, ali ja i da sam danas pretrčao planirana 33km ne bih bio očaran nego jedva polu-zadovoljan, i sad ne znam zašto mi rečnik nudi da budem RAZočaran

što se tiče mog ličnog zadatka, sinoć se udarih po čelu i povikah PA JA ZABORAVIO NA MOJE 4 HILJADE, SAMO GLEDAM ČELINDŽ???

a u Excelu mi se pojavilo 4018, pa ja nemam pojma kada sam prebacio okruglu cifru o kojoj sam toliko pisao dok me nisu obuzeli ovi novonastali demončići...

nego Strava
postoje tu tačno dva koraka koja kontam sada
1)
nekako sam se vrteo oko 60. mesta pa se popnem iznad pa opadnem ko vodostaj i tako je to postalo maltene uobičajeno dok sinoć nisam ugledao broj 50 i prijatno se iznenadio
objašnjenje može biti u tome što se nekoliko ljudi tu između 40-60. mesta malo odmorilo pred današnju trku jer je nedelja i ko zna koliko je moglo biti maratona širom sveta, pritom treba imati u vidu da nije svuda zima, kao što je kod nas, na južnoj polulopti može biti na desetine malih noćnih maratona između subote i nedelje, recimo
2)
a obzirom da je danas bila nedelja, poslednja u godini, verovatno su svi ti koji su malo predahnuli i elegantno me propustili 5-10 mesta napred, danas omlatili na treniingu ili trci neku zadnju najDužinu i vratili se tamo gde im je mesto, pa usput vratili i mene (tamo gde mi je mesto, ha!)

trenutno mi piše 54. mesto s tim da su ovi nekoliko mesta ispred nekako odjednom odmakli po 15-20km što će u naredna dva dana biti jako teško nadoknaditi, iz dva razloga, pa idemo opet po stavkama
1)
meni su radni dani, a zbog prirode posla jako naporni, i ponedeljak i utorak
2)
čak ako novi sneg ne bude padao, ovaj će se topiti i pretvarati u žestokog neprijatelja za trčanje narednih 48 sati tako da sam narodskim rečnikom s.eban, i to dobrano

pa šta ćemo, kaj bu - bu, protiv sudbine se ne može, a kao poslednjeg džokera imam nešto o čemu mogu da pišem i narednih dana, večeras nije kraj sveta

subota, 28. prosinca 2019.

broevi

e ne bih se baktao oko ovoga majke mi nego tako mi se život od sebe namestio
kao u onom vicu kad se ovca zaglavila u ogradi pa naišla tri unprofor-ca, amer rekao eh što nisi merlin monro, francuz joj rekao eh što nisi brižit bardo, a bosanac zavapio eh zašto nije mrak...
e tako i ja, vidim da je mrak jer sam se posle popodnevnog trčanja obreo na 50. mestu i sad bih tako dalje da dejstvujem po položajima protivničke vojske
svim sredstvima i oružijima

počeli i da se zaljubljuju u mene
prekjuče mi neki lajkovao tri treninga, juče neki opet tri a danas neko samo jedan trening
bleje ljudi pa skroluju gore dole pa gledaju ko im je konkurencija pa mu vire po profilu
samo vi virite

a evo kako stoje stvari
dakle za top 30 ili 40 ili 50 plasman danas je bilo dovoljno ovoliko kilometara, odnosno u zagradi toliko PO DANU
top30 720 (25.7)
top40 690 (24.6)
top50 665 (23.8)

e sad, nikad ne znaš, sutra možda ima stotinu maratona širom planete u zadnjem vikendu pred novu godinu, i ko zna koliko ovih će nešto dugačko otrčati, možda ne na trci nego kao poslednju dužinu u 2019.
ali bez obzira
ako sam tu odmah iza top 50, ako u zadnja tri dana (10% od meseca, u grubo) pretrčim, lupam, 100km, trebao bih da mesec na stravi završim sa 765km
ovaj 40-ti bi istim svojim ritmom stigao do 690+75=765, GLE ISTOOOO
a 30-ti bi trebao do kraja meseca da ima 720+77=797
dakle ako bih hteo da prođem u top30, morao bih preko ovih 100 u tri dana još da nalupam dodatnih 32km što dođe 132 odnosno 44 na dan
mislim da se toliko neću zalagati :-D 
ali, iako smo se zbog gužve na poslu dogovorili da radimo i 30.12. i 31.12. skraćeno, sve nešto mislim da će me držati ovaj trans da do kraja meseca trčim kao sumanut

plus, ovima u australiji je leto brate, ovde je ceo dan padao sneg, bilo u plusu doduše pa se topio ali bljuzga, blato, čarolije, fujčina
tako da, dosta i od toga zavisi
ako me strefi neko lopatanje u ponedeljak, plus posao, ladno bi mogao da mi dođe i trenutak za dan odmora, a onda bi previše tereta palo na utorak
bumo vidli

petak, 27. prosinca 2019.

gluposti

anegdota.
ma nije ni četvrt anegdote ali ajd, ide ovako:
sinoć pred kraj treninga od dvadesetak km dolazim u grad, trčim poslednji deo kroz pešačku zonu, i na trgu iz druge ulice uleće neki momak na 50m ispred mene, isto trčeći.
u jakni i čizmama, on 10 na sat ja 10 na sat klaj klaj baš smo se fino uklopili :-)
i šta se događa:
pola ulice kasnije (trči on trčkaram ja) čujem neko DŽA! BU! DŽA! BU! (nisam copy paste, kucao sam dvaput) i momak se nakon toga pozdravlja sa drugom, pljesnu se spuštenim dlanovima u visini kuka, onako neobavezno.
HA!
kako mi je to bilo simpatično.
taj drug ide peške ka meni, imam 10 dvokoraka dok se ne mimoiđemo, i u nekom naletu inspiracije pružim i ja dlan :-)
prilazim mu, tih 10 dvokoraka postaje 8, 6, 4, i već sam pomislio ISPALIĆE ME, i kad smo bili negde na potezu 3-2-1 on pruži ruku i PLJASSSS pozdravimo se, tako, bukvalno u zadnjem trenu.
i to mi izmami osmeh neki suludi, nemam pojma ni zašto, ni što mi je to trebalo, ni šta je on mogao pomisliti, ali eto, živi smo ljudi, neuroni nam non-stop svetlucaju ili namiguju ili prevrću očima, i bilo mi je baš tako FORA da su nam se dve varnice poklopile.


(ilustracija: boškić the brain i ja, snimak sa petrovaradinskog mosta, on otrčao par krugova kao trening, ja pobedio maraton, otud njegovi neuroni odašilju ovoliko hepinesa a moji su očito u aukurac dokle više fazonu)

četvrtak, 26. prosinca 2019.

prazno

uzeo sam da guglam
prazno je prazno sećanje moje ne želim da znam EKV
i nakon minut sam shvatio da stihovi idu
bledo je bledo,
a ne prazno je prazno...

začešljaj pramen straha sa lica,
i tako dalje,
što neću da znam,
ostavi trag...

u dobrim si rukama
niko te neće
niko te neće
ponovo zvati
iz dalekog grada
u nezgodno vreme
da čuje ti glas

HA!!!
stavio sam na Stravi da mi stoji kao opis profila,
opis,
Profila,
opis

trčao sam 20km danas
nahranio neke ostavljene štence,
ljudima je tako lako da bace život,
da ga se odreknu,
da ga pošalju stazom ka smrti
ne znam
nama je nekako teško to da gledamo
prosto se nameće neka prirodna potreba,
nagon, da se produži život,
pa makar samo za dan,
jer onom kome je suđeno da umre,
svaki dan je veliki kao ceo jedan novi život(ić)

i tako dan po dan, ratujemo
we could be heroes
just for one day
valjda je tako nekako pevao bouwi,
nemam pojma
koga briga

srijeda, 25. prosinca 2019.

višak i manjak

da li je kilometraža napola istrčana ili napola neistrčana, pitanje je sad
piše da sam stigao do 3921 što znači da mi je za ovih 6.5 dana (današnji još traje, iako sam jutros olešio 18km lepog Tempića do Tempa) ostalo tačno 80km zadatka, ako želim da premašim brojku od 4kkm ili 4Mm ili 4 milijarde milimetara odnosno 4Gmm, ako me neka S.I. policija zbog takve egzibicije neće uhapsiti

ugrabio sam trenutak dana u kojem je tačno prestala kiša, sa ulice se vratio da skinem nepromočivi šuškavac i uzmem vetrovku jer se na sve strane pojavilo nebo_u_najavi, a dok sam se po povratku istuširao i presvukao za posao već je krenula nova kiša, baš sam se izvukao!

dalje

prvih 50 na Čelindžu su prešli 590km ili više a ja (na Stravi, dakle sa par pešačenja) imam 566km što je igrom slučaja dovoljno za 66. mesto te me dakle od top50 deli 30-ak km
bumo vidli koliko pretrčim popodne, jutros sam se skroz oke osećao i onako mi je "išlo" i sve uopšte nije ličilo na ono uobičajeno vucaranje
očigledno sam se juče lepo odmorio nakon onog red trčanja redić pešačenja izleta

dalje

onaj par patika koje zovem Bolje su trenutno na 1260 a one koje su mi se nakon 1000km učinile u Lošijem stanju su na 1295km
u paru crvena+zelena su ulošci iz crvenih, dakle crni sa malo crvenog, a u zelena+crvena paru su ulošci iz zelenih a to je neka žabokrečina boja sa crnim natpisom (valjda)

elem, radi se o tome da sam nakon 2500km u oba para misteriozno zaradio neki plih na palcu kada sam trčao onu Dužinu od 50km, s tim da sam ga osetio već negde oko 30-og km što znači da se nije pojavio od trajanja trčanja nego od trajanja_trčanja_uzbrdo pošto mi je prvih 25km do okreta na planini bilo, logično, mahom uzbrdo
no to je sanirano i ajd zdravo

usput sam primetio i da sam spolja na desnoj zelenoj zakačio nešto pa mi se malo pocepao spoljnji deo platna tamo gde je noga najšira, nemam pojma da li tu da kanem nekog lepka za ovo malo preostalih kilometara ili da pustim taj mali deo da vijori kao zastava jer je ionako pitanje dana kada će popiti kantu (ili žicu) pa mi se baš sve trči da ih još i lepim


utorak, 24. prosinca 2019.

kao

Koliko su svi ovi planovi bezvezni ustvari. Plan bi trebao da praviš s razlogom da ti bude bolje, nešto da ti bude kvalitetnije u životu, i da se nakon ostvarenog plana osećaš lepo, ispunjeno. Niko ne bi trebao da pravi plan sa idejom da se taj projekt završi osećajem posranosti ili gluposti. Zato ja iz dana u dan preispitujem svoje planove, menjam ih ili pretvaram u skroz suprotne. I sve mi je to ok, nigde nema poraza, sve se u hodu menja u svrsi kvalitetnijeg života. Ne konformizma. Kad mi lepo ide dok se patim i naprežem, to postane novi plan pa se naprežem iz dana u dan i sve mi je lepše. Ali kad nešto krene naopako, počnem da se osećam previše loše zbog osećaja da sebi činim protivuslugu, plan može u sekundi da se prelomi i okrene za 180° ili da se od njega odvoji krak koji kaže - ajd sad da nešto drugo bude plan, pa ću za par dana videti da li mi je bolje ako se vratim prvobitnom, ili ne.

Nemam potpisan ugovor ni sa kakvim klubom, sponzorom, izdavačem, đavolom, no to opet ne znači da ću kao 12-godišnjak po ceo dan igati igrice na telefonu. Ne jedem pečenje svake nedelje (hmm, zapisati u podsetnik PEČENJE) samo zato što mogu, ne trčim svakog dana 30km iako mogu, a možda više ni ne mogu, opet jedno hmmmm, ali nema veze sad, niti leškarim upola koliko bih mogao. I kad kažem da bi bilo sehsy da pretrčim 4000 ove godine, to nikad neće biti manija, obaveza, strast, ludilo. Baš sam se pre par dana setio kako mi je nekih godina omiljeni bic trening bio do česme pod Rudnikom, 74.5km i nazad, dakle 149km. I kad sam jednom pravio evidenciju, bilo je na stotine 100-tki, iks puta 88, 94, 129 (krug sa 2 prelaza preko Divčibara) i posle tih 100-tki prvi sledeći Najčešće Odvozani broj km je bio 149. Ne 150 nego 149. Kontam da bi bukvalno svako odvozao još 3 ulice gore-dole da namakne na 150 ali mene je oduvek bolelo dupe. Jbg ako do česme i nazad ima 149...

Gledam sad, imam 8 dana za samo 110km a opet, tog trenutka kada sam prvi put pomislio JAO, MORAM, u meni se nešto pobunilo protiv. Ne moram ja ništa. Ako sam mogao 500+ za dvajes i neki dan, smešno je uopšte dalje pričati. Danas ću 15-ak možda, nemam pojma. Nit mi se trči nit mi se pauzira. Plan se neprimetno pretvorio u prepuštanje životu da odluči. Ajd ti odredi, dal će biti 3999 ili 4001. Meni je svejedno, da mi svejednije ne može biti. Samo da se ne osećam kao da me je neko na nešto naterao, da mi život i svaki njegov dan ostane slobodan izbor, a sa brojevima ćemo se lako dogovoriti.

ponedjeljak, 23. prosinca 2019.

inverzija

najverovatnije sam nešto pobrkao ali poslednje što sam bio zapamtio pre jutarnjeg trčanja je da sam bio na 63. mestu na Stravi a posle trčanja sam bio na 68. mestu i evo me sada par sati kasnije na 70. što znači da što više trčiš to imaš manje kilometara

ovi između 45-50. mesta imaju nekih ~550km što znači da vrte oko 24 dnevno, i to bi već trebala da bude neka definitivna projekcija do kraja meseca/godine, pa evo ako neko zapamti i taj podatak (jer ja neću) može baš i da ga proveri, dakle 31x24=744, nekakvo 96% verovatno predviđanje je da će upisanih 745km biti dovoljno da se decembarski Čelindž završi na prvoj strani spiska iliti moderno rečeno rankinga

... što mojih 524km baca u totalni bedak
mislim dan još nije gotov i nakon današnjeg ima ih još 8 do kraja meseca, popodne da otrčim 21km (?) i faliće mi ravno 200 što je osam dana po 25, to su po dva trčanja od po 10 i jedna šetnja od 5, ako ću da se bijem na kvarnjaka

 ali rekao sam da neću i da ću se zadovoljiti sa ukupnih 4000 u godini i top 100 na Stravi što pak znači da imam i zalihe jer stoti ima tek 500-tinak km i zove se (pazi sad) MAJKL MRGUDIĆ iz sela Turlok (?) u Kaliforniji.

za ulazak u ovaj dugi prelazni period sam se častio premijernim merenjem na pametnoj Huvej vagi i prošao kao bos po trnju, umesto što sam pročitao one brojke masti vode proteina mišića i kostiju bolje da mi je neko (kao Elvis Dži rokenrolu) rekao "dabogda crko", znači počeće mi 2020. uz istu čestitku kao i 2019. pa vidi šta ćeš (druga izreka)

što se tiče patika, Bolji par (zelena+crvena) mi je izbio na 1260km i prešišao lošiji par (crvena+zelena) i sad narednih nekoliko dana nemam nikakvih težih zadataka osim da izimam čas jedne čas druge, dovoljno je pipnuti koje su suvlje a koje se još uvek cede pod radijatorom i to je sva filozofija

nedjelja, 22. prosinca 2019.

krađa

eto kakav sam ja pokvareni stvor
varam lažem kradem sve po potrebi i iz čiste pohlepe
kad sam shvatio da prosečnom Strava-man-u barem 10% ukupne kilometraže ode na pešačenje ili prekide unutar trčanja, stavio sam u decembru i ja dva pešačenja kao "RUN"
mislim, to niko ne kontroliše, sve na nogama se računa, čak i među top 30 ljudi na listi imaš neke koji po nekoliko puta na dan pređu peške po 5km za sat vremena i tako nabilduju preko 25km dnevno!

i sad što bih ja bio pošteniji nego što moram da budem pošten, pitam se, i kao što u drugoj izreci (a koja beše prva?) kažu PRILIKA ČINI LOPOVA pa što da neeee, odem jednom nedeljno da se prošetam i malo proplaninarim sa psima pa i tih desetak kilometara nazovem "šetnja s dogsima" ali mučki i perfidno ne promenim aktivnost iz RUN u HIKE ili WALK nego mi se to pripiše u total, heh heh heh heh heh heh heh

i da vidiš čuda, iako sam nakon malo fušerenja danas pretrčao samo 10+13.5km, sa ovih 10 prepešačenih sam malo vaskrsao negde iz zone 80-i-nekog do zone 50-i-nekog mesta
doduše u Excelu kao i u svesci od papira pišem stvarne brojke trčanja a šetnju stavim pod pešačenje, pa mi se tako razišla statistika, na Stravi piše da imam 510km u decembru a Excel kaže poštenih 485km, finoooooo

dalje
sa ovim danas sam stigao do POŠTENIH 3866 km ove godine što znači da mi hfali 134km u preostalih 9 dana, zvuči kao pis of kejk ako ništa ne krene po zlu, čak iako nas zaveje 15-ak dnevno
sutra nema gužve na poslu pa možda uspem da opet otrčim dvaput, i odjednom će se manjak smanjiti tojest rasporediti na puno manje kilometara dnevno

sad je naravno prerano da razmišljam o tome (eno kako sam se prošle godine povredio dva dana pred n.g.) ali i dani posle dočeka su obično bombona za trčanje jer bukvalno ceo svet spava do podne ili još kasnije pa deluje da si sâm na svetu kud god kreneš, za razliku od recimo ovog ruskog božića (07.01.) kada mnogi odluče da naprave turbo Dužinu ali su prevelike gužve jer je neradan dan a i narod je "nabrijan"

tako daaaa, ne mislim da je 31.12. najbolji dan za razbiti se, pa daj meso daj pivo daj muziku daj doček pa zaspiš u 21h i sutra nemaš pojma u kojoj si se godini probudio
bolje je tih 4000 obezbediti unapred, ne ostaviti ništa krupno za zadnjih par dana, pa u novu 2020. uleteti klizećim
samo kažem
nije plan, ali
samo kažem

zima


Piše da zima dolazi u 04:19.
A ja protekle noći spavao jedva par sati i sinoć legao uporedo s kokoškama, da nadoknadim.
Pa se jutros posledično probudio u 03h.
Pa ustao da doručkujem, rekoh da se u jesen najedem pa u zimu da uđem sit, da uletim u pucanj, buđenje i odma na trčanje.
Onda sam našao neku pitu od krompira od koje me je zaboleo stomak već nakon prvog zalogaja.
Ali se nisam dao pokolebati pa sam pojeo celo parče veličine tri parčeta.
Nisam hteo ni belu kafu da spremam, za slučaj da mi se između 5 i 7 još malo prispava, nego sam pomešao jogurt i sok od paradajza.
Tako da ću u zimu najverovatnije da uđem s prolivom.
Što mu dođe isto ko i trčanje.
Kao da je redosled najvažnija stvar, trt.
Mrzim i sporo pisanje na mobitelu.
A retardirano mi je da ustanem i sednem za komp samo da bih napisao nešto, ovako imam osećaj da još uvek spavam i da se nalazim na pravom mestu za ovo doba dana.
Sad me zanima postoji li neki laptop koji dole umesto fizičke tastature ima ovakvu na pipkanje kao na mobitelu.
Ne zato što mislim da bih dao 3-4 hiljade evra za takvu igračku, nego eto, samo me zanima.
Dakle pre 15 minuta je bila jesen a sad je zima, okej, da počnem da se navikavam jel.
I sad imamo još 10 dana decembra, pa 31 januara pa 29 februara jer je 2020. prestupna i valjda 22 od marta pa eto proleća.
Kao.
Mada meni je zima dec+jan+feb, mart mi je već proleće jer je dan već duži pa makar bilo i metar snega.
Kao one godine kada je bic klub bio 2 meseca na moru i vratimo se sa priprema u martu i u 4 ponedeljka marta padne 4 puta po pedalj snega.
A gle sad, vrela letnja noć, spavam pored otvorenog prozora.
Ajd ne spavam ali to sam hteo da kažem.
Prošao je Strelac dakle, više ne moram da ostavljam srca po fejsu, biće dovoljni obični lajkovi.
Do nove godine, onda ću dva dana samo da ostavljam tužiće.
Jer ko zna kakva će biti 2020, ovo do sad je zaređalo sve gore za gorim, dakle moramo plakati na dočeku.
Kad me pitaju gde ću za doček ja uvek kažem Doći će ona i ako je ne budem čekao.
Propao je i plan sa biciklom, točka vido nisam.
U četvrtak trčao krug na brdo jer su javili da se negde gore nalazi ostavljeni psić kojeg treba doneti u grad.
U petak prekasno s posla, kratko tempo trčanje pred sâm mrak.
Juče opet, negde je neka pomoć bila potrebna pa sam nakon nekog poslovanja odjurio trkom, novih 16km.
Mislio sam da ću biti umorniji ali preživeh nekako.
Za prvi dan zime najavljivali potop a sad vidim u prognozi samo malo kiše.
Evo paradajz kotrlja po stomaku, ako to znači da sam sebi usrao jutro, uopšte neće biti dvosmisleno.
PS
Zajebo sam se, 4:19 po grinWiču a 5:19 ovde, džabe sam slavio.
Al proliv neće zakasniti, o ne, taj stiže po srednjeevropskom.

petak, 20. prosinca 2019.

lepršanje

statistike za 20. decembar:
da bi se ušlo u top15 na Strava Čelindžu, potrebno je okruglo 600km koliko ima izvjesni Roman Majstrenko, dakle 20km/dnevno.
za top10 bi trebalo 32km/dan, za top20 bi trebalo 29km/dan, a za top50 je dovoljno 484km što je nekih 24km na dan, gotovo ništa, samo umesto Murakamijevih 10 treba pretrčati 12+12, to je gotovo isto.

čak sam u danima kada sam trčao 10+10 hteo da uz ime dodam i nadimak Harukki što bi u prevodu bilo "haruki sa dva K" a dvosmislenost je očigledna, ako običan Haruki trči 10km onda da bi trčao 20 dnevno moraš imati dva komada K jelte...
zanimljivost: između 18. i 22. mesta je razlika čitavih 70km, dakle tu se najoštrije lomi grafikon, da ne kažem krivulja.

statistike drugi deo:
onaj lošiji par od mešanih Noosa FF (crvena+zelena) je došao na 1255km, a bolji par, iz nekog misterioznog razloga manje istrošen (zelena+crvena) ih je pristigao i danas su na 1206km.
trebao bih da pazim tako, da ih opet ujednačim do kraja godine pa da ih opet uporedim, a tu dolazimo do statistike broj triiiii:

naime imam ove godine u excelu ukucanih 3827km, što bi moglo da bude hajd da kažem bleda motivacija za preostalih 11 dana godine, da se nekako dokopam okruglice od 4000km odnosno 4Mm jer nikad mi nije bilo jasno zašto kažemo hiljadu kilo metara ako možemo reći mega metar pa jelda?
podseća me to na ono vreme inflacije kada smo imali papir od "hiljadu milijardi" i niko u državi nije imao pojma da hiljada milijardi ima neko svoje ime, jer mogli smo je zvati i milion miliona ili kako god već, milijardu hiljada!?

ugl, ta motivacija bi me koštala faličnih (ups!) 4000-3827=173km što je veoma izvodljivo za čitavih 11 dana, posebno zato što uvek mogu zabušavati koliko god hoću i zadnjeg dana nalupati sve što je potrebno, kao što sam se i pre tačno godinu dana zajebao kada sam tako "nalupavao" kilometre i došao nadomak okruglice od 6000 pa se dva dana tj dve večeri pred Novu Godinu sapleo i nešto istegao i popušio sve svoje planove na velika zvona, big ben i big beng tri u jedan plus bogorodična crkva u parizu.

dakle treba tih 173km tako trčati da se onaj par od 1255 i onaj par od 1206 sretnu negde oko 1300km svaki, jer neki ću kilometar i u nekim trećim ili četvrtim patikama verovatno otrčati... hmmm...

današnjih 14km sam nakon posla i dve kafe osmislio sa startom/ciljem 6km od kuće gde sam odjurio biciklom, pa odatle preko jednog i po brdašceta odzujao dovoljno brzo da se vratim pre mraka, a zujanje mi je neloše išlo pa sam na kraju nabio prosek ispod 5'/km, nisam odavno tako brzo trčao na treningu, a ako slučajno i jesam onda sam to očigledno zaboravio kao i sve ostalo.

mada je zabavno povremeno tako malo brže otrčati, danas je tokom celog dana postepeno otopljavalo i oblaka je bilo sve manje i popodne je temperatura doputovala do 7-10-13-15-17 stepeni pa sam trčao u šorcu i majici, yikes, nije ni čudo što sam "leteo".
a koliko juče sam mislio da sam se nepopravljivo raspao jer mi je svaki dan bio sve teži i tromiji, verovatno sam još vukao posledice od onih 50km na-planinu-i-nazad u nedelju, no eto i to se konačno apsorbovalo.

četvrtak, 19. prosinca 2019.

wadafak???

kakav mi se ovo pičkamaterizam pojavio na kompjuteru kad otvorim bloger?????


ebo vas mobilni da vas ebo, pišem na kompjuteru, ne treba mi nikakav krstić blizu palca dole da ga pipnem, ebo vas mobilni da vas preebo!
a kad smo već kod pičaka, imam jedno novo istraživanje.
obzirom da sam u tim godinama kad me drma klimaks, barem teorijski, evo napravio sam ovakav eksperimenAt:
stisnuo sam na Stravi, flitrirajući decembarski Čelindž, da pratim sve ženske koje su u top 50.
i do sutra ću da vidim koliko mi je pozitivno odgovorilo, pa ću ih verovatno i ostaviti da ih vidim u FEED-u, a ove kojima nije do parenja ću pobrisati, dovoljno im je što će ući u statistiku.
šta će ženama Strava, ionako mi nikad nije bilo jasno, ali ajd...

usto treba sutra da napravim i novi presek jer je 20. u mesecu pa sam valjda pisao 10-og kakvo je bilo stanje i sad me zanima koliko ih drži isti prosek ili neko popušta ili se nešto treće događa, ja sam svakako popustio ali ima do kraja meseca još 12 (TUCE) dana pa ćemo se dakle još ganjati, da ne kažem tucati, misliće neko da sam pijan

a inače sam danas trčao 19km jer je 19. dan decembra dvehiljade 19-te, dakle u znaku 19. danas sam napunio i 2/3 godine, odnosno imam iks godina i 8 meseci, to su ti vatreni znaci, lav i strelac nisu ništa drugo no iskompleksirane blede kopije ovna koji je po definiciji KARDINALNI ZNAK pa ovi drugi samo služe da nas podsete kako bi mi to izgledali kad bi bili frustrirani, jadno, prejadno, iskreno da vam kažem, tuga je to pregolema

život je nekad siv nekad žut, kao što kaže i ova druga fotografija


srijeda, 18. prosinca 2019.

punoljetni prosinac

juče sam se namučio par sati oko totalnih gluposti, ni kriv ni dužan, pa eto, nemam pojma da li sam morao ili nisam. štaviše nemam pojma ni treba li neke stvari opet pokušavati ili ne. naime uzeo sam na laptopu da instaliram iTunes no nakon završetka sam krenuo da se povezujem na svoj appleID račun i tu se nešto sjebalo pa je htelo pa nije pa dobijem šifru koju nemam gde da ukucam i tako u krug i na kraju sam to deinstalirao. možda sam samo trebao da ostavim tako program bez povezivanja sa apple nalogom, jer ako je sve šljakalo sa prethodnim iFoneom moglo bi i sa ovim, ali to je manji problem.

veći problem je što je sat Suuuuuunto prestao da sinhronizuje aktivnosti, povežeš ga kabelom na PC i on napiše suncing settings i sve se završi ali nova aktivnost stoji u satu a nije prebačena na internet kao sve do sada, eno stoji poslednja vožnja od nedelje, a ove od utorka nigde nema i uporno neće da se prebaci iz sata. pa sam i tu izgubio vremena, resetuj restartuj i samo napravio sebi novi posao jer sad sve na satu treba opet da se personalizuje, tvorničke postavke sa vibracijama mi idu na onu stvar.

čak su u međuvremenu uspeli nešto i garmin da sjebu pa mi je tražilo neke nove lozinke pa me sto puta vraćalo na log in stranicu i tek na kraju kad sam već odustao odjednom sam se povezao, možda je i kod njih bio neki bekap u toku nemam pojma, uglavnom NEŠTO NIJE RADILO.

danas mi je neradan dan pa sam sebi zadao nekoliko sitnih poslova kod kuće, no obzirom da su to sve stvari koje 1) volim da radim i 2) radujem se što neću plaćati majstore pa tako usput i zarađujem, neće mi biti teško, naprotiv.

čekajući da otopli otišao sam na trčanje
na brdo iznad grada južnoooo
i nazad polukružnoooo
eto vidiš da mi je dan počeo kao pesma, doduše neka od bajage ali jebiga pesmi se u zube ne gleda, eto krenuo sam na trčanje u 7:00 i pokazivalo je +4.5° pa nisam poneo rukavice pa su mi se šake smrzle, a u 8:00 sam po povratku mislio da odmah dohvatim nešto da radim ali je
u senci od zgradaaaa
(on se sjeća, svojeg rodnog gradaaaaa)
pokazivalo samo 4.9° pa sam uzeo da još jednom doručkujem i napišem blog.

noge deluju skroz oporavljene, nepunih 10km na brdo (100m nadmorske nad gradom) i nazad je prošlo ispod 5'40''/km a trčao sam u najstarijim i najstabanijim patikama koje imam, dakle u onim naj naj karbonskim nike to bi bilo 3'33''/km jel tako.

još ovih par lepih dana ću pokušati da provedem malo više vremena na biciklama pa posle sa kišom i zahlađenjem nazad u nove izazove i mečeve protiv kilometara.

utorak, 17. prosinca 2019.

svit sikstinska kapela

evo seo sam 18. decembra da napišem blog za 17. i nešto mi palo na pamet pa se pitam sad, zašto toliko rokenrol pesama iz šezdesetih ima kao temu "sweet sixteen" gde se uglavnom radi o slatkim mladim curicama, a eto i Tajči je imala hit sedamnaest mi je godina ...i to me ostavilo zbunjenog, ta pedofilija, jer ako je punoletstvo svakim mogućim zakonom proglašeno od 18. rođendana, hajde neka se nekim curicama svašta proba i ranije ali ne možeš sad na radiju baš pevati hej šesnaest ti je godina ajde skidaj gaće.

no etooo danas je 18. pa je i decembar postao punoletan, a sutra nam naaa pooooo koooonnn dolazi i sveti Nikola u ove zemlje koje sa crkvenjačkim kalendarom kasne 13 dana, dakle putničkom vlaku ili radije nekim western kočijama iz italije do srbije toliko treba da bi dopelao svetog nikolu na pasošku kontrolu.

evo stigao mi je i ITRA newsletter koji odmah poništim a da ga nisam ni pogledao i tako već 5 godina, ko to još čita.

juče je bio utorak (ovo pišem sutradan) i obzirom da su mi noge odjednom bile KOMA nisam ni pomišljao na trčanje, a tek na bicikli sam shvatio da su mi KOMA NAD KOMAMA ili što bi englezi rekli mother of all komas, i tako, ništa, pametnom dosta i pola sata a budali dva i po sata da shvati svu veličinu KOME NAD KOMAMA pa sam logikom "zašto ovaj mali krug kad do mraka može da se stigne i na onaj srednji?" produžio taman toliko da se kući vratim nakon zalaska sunca i totalnog zaleđenja po svim kotlinama i mestima gde se u dnu brdašaca prelaze neki potočići u magli.

koliko me je to sve odmorilo a koliko ne, znaćemo sutra, tojest ja već znam jer ovo pišem sutra ujutru ali blog ne zna, heh heh.

ponedjeljak, 16. prosinca 2019.

a šesnaesti

šta nam je doneo šesnaesti
pa umor
i umor
i bol
i umor
ali dobro
moj mozak koji svakog jutra proguta tabletu Potresa Mozga od 600mg, opet se pitao zašto ga bole noge popodne na vožnji
jer sam ujutru SAMO pretrčao lagano 5km i nakon toga produžio na 6km planinarenja hard core stazama, i nakon toga dotrčao kući još 6km
i sad, da, ponavljam, mozak je bio full zbunjen
pa zašto
pa kako
pa od čega me bole noge, KAD SAM JUTROS TRČAO LAGANOOOO
a to što sam juče odvalio 50km, ne, toga više nema u sećanju
onih 600mg, ako ne i dupla doza, to je sve obrisalo
dođem smešan samom sebi
a kad kažem smešan, to znači gađao bih budalu praćkom među oči
što se tiče Strave, svoj izazov sam ograničio na prvu polovinu decembra
a to je do 16.12. u podne, jel tako, prvih 15.5 dana od ukupno 31.
dok sam pauzirao tih 48h od petka u 09 (kraj treninga) i nedelje u 10h (početak dužine i kraj odmora), srozao sam se sa 27-28-35-48-86 mislim da je to bio najniži plasman, imam negde skrinovano pa mogu i da proverim
i kad sam završio tu svoju turbo Dužinu, vratio sam se na zasluženo 34. mesto, jutros sam bio na 38. a nakon trčkanja-planinarenja-trčkanja sam se probio samo na 37. jer je pola japana kine australije i kuraca već uveliko završilo 16. dan decembra i izašlo iz tog mog okvira "PRVA POLOVINA MESECA".
ali nema veze
opet sam uspeo, vratio se gde sam hteo i to jednim udarcem 50 pozicija umlatio, doduše falilo mi je 4-5km da nakupim 400km u prvoj polovini meseca ali nema veze, to je dakle dovoljno za top 35 plasman pa eto znamo sad i taj podatak

nedjelja, 15. prosinca 2019.

proljeće, petnaestog u mesecu, ili bilo kog drugog

ali zato petnaestog
sve mi se poklopilo
poslednji trening mi je bio u petak pred posao, završio se u 09h
popodne sam odmarao, da ne kažem štrajkovao, subotu proveo na bicikli, dva puta po skoro dva sata
i kad je došla nedelja, rekoh čekaću najlepši deo dana
šta da sam otišao na neki maraton, svakako bi start bio u 10h00
čisto da bih imao na papiru 48h pauze između zadnja dva trčanja

ideja je bila ovakva
idem da trčim na planinu i nazad
kontam da ću u početku biti odmoran i euforičan, a da ću na kraju crći
bez obzira, rekoh, nekako ću se na kraju već snaći, napraviću par pauza od minut, istegnuću se, predahnuti, čisto da se ne vučem i ne saplićem previše

ali sve je bilo kontra
počelo je umorno, ukočeno, mrtvoooo
jao pa zašto su mi ovakve noge, ovakva leđa
nisam ovo planirao, nisam očekivao
i polako, trajao je taj šok skoro sat vremena, pa hajde, skratiću sa pet sati na tri sata, imao sam naravno i tu rezervnu varijantu podvijanja repa

i onda su počeli da se odmotavaju kilometri
kad ideš u planine, prođe prvih 10km, onda je sledećih 5 malo zanimljivije, pa je sledećih pet još lepše, i najdaljih pet su najlepši i to ti dođe kao motivacija.
i tako sam išao ka najlepšem delu, i bilo mi je sve bolje, noge sve svežije, ma nek ide sve do vraga, odradiću ja ovo.

gore na 1000m već je bilo malo i snega, ali topao južni vetar, mmmm, ja u kratkoj opremi, sve kao na nekoj ultrici iz snova
nazad je naravno pretežno nizbrdo, ali sam morao da se popnem uz sve one kontra nagibe koji su u prvom delu bili osveženje, sada su bili, hmmm, neugodno podsećanje

no još uvek mi je bilo sve lepše, noge sve jače, svaka nizbrdica pa makar i preoštra mi je bila odmor, kontra-kupsere sam se popeo živahno čak dodajući gas, i to je potrajalo sve do kraja

imao sam malu mentalnu krizu na 44km, oooojojojoj ko će istih 6km do kuće opet i opeeettt, ali podelio sam to na tri dela, idem još 2km nizbrdo, pa još 2km do ulaska u grad, pa još 2km kroz grad, šta da završavam ZAISTA neku ultru i da me gleda publika sa trotoara, pa sigurno ne bih hodao ooo bože kakva sramota

tako su mi zadnji kilometri kroz grad išli tik iznad pet minuta, a iste te ulice sam na početku trčanja išao po 6 minuta iz neke predostrožnosti ili strahopoštovanja prema zamišljenoj Dužini

na kraju plan koji sam sanjao, natrpano ravno 50km i još malo čisto da pretekne, prosek takođe bolji od sanjanih 6 min/km, jer rekoh, baš bi bilo kul da je malo bolji, a ispao 5'46''/km, noge na samom kraju čist dinamit, mogao sam još desetak kilometara po 5 minuta da namažem ladno, sve to na dve banane malo soka i malo vode, sa vr šeeee nooooo

da, ovakve treninge sam trčao pre 3 godine na proleće, kada sam u januaru imao 1190km i neku krvoločnu bazu, sada nisam imao pojma za šta sam spreman
ovaj trening mi je osvetlio put u neke skroz sumanute ideje, jednom kad shvatiš da su ti granice pet horizonata dalje nego što si skromno pretpostavljao, mnogi se vidici otvaraju

subota, 14. prosinca 2019.

westernaestog

četrnaestog u mesecu nisam trčao.
ali vazda sam se navozao.
neke kučiće nosi ovamo nosi onamo, neko spasiteljstvo glumio, neke bogove klince palce imitirao da ne kažem oponašao, sve se više reči zaboravlja i sve više idemo kao tome da ćemo kao ameri imati fond reči od hiljadu, a za sto godina samo muuu beee grokkk njiiii mjauuu i još samo par.
i mic po mic nakupio sam preko 50km vozikanja.
što se tiče Strave, rekoh, nek se i neko drugi ovajdi, usreći, nek se probije na moja mesta krvlju zarađena i hirom straćena.
pa sam nakon petka u kojem sam trčao samo jednom, a ne dvaput po običaju, tonuo tonuo tonuo, a zvona zvone, na jarbolimaaa, stojimo miiiii...
nevermajnd.
bio sam u top 30 i mic po mic otklizao nizbrdo ko zna gde.
prvo sam bio siguran da ću ići na treking ligu pa sam onda gledao propozicije i na kraju odustao samo zato što je trka bila GLUPA.
kao fora im je bila, čuj fora, da biraju nasumične parove za štafetu.
svako trči krug od 12km.
i sad ja da dobijem nekog pivskog stomaka od dvesta kila, pa more mrš!
neću.
neću da mi se neko igra životom, volim da imam makar malo kontrole.
većao sam da li da idem na neko trčanje, ili ne, da li da padam dalje na Strava čelindžu ili da zaustavim pad, pa sam na kraju presudio vadafak.
i prošla je subota, kao što vi se svako normalan nakon toliko dana sa 15 ujutru 15 uveče odmorio, jebo izazove, imam ja i svoj život i svoje noge.
štaviše bilo mi je zanimljivo da gledam koliko tonem.
jer sam znao da svakako za dan i po ne mogu potonuti ispod top100, tako da, lako je tonuti kad imaš pojas za spašavanje.

petak, 13. prosinca 2019.

stats


pa evo ovako
podelio sam top 50 na strava distans čelindžu na 5 podgrupa, po 10
zvaćemo ih rimski I, II, III, IV, V
kad bi neko pogledao statistike od II do V, mogao bi da pomisli da je pravilo da oni koji trče više kilometara, to naprave iz manje pokušaja
jer redom broj prosečnih trčanja po grupama ide 19, 24, 25, 28

međutim, I grupa ima prosek 31 i totalno sjebava tu koncepciju
tako ispadne da najviše puta na trčanje izađu I i V grupa, a da su II, III, i IV negde u sredini
zaključak, NEMA PRAVILA
eto i statistika nečemu da posluži, hehe

e sad, kad se umešaju i kilometraže, dođe do male zbunjoze
naime, kada ukupno pretrčane kilometre podelimo sa brojem trčanjâ, dobijemo dužinu prosečnog (što bi ovi fenseri rekli) TRČ-a
to kroz ovih prvih pet deseteraca glasi ovako:
21, 25, 16, 15, 12

obzirom da sam ja trenutno na 30. mestu, pripadam grupi od 16km/trč, tojest 16km-po-TRČu, iako mi je prosek 13.6km
ali mi grupa vadi prosek, to je kao kad sabiraš koliko je ekipa dala koševa PO IGRAČU a centar samo jednom zakucao i to mu je sve

ne znam koliko mi je najduže a koliko najkraće trčanje, nema ni veze, nisam se još toliko razboleo da bih brojao koliko sam puta u životu pretrčao polumaraton, pa vala neću ni ovo sabirati

nakon udarničke nedelje
u kojoj sam od ponedeljka spičio
15+15, 15+15, 18+17, 15+15, 16+0 (za sada),
sve nešto mislim da ću da napravim pauzu
nek se i neko drugi raduje što se probio u top 30, pa jel tako

dovoljno sam lud da odem i pet puta po 15km ako se baš nameračim, povreda nikakvih ni u nagovijesti nemam, bogu hvalala si mi hvala ti, nego eto, nešto me stiglo, neke noći polunedospavane i u fazonu sam whatthefuck koga briga može čovek nakon dve godine tuširanja jednom da se okupa i u potoku

imam još par temâ, o geografiji, nepravdi zašto je sečovlje baš milion kilometara dalje od čortanovaca (ovo treba dati nekom kinezu da dešifruje, pre nego dobije radnu vizu za balkan), i nepravdi zašto su veliki brojevi i suludi planovi, preveliki mamac za rulju, naspram kvaliteta

četvrtak, 12. prosinca 2019.

različice

sa 25km dnevno,
dakle 300km za 12 dana,
si na 40. mestu

sa 25.8 dnevno, koliko i ja imam,
evo te na 27. mestu
osamsto metara čini čuda,
naizgled

ako oćeš u top 20,
treba ti 326km odnosno 27.2 dnevno

sa 32km dnevno (381km) si u top 10!!!
sve je to tako blizu, a tako daleko

blizu, jer smo tek 12 dana u decembru,
ali
do kraja meseca će razlike naravno narasti

kažu ostani

kažu vrati se, kažu ne idi, neeee (ekv)
kad pred kraj nekog polumaratona skontam da sam daleko ispred svih u kategoriji to me svejedno ne spreči da bez ikakve potrebe krenem da jurim kao lud nekog ispred, bilo da se radi o prvoj ili trećoj ženi ovisno od jačine trke, ili tek tako neka dva raspala juniorčića

isto tako, kad sam prošlog meseca pred kraj počeo da gledam plasman na Stravi pa stalno proveravao koliko treba trčati da se stigne prvih 200 ili 100 ili 500, više se ni ne sećam (ali znam da sam se prekasno toga setio pa je svaki zadatak bio nemoguć), bila mi je fora jao gle ušao sam u ovoliko, jao gle ušao sam među top nešto

a sada, odmah sam izračunao koliko dnevno trče prvih 180-200, koliko trče oni oko 80-100 ili 45-55 mesta, odmah sam dodao po koji kilometar ujutru i uveče i očas posla se umešao u drugu pa i prvu stranu (po 50) rangiranih

do pre par dana mi je bilo super muvati se u top 100, onda sam počeo da merkam prvih 50 pa sam im prilazio sve bliže, onda sam u par navrata prišao skroz na 50-i-neko mesto, pa sam ušao u 50 ali tik, da bi me za par sati istisnuli, pa se uveče opet vratim pa sutra ispočetka

i nakon dan-dva toga evo me sada usidrenog u top 50, nakon 47. pa 45. mesta ušao sam i na 30-i-neko pa malo posustao do 40-i-nekog pa se jutros opet vratio na 34. i tako dalje

naravno da ako popodne odem na nekih 10-ak km tu ću i ostati jer prosto matematika nije neka nervozna nauka, svako ko posle 12 dana ima 300km on je trčao 25km na dan i evo između 25. i 37. (Ja!) mesta trenutno razlika je samo 10km to jest od 295 do 305km, dakle sve unutar pomenutih 25km dnevno

dakle mogao bih sada napraviti takav plan da na svaka 4 dana otrčim 100-tku, pa da li ću jedan dan odmarati ili ne, jednom trčati tri puta ili ne, dok god si u tom okviru bićeš i u tom nekom plasmanu, otprilike, mesto gore ili dole bože moj

no kao što sam i započeo blog, 25km na dan i nije neka muka pa bih tako verovatno do kraja meseca nastavio da gledam prema napred, koliko je potrebno za preskočiti sve to od 25-35. mesta pa se uglaviti u top 20 a onda je verovatno jedino zanimljivo da li ćeš mesec završiti 14. ili 18. ili ćeš u zadnjih sedam dana opet izračunati koliko je potrebno za nadoknadu i tog zadnjeg stepenika pa ćeš trčati po 40km dok ne uđeš i u top10, kao što se pre 3 zime nisam skrasio dok nisam stigao skroz do prvog mesta

i evo danas sam počeo da se predomišljam, mada nisam načisto.
najavljeno je (sanak pusti? obećanje - ludom radovanje?) neko baš lepo vreme od vikenda, i baš bi bilo PAMETNO nakon 15 dana ovolike jurnjave malo odmoriti, sesti na biciklu, uživati u poslednjim danima zvanične jeseni i na neki drugi način.
mislim ako si dokazao sebi da nešto možeš, bićeš za toliko jači i samopouzdaniji i odatle možeš dalje da gradiš neke nove planove.

u doslovnom prevodu, najpametnije bi bilo da samog sebe sabotiram sa pet dana bicikle i da se zadovoljim tim uspehom odnosno plasmanom na pola meseca, sa sve statistikama koje bih iz toga izvukao jer ipak nisam jedini na planeti i jako mi je zanimljivo šta i kako drugi slični ljudi rade

no o tom potom, neka razmišljam još tri dana natenane, tek smo na pola četvrtka, tu su petak i subota, u nedelju je razlika između vojvođanske (treking) lige i istarske (zimske) lige nekih cirka 800km udaljenosti pa će uz pomoć vremenske prognoze možda i taj podatak uticati na plan tj odluku za putovanje

i nakon toga, već ću sazvati konferenciju za novinare i obznaniti šta sam smislio

srijeda, 11. prosinca 2019.

fino

fino, fino, vidim da su triCkeri objavili datum brtonigla trekinga, vidim da jaskanci i varaždinci cepaju brdske lige, pa ako bog da i sreća junačka može da se desi i da se ponovi ona godina kada sam sa neviđenom strašću trasirao putovanja i vikende s jednog kraja Rvacke na drugi, uzduž i popreko napadajući planine u predprolećnom transu.

štaviše možda tek sada to bude imalo nekog smisla, nakon skoro cele straćene godine nakon toliko bolesti polupreloma i ostalih čudesa, fuj pu pu ne ponovila se, lični na polumaratonu 1h33' kukuuuu

malopre sam u pauzi za ručak (čitaj užinu jer kod mene se večera zove ručak a ručak nije ručak nego se zove marenda a ako ih ima više onda se zovu drugi doručak treći doručak i tako sve do mraka) proverio plasman na Čelindžu i po prvi put se dogodilo da sam pred drugo trčanje još uvek u top50, a jutros sam nakon prvog trčanja bio 45.

sve to zato što sam malčice dodao gas pa sam jutros pretrčao 18.3km umesto standardnih 15 koji su zadnjih dana postali standardni jer je prvih dana decembra standardno značilo desetak, a videćemo šta će ispasti popodne.

imam neke sulude planove ali ne znam kako da ih ostvarim a da ne ostanu suludi nego da tokom samoostvarivanja prerastu u super genijalne planove. tako, sami od sebe, bez moje pomoći ili je bolje reći smetnje.

spremam i jednu statistikicu za nedelju kasno uveče ili ponedeljak ujutru, videću kako ću stajati sa vremenom i da li će se u planove uklopiti treking liga u Čortanovcima (2x12km), ali ta statistikica bi trebala da obuhvati top10, top25 (recimo) i top50 na Čelindžu, s tim da bih izvukao plasmane u excel pa bih onda izvadio prosek dnevne kilometraže na sredini meseca, i uporedio ga sa prosekom prvih 10, 25, 50 na kraju meseca, pa da vidimo koliko se entuzijazam menja kako mesec odmiče, U PROSEKU naravno.

moglo bi da se izračuna i koliko je potrebno km za 100. mesto pa i za 200, dalje će me već mrzeti da skrolam ali videću, eventualno pogledam top 50 žena recimo jer taj filter Strava sama nudi.

začuđen sam da sam uopšte uspeo da otkucam čak i ovoliko, mada, ako sam jutros trčao 1h56 to i nije TOLIKO više od uobičajenih sat i po (koji su do pre par dana bili uobičajenih sat vremena) ali opet, pola po pola sata, došao bi dan kada bi me 4+4 sata verovatno premorilo haha

tako da

utorak, 10. prosinca 2019.

četresčetr četresšes


evo ovako stoje stvari:



pre večere sam bio 44. a sada sam 46. što znači definitivni top50 jer kao što sam već naveo, ameri imaju još ihaj fore da trče ali japanci i novozelanđani već kreću na jutarnja trčanja pa nas sad dočekuju "na kvarno" jer nam nabijaju svoje kilometre od SUTRA

dakle ovako stoje stvari:
(to sam već rekao)
ako hoćeš da trčiš koliko najvećih 50 svetskih manijaka (na stravi), trebao bi dnevno da pređeš nekih recimo 25km.
pa i nije nešto strašno, nekako sam očekivao neki nemogući-ji zahtev.

ako želiš da budeš u top100, potrebno ti je trenutno 222, 222, 222, 223km, dakle sa nekih 22.5km dnevno bi trebao da si tu negde na drugoj strani skrolanja, jer nas je popisano 50 po 50

idemo sad malo kontra plasmanom, uzbrdo.
ako hoćeš da si u top20, treba ti negde između 280-290km što je lako podeliti sa 10 dana pa videti koliko ti treba dnevnog trčanja.
ZATO sam i odabrao 10. u mesecu za presek, valjda je jasno.

a za top deseeeeetttt,
pa eto negde 330km bi bilo knap ali 340km je puno bezbednije za nekog kome je svejedno da li će dnevno trčati 33 ili 34km, dakle rokaj 34 i upadaš u top ten, svaka čast.

o mojim ambicijama ću pisati kada ih budem imao i shvatio i procesuirao (?) i preveo u reči, za sada je to sve poprilično u magli.
da sam imao ikakve pripreme za ovo, umesto što sam cele godine vagao da li mi je malo 9km ili puno 13km, mogao sam puno ambicioznije napasti na izazov.
sada sam ni tamo ni vamo.
mogu i ne mogu.
nisam baš siguran da li će nešto da zaboli, da zategne.

sećam se one godine kad sam nalupao nepunih 1200km, da mi je bilo svejedno da li ću sutra namlatiti 16+13, ili 16+23, ili 26+23!
ali zaista, prosto noge "pregore" kao kad kažu za đubrivo stajsko da je "pregorelo" i nakon toga možeš sve za šta imaš vremena, ma i 4 puta po 20km ti nije ništa, samo da se dobro organizuješ, pojedeš supicu kad treba i napolitanku kad ne treba i sve štima.

tako da, u nekoj bajci, moguće je sa ove moje pozicije stići i 20-og pa čak i 10-og, samo ako si dovoljno ovan i jarac i bik i budala i usredsređen i besposlen i zvrknut.
jedino je glupo od nečeg napraviti da nešto moraš, onda postane obaveza, onda postane smor, onda se osećaš da si ti protiv toga, da je život protiv tebe, onda se boriš protiv nečega a do juče ste bili ekipa i žarili i palili i provodili se kao naj ortaci, trčanje i ti.
e to je najvažnije zapamtiti.
da ti ortak ne postane konkurent, neko sa one strane.

LEMJA

Eto šta se dogodilo kada sam pokušao da napišem Tabletomanija", znači LEMJA. Pa ti euforiši i raduj se što si doneo tablet na posao pa će ti kucanje lakše ići.
Kontam da je problem u ovoj gumenoj tastaturi koja je nekako zapečaćena pa ne mogu nigde da joj prsnem wedea, jedino da ga uvucem u špric pa zabodem iglu u
sredinu.
Odustao sam od ubadanja prstima u gumu kao kad gasiš pikavac koji se opire, slikao sam tekst i uz guglov ocr ga prekopirao u telefon, ajd vozdra, nastavljam na mobitelu.
Za ovo utoračno kišno jutro imam da izjavim samo da sam nakon 15km trčanja kroz baruštine izbio na pedes' neko mesto Čelindža sa istom kilometražom kao i par ovih odmah ispred, dakle falilo mi je par stotina metara da se bar na sat-dva uglavim i na prvu stranu.
Ali nevermind, ovako je motivacija i veća za popodnevno trčanje. Jer neminovno je da ako sa 20-ak km na dan polako kreneš u 30-ak dnevno, svakako ćeš se penjati u plasmanu. 
Danas je ionako taj 10. u mesecu kada sam najavio sledeći i definitivni presek, i biće baš zanimljivo podvući crtu i otprilike videti koliko ljudi trči 21 dnevno, koliko 25, koliko 30, i tako dalje, a do kraja meseca ćemo imati i meta-statistiku i videti koliki % ljudi izdrži ovaj ritam do kraja meseca.
Naravno nije sve linearno, neko je prvog u mesecu istrčao trku na 100 milja i još uvek odmara i upisuje šetnje sa psom, pa će za 5 dana otrčati još jednu i eto ti ga odjednom na 350km.
Ne znam ni kada da izvučem te statistike jer recimo u 20h po našem, to je tek 15h u Njujorku i podne u Kaliforniji, ali zato japanci kinezi i australijanci već kreću na jutarnja trčanja jer im je došla sreda i eto novog talasa na listama.
Još jedna stvar koja je zanimljiva, je da mi je jutros delovalo da sam neopisivo trom, usporen i kilav, pa kad sam pod nadstrešnicom jedne benzinske izvadio mokar telefon iz mokrog prsluka da proverim da li me osećaj dobro služi, umesto očekivanih 25 minuta sam video 22 i malko, auuu rekoh pa ja letim čak i ovako mokrih krila.

ponedjeljak, 9. prosinca 2019.

došao mi glamur glave

naime naslov glamur je bio neka poluigra reči zbog magle, a magla me je zamorila više nego obe trke i sve oko njih.
osim kilometar-dva na blizonjskom visu i desetak km na fruškoj gori, ostatak puta za NS je bio "dabogda imo pa nemo" (sunca) i sve u svemu sam mislio da će mi maltene nešto pući u glavi od naprezanja da vidim neku tamo tačku iza neke tamo krivine ili branika, a da ne pominjem preticanja nekih koji voze bukvalno 40 km/h iako se *ipak* vidi dovoljno da se može 60-70 jer po svetlima onih koji dolaze shvatiš koliko su daleko kada se pojave u magli pa vidiš koliko ti treba za reakciju ako nekog dostižeš ili na nešto nalećeš.
nisam hteo da se zagrevam jer ipak je maraton sâm po sebi dosta velika Dužina, no bez obzira malo me je oneraspoložilo pomeranje starta za 15 minuta, očekujem veću odgovornost svih koji ti uzmu pare za startninu, ako sam ja mogao da ustanem u 5 i doputujem više od sat pre početka trke, mogao je i svako iz NS da ustane tih istih 15 minuta ranije pa da na vreme pripremi sve, tu izgovori apsolutno ne smeju da postoje.
ali hajd.
vratio se u auto i sedeo još malo, šteta što nisam od onih koji umeju tako da zaspu na deset minuta i da se probude preporođeni.
tu negde se pojavila žuta tufna kroz maglu pa sam skinuo prsluk koji sam mislio da ću nositi krug ili dva (trčalo se 6 krugova po 7+ km) no kad smo krenuli magla je opet prevladala i sunce ostalo izvan pogleda sve do kraja 4. kruga.
već nakon 3 kruga sam shvatio da mi je hladno po stomaku jer mi se podmajica natopila znojem a debeli bici dres ipak nije neprobojan, malo sam pokušavao da broj (koji mi je visio na kaišu od lastiša) pomerim u vis ali on bi odmah spao pa se nisam previše ni trudio.
kad sam na pola 4. kruga ipak uzeo prsluk izgleda da je već bilo prekasno jer mi se grč u stomaku pretvarao u neki bol-grč, a od silnog trčanja uzbrdo dan ranije sam od samog početka osećao i neki polugrč u levom listu što mi se uopšte nije sviđalo ako je ideja bila da trčim 42km.
krenuo sam bukvalno "peške" oko 5'10''/km a negde i koju sekundu sporije, mada mi se omaklo i par km odmah iznad 5', i računao sam da ću tako da isfušerim celih 5 krugova pa ću u šestom malo da ubrzam i to će biti dobar trening.
istovremeno sa stomakom počelo je nešto da me žulja i u levom kolenu, možda sam nekako nepravilno trčao zbog tog stalnog problema sa listom, i nekako kad mi se sve to skupilo na gomilu shvatio sam da ta nedeljna Dužina uopšte više ne izgleda onako kako sam je zamislio.
neki bi rekli - E odlično, tek tada si trebao da zapneš pa da treniraš glavu kad je najteže i bol je prolazan a slava je večna... ali ja sam se već u životu tih medalja za glupost nakupio na kilograme tako da itekako znam koliko treba da se nešto dovrši a koliko je to sve neophodno.
čak i da sam seo u auto i predahnuo deset minuta, obukao suve stvari, pojeo toplu supu u piceriji/restoranu odmah na samom startu, mogao sam da nastavim još dva kruga tako preporođen, a naročito što je počelo da se pomalja sunce, eto baš u tom času kada sam trčaao poslednjih stotinak koraka.
ali ne, hteo sam da pretrčim što više sa što manje napora, dan ranije sam na Ceru nakupio 28km i ovih 28km mi se činilo kao savršen dodatak za taj izlet+izlet vikend, i bio sam zadovoljan što mi je svih 56km tako lepo prošlo, okej osim ovog zaleđenog stomaka.
jutros sam bez ikakvih poteškoća pretrčao blago brdskih 15km, plan je bio 13km na skroz drugu stranu grada ali sam posle kilometar trčanja video da se smog navukao baš tamo gde sam krenuo pa sam promenio plan i pravac.
verovatno ne bih tako lepo i lako trčao jutros da sam juče silovao noge i ostatak tela do samog kraja, što opet potvrđuje tu ideju da svako najbolje poznaje svoje telo i najbolje zna kada treba zapeti po svaku cenu a kada pričuvati bele kilodžule za crne dane.
obzirom da sam trčkarao tamo vamo bez ikakvih ambicija i želja, nisam ni obraćao pažnju ko mi trči tu odmah ispred ili iza, pa o samoj trci i nemam šta da pišem.
pulsevi su mi se kretali oko 130 što je gotovo nepristojno reći obzirom koliko su se drugi trudili i zaduvavali ali šta ću, nisam bio ni preterano svež a ni motivisan da me bude briga koliki su mi prolasci, kadenca, bilo šta, samo sam pustio kilometre da prolaze i to je bilo sve.
zanimljivo, sve u svemu, nisam nikad tako dolazio na trke ali eto, bila mi je fora da se ništa ne odmaram pa da kao nešto značajno "pristupim" maratonu nego da trčim što više i posmatram šta se događa na Strava čelindžu, i upravo u tom fazonu mi se uklopio vikend.
da stvar bude zanimljiva, nakon jutrošnjih planiranih 13-14 a istrčanih 15.1km mi se na Stravi pojavila značka BRAVO istrčali ste 200.0 km i dostigli decembarski izazov, a naravno da pre trčanja nisam imao pojma da je bitno pretrčati baš 200, i da mi fali u metar toliko koliko sam pretrčao.
svašta.
ali fora, eto.
popodne se akcija nastavlja, jutros sam bio na 80. mestu od celog sveta, kontam da sam ispunio olimpijsku normu za Strava čelindže.
moram ovih dana ispregledati koliko ima trkača iz koje zemlje, ako to može da se vidi na rang listama, čisto me zanima, eto.

nedjelja, 8. prosinca 2019.

glamur

koliko vidim ima dosta magle pa će biti pametnije da ovako u ranu zoru manje pišem o Ceru i jučerašnjem putovanju a da se više orijentišem na što brži polazak jer vožnja do NS može da potraje duže od planirane :-/
pa ću usput već nešto natipkati, nadam se, ako ne u odlasku uz enerdži drink a onda u povratku uz pivo.
tačnije, ako bih malo više razmišljao pre nego što nešto napišem, po svoj prilici ću ja voziti na tamo upravo zbog te magle a u povratku ću opet ja biti onaj umorniji jer ću više pretrčati (barem je takav plan) tako da je izvesno i kada ću pisati blog.
ovaj sa Cera će biti onoliko zanimljiv koliko je zanimljivo prepričavati uvek isti scenario sa trkâ ali hajd, isti lebac jedemo svakog jutra pa nam ne dosadi, što bi priče bile drukčije po tom pitanju.

subota, 7. prosinca 2019.

saga o Stendbajevima

evo kako stoje stvari
u subotnje jutro, smogovito i mutno:
top50-ti na strava distans čelindžu ima 156km,
top100-ti ima pretrčanih (uglavnom & prehodanih) 141km,
a ja siroma' sam siroma' sam al' volim da živiiimmmm
imam 128km od juče, da ne kažem od jesenas.
i zauzimljem ponosito 186. mesto,
eto nakon 24h mirovanja nije ni loše.
jutro će promjeniti sveeeee(t).

za pola sata se kreće pa šta bude.
dok ja nalupam pola od tih planiranih kilometara dan će nalupati pola svojih sati pa će i drugi diljem planete nalupati sve gore postrojene i kad se podvuče crtica, bumo vidli.
samo mi fale oni ludi francuzi da opet njih stotinu ode na neku ultru od 77km pa da ih iznova jurim do srede i četvrtka, ovo je da te bog sačuva.
a donekle je i opuštajuće.

pazi koji bi to štress bio (kako kažu njemci) ako bih sad planirao neka ubrzanja ili stotkice ili nedaobog hiljadarku, pa da li će to izaći za ovoliko ili onoliko, pa preračunavaj u maraton šta to ZNAČI glede sutrašnjice, pa sekiraj se pa budi nespokojan uznemiren usplahiren anksiozan pred maraton, sumnjaj u sebe i druge, poželjno više u druge, i tako sledećih 26 sati sve do starta u nedelju!
puuuuuu!

a ovaj čelindžić je bombonica, ideš trčkaraš i dal si prvi dal si zadnji na trci, hu kerz, kilometri se nižu kao perle od bižuterije i ćilibara i tek poneka veštački dijamant.
neka ona baba trenduje na ženskim listama sa svakom šetnjom zapisanom deset puta, već sam smislio foru da ću da napravim časkom neki drugi profil pa odatle da je opet (kao neko drugi) pitam u komentaru IZVINTE GOSPOĐO A ZAŠTO VI VARATE?
xoxoxo

al polako, vikend tek počinje...
opušteno opušteno,
biće tvoje što je njeno,
baš kao što je pevao hoze kareras dok je žario i palio na tops of the pops.

petak, 6. prosinca 2019.

sto dvadeset osam

zastao sam na 128km ovog meseca, ako se "zastao" prihvata samo zbog toga što sam nakon jutarnjeg trčanja odustao od popodnevnog
naime, imam dva-tri plana

jedan plan je da me baš briga za povremeni zastoj, ako je za vikend u izgledu nešto BUM
drugi plan je da osim gledanja u brojke malo pogledaj noge svoje anđele jer koliko god se one ispekle reš za ovih nekoliko dana još uvek ja nisam toliko potkovan kilometražom da bih mogao da se razbacujem maratonima i polumaratonima na dnevnoj bazi

treći plan je neočekivan (bio) jer se nešto na poslu iskomplikovalo pa ionako nisam imao vremena za to drugo današnje trčanje, pa sam tako mirno ispratio otklizavanje iz top100 na Strava čelindžu
štaviše još uvek je to sve toliko gusto, eto da je neki maraton večeras ja bih sa tih 42km više odmah skočio na 16. mesto all over the world što samo govori i tome koliko i ovima ispred guzica visi nad trnjem

prvo sam imao velike planove za nedelju jer se održava taj reciklažni maraton u novom sadu gde ne moraš da pretrčiš svih 10 krugova po 4.2km nego ti se piše plasman i na osnovu toga koliko si pretrčao, nešto kao kad na bici pisti voze kriterijum pa imaju zaostatak od +1 +2 kruga

no sada mi je to sve ispalo kao neka rezervna kombinacija i odjednom mi nije baš ni zapelo da pretrčim svih 10 krugova, jer sam se sinoć (???) setio (!!!) da sutra (subota) postoji trka na koju sam se čak i prijavio (a i to sam zaboravio!) pa sam se zaprepašćen obrtom situacije ugledao na spisku za besplatni autobuski prevoz (!) i to iz Beograda (???)

kuku, kuku
dakle negde valjda na beogradskom jesenjem maratonu, ovom drugom u godini, neko mi je pomenuo tu trku i ja se brže bolje prijavio
kad gle čuda, nigde je niko nije pominjao mesec dana i sinoć vidim da neko "ustupa mesto u busu" i ja se udarih po čelu JEBEMTI PA JA SAM NA TU TRKU ZABORAVIOOOOO
odletim na tu stranicu kad ono piše prijave zatvorene, kukuuuuuu
sve neki preokreti

e sad još dva preokreta
prvi je da je to trka na 10km koju sam mislio da otrčkaram skroz onako lepršavo jer ionako je besplatna startnina i ako je ista staza kao na polumaratonima onda imamo 3.5 km spust pa 3km ravno out-and-back pa 3.5 km uspon na kraju, e tu sam mogao malo planirati dodavanje gasa malo vrum vrum čisto glupiranja radi

i to bi sve bilo okej, danas trčao samo 10km, sutra 15-ak sa zagrevanjem i nekim cupkanjem posle, i taman u nedelju na dužinu tojest trening-maraton
međutim TU SAM SE SETIO da sam celog života žudeo da protrčim po tom Ceru, a eto nikada nisam, jednom krenuo trkačkom biciklom pa udario u neki kamenjar pa pobegao u rikverc i to je sve

i sad dakle posle trke od 10km na koju ću ako sam pametan krenuti bez metra zagrevanja odjednom imam u Stravi izmereno nekoliko "my routes" ovuda pa onuda pa u krug pa u polukrug i bog te pita gde ću na kraju zaglaviti, jer samo sam na 3 prethodna reciklažna maratona otrčao dakle 30 tih istih krugova po novosadskom keju i zaista me ništa ne pali ta ideja da za to treba nešto posebno da se čuvam

i tako se kompletan fokus premestio na subotu, a u nedelju šta bude
u NS ionako moram nekim drugim poslom pa nije moguće da skroz otpadne iz kombinacije, dakle moram trčati pa koliko bilo
e sad, koliko će tome pomoći što sam danas trčao SAMO jednom brdskih 10+ km a ne dvaput, neće uopšte jer će u nedelju jedino važno biti šta sam izmajmunisao sutra

na svetog nikolu

na svetog nikolu sam od katolkinje dobio k..činu
evo kako je to išlo
primetio sam da jedna od top5 žena u Strava Čelindžu ima nenormalan broj aktivnosti
a kako volim da se bavim devijantnim pojavama, odmah sam se zalepio za taj profil kao muva na lepak
deo sam napisao na fb pejdžu mog Bloga, tj ovog belog papira ispod

"auh brate kome je sve bog dao internet i struju u ruke...
pogledam na Stravi plasman ŽENA u decembru i privuče mi pažnju neko na petom mestu ko ima 17 trčanja u 4 dana, pa klilknem na profil.
kad tamo, nit je baba nit je deda, neki trandža u penziji, ima premijum account i svaku šetnju snima telefonom, gps-satom, i stryde senzorom za merenje wattaže (??) a pritom gazi kilometre po 10 ili 12 minuta.
pa tako svaku šetnju upiše tri puta i svakih 5km doda kao 15.
verovatno joj je doktor rekao da nosi holter a ona kupila pogrešan gadget.
i tako, dere me baba, prešla 107km u decembru a ja samo 92.
bože, ciglu i preciznost, ništa drugo ne tražim..."

pored ovoga kliknem na jednu od tih aktivnosti i napišem babi da malo poveže te uređaje jer nije fer prema ovim top curama koje zaista gule preko 100km u prvih 4-5 dana decembra, ipak se neko trudi i znoji i ne ide da je ispred plasirana neka baba koja šeta sat dnevno

ne lezi vraže, baba je stisnula na moj profil i na zadnjem trčanju počela da mi ostavlja komentar za komentarom
baš nju briga za stravu, za izazov, ona to sve radi zbog sebe
neka ja gledam svoja posla, i usput neka jedem govna
više puta na dan, prema nutricionističkim pravilima
od.ebi saša, .ebi se saša, pa od.ebi još jednom pa se .ebi još desetak puta
sve tako fino američki bušovski trampovski po vuku karadžiću
onda je podesila profil na privatno, rekoh evo opametila se neće da joj se smeje ceo svet
onda mi je stisnula da me prati na stravi, 
pa stisnula da me više ne prati, 
na kraju me blokirala 
i onda je vratila profil na javno i vratila se u vrh plasmana decembarskog distance challengea
ne moš ameriku pobediti pa koliko god se trudio, iz prostog razloga što pametniji uvek popusti


četvrtak, 5. prosinca 2019.

male razlike velike razlike

124, 118, 113 km
eto koliko je potrebno,
i eto kako su tesne razlike.

dakle, ko je u ovom trenu (a to je uveče po evropskom, ponoć po istočnom iliti kinesko japansko australijskom i votevr nevrmajnd, a to je ujedno tek iza podneva po američkim vremenima, što znači da ihaaajjj imaju fore da potrče) pretrčao 124km, upao je u top50 na DŽenjueri Strava Distans Čelindžu, ko je pretrčao 118km on je Ja negde oko 75. mesta, a ko je skupio 113km upao je u top100 od 180,000 ljudi, do sad prijavljenih

znači sad da odem i prošetam do grada i malo naokolo se vratim kući, usput pojedem kesu kokica, dopišem 6km, i eto me u top50
ali neću naravno
za decembar sam zadao sebi "zadatak" da vidim koliko je potrebno za top100, pa čak ne moram ni "upasti" tamo nego mi je to sve jako slatka zanimacija da pratim

da dalje raščlanim ove brojke, da bi se shvatile sve nijanse:
neka ovih 124km za top50, i 113km za top100 do sutra ujutru budu 130 i 118km, to će dakle značiti da je u prvih 5 dana decembra bilo potrebno trčati 26km dnevno za top50 plasman, odnosno 23.6km za top100

eto kako je to malo, ali se vremenom nakupi, pa do kraja meseca ta razlika od 2-3km na dan dođe do 60-100km što u krajnjem zbiru i nije tako malo, jer mnogi koji pretrče mesečno 700km, povredili bi se ako bi prelazili preko 800km, dakle "vaše malo nekome je mnogo", opet dođemo do tog slogana

vest dana je da je onaj optimistični japanac koji je sebi zadao zadatak 100 dana po 100km već odustao jer je petog dana zaradio neku povredu.
nemojte misliti da se radujem samo zato što me prati etiketa dežurnog kritičara i hejtera, ja volim da vidim kako se ljudima ostvaruju snovi jer onda to znači da i naši snovi imaju barem minimalne šanse da ožive

tako da mi to uopšte nije "drago", naprotiv, bilo bi puno zanimljivije gledati kako mu se kreće raspoloženje, prosečne brzine, oporavak, motivacija, nakon dvadesetog, pedesetog... dana sa pretrčanih 100km
retke su prilike da posmatraš tako nešto i svakako bi bilo idiotski radovati se tome što se tako brzo završilo

a jbg
valjda će se ubrzo resetovati na fabrička podešavanja pa će krenuti iznova
navelo me to da računam koliko je to 30 dana po 42km pa sam shvatio da je 1260 što i nije puno više od mog rekorda od 1190, kada sam (doduše u mesecu koji ima 31 dan) prelazio dnevno 38.4km u proseku

možda opalim i ja tako neki izazov, dok još mogu, ili mislim da mogu
čisto onako, motivacije radi
simpatično bi bilo i trčati 42 dana po 42 kilometra s tim da ne moraš izjendom, nego bi samo bio zadatak da na kraju dana imaš 42 pa makar iz deset puta
jer fata je fata a 42 je 42
recimo

nemam pojma
najviše sam dva dana zaredom trčao maraton, tačnije 43+44km, a jednom sam pet dana zaredom trčao 21km ujutru 21km popodne pa je to isto bio maraton, ali iz dva poluvremena
koliko je to lakše a koliko teže, nemam ni to pojma
ne stigne se sve ni probati

jer da bi probao, moraš već nešto unapred da znaš
pa onda treba puno probati, da bi probao
i dok sve pred-probaš, ne stigneš toliko toga da posle-probaš, ode ti život na pripremno probanje
a ako odmah bez pred-probanja probaš da trčiš 100 dana po 100km, eno gore piše kako ćeš proći
a dok probaš 3x100, pa 5x100, pa 10x100, pa naiđe neki drugi period u životu, i dok dođeš do toga da probaš 100x100 je bi ga možda nije pravi trenutak, a onda kad si probao 10x100 možda si mogao da teraš do 77x100 ali TADA nisi probao i je bi ga šta ćeš ostalo je neprobano pa samim tim i nedovršeno
itd
itd
itd

srijeda, 4. prosinca 2019.

dužina i preDužina

mislio sam da ću s..bati sve one francuze koji su prvog decembra na nekom eventu pregegeljali 77km pa valjda i jesam, jer su svi oni koji su bili između 70-140. mesta sada ko zna gde pošto sam Ja sa 78km jutros osvanuo (ne baš osvanuo, kad sam se vratio s trčanja) negde oko 170. mesta valjda.

kažem valjda jer (muke modernog debila!) sam to skrinovao na jednom telefonu na poslu a sada sam došao kući pa ne vidim taj screenshot u google fotosima jer mi je sinhronizacija podešena samo na wifi a ja sam samo spustio telefon onako na podatkovnom prometu pa mi se ta slika nije prebacila, a mrzi me (još veće muke modernog debila) da ustanem od kompjutera i prošetam do telefona, tako da...

no zato mogu da vidim novi decembarski plasman, koji kaže ovako:
trenutno je 88km dovoljno za top100, a za top200 je dosta i mojih 78km, tačnije za 203. mesto što se menja iz minuta u minut pa je besmisleno hvatati se baš za svaku brojku.

dakle ako bih sada otrčao na trčanje (?) od 11km imao bih 89km ali to bi bilo za sat i po dok se spremim odem vratim se i istuširam, i kada bih opet kliknuo na plasman opet ne bih bio u top100 jer bi u istih tih sat i po barem njih 20-30-50 koji imaju par kilometara manje prebacilo tu brojku od 89 i tako u nedogled, i tako u nedogled.

u svakom slučaju juče sa 62km NISAM imao polumaraton dnevno iako mi je falio samo 1km u totalu, a danas ću nakon jutrošnjih 16km gotovo sigurno (ako me baš neki meteor ne ubije na pola puta) pretrčati dovoljno da prebacim halfM-a-day pa ću pratiti kako se taj pristup volumenu kotira u svjetskim razmerama.

to je ujedno ono o čemu sam najavio pisanje ovih dana, jer su 5. i 10. u mesecu dobar trenutak da vidiš koliko ljudi u svetu (koriste Stravu i...) pretrči 21km dnevno, odnosno koliko ih pretrči više od toga, pa samim tim vidiš i oko kojeg mesta se vrte ovi Večiti Polumaratonci.

funfact: jedan tip je zadnjeg dana novembra započeo svoj "100 dana po 100km" izazov pa je tako u prva tri dana decembra natrpao 300km i naravno zaseo na prvo mesto. videćemo dokle će mu hardver izdržati mada se kao i u svakom drugom ultra-kretanju ni ovde ne radi striktno o trčanju obzirom da mu za kilometre blago uzbrdo (3-4%) treba po 11-12 minuta iz čega se jasno vidi da ga nije blam da povremeno šeta.

to i jeste jedna od najvećih mana koje nalazim u ultra trčanju, jer logično je da 1000m ne možeš preći istom brzinom kao 100m, pa isto tako ni 100km ne možeš brzo kao 1km, i kad to produžiš na ceo dan sve se previše pretvara u "vučenje" a sve manje je to ono pravo i lepo trčanje pa samim tim gubi početnu ideju da "trčiš što duže" jer ako ćemo pošteno trebao bi da prekineš sa prvim hodanjem, koje u trčanju dođe isto što i puškice na ispitu.

utorak, 3. prosinca 2019.

ultra Ultrica

ali ako može mala ulica da bude uličica onda i mala ultrica može da bude ultričica
evo o čemu se radi
jer kod mene se uvek o nečemu EVO RADI
kad sam pogledao stanje na Čelindžu (sa ovim ću da vas smaram barem do 10. u mesecu) video sam nešto čudno, a to je da su između 70. i 140. mesta sve francuzi i da svi imaju 77 ili 76 pretrčanih km, i svi imaju SAMO JEDNU AKTIVNOST

pa sam stisnuo na nekog nasumičnog od njih i pogledao u flybys i shvatio da je 01.12. bila neka ultra od nekakve Les Vukojebinee's do Lyon-a
ono što je sad zanimljivo je kada oni planiraju da opet potrče, jer ako se ne pomere sa ovih svojih 77 ili 76km čak ću ih i ja sutra prešišati, a neću biti jedini garant

elem ja sam stigao (samo) do 61.8km što je negde oko 20.6km dnevno, ponajviše zbog one pohladne trke u nedelju kada se i nisam nešto pretrgao sa kilometražom, nepunih 4km zagrevuckanja i par metara manje od 10km utrkivuckanja

štaviše (ajmeee) sada sam postao nestrpljiv anxiozan a evo i mrava u gaćama jer bih najradije ujutru odmah lupio 16km pa da ispreskačem sve ove dok su još uvek povređeni istegnuti nategnuti (ups) otegnuti nedotegnuti (opaaa) i slično, pa da uđem u top 100 ako bog da

no, bojim se da mi se neće osmehnuti sudbina jer znam da je na poslu gužva od ranog jutra i nikako ne bi trebalo otići sa umornim nogama ili leđima (pretegnutim) tako da moram da budem pažljiv i nežan prema samom sebi, što ne bi trebao da bude veliki problem, nadam se


od anegdota imam da sam dao svoj skromni doprinos u naseljavanju gradova i migraciji populacije sa sela u urbanije sredine, jer je jedan kerić dotrčao za mnom 4km iz prigradske pogranične zone usput mi 80x pretrčavši tik ispred nogu ili Loli ispred prednjeg točka, pa smo mu na kraju zapretili svim i svačim ako neko zbog njega poljubi leden asfalt

kad su na sliku već upale dvobojne patike prijaviću da je ovaj lošiji par stigao do 1143km dok je onaj bolji ostao na 1027km pa polako, ove ću "terati" dok ne crknu pa ću onda preći na one manje istrošene bliznakinje (uvek neka pornografija između redova a nisam hteo majke mi)

naraštaj

gledam jutros na Stravi, pošto sam se prijavio i u decembarski Čelindž.
pa kad sam završio trčanje, bio sam nekoliko mesta unutar top 600, a sada sam tokom pauze na poslu pogledao opet pa me evo izgurali izvan top 700 mada sam odmah tu negde.
pa kao i obično, da bi i sve te silne žene ičemu poslužile, ja stisnem na filter ŽENE i onda mi se pored prvih 50 žena pokaže njihov ukupan plasman, eto recimo prva žena je 12. u generalnom, a deseta je 147. u generalnom i tako dalje.
dvadeseta ima 65km a pedeseta ima samo 54km, što im je dovoljno za 262. i 538. mesto u generalnom, a što je samo par km više od mojih trenut(ač)nih 51km.
(iz ovoga se vidi sva moja genijalnost da preko žena skrolam mučkarce*, jer da bih stigao do 538. mesta morao bih da otvorim 11 stranica po 50 plasiranih na šta bih uz ovo opterećenje Strava servera morao da čekam dobrih par minuta)

* nudi mi da ispravim muČkarce što sam pogrešno otkucao ali sad kad sam video ovako mi se više sviđa

dakle tako je krenuo mesec.
logično je da kad imaš 17km dnevno, da ćeš biti bolje plasiran nego sa 10-ak, mada nisam znao tačno za koliko.
videću koliko ću pretrčati popodne i gde će me to pomaći, jer ni drugi neće spavati pa nakon par sati izbivanja iz kuće zatekneš na internetu skroz drugačiju situaciju.

nakon što smo naučnim postupkom (?) dokazali da se isto trči trka na 10km i nakon cele nedelje aktivnog odmaranja i nakon nedelje mlaćenja kilometara kao da su besplatni, ovaj put se radi o tome da postoji mogućnost da trčim sve i svašta za 6 dana, a najduža varijanta je reciklažni Maraton, pod uslovom da teram do svih 10 krugova jer tamo nakon svakog kruga prave plasman i niko se ne vodi kao "odustao" nego se u rezultatima pišu istrčane kilometraže.

no kako je najavljeno prihvatljivo vreme, možda i dvocifreni plus i najverovatnije "uglavnom suvo", ne vidim razloga da staneš ranije ako si došao sa idejom da rasporediš snagu na svih 10 krugova po 4220m.

e sad, koliko će se veće kilometraže (ili što bi ameri rekli majlaže) isplatiti pred maraton a koliko mogu biti kontraproduktivne, zavisi verovatno jedino od toga kako ih organizam shvata.
ako ih doživljava kao adaptaciju na sve duže i duže trčanje, onda će koristiti, nakon jednog i po dana predaha recimo, a ako ih vidi kao preterivanje i izbacivanje iz nekog stabilnog stanja (tojest odnosa zamor/odmor) koje možeš da držiš iz dana u dan, onda bi se to naravno osetilo kao blago pre-treniranje i negativno bi uticalo na maraton.

koji bi ionako bio trening-trčkaranje da se razumemo, nikad mi nije ni palo na pamet da bi se na Reciklažnom mogao istrčati dobar rezultat, pa mi ne pada ni sada.
prošle godine sam po onom kijametu i ledenoj kiši nekako izvukao 3h14' i usto na neku foru uspeo da mi poslednji krug bude najbrži od svih 10 što je već samo po sebi neka vrsta "ličnog rekorda", ali nije svaki dan petak pa nekako ne verujem da će mi se i ova godina završiti takvim iznenađenjem, više sam u fazonu nekog postepenog padanja u zimski san.

štaviše radije bih trčao ligu u Kastavskoj Šumi nego reciklažni ali mi se nešto ne putuje baš toliko plus liga je u subotu ujutru pa to više nego komplikuje stvari, a ja taman u fazonu "što sam iskomplikovo ove godine iskomplikovo sam, bajbaj ludilo, vidimo se na proleće".

eto
čisto da kao karte promešam pa presečem ove misli koje mi vrludaju skroz do vikenda, a u_stvari sam skoro 100% zaluđen ovim totalno nevažnim brojkama na Stravi, kao da sam otkrio neku novu igricu pa pokušavam da pređem na sledeći nivo.

ponedjeljak, 2. prosinca 2019.

poređenja

skrolam kroz excel da vidim kako mi je išla ova godina od one mrtve tačke negde krajem februara pa sve do evo prvog snega koji kuca na krov, i naravno da opet nisam zadovoljan koliko sam "napredovao" sa te mrtve tačke, a opet kolicno sam trenirao i koliko sam olako shvatao "da će sve doći na svoje samo tako na lepe oči", čak i nisam preloše prošao gledajući ove rezultate.

prvo čega mogu da se dohvatim je tamo NS frtalj krajem marta i te trkice koje sam išao preko 4'35''/km kada se radilo o 10km, pa sam kasnije te brzine imao na polumaratonima a najveći uspeh mi je bio kragujevački cener po 4'17'' i to je bilo vauuuu sinovac ko bi rekao da barem na ceneru mogu da držim brzine potrebne za maraton od tri sata, hehe.

i sad kad sam video da sam u Osijeku napravio isti prosek ako ne i malo bolji (jer uvek stisnem START kad odbrojavaju tri... dva... a u cilju nisam deset sekundi uspeo da zaustavim štopericu jer sam nešto pritiskao i ništa se nije događalo) sa sve onim divljačkim vetrom koji je UZ i NIZ deonice napravio po 15 sekundi brže ili sporije po kilometru, a da ne spominjem onaj morbidni most sa 15% nagibom preko koga je trebalo preći i uzbrdo i nizbrdo dva puta.

tako da, posle toliko trka u komfornoj opremi tojest bez opreme maltene, u gaćurcima i majičici, valjalo je opet trčati utegnut u helanke i zabundan u podmajicu majicu i dugi dres, pa navlači rukave na šake umesto rukavica pa se raskopčavaj kad je vetar u leđa pa opet u krug još jednu turu.

da stvar bude još nemogućija za poređenje, taj Kragujevac (season's best) sam trčao nakon što sam se bukvalno sahranio na Rtnju vikend ranije pa maltene celu nedelju između dve trke odmarao, a ovaj Osijek sam trčao nakon onog ludila na Stravi i ganjanja kilometara kada sam pred subotu (odmor) u tri dana nalupao 90-ak km na šta ove noge ne da nisu navikle nego već par godina za takvo nešto nisu ni načule.

a da stvar bude osim nemogućija još i neverovatnija, celog vikenda su me leđa bolela dosta manje nego letos, e sad još neko da mi objasni kako to ima veze sa trčanjem tri sata dnevno, ne znam da li ću uspeti da zadržim istovremeno i zdrav razum i giga dozu euforije, da bih mu poverovao.

a da stvar bude onako sumatuno blesukasta, ni iz čega mi je nadošlo da bih danas nakon trke mogao još malo VIŠE da trčim pa sam umesto standardnog džogiranja napravio dva Tempića, jedan negde usput po nasipu između Mitrovice i Šapca (čime sam popunio 2/3 celokupnog nasipa i još mi je ostao neistrčan srednji deo) a nakon dolaska kući i ručka sam otišao na još jedno radno-rekreativno trčanje pa sam tako dva puta u toku dana umesto uobičajenih ~10 km/h trčao stratosferično psihodeličnih 11 km/h i to mi je baš onako prijalo, ko pijanom treći promil.

šta će da bude do kraja nedelje ni sâm bog ne zna, imam u vidu Reciklažni maraton mada nisam ni upola naložen kao prošle godine (kada sam završio II u generalnom plasmanu) no kao neku rekreativnu Dužinicu u cilju pomeranja na Strava Distans Čelindžu još i mogu da ga zadržim u pomenutom vidu.

nedjelja, 1. prosinca 2019.

cajke

Kuku šta ovo trese sa tevea
Prenoći šte ne noćište
Samo vozi
Radio svira za nas, za naaasss
Nije bila loša trka
Dosta bolje sam istrčao od očekivanog
Ipak, nenaviknut na maratonjarenje
Ipak, tri dana po trijestak km pa dan odmora bez odmora, pa dizanje u 5 i duga vožnja na trku
Zaista nisam verovao u cenera ispod 45, ajd i 44 sam maštao u nekim divljim snovima
Ali ispod 43 je već premija
Valjda sutra stignem da prenesem više dojmova

subota, 30. studenoga 2019.

shame on you, crazy diamond

ove godine sam pobacao dosta pari dotrajalih patika i poprilično mi se otanjila ergela, pa sam čekao neko dodatno sniženje da kupim par ili dva za zimu/proleće i prođem još malo jeftinije.
ispalo je da sam ceo dan imao previše posla i nisam ni stigao da odem do radnje.
kad se napokon zaputim u kupovinu moraću da istim tim "prevarantima i lopovima koji nas pljačkaju i poturaju niže cene a ionako ništa ne vredi ni upola toga" platim 10% ili 20% više nego danas, pa će mi tako umesto crnog petka doći nekakva crna sreda ili štagod već.
ajd bar će ovi ostrašćeni mrzitelji crnog petka doći na svoje, eto danas ne potroših ni dolara.
kažem to jer je odjednom nikao pun fejsbuk nekih koji toliko arlauču da danas ništa ne treba da se kupi da sve počinjem da verujem da imaju neki procenat od toga!
a tako sam lepe asics-ice našao na popustu na kojem čame već pola godine i niko ih neće ali nekako mi još uvek nisu bile "đabe" i rekoh daj taman da ih smaknu još 20-30 posto ali mućak, smakli ih samo 10%
na kraju ustvari ni ne znam da li zaista nisam stigao da odem do radnje ili mi se nije išlo zbog samo tih 10 dodatnih %, jer ovaj lanac radnji zna nekad da dâ i 22% na već snižene cene pa ispadne da ovo nije ni sivi a kamoli crni petak.
- odeš danas i kupiš jeftinije 20%
- sledećeg vikenda frend kupi 2 para i treći dobije gratis, pa ti kaže gle kakva si budala, ja dobio 33% popust
- sledećeg vikenda daju 1+1 par po ceni jednog i imaju sve brojeve, a vas obojica kupili "poslednji primerak"
...
u međuvremenu sam gledao ovu rang listu novembra na Stravi
prvi na tabeli ima 168 trčanja i ukupnih 1767km
radi se o nekom stranom plaćeniku koji je napustio posao i našao sponzore i već godinu dana trči najmanje 42km dnevno, s tim da to podeli na 5-10 puta pa trčkara ovde-onde
zanimljiviji je tip negde oko 20. mesta koji je 791km pretrčao negde početkom meseca IZ DESET PUTA
taj je svakog dana tumarao od jutra do mraka nekim zombi brzinama, očigledno nema ženu da ga pita gde si bio šta si radio
vodeća žena je još suludija
nekih hiljadu kilometara je prešla iz 177 pokušaja tako što na svakih sat vremena prošeta s kraja na kraj grada, a povremeno nešto malo i potrči
možda radi na dostavi nekih namirnica ili dokumenata penzionerima pa sve beleži, kao poštar, da pokaže u firmi da nije spavala na poslu
to što se izazov zove RUNNING challenge očito nikog ne zanima niti se iko time bakće i shvata ga ozbiljno, ovde je oduvek sve "prolazilo"
svačeg se čovek nagleda kad se malo udubi, što nameće pitanje da li se treba baš u sve udubljivati ili je bolje ostati u mraku, kad se radi o ljudskim karakterima i poremećajima

doraSTAO pa preraSTAO pa oduSTAO

evo o čemu se radi, o zdravom razumu
da ne poveruješ da će na ovom blogu neko i to da pomene
kad sam kliknuo na November Distance Čelindžge, bio sam negde 7000+ plasiran
i imao sam dva polu-cilja, jedan da uđem u top 2% i drugi da uđem u top 1%
ovo 2% se na četvrt miliona ispostavilo kao nikakav zadatak jer sam već nakon prvih par trčanja (doduše 2x dnevno) prošao prvo na 6001. pa na 4827. mesto

onda sam počeo da čačkam onaj 1% pa sam od večeri do jutra do večeri ispreskakao na 4409. pa 3605. pa sam sinoć došao do 2908. i tu sam već bio na pragu uspeha, čak i bez nekih silnih mučenja
očigledno je da će ljudi koji će završiti mesec u top 1% imati nekih 375km a ja sam sinoć imao 344km što je zaista nakon 30+29+25 u zadnja tri dana gotovo nikakav zadatak

POSEBNO zbog toga što sam nakon tri dana već ušao u tu adaptaciju, kao što se sinoć pokazalo kada sam nakon celodnevnog fizikalisanja bez po muke (i po mraku, što najmanje volim) pretrčakarao 10km a mogao sam i koji više no tada sam stigao do bicikle ostavljene ispred auto-servisa pa nije bilo poente tako kasno dodavati bespotrebne kilometre

iako sam se juče na papiru premorio, jutros sam se probudio skroz oke i sada mi ne bi bio nikakav problem da otrčkaram 15km i popodne još toliko, štaviše svejedno mi je da li bih trčao 16+15 ili 18 +14 ili štagod što bi mi (sa par km viška, za svaki slučaj) garantovalo taj nazovi plasman na kraju meseca

no ispostavilo se da mi je odjednom taj izazov postao manje zanimljiv (ionako sam ušao u top 2%) a da mi je postala zanimljivija neka, pa bilo koja, trka u nedelju
tako sa smo se na brzaka iskombinovali, sedeti 2x4h u autu nije baš "ništa" a između treba i otrčati cenera pa sam odlučio da se danas samo malo provozam biciklom i relativno (?) odmorim za sutra tj. Nedelju

sve je ionako bila igra, a posebno zanimljiva stvar je što mi se čini da me leđa manje bole, a što pak može da znači da mi neki nepravilan položaj "odmaranja" više škodi nego trčanje, pa ću to zapamtiti za Decembar i pokušati da "testiram"

život teče dalje, a nekom i bliže, jer gugl maps kažu da do mesta prijava i podizanja brojeva imam samo negde između 217 i 221km, dakle još samo da sipam zimsku tečnost za vetrobrane i to je to

petak, 29. studenoga 2019.

sat posle

sve će početi sat posle zadnjeg razumnog trena za početak
ukratko, još jedan petak mi je ispao crni petak ali nažalost ništa nisam kupio upola cene nego mi se crno piše ako pokušam da izguram sve zacrtano za ovih 24 sata

jutarnje trčanje je ispalo okej, prošao sam po prvi put završenim starim putem za manastire, sva klizišta su (za sad!) sanirana i sve je preasfaltirano, čak su i linije uz bankinu nacrtali i danas su još jedino bili radnici koji postavljaju branike po krivinama

nakon toga sam našao poruku da me majstor zvao da je auto gotov, tu sam progutao knedlu ali dobro, na kraju je ispalo samo trećina knedle obzirom da je uspeo da zameni filter na uljnoj pumpi a da ne menja celu jer bi me to koštalo kao 4 para patika sa ovim black friday cenama

obzirom da na poslu nije bilo previše posla mogao sam da se izvučem (pitanje je od čega jer između dva trčanja nema ničeg lepšeg nego sedeti u toplom i raditi - NIŠTA) pa sam doterao auto i rešio da zamenim točkove

onda sam shvatio da je one na kojima su zimske gume opet nekako nagrickala korozija i tu sam prelomio da to jednom mora da se "sredi" pa sam sve oribao čeličnom četkom odnosno dodatkom za bušilicu u obliku žičanog tanjirića koji mi je fino napunio nos prašinom ali hej, bar će mi biti dobar hemoglobin ako se željezo može ušmrkivati kao neke droge

onda sam (ovo bi mi učiteljica podvukla crvenom hemijskom jer sve pasuse započinjem slično ili isto) uzeo onu tri-u-jedan boju protiv rđe i njom fino premazao sve 4 felne spolja i iznutra, e dobro nisam skidao gume naravno pa sam to ponegde zabrljao ali koga briga

onda sam letnje točkove oribao i iz guma povadio sve kamenčiće a bogme i jedan klin duži od centimetra koji je srećom ušao pod povoljnim uglom (?) pa nije stigao da oslobodi onaj vazduh zarobljen unutar gume, bogu hvala

i ništa, onda sam nešto malo pojeo i pao kao pokošen ovde pred kompjuter da se malo žalim, a mrak će za pola sata, a bicikla mi je ostala 4km od kuće pred radionicom odakle sam uzeo auto, i sad bi trebalo negde OKOLO U VELIKOM KRUGU stići do te bicikle, dakle imam 20 minuta da završim blog, još malo se odmorim, presvučem, otrčim barem desetak kilometara, i biciklom se vratim kući

hmmm, nešto neće ići po planu al dobro, poneću lampu da me niko ne uhapsi pa ću se očigledno vratiti biciklom po mraku, jeeeee biiiiii gaaaaaa

u žurbi mi je onaj izazov pao u drugi plan, nisam stigao manično da proveravam kako se pomeram na rang listama, kako onim sveukupnim tako među ženama (!) no sa ovim ritmom trčanja (jutros 15km) svakako sam dodatno napredovao, pitanje je koliko

takođe sam skontao još jednu GROZNU stvar a to je da od 255 hiljada prijavljenih nisu svi potrčali makar metar nego se svakom učesniku plasman vodi kao xxxx / 230,000 jer se valjda računaju samo oni koji imaju makar metar

na stranu bolesna činjenica da se 25 hiljada ljudi prijavilo u izazov koji se ni manje ni više zove DISTANCE CHALLENGE a da se nisu pomerili ni metra, ali hajd, svet je već odavno otišao u kuvajt, a na meni je onda dakle ostalo da se zarad plasmana u prvih 1% pomerim ne na 2550. mesto nego na 2290. što može biti još dodatnih desetak kilometara možda, hmmmm

subota 30.11. će biti jako zanimljiv dan
za nedelju ne znam ništa, od jedne trke sam odustao a sutra ću napisati zašto, a od druge još uvek nisam mada mi je malo podaleko no start je iza podneva pa je sve moguće
pratiti vremensku prognozu, a noge će jecati i slediti idejnog vođu

četvrtak, 28. studenoga 2019.

hiljade i procenti koji ničemu ne služe osim

6001
nakon što sam bio sedam hiljada i neki, pre par dana sam se probio na šest hiljada i neko mesto


onda sam malo navalio pa prošao u prvih 5000 čelindža


nakon što sam još malo pojačao gas i počeo dva puta dnevno da trčim više nego što su ovi u mojoj blizini (na rang listi) trčali (jednom) dnevno, logično sam se katapultirao među prvih 4500, što je još uvek bilo tek unutar top 5000 a daleko od top 2500 koliko mi je bio onaj VIŠI cilj


i evo nakon DRUGOG dana sa DVA trčanja od po 15-ak kilometara, prošao sam na neko mesto koje je čak i bliže top 2500 nego što je top 5000


u nastavku bloga čitajte monolog na temu ČEMU OVO UOPŠTE SLUŽI:

pa evo
kada nemaš nikakav cilj ni interesovanje, život će svejedno prolaziti ali se unutar njega ništa neće događati
tome valjda služe izazovi
da nam daju motivaciju da nešto pokušamo, i da pratimo napredak
i tu se više ne radi samo o trčanju ili studiranju ili brisanju prašine ili košenju trave
tu se radi prosto o svemu
jer šta god zacrtaš i imaš ikakav plan, viziju (predstavu), to će se postepeno odmotavati a ti ćeš zadovoljno posmatrati kako sve ide po planu i kako se svaki uloženi rad na neki način vraća

baš kao što, nakon što pokosiš dva ara trave, a imaš ukupno šest ari, možeš da izračunaš koliko ti još vremena treba da završiš posao, tako i ovaj izazov može da bude poprilično programiran, ako ti matematika baš nije špansko selo

sada je već vrlo izvesno da, opet upotrebljavajući cure da bi se došlo prečicom do ukupnog spiska, treba doći na jasno određen dnevni PROSEK i na kraju meseca će sve čučnuti na svoje
a koliki je prosek?
pa evo

negde u sredini 28. dana meseca, za položaj između 2470 i 2550 mesta na listi je trebalo imati pretrčanih 340km
to znači 340 / 28 = 12.1 km dnevno, odnosno do kraja meseca je potrebno imati tačno 364 km da bi se izazov završio među prvih 2500 odnosno u top 1%

to je dakle plan, izazov, čista matematika za "odrađivanje" bez gotovo i trunke neizvesnosti
koliko god njih bude zadnjeg dana (subota) pretrčalo maraton pa se pomerilo u vis, puno više njih uopšte neće (ili će samo malo) trčati jer će imati maraton u nedelju koja pripada decembru
tako da su greške više nego male, zanemarljive, nemoguće

to znači da mi je potrebno još samo 46km u naredna dva dana, jer sam protivno prvom planu (da se juče i danas prištedim pa pomahnitam zadnjeg dana ako baš zatreba) u prva dva dana pretrčao 30+29km i napravio više nego neophodnu zalihu za sopstveni "izazov protiv izazova"

šta ću kad sam MOGAO, pa onda nisam mogao ništa protiv toga
kao onaj ciga iz vica kada učiteljica pita šta su doručkovali a on svakog jutra kaže PASULJ, a kad ga učiteljica nakon nekoliko dana upita - pa čekaj, zašto baš svakog jutra pasulj??? a on ponosno odgovori - pa druž učiteljice, ima seeee, može seeee...

i pravo da vam kažem, prosto sam sad razočaran što mi je toliko malo ostalo od (do) izazova jer mi sad to odjednom i "nije neki izazov", mislim simboličnih 46km za dva dana pa to je za prvi razred osnovne a ja sam već prerastao čak i treći

uz sve te brojke postojala je i jedna kombinacijica sa nekom trkom u nedelju ali mislim da će to morati da popuši, jer danas majstor nije zvao pa je auto još uvek u servisu, a čim ga vrati čeka me i zamena letnjih na zimske gume, pa kad na to dodaš onolike kilometre i sve što u toku dana svakako mora da se obavi, ta trka odjednom deluje pomalo nemoguća misija

šta da kažem
videćemo
mi
to
još
a zavisi i od prognoze