subota, 29. veljače 2020.

š-print

pred kraj života rasparenih daunovih patika da dodam ovde ažurirani info da je onaj lošiji par ostao na 1412km i sada samo u njima šetam sa psima i već su se malo i bušnule ovde onde i odlepnule onde ovde i uopšte su skroz naskroz rikavella

a bolji par je danas stigao na 1431km i JOŠ UVEK su bolji par, očuvanije i nigde načete
eto objašnjenja i zašto brže propada obuća onima koji patike za trčanje nose svuda i koriste ih za sve namene, naspram patika u kojima samo trčiš a ovako neobavezno nosiš drugu obuću (ili stare patike za trčanje koje više nisu za trčanje, you know what I mean)

elem nakon obaranja sopstvenog rekorda segmenta na usponu od 3.7km uzeo sam opet taj isti "bolji" par i seo u auto
kao suvozač
burazer me odvezao 20-ak km do susednog mesta pa sam odatle krenuo u ekspediciju osvajanja nepoznatih predela
ima to jedno mesto koje mi je oduvek bilo pravi lavirint i nikako da ga magistriram u glavi, par puta sam pokušao da prođem mtb-om "sa donjeg puta na gornji put" i jednom se vratio nemajući pojma gde sam došao, a drugi put sam se zabo u neku šumetinu kao pčela u cvet samo mi je dupe virilo van i naravno okrenuo i vratio se istim putem nazad

eeeee sad sam kotrljao kroz karte na telefonu i učinilo mi se da sam pronašao dobitnu liniju kroz lavirint
samo što je tu bilo toliko skretanja da sam maltene svo vreme morao da držim upaljen telefon pred nosom, sa kratkim gašenjima dok u sebi ponavljam "prva raskrsnica ništa pa na drugoj u obliku ipsilona DESNO"
i tako do sledeće...

na kraju sam imao više mogućnosti da dođem gde sam hteo pa sam odabrao okolniji put jer kad dođem "tamo" lako ću videti odakle je došla kraća varijanta
tako je i bilo, sve sam povezao, skontao, zapamtio, K*RAC sam zapamtio sutra da me pošalješ tamo čisto sumnjam da bih sve natrefio recimo iz kontra smera
al nema veze

sa glavnog "gornjeg" puta sam maštao da se vratim odakle sam krenuo ali nekim drugim puteljcima no nikako nisam uspevao na karti da pronađem neki pravac kojim bih se usudio da krenem u cik-cak
da je već proleće i lep dan pa što i da ne, ali po blatu i snegu da vatam prečice po tek uzoranim njivama i da se glibim u blato do kolena tako na 25km od kuće, nije mi baš zvučalo privlačno

pa sam više manje poznatim asfaltima stigao na 10-ak km od grada, spustio se lagano peške kroz neku šumetinu jer je Lola javila da kasni biciklom, pa kad smo se sreli i nakon obaveznog cmok-cmokkk malo sam podigao sedište i dokotrljao njen pony nazad u grad a ona je dotrčala tih 8.5km

to kao bajagi ja pokušavam da nju vratim aktivnom životu ali realno to je samo izgovor da bih mogao da odem negde što dalje da trčim i da poštedim noge tog poslednjeg sata mučenja tako što ću sesti na biciklu kao gospodin čovek, a ti dušo trči run Lola run

ionako su mi pred kraj noge bile totalno balvanizovane jer sam krenuo umoran i na brzaka ne znajući da li će da mi se ostvari taj plan pa sam i malo čudno doručkovao i malo se čudno obukao ali hajd, moj život je improvizacija pa ga treba trenirati da bi ličio na nešto, slabo mi idu ti programirani scenariji

petak, 28. veljače 2020.

svadba svadba svadba svadba

zapevajmo braćo mila ovu pesmu svi, hej,
svadba, svadba, svadba, svadba,
podignimo uvis čaše, burajz se ženi...

(to je naknadno ubačen uvod bijo
a skica bloga je ovako glasila):

"sunac ti glogov 
ne možeš više ni da pomeneš svadbu 
a da neko sa strane ne krene da se truje kolje i ubija, 
i verbalno linčuje okolinu :-)
odoh ja lepo na trening sade, 
ne dam da me poremete lepe vesti, 
nadam se lepom blogu predveče, ljubim vas!"

uzmi me za Kuma, ili Starog Svata
ili za Devera, ako nemaš Brata?
imaš brata bre burazeru, BIIIILO JE BRATAAAA :-D
ladno se ovaj youtube vrti brže nego što ja večeram,
ne stižem sve da popišem

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

i tako, otišao ja na trening, sa jednom namerom, 
a istrčao nešto gotovo suprotno, mada jednako učinkovito
(čuh danas tu hrvatsko-srpsku reč i baš se razgalih)
"postelja čuva tvoje mirise" peva Vlatko Stefanovski
ili majica možda

imam neku podmajicu kojoj se "nešto desilo"
dal su je načeli moljci, što mi je gotovo nemoguće,
ili su nešto mačke pogrickale, što mi je jednako suludo, 
tek sva je u rupama kao ikebana,
i sad sam uzeo da je nosim Do Sudnjeg Dana
kada ću je baciti

... kao one čarape koje sam pre dva februara nosio na osiječkom Neptun Trailu (pobedio!) i ostavio ih ispod zadnjeg branika od auta prilikom presvlačenja, polu-bušne-polu-trule-polu-mrtve znači samo sam ih zgužvao u grudvi blata koja se oko njih formirala i pretvorio ih u arheološku iskopinu za neke sledeće generacije

e pa tako i ova majica čeka prigodnu priliku

a štos tiče treninga, pa ništa, planirao dva puta gore pa dole, bile mi nešto drvene noge pa rekoh samo ću jednom gore-dole a ne dvaput, pa onda obzirom da ću samo jednom rekoh daj da odem što brže koliko god to sporo bilo, i na kraju ispade da sam oborio sopstveni rekord segmenta (na stravi) sa 21' na 20', opaaaaaa

poslednji mehikanac

imao sam komplet knjiga o kaubojima i indijancima i kad sam dobro savladao čitanje svakog dana sam imao mali ritual posle škole i ručka, kupim tablu eurokrema od 100g da se zasladim i čitam sledeću od tih knjiga. jedna se zvala Poslednji Mohikanac, da me ubiješ danas šta znači mohikanac pojma nemam a ne verujem ni da ću guglati. beše mi smešno jer meksikanci valjda ne kažu meksiko već mehiko pa mi došlo da ovaj 28. februar može biti poslednji mehikanac.

a sutra je 29. februar jer kad se danas završi normalan februar sutra nastupa onaj dan zvani nada umire poslednja pa zbog nje ili njega eto ni februar ne može da se završi kada je planirao.

nemam pojma da li sam pogrešio ili nisam, saznaću popodne.
prvo sam mislio, što je sigurno - sigurno, da ja lepo otrčim jutros kad sam se već ovako rano probudio (to je bilo pre dva sata) no malo me omela kiša, ne što mi nešto ne prija ili se bojim da ću se istopiti, nego prosto trening po kiši nije toliko kvalitetan kao kada baš ne pljušti.

svaki ritam se poremeti, preskačeš baruštine, zaobilaziš jezera na raskrsnicama, prosto "to nije to" i onda sam sve odložio za posle Posla. ne znam ni šta je gore, trčati nakon posla ili ići na posao nakon trčanja pa sedeti onako nepokretan dok se vene šire kao da si u noge tojest krv razmutio kvasac.

no bar jedna dilema je rešena, posle posla će uslediti užina i već znam kojim ću putem trčati gore pa dole pa gore pa dole, jedino ne znam kako ću do tog puta doći ako bude baš pljuštalo a fali mi jedno 4km. ako ne bude puno hladno mogu i biciklom, opet naravno ako baš nije teška kiša kao upravo sada.

privodi se tako kraju februar i sve su prilike da ću ga kao i januar završiti sa smešnih 180-ak km trčanja, no zato sam se podosta navozao biciklom i to me baš... pođoh da napišem USREĆUJE no nisam siguran da li to možda zvuči malo euforično pa neću napisati ništa, osim eto super je bilo, čak sam i stari bajk počeo da vozim opet a novi će se već naputovati kojekakvim makadamima letos, svakom svoje.

nešto sam razmišljao o algoritmu fejsbuka koji mi na svakih 15-ak dana menja "prvu postavu" ljudi s kojima sam povezan i kad krene da me zatrpava objavama te neke Nove Garniture često zna da izgleda da osim njih više niko ni ne postoji. onda me naravno to vuče da im nešto lajkujem ili komentarišem pa mogu pomisliti (oni) da sam ih zajahao i iz nekog razloga postao opsednut njima pa im kampujem na profilu ali uopšte nije tako. neke ljude mi pak nikada ne pokaže pa moram da pretražim po imenu da proverim da li smo još uvek prijatelji, a osim što jesmo i kod njih GLE koliko hoćeš objava, i uredno štiklirano "pratim" ali mi ništa ne dolazi, hm.

četvrtak, 27. veljače 2020.

dvestadvadeset!!!!!!!!!!

neko je rešio da me zajebava jutros, guglam bajaga 220 i gugl me pita da li možda tražim "svadba 220" pa da li je moguće brate? :-D


kao da i gugl zna da je svadba za 220 dana i da sam upravo zato tražio bajagu!
svašta!
to je taj, zvuk koji me pomera, leksington bend i baja mali knindža, to će da bude na svadbi valjda.
i dobro bajaga, kad ja naručim, zna se posle pečenja ide MOJI SU DRUGOVI BISERI RASUTI ŽELEZNIČKOM PRUGOM i onda kitim cigane i mećem po deset evra u harmoniku.

nakon jučerašnjih +21.5°C svanulo je +2.5° i sve belo, mokro i bljuzgavo, milina :-(
lopatanje u neklasičnom smislu više nalik veslanju jer svakim zahvatom kao kutlačom prebacim pet litara bljuzge preko ograde komšijama na gradilište, bingo.

sinoć sam imao neke lude planove kako ću od jutros da krenem da trčim pomalo pokratko pre doručka par kilometara jer se nešto sećam da mi je Brajan pričao da je tako najbolje uznemiravao metabolizam no naravno da je to propalo zbog ovog veslanja odnosno kutlačenja koje mu je došlo taman kao uvod u to što sam nameravao pa odložio za sutra.

nakon onog silnog bicikliranja ću danas očigledno opet potrčati, treba samo naći prâve čarape koje će ostati tople u svoj toj vodi, patike su tu manje bitne jer će svake p(r)opustiti.

kad smo kod patika, dobio sam link na priču nekog tipa koji je od starih patika i starih guma pravio neki eksperiment i dobio, šta je dobio, stare patike sa starim MTB gumama :-D
okrenuo većinu šara naopačke da bi bolje proklizavao i otežao svaku patiku na pola kile, ne bih ja u ovom trčao bogumi:


srijeda, 26. veljače 2020.

moje kamenje pada prema gore

to smo malo šaltali Cecine stihove
vidi šta su budale radile
pravili su ove gabione od žice i kamenja da obezbede put, iako gore 30m iznad drveće korenjem svrdla kroz neke nove stene i pitanje je dana kada će ih odroniti
i naravno kad se prva otkinula od brda sjebala je i ove gabione (italijanski gabbia = kavez) i zatrpala ceo put, naše putare treba sve u penziju kad nam već goli otok više nije u sastavu države


kad sam bio u centru sela neki klinci koji su igrali fudbal u dvorištu škole su me primetili na bicikli i počeli da viču ne može ne može gore odronio se put zatrpan je put pa sam im samo odmahnuo, računajući 1) ako BAŠ ne može da se prođe slikaću to na šta naiđem pa ću okrenuti nazad, neće mi ništa faliti, ili 2) gde to NE MOŽE da se prođe, ako treba bajk ću na rame pa ću ga preneti preko kakvog god brda od kamenja, mislim kad sam mogao direktno uz kamenolom da se popnem 200m nadmorske ne znam šta me može ovde zaustaviti


naravno ništa strašno, moglo je da se provuče mada je malo spooky osećaj kad stojiš ispod stena od po nekoliko tona koje svakog trena mogu da krenu nizbrdo, rekoh ne moram se baš preterano zadržavati i kampovati ovde, slikaj to što brže i briši

dok sam prolazio kroz Brežđe na jednom mestu sam ugledao nekoliko mostova jedan do drugog i pomislio "ovo je kao hr-slo granica u Bregani" i odmah se setio da su Bregana i Brežđe bezmalo jedno isto ime mesta, nikad mi to ranije nije palo na pamet a eto i liče.

sad sam gledao na karti, mislio sam da se tu još uvek zove Krčmarska reka ali na gugl maps piše Manastirica i tako se zove celim kanjonom dok ne dođe do crkve Ribnica i ribničke pećine pa se tek odatle nizvodno zove Ribnica, jedna reka tri imena su izgleda naš specijalitet kao i Zabava Sušica Gradac, neki Madona Čikita Felicita Domingez Rodrigez Munjez fazon.

koliko vidim na Stravi iz nekog čudnog razloga sam u tri vožnje, na tri strane sveta, sa tri profila koji totalno nemaju veze jedan s drugim, uspeo da napravim identičan 21.6 km/h prosek, to majka više ne rađa.

nekako nisam ni na bicikli zadovoljan kako mi ide al nema veze, bicikla je drugo i koliko god sam navikao da mi na trčanju forma uvek bude u sličnim okvirima tokom cele godine, bicikla je uvek išla gore dole i otkad znam za sebe postojala je ta zima-leto razlika od nekoliko km/h, dakle sve oke.

utorak, 25. veljače 2020.

dvadvadva


dobro,
ostavićemo Nesuđenoj Snajci da odbrojava
pitate šta???
pa dane do Nervnog Sloma, grokkk!!!
uglavnom nakon dva dana, logično,
stigli smo do 222 dana do svadbe

a tačno mesec od burajzovog rođusa
ima da pojdem četr kila snajcine torte
ovde mi se neki emotikoni pretvorili u HTML kodove, šteta
prošle godine je Lola meni mesila pa ćemo da uporedimo

krojač mi se ne javlja
nema veze
bitće pantalone skrojene, tražio sam OBE nogavice proširene
otkud znam brate na koju će stranu Gvozden da zalegne

išo sam danas na kontra krug
pre neki dan išao Mizdrak na Krug,
na koji smo Ljubav i ja išli jesenas
pa nisam znao je li on slučajno išao, ili izprovociran
e ja sam vidno isprovoziran išo sad s one strane teže
sutra ću da gledam proseke
dal da padam u sevdak il u bedak

SUTRA
APDEJT

kuku
jesenas 2h22' a sada 2h24',
doduše jesenas sa scottom a sada sa onim težim gt-om
najveća razlika je što ovaj kontra krug nigde nema dugačak prav spust, pa kontam da se tu napravio zaostatak, jer clockwise krug ima 4km spusta obilaznicom oko jezera i to je sve preko 50 km/h bez kočenja a kontra krug na svim spustovima ima ili pesak ili kamenje ili serpentine

evo kaže Suđenica da sam jesenas u par navrata odjurio ispred nje da nešto slikam pa je sačekivao, i to je nekoji put po minutić takođe
nisam pametan, ili se barem tako kaže
nevermind, imam motiv više za sledeću vožnju

humorističko muzička preporuka za sredu,
pustite Čolu i "ti si mi u krvi"
i celu pesmu slušajte kao da se obraća alkoholu :-)

ponedjeljak, 24. veljače 2020.

treća najveća (off topic skroz naskroz)

... anegdota, od svih o Ludoj Marici

elem bila ta jedna luda sa 88 dijagnoza koja je pride povremeno volela da se naguta pilula kojekakvih i onda tako pravi sranja, vode je na psihijatriju pa je vežu dok se ne rastrezni i slično.

jednom prilikom je saznala da joj najbolji drug ide na more sa devojkom pa se opet otrovala, dolazila pred njegovu kuću da se žali što je život nepravedan, onesvestila se na ulici, cirkus čitav. i kad su je vratili iz ludnice posle par dana, drug iz sažaljenja otišao da je obiđe kući, pre nego što krene na put.

susret je bio više nego smešan jer je na svakih par minuta menjala raspoloženja od smeha do plača, i u jednom trenutku, još uvek napola pod dejstvom svih tih lekova, ona očajničkim glasom ljubomorno zavapi shvativši da je došao taj trenutak rastanka:


TI SAD IDEŠ NA MOREEEEE???
BUUUAAAAAA...
ZAŠTO JA NE IDEM S TOBOM NA MORE,
NEGO IDE ONA, DABOGDA UMRLAAAAA...

:-D

i od tada je prošlo evo skoro godinu i po a među svima koji znamo priču je ostala "fora" da kukamo nad nečim upravo na taj način.
"Đole je kupio novu biciklu, zašto ja nisam kupio biciklu, dabogda mu se pokvarilaaaa"
(uz obavezno ridanje i glumatanje teškog plača)
"Kipčoge je trčao ispod dva sata, zašto ja nisam trčao ispod dva sata, dabogda mu se pokvarila štopericaaaaaa"

zadnje je bilo ANEGDOTA U ANEGDOTI
negde u slično vreme kada se dogodila ova gornja, ta ista luda se žalila kako je sad pak njen momak skroz "rasturi" ali nije umela da prihvati činjenicu da je dole kako da kažem "plitka" nego je krivila njega.
i kaže ona meni, kad se već družite, hajde ga malo poduči kako se vodi ljubav...
(prvo sam pomislio "PODUČI??? jel to znači da treba prvo da j.... ja njega da mu pokažem, pa posle on mene da proverimo da li je zapamtio?")

i objasnio ja njemu neke stvari i sve dečko lepo shvatio i evo sada ima novu curu koja s njega ne silazi bukvalno pola godine, dakle mali savladao nauku :-D
i za te zasluge jelte od cure dobio sat od 200€
a ja brže bolje "ZAŠTO JA NISAM DOBIO SAT OD DVESTA EVRA, NEGO ON, IZGUBIO GA DABOGDA" :-D 

nedjelja, 23. veljače 2020.

svadba!!!

šta da vam pričam
Nedeljna Dužina je prošla prema planu, čak mi ni žena nije smetala :-D
obzirom da nisam bio siguran da li je planirani krug celom dužinom asfaltiran, opet sam odabrao mtb varijantu, temperatura +15 milina

anegdota se desila čak i pre nego što smo pošli
gleda Tašta dve bicikle naslonjene na kuću, pomno ih analizira, i usklikne NE IDETE SKOTOVIMA??? (scott)
a ja uzeo GT jer neću džabe da drndam profi scotta od tisuću evra već hoću da ga čuvam za teške planine letos, a Lola pak zašto bi vozila lošiji od svoje Meride, koja je takođe "comp" serija i verovatno najbolja Merida u gradu, neće cura da se muči jelte

kad sam prošli put išao "solo" na istu stranu (99km) ispao mi je 22.5 prosek, doduše bilo je puno snega pored puta i samo +8°C, a danas smo napravili 21.5 prosek na samo 12km kraćoj stazi (87km) ali sa isto uspona jer je sav onaj moj dodatak sredinom januara bio po ravnjikavom terenu.
nisam očekivao takvu statistiku ali samo sam par puta prošao tom prečicom pa sam zaboravio koliko je mahnito gore-dole

ako je verovati prognozi,
sledeći dani će imati maksimalne +10, +18, +14, +3 (??????)
iz čega je više nego očigledno da ću sutra opet malo trčati i posle utorak verovatno opet na bajk, odnosno ako bude zaista +18 možda se tu uglave i trkačke varijante
nebitno, od srede kažu kiša ali preživećemo
samo da dođe mart, dani su već duži, sunce je više, klima radi svoj posao

NEGOOOOOOOOOO...
:-D

224 dana do svadbe!
ehsklusivna informacia!
sutra idem kod krojača, da mi sašije pantalone.
jer ove iz radnje su po novom kalendaru simetrično skrojene, a ja volim kad me krojač pita "u koju nogavicu ide Gvozden, da je ostavim širu?"
onda ja kažem "u desnu!" a on me zadivljeno pogleda jer 99% ljudi traži širu levu, pošto im se od silnog drkanja Gvozden iskrivi na tu stranu, ali ne bih ja bio Ja kad ne bih bio poseban jelte (srček)

e sad, ja navijam da bude u Bačijama tog 4. oktobra, ali ima još par ponuđenih varijanti pa ćemo još videti, čisto sumnjam da će me uključiti u glasanje.
jedino što je bitno je da sam ja jedan od najvećih faktora usaglašavanja dve zaljubljenosti tako što sam im jezivu prošlost šutnuo u dupe tamo gde je zaslužila, značiiii ne moraš me ni za kuma ni za starog svata ako nemaš brata, moj život na planeti se prošle godine više nego isplatio i to je mladencima lepši poklon od svih koje će dobiti na svadbi za ta pomenuta 224 dana, ŽIVELI!!!

subota, 22. veljače 2020.

igra(čka plačka)

pre neki dan mi se jedna od ovih iscrtanih gps staza kuda sam trčao učinila poput glave i odmah sam spazio gde bi mogao da se doda nos a gde usta.
otvorio sam Stravu na kompjuteru i pod "create route" krenuo da popravljam gde može.
čak sam našao i mesto za oko, negde u komšiluku drugarice koja takođe trči.
planiranje je uzelo dosta vremena i energije a bogme i trčanje.
najdosadnije je crtanje ove frizure "na keca" i trčanje sporednim ulicama napred-nazad.
al dobro, nema dobro obavljenog zadatka bez neke žrtve, makar se i o igri radilo.

dok sam u ruci držao uključen telefon usput sam (start je u najdonjoj tački) ispravljao gde je moglo, da ima što manje grbâ i nepravilnosti.
to je uključivalo peglanje krivina po trotoarima, optrčavanje oko parkiranih automobila kroz kanal ili sečenje sa jednog trotoara na drugi preko one trave između 2+2 saobraćajne trake.
sva sreća pa su bile Zadušnice i pola gradskih automobila nabijeno u krugu oko groblja.

kad sam obavio ceo desni deo, gornji sa sve obrvama (!!!), brinuo sam se oko Oka jer na karti izgleda kao da se dve ulice ne približavaju baš puno ali bolje nisam našao.
kad sam došao do pred kraj, ugledao sam isti veš koji se suši na konopcu koji sam video i malopre i shvatio da treba protrčati ljudima preko travnjaka i doći će se u "onu tamo" ulicu.
zažmurih, pomislih "pomoz bože" protrčah i pobegoh.

nakon toga je išlo peglanje grbe na nosu, e tu sam već "poginuo" jer sam pretrčavao i preko gomila smeća, oko žica za sušenje veša ispred zgradâ, i preživeh i sve to.
u dnu nosa Lola reče da će da svrati u supermarket dok ja opcrtam desnu krivinu nosa koja je uzbrdo pa nizbrdo, i to mi je super ispalo a ona me čekala dole na raskrsnici.

celo trčanje je kao i svako prethodno bio ustupak toj nekoj Uzvišenoj Ideji "da budemo zajedno", čemu u startu ništa ne fali osim ako ometa koncentraciju koje pak često ume i da zafali.

nizbrdo od nosa smo gledali kojom stranom ulice da idemo jer smo upali u gužvu i u toj KONCENTRACIJI kada će se gde otvoriti zeleno i kojom stranom da trčim jer ona mora desnom, promašio usta i stigao skoro do dna brade.

uzvišena ideja, koliko god bila imbecilna posle 90 godina zajedničkog života, odjednom se pretvorila u Highway to Hell jer sam shvatio da sam gledajući u semafore skroz zaboravio GDE sam krenuo. momentalno sam stao, zaustavio snimanje, obrisao aktivnost, i rekao "imaš ključ, imam ja, idi kući a ja ću doći za pet minuta, hoću da se nerviram sâm".
#aukurac

nije teško pretrčati desetak km, ali razočaran sam što mi se tolika emotivna energija, planiranje kako ću drugarima s kojima trčim i družim se na Stravi zadati "domaći zadatak", svo to radovanje unapred, pravljenje računa bez krčmara, sve je u sekundi puklo kao balončić od sapunice.

i ne, neću ovo pokušati opet, nikada.
nacrtaću neku drugu stazu i otrčati je sâm, jer kad god sam bio sâm nikada nisam zaboravio gde sam pošao.
ova staza neka ostane neiscrtana jer sam joj ja tako dozvolio.
tolike poraze sam u životu prihvatio pa ću i ovaj, ništa mi neće biti.
ni hirurg ne vodi ženu na posao i operaciju da mu priča pričice dok tamo nekog kolje i još da mu kaže "samo ti radi ne daj da te ja ometam blablablablabla", jok.



hmm hmm

razmišljam da li se "dobitna kombinacija" kaže za sve što nam je pošlo za rukom, ili za ono što nismo očekivali da će neminovno doneti uspeh, jer taj izraz "kombinacija" mi nekako oduvek zvuči više kao pokušaj nego kao smišljena namera.

opet, kad neki trener izbaci prvu postavu na teren, on veruje da će to biti "dobitna kombinacija" i to nije nikakva kocka nego poverenje u sopstveni izbor i znanje, iskustvo, nije isto kao kada neko stalno igra na brojeve 1, 4, 7, 9, 13, 19... na loto, zbog datuma kada su mi se rađala deca na primer.

eto zašto nisam hteo da napišem da je kod mene nešto bila dobitna kombinacija.
ne zato što je bila, slučajno ili polunamerno, nego jer mi nije skroz jasan taj koncept, koliko god mi se ponekad u životu nameštala prilika da se njime poslužim odnosno da u njega poverujem.
ne verujem više ni u šta brate.

da mi je neko rekao gde ću otrčati i kojom brzinom, pitao bih ga da li me za..bava jer nisam bio ni napola ubeđen da će se tako nešto dogoditi.
poput burazera koji nije ništa osim mora mogao da smisli za odmor a sa novom curom vitla po kopaoniku i škljoca selfije srećniji nego ikad, kad si zaljubljen sve ti je more burazeru, i u rudnik da odeš ti bi video pučinu gde god se okreneš.

tako i ja, tako i ja, "kad me krene noga" (ovo zvuči baš ono kalibar NSS niža stručna sprema a nisam se nešto mnogo ni trudio da ga sročim, poteralo me, da ne kažem dobitna kombinacija) odem negde samo zato jer odatle duva vetar pa mi je temperaturno stabilnije da se u tom smeru penjem, a da se spustim sa vetrom u leđa pa će mi ista odeća biti taman i uzbrdo i nizbrdo, i sve mi more, šta ćeš.
dok bih u suprotnom smeru prvo proključao uzbrdo a onda bih se smrzo ko ..... u ladnoj vodi dok se vraćam nizbrdo.

opet je ispao Tempo, za razliku od pola zime kada sam samo "skupljao kilometre" koji nisu imali nikakvog efekta na formu pa sam ih skupljao bukvalno džabe, kao veverica koja već danas zaboravi gde je juče zakopala lešnike pa prekosutra dovlači nove, e tako u i moje noge sve zaboravljale pa nije ni čudo što nisu bile jače iz meseca u mesec.

tako sam nakon 16km tempa i dva dana bicikle, 
pa dana odmora,
sada sastavio 10+8+14km tempa u tri dana što je otprilike najbliže onome kako smo trenirali na gornjem stadionu kada sam tek počeo da trčim i dobio zadatak da nadzirem klinke na svakodnevnim trčanjima.
šteta što tada nije bilo telefonâ i aplikacijâ jer niko od klinaca ne bi mogao da stane kilometar pre okreta i da nas sačeka odmoran, nego bi na kraju morao treneru da pokaže gde je bio i uz koji prosek.
no ionako im je bilo previše treninga tako da su se tim zabušavanjem samo branili od preopterećenja odnosno ludog trenera.

danas je subota, za sutra je najavljen topao i valjda i sunčan dan za biciklu pa se dakle danas ne treba preopteretiti već malo predahnuti i udahnuti snagu za neki novi talas uživanja u ovom prevremenom proleći.
indian spring, ili bablje proljeće kao što bi rekli susjedi.

prosto je neverovatno kako uspevam ovoliko da pišem ni o čemu a da to i dalje bude na neki način zanimljivo, treba me predložiti za nešto, a da nije lomača.

petak, 21. veljače 2020.

kurt +1

tek danas sam iz nečijeg statusa na fejsu skontao da je juče bio dan kada se rodio kobejn neke tamo davne godine, a evo našao sam i neki citat u wiki mejlu koji sam juče dobio pa odmah obrisao no srećom korpu za đubre nisam izneo na ulicu pa sam stigao da prekopam i iskopam.

jučerašnje trčanje je ispalo neviđeno dobro u odnosu na očekivanja!
što uopšte ne znači da je bilo ni blizu "dobrog", čitajte pažljivo...
ima ta tajna

(nastavljam nakon 10 minuta pokušavanja da se setim gde sam stao, izbačen iz koloseka nekim skroz nevažnim idiotlucima kao i uvek, sreća pa nam je ograničen život na ovoj površini koju zovemo zemlja)

elem, ima ta fora da kad se previše obučeš, termoregulacioni centar u mozgu će te terati da podsvesno usporavaš i da se vučeš, da se ne bi pregrejao, a kada ti je, pa ne baš hladno ali ono što kažu FRIŠKO, onda uglavnom poteraš noge i sve ostalo da se vrti malo brže ne bi li cirkulacija došla na svoje

vrlo prosto objašnjenje zašto na startnu liniju svetskog u kros trčanju svi stanu u gaćama i majicama na bretele kada je temperatura oko nule a u svakoj drugoj krivini se belucka sneg

i tako, prva dva kilometra dok se popnem iznad šireg centra su brzo prošla jer sam odabrao takvu putanju na kojoj ne može da mi zasmeta nijedan semafor i da me zaustavi kada mi se najmanje zaustavlja.

nakon toga polukrug po predgrađima iznad grada odakle se pruža predivan pogled na venac planinâ, pa sam nakon završetka blagog spusta zadnjih par km nadžandžio da mi brzina ne spadne a to je bilo oko maksimalnih 4'40''/km za celo trčanje od 8+ km.

na par slika se vidi tačan razlog zašto sam rekao da nije ni blizu dobrog, jer su mi koraci toliko kratki da to izgleda podosta žalosno. koliko god mi osećaj bio da "žurim" sve je to bilo isuviše prizemno a premalo u zraku, dakle osećaj me je bezobrazno obmanjivao mada nema tu ničeg čudnog, moji osećaji su lažljivica dostojna olimpijade.

srećan čovek bi trebao da bude onaj koji sve obaveze završi na vreme pa mu ostane čak i viška prostora za hobije u kojima uživa, dakle treba sad zaboraviti na sve što duši smeta i raširiti ruke spram života pre nego što u taj zagrljaj utrči najavljena kiša.


četvrtak, 20. veljače 2020.

svečane žute mašine (nenene bele košulje)

nemam pojma, proći će i ovaj februar polovično "odrađen" baš kao i januar, a koliko ću tom polovičnošću biti zadovoljan (?) nemam pojma...
zainteresovalo me kada se "menja horoskop" pa sam malo proguglao i shvatio da se već promenio, kaže da smo od juče međ ribama:
"Nikome nije lako kad Sunce uđe u znak Riba. Ovaj nežni, osetljivi znak počinje da vlada baš kad nas muči i retrogradni hod Merkura, a to je samo jedan od izazova koji nas čekaju od 19. februara do 20. marta 2020. godine."

na istom portalu stoji i klasična clickbait ili ti naslov-navlakuša OVA TRI ZNAKA ĆE NAJTEŽE PODNETI PRELAZAK U RIBE pa sam stisnuo iako bojkotujem takve naslove, sve u nadi da ću pročitati kako neki mrski znak odlazi u pakao pa će onda meni život biti lepši kad komšiji crkne krava. ali prc milojka, prvog me prozvaše, tačnije sva tri vatrena:

"Povlačite se u prošlost, dragi Ovnovi, a to ne liči na vas - vi ste neustrašivi, nepomirljivi, ali i nestrpljivi znak koji bi sve sad i odmah!
Okrenite tu strelicu naopačke, vi preuzmite vođstvo i organizujte svoj život tako da bude aktivniji i nego što vam raspored planeta sugeriše.
Vi se ne smete predati, pozovite svoje najtvrdoglavije instinkte u pomoć i radite ono što najviše volite - vodite sve svojim rukama."

hehe
šta radiš sale, evo okrećem strelice naopačke, zabole me za strelice, samo nek mirno protekne ovo pred-proleće bez velikih lomova (sic!) i štresova i sve će biti oke.

nisam smislio šta danas, obzirom da sam juče otrčao tzv. trening, na koji sam nalepio još par kilometara strčavanja sa spomenika navr grada, nakon što sam malo ispod njega iskopao 19 komada jagorčevina za presađivanje ovde u vrt(ić) koje će ionako Vrculence-Cuculence da pojede u narednih par dana.

pa ću verovatno otići "bilo gde" i "bilo kako", eto tek da bude da sam se negde proluftirao.
danas je bilo puno posla pa i nisam za neka velika dela a to što sam se obogatio me ništa ne teši, moj kvalitet dana se najpreciznije meri brojem minuta negde u divljini.


PS
uhvatih dok sam bio na poslu ovaj kadar, pročulo se da su se gradske nerotkinje okanule lova na žute sportske mašine i da se sad tu vozaju sve neke superDame i gospojice, očekujem najezdu žutih mašina u ovome gradu.

a ja siroma ofarbao poniku u žuto i nijedna da mi namigne, moram nakačiti neki spojler valjda. auf zaboravih da sam oženjen, ovako u žaru blogovanja.

srijeda, 19. veljače 2020.

računica

prvo sam smislio genijalan plan da otrčim 2km zagrevanja do pomoćnog stadiona, tamo uradim 6km ubrzanja, i vratim se 2km kući za total od 10km.
e sad.
kad radim dijagonale, da bi bile kvalitetnije, bolje je prošetati onih 50m iza gola gde protrčiš na kraju, i doći na start sledeće, nego sve to kaskati, onda se pretvori u promene tempa a ne u hajd da kažem deonice mada se to obično koristi za nešto duže.

i tu sam se zeznuo u računici jer iako su mi ti kilometri dijagonala nakon prvog zagrevajućeg dalje ispadali negde oko 5'35'', to ustvari nije sve bilo trčanje.
to sam se setio tek negde na pola treninga.
onda sam malo gledao na sat i skontao da mi taj deo šetnje traje nekih 27 sekundi, prosečno, i da za to vreme pređem ili 40 ili 50 metara već kako se okreću oni brojevi na garminu, jbg nemaš u metar nego 10 po 10...

ako u kilometru napravim šest dijagonala, odnosno tri ove "osmice" kao na slici, ljubičasto i žuto su dve dijagonale, plavo je (isprekidano) prvo prelazak iz trčanja u hodanje i zatim je punom plavom linijom šetnja,



hteo sam TAČNO da izračunam odnos ta dva
obzirom da mi je vreme hodanja puno precizniji parametar, tih 27 sekundi puta 36 = 972 sekundi, dakle 16 minuta šetnje sam imao
a tih 6km po 5'40'' je 34 minuta okruglo
e sad:

34 (ukupno) minus 16 (hodanja) daje 18' trčanja
dalje:
16 minuta hodanja po nekih 6-6.5 km/h (ajd 6.25) daje 1667 metara što znači da sam kroz ubrzanja (i onih nekoliko koraka usporavanja na kraju) pretrčao 6000-1667=4333 metra za tih 18 minuta a to donosi prosek od jedva 14.443 km/h
očigledno i start iz mesta dosta oduzme, kao i usporavanje na kraju
nisam bukvalno sprintao i osećaj mi je da sam putovao nekih 16-17 km/h no možda je i to bio samo osećaj, možda sam bio puno bliže 16 km/h
nevermind
ionako sam ovaj trening uglavnom vrteo oko 6'/km total proseka, eventualno malo brže zadnji kilometar, i doduše uglavnom sam trčao 10km dijagonala a ne samo 6
nevermind rekoh
sve se negde pamti pa i ovo, zato me zaboleše leđa kad sam posle ručka/večere krenuo da zakoračim u kadu

preventivno

ranijih godina mi se nije događalo da uzmem dan odmora od treninga samo zato što PRETPOSTAVLJAM da sam se dovoljno napregao zadnjih dana, nego sam terao bukvalno do dana kada jedva stojim na nogama, e onda kad sam MORAO onda sam pravio pauzu

a juče mi tako dođe, rekoh dal da idem da trčim pa da rizikujem da se osećam previše nekomforno pa da se mrštim pa da se nerviram, i odoh na pešačenje/planinarenje
zato je danas osećaj u nogama već mnogo bolji

a opet, i kad sam išao biciklom 200+200km u dva dana događalo se da sutradan odem barem 40-ak, odnosno kada sam trčao 43+44km u dva dana događalo se da i sutra otrčim 3+6km čisto da dodam još malo na ukupnu kilometražu

pa eto, nešto se promenilo
ljuštim pomorandžu i otvorim neki stari časopis da na njega bacam kore, kad na toj stranici neko tupljenje o depresiji, to je sad moderna tema, stres ili depresija, ne mož da omane
i ima kao deset malih uokvirenih odeljaka a na vrhu kaže ako se prepoznajete u više od tri onda treba da zatražite pomoć

i ja krenem da čitam, jedem pomorandžu i jedan po jedan dođem do zaključka da se pronađoh u svih celih čitavih deset signala, doslovno kao da mi je neko opisao život
no svejedno ne mislim da je ovo depresija, više mi ide na onu stvar što sam imao dve tolike pauze i što sam propustio da budem aktivan u 4 od zadnjih 14 meseci, i iz tog bunara se crpe ovo nezadovoljstvo jer kapiram koliko će povratak biti težak, možda i do te mere da dignem ruke od svega a onda će mi neko reći eto to ti je i 11-ti dokaz

pešačim juče nekom neprohodnom stazom oko manastira i upadne mi kamenčić mali malecki u patiku i idem dalje računam suviše si mali da bih se zbog tebe izuvao i neko vreme mi se vrtela misao kako su neki događaji u životu poput toh kamenčića pa neki ostane da te žulja duže, neki kraće, zbog nekog ne možeš dalje dok ga fizički ne ukloniš, i razmišljao bih dalje i razgranavao tu temu ali ovaj je bio premali pa se negde smestio i prestao da me žulja pa sam na sve to skroz zaboravio

to je dakle bila neka sitnica, nešto što me nakratko zažuljalo i odmah nestalo iz života, nešto čega se ne treba ni sećati odnosno ne bi trebalo da možeš da ga se setiš uopšte ali eto ja ga se setih ipak, kao anegdote i kao teme za razmišljanje

poput izreke da za svaku boljku postoji travčica i za svaku guzu grančica, eto i za svaku cipelu postoji kamičak

utorak, 18. veljače 2020.

vreme

sad računam koje je manje zlo:
letnje vreme u toku zime znači svitanje tek u 08:15 (!!!)
i dobro ajd dan sve do 17:40, to je prednost

a zimsko vreme u toku leta znači svitanje već u 4h??? 
(i mrak u 20h)
kontam da ovo svitanje u 4 nikom ništa ne znači jer kad navučeš roletne i spavaš do podne, svejedno ti je da li će podne da se zove 13h ili 12h
pa i ovaj mrak u 20:00 ne znači mnogo, gledaš serije na teveu i čekaš da ideš u grad, svakako će do ponoći biti mrak

tako da sve ovo može da "kači" samo radni narod, jer ko radi od 9-17 po evropski njemu je baš bljak i ovako da se kući vraća po mraku, e ako ostane letnje vreme onda će moći po danu da stigne kući i to je sve, ali će zato bukvalno u času kad izlazi sunce da krene na posao, praktično iz mraka u mrak

nemam pojma, a nama što treniramo takođe ništa ne pomaže ova glupost da leti dan bude od 04-20 jer često ostaneš do 20:00 na treningu ako ideš negde duže, ili ako treniraš 2x na dan, bolje je da je dan što duži, a tu se svakako ne misli na svitanje u 04:00 sačuvaj bože

jedino što će u toliko kučići da me bude jer briga ove ulične koliko je sati, čim svane oni krenu da laju pa se uključe i ovi moji, kuku

kad već toliko pričam o zalasku


ponedjeljak, 17. veljače 2020.

tuk na utuk

da mi je neko rekao da ću ovoliko da se "natreniram", auuu
državnim firmama je bio neradan dan, državni praznik, a privatnici su naravno radili, štaviše bilo je više posla nego inače baš zato što su došli ovi koji ne rade, iskoristili slobodan dan
no bez obzira, dani su se produžili pa se stiglo i provozati
nakon što sam zajahao (igra reči, jer zajahati se kaže kada nešto dohvatiš kao pijan plota pa ne umeš da pustiš, a i bicikla se "jaše") Traktorče (2x10 brzina) konačno sam se malo vratio i Haralampiju (3x9 brzina) sa onim skupocenim gumama koje vrede više od ostatka bajka.
naprskao vedeom sve što treba i napumpao pomenute cenjene gume te se uputio u podsećanje ostataka mnogobrojnih puteljaka oko grada
u žurbi zaboravili da skuvamo kafu pa smo se vukli ko mrcine negde do pola puta, e odatle se nešto dogodilo, valjda se pogon prebacio na masnoće kojih dao bog ovog proleća imam u izobilju i eto sreće najveće
čak sam niz najstrmiji spust na užičkom putu postigao 74 km/h iako sam se uključio tek na sredini sa sporednog putića, biće od mene nešto (fleka na asfaltu, najpre)

gle iskočio mi na jutjubu oglas,
neka cajka se reklamira dok peva i jaše mog burazera Zaru, crni Zaro šta si dočeko pored onako lepe žene i deteta da ti se nerotkinje taru o kičmu, izaće ti čmičak na leđima


do pola vožnje sam preklinjao malograđančića u sebi što sam se snebivao da na +17° krenem u kratkoj opremi pa sam se kuvao i kuvao no u drugoj polovini vožnje mi je bilo oke, taman je već ponegde put bio u senci a i iznad 400 nadmorske je očigledno stepen dva manje nego u gradu

dakle danas, ajd ne baš danas ali sutra, bih trebao da budem jači nego pre 5 dana jer sam imao duže tempo trčanje (nijedan km preko 5') i dve tempo vožnje, ona prva ravnomernija a ova druga zapni/sjuri se, tako da

nedjelja, 16. veljače 2020.

šušovka

ima to selo Šušeoka koje tamo urođenici zovu Šušovka i eto morao sam da napravim bici segment na Stravi jer postoji samo od obilaznice do tamo, nekih 7km, a ne postoji u povratku uzvodno duž Kolubare.


nedeljna mtb Dužina je izašla skoro na 90km a prešao bih i duže nego dok sam čekao Lolu da dođe do tamo nakon kratkog razdvajanja, primetio sam da se na terenu odmah do puteljka odvija nekakav lokalni derbi osme lige pa sam ostao da malo posmatram.

smešan je taj lokalni fudbal, znam da je sa strane lako komentarisati ali bukvalno samo svako deseto dodavanje bude uspešno, ne znam zašto malo više ne treniraju to šutanje lopte. razmišljam da se prijavim u tako neki bzvz klub, svaka utakmica je dobar trening ubrzanja ako planiraš malo više da trčiš, samo kratki fleševi i iznenađivanje protivnika. kontam i da bih na ruci nosio Garmina i snimao celu utakmicu, heh.

nisam pisao blog ni posle jučerašnjeg pešačenja sa uzilaženjem uz Šareno Platno, što i nije bio neki poduhvat obzirom da sam sa štapovima (ne baš home made ali forest made možda) skroz lagano napredovao i zastajao da slikam one predele koji oduzimaju dah (onima kojima je lako oduzeti dah).


glavna zanimacija je bio povratak jer je Lola gore na vidikovac došla biciklom pony (što je Milijana gony) doduše onom sa velikim točkovima ali taj oblik pony ću uvek zvati ponika i tu nema leka. i onda šta. onda smo oboje seli na pony i krenuli nazad u grad.

prvo je bilo malo stani-pani jer je gepek kako da kažem savitljiv i nije toliko čvrst kao ram bicikle, pa svaka neravnina na putu donese gibanje suvozača koje se povratno prenosi na točkove a spust u grad ima delove i preko 10% nagnute tako da je sve odjednom postalo full avantura.

problem smo rešili tako što je ona sela na gepek a ja prešao napred da vozim, no drugi problem je iskrsao tamo gde se niko ne bi nadao, naime ujutru mi je na fejsu iskočila preporuka za neki video u kojem tip juri motorom 200 na sat kroz kolone vozila, sve deluje kao neka nenormalna video igra do trenutka kada je ispred njega neko rešio da skrene preko dve pune linije pa je došlo do trostrukog salta što motora što vozača.

e zbog tog videa sam malo previše otpuštao kočnice pa je uz obostrano vrištanje spust trajao i kraće od očekivanog a zbog toga smo se kraće i smrzavali jer je dan već bio na izmaku. ekstaza se završila na ulasku u grad odakle sam ja strčao zadnja 2km baš da nas ne hapsi niko onako nizbrdo na gepeku, dok sam strčao do šireg centra već me je čekalo pivo i vruć kebab.


subota, 15. veljače 2020.

wiki wiki

opet sam otvorio wiki mejl i današnji članak je posvećen američkom stručnjaku i astronautu koji je poginuo prilikom probnog lansiranja apola 1
za mesec dana je trebao da napuni 32 godine, a eto, došlo je do nekog kratkog spoja u kabini koji je prouzrokovao ogromnu vatru i iako su svih trojica bili *uglavnom* zaštićeni odelima pretrpeli su nešto opekotina ali su se na kraju ugušili jer nisu uspeli da otvore neki emergency prozor
jbg
ne gledam to sam strane prestiža i hladnog rata nego mi je tužna činjenica da je stradao jedan očigledno vrhunski stručnjak čije je znanje u budućnosti moglo pomoći tom celokupnom programu

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

inače ovde je u Valjevu sinoć došlo do novog (pokušaja) trovanja pasa što je samo potvrdilo moje pretpostavke da je prethodno bombardovanje vestima (posebno na društvenim mrežama) poslužilo samo tome da 1) psihopatama da lepu ideju kako da se otarase svega što im smeta (doduše psihopatama sve smeta, ali su psi najlakša meta) i da 2) ih ohrabri da ponove zločin jer se svuda naglašava kako policiju boli dupe da se bakće tim stvarima

dakle bingo, ideš gradom i bacaš otrov spokojan da te niko neće dirati ni proganjati, plus završiš u svim vestima kao N.N. akter, dakle toliko bolesnih snova ispunjenih odjednom, raj na zemlji
meni je život puno manje stresan otkako sam iz života odjebao skoro sve lokalne zaštitarke jer su to uglavnom neki teško iskompleksirani likovi kojima je povremena brigica o životinjama samo terapija protiv nekih psihoza, pa ako su me svojim neurotičnim ispadima prisilile da se sklonim, sada neka rade bez mene, znaju da će im biti pet puta teže ali uživam u tome što će to imati na umu dok se maltretiraju a ja sam svoju energiju već okrenuo da druge strane, meni humanost nikad nije bila terapija

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

nakon jučerašnjeg Treninga sam imao minimalnih problema sa kolenom i skočnim zglobom koji su mi ovaj put delovali kao da svi kreću od tog istog živca koji prelazi preko kvrge butne kosti i dalje se preko spoljne strane kolena spušta do skočnog zgloba, proizvodeći neke impulse koji podsećaju na klecavost i nestabilnost

jutros je za divno čudo sve u redu, malo sam osetio nešto u skočnjaku ali ništa alarmantno no za svaki slučaj ću neki sledeći Trening ostaviti za sutra (nedelju) a danas ću se "aktivno odmoriti" i malo rekapitulirati jučerašnji Rezultat

s jedne strane sam veliki Pobednik jer sam do kraja izgurao programirani trening, iako mi je pet puta usput došlo da dignem ruke (dignem NOGE? haha!) od svega jer mi je prosto delovalo stoput teže nego što sam očekivao, a s druge strane sam malo i popišan jer sam uz toliki trud naravno nezadovoljan lošom brzinom, koja uz visoke pulseve verovatno sugeriše da mi je opet palo gvožđe

bumo vidli

petak, 14. veljače 2020.

ih, kao da sam

ovo iz naslova će ići na kraju, ali prvo trening jer ovo je ipak sporCki blog
dakle tempo
dakle pljusak i gužva jer sam krenuo na trčanje tačno u saobraćajnom špicu
prepravljao neke brooks patike koje imaju jako debeo šav tamo gde je spojen jezik, to sam ošišao ali još uvek ima nešto što žulja pa sam se nakon 50m trčanja vratio kući i uzeo one Li-Ning koje sam kupio na trci u Karlovcu, ipak da ne rizikujem krvave plihove jer je plan bio 15km

(na slici se vidi koliko su oni tu "mesa" od platna i plastike ostavili na šavu, a nakon ovoga sam isekao još toliko)


i ništa, promenio patike, otišao peške do glavne ulice i tamo upalio garmina
svo vreme mi je bio osećaj da mi je teže "nego što bi trebalo da bude" a po glavi mi se vrteo status kolege koji je nabrajao poredak u kategoriji na zadnjem polumaratonu pre 5 dana, s tim da nisam znao tačne nego samo otprilične rezultate
pa sam tokom trčanja preračunavao svoju brzinu u taj njihov plasman

izmerio sam se pre i posle treninga na pametnoj huawei vagi ali to ću u posebnom blogu, previše je parametara pa ću ih uporediti

evo tek sad vidim, bogme jedan koji mi nikad nije bio ni blizu, odrao bi me kao lilu, a ja bih dobio drugog i trećeg u kategoriji
dakle srozao sam se poprilično, ali dobro, ovo danas mi je bilo prvo zaista tempo trčanje u godini plus po baruštinama i impregniran u plastični šuškavac, nije baš da su uslovi za sizon's best
ladno sam prošle godine trčao polumaraton 9 minuta brže od ovog koliko bih ga istrčao danas, doduše prošla mi je bila baš ono najgora godina, a samo pola godine pre toga sam bio brži za čak čak čak 16 minuta, lele boške
IH KAO DA SAM NEŠTO MNOGO SPORIJI...

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

druga u serijalu anegdota je najmanje smešna ali šlag čuvam za kraj
ide ovako nekako

kad je ta neka bivša drugarica Grešnica po kratkom postupku degažirana iz kuće verenika-koji-nije-znao-da-su-vereni, pokušavala je mesecima nakon greha da se opravda... pa je u jednom času napisala poruku "ih, kao da sam nešto mnogo pogrešila" :-)

i to je ostalo kao jedna od tema za zajebanciju,
jer ako za švaleraciju možeš da kažeš da i nije neki greh, onda možeš za sve

lola meni - popio si već 4 piva, dokle više
ja - ih kao da sam nešto popio :-D

lola - aman brate naručio si pet pari patika
ja - ih, kao da sam nešto mnogo potrošio :-D

lola - ostao si sedam sati na pešačenju a snimio samo 9 kilometara
ja - ih kao da sam nešto mnogo dugo ostao :-D

i tako, pomerili smo kriterijume do besmisla, šta god se dogodi ihhhh kao da se nešto bogzna dogodilo
pride imajući u vidu takav stav Grešnice obzirom da je lično poznajemo, sve dobija trostruko na smešnoći jer se takav manipulator rađa jednom u milenijumu a manipulatori su majstori da sebe predstave kao žrtve čak i kad počine najveće zločine, ih kao da sam mnogo ljudi ubila, pa ionako bi kad tad umrli

Love It To Death

ranijih godina mi je često blog počinjao čitanjem wiki daily emaila, onda ili pogledam o čemu je dnevni članak, pa dalje pišem inspirisan time o nekakvim asteroidima, vojnim pučevima, potonulim podmornicama, opskurnim predratnim rvačima, ili ideju nađem u izreci dana.

na dan zaobljenih mi je izašlo:

Love It To Death

kao naslov rok albuma iz 1971 valjda, i sad sam to pustio na jutjubu dok pišem ovaj zaljubljeni blog, mada mi podosta mlako zvuči ovaj "rock", nekako pola pola pop rok, šta znam. možda na koncertu ovo može da zvuči kao rokačina, da se doda još jedna gitara ili nešto, više pedala heh, da bi zvučalo manje isprano i straightforward, ovo je suviše vokal oriented.

nakon dva dana polu-odmora danas bi trebalo nešto jelte TRENIRATI pa možda 14km tempa bude dobra ideja, jer je 14. u mesecu a mesec se zove febbraio što sam već objasnio da znači GROZNIČAVI, dakle moram se grozničavo truditi da barem 14km otrčim u ritmu polumaratona pa da vidim iz kolikih govana treba da se čupam.


kad smo već kod zaljubljenih moramo se setiti da kao i svake druge, i ove godine imamo neke nove zaljubljene koji će slaviti, i one grozna-loša-zla koje su svi ostavili i degažirali u pi$du materinu pa im je danas crna tačka u kalendaru, još ako sretnu neke nove zaljubljene kako se vozikaju dal na 4 dal na 2+2 točka a ispod neka žuta prevozna sredstva, kud ćeš većeg jada. 



a krenula je i sezona švaleracije sa ovim otopljenjima, nema šumarka na rubu grada bez parkiranog auta zamagljenih stakala.

četvrtak, 13. veljače 2020.

trinaesti a nije petak

danas smo se popeli uz čuvene Stepenice iznad manastira, ja po kamenju uz stepenice sa dva štapa a Lola malo po kamenju malo po stepenicama, pa smo izmerili vreme od dna do vrha tako "na mrtvim nogama" jer smo otišli pravo s posla.

zanimljivo je da sam po stepenicima "peške" onomad uzišao za 6'25'' pa sam par dana kasnije po kamenju pored i sa štapovima izašao za 6'09" što je (opet!) izašlo na vrh poretka na Stravi, a danas evo za 6'46'' isto tako "trčeći" dakle ladno za 10% sporije iako sam imao osećaj da ću crći i da se puno više trudim nego kad sam istrčao ovaj trenutni rekord.

sve više mislim da neću ni tražiti one fajlove kada sam pre stepenica kroz šumu ustrčao za 4'24'' ili kada sam prošle godine po stepenicama ustrčao za 5'16'' i jednom čak i brže no nešto je GPS zeznuo i nije mi zaustavio gde treba pa mi je dodao tri minuta sedenja na vrhu :-) 

nego jeste li znali da ono њњњ.тњиттер potiče od toga što se na ćiriličnoj tastaturi slovo NJ nalazi na mestu gde je inače W, a evo kako to izgleda primenjeno u lokalnim novinama, wv polo postane njegovo visočanstvo NJ.V. Polo :-)


utorak, 11. veljače 2020.

u-u-u-u-u-u teške boje

znate onu sliku smešnu parodičnu na račun neo maratonaca
neki crtež kao iz stripa gde neko trči okićen sa 66 gadget-a
e pa tako ja danas, dobro naočari nisu baš gadget ali jesu pomagalo,
kačket manje više, jebiga zbog kiše,
ispade stih, mada ne haiku,
pa traka za puls ona grudna da ne kažem holter,
jer puls na zapešću greši kad je pljusak,
pa gps sat koji to sve snima,
i na kraju umesto mobitela kojeg je teško pipkati po kiši
poneo sam goPro kamericu

i tako škljocao škljocao
dok nije iscurila baterija koju sam ionako dopunjavao 10 minuta pred polazak, pa na koliko god % stigne, "zauvar" je
eno okačio sam na stravu čitav foto album

prvo nije htelo da mi se sync kaže prazna baterija, tojest ajfon kaže da ja u gopro prazna baterija, sunac ti žarki ajfon je kanda proročica kasandra neka
a BIIIIILO JE SLIKA! (buuuuhuhuuu)
pa sam dopunio strujom kameru jelte


noge umorne zbog dosta posla ali barem sam se obogatio, boli me dupe
bitno da sam otrčao krug koji sam hteo, lepo se obukao, nisam zebo
OPRAO I ČARAPE, NAPOKON
krećem na trčanje a ove helanke mi malo pokratke, dovikuje Lola za mnom - nisi sastrugao one fleke od blata sa čarapa
ja pogledam a ono uopšte nisu fleke od blata nego od sasušenog znoja još sa one bici-vožnje od pre neki da
TAMAN ĆE SE OPRATI NA KIŠI
rekoh eufemično

i tako
neću pominjati zmijsko legno nerotkinja danas, pravimo pauzu
išla Lola u DM da kupuje neke šampone i to je najbliže što smo im prilazili od vikenda
imam zato za sutra novu anegdotu tojest nastavak onog skeča od pre par dana, biće ovde smeha za izvoz

ponedjeljak, 10. veljače 2020.

burazer, +1


Na kraju će pored svih ovih burazera narod mene prozvati Burazer, ladno.
Prvo ide anegdota, ovako đonom, a posle ćemo sve ostalo...
Dakle:
ANEGDOTA

U školi je rekla da je boli stomak
Sani i Senadi da je čeka momak
ukrala je kusur, sjela je u voz
otišla u Sarajevo na Rock marathon

Vraćamo se stazom od manastira ka Užičkoj magistrali,
i na par kilometara od vrha nailaze iz suprotnog smera
(ka jedinoj kući malo niže na tom brdu) dva čoveka.
Razgovor teče nekako ovako:

Stigla je u šeher s februarskim snijegom
maštajuci da se poljubi sa Bregom
ali ljepom Goranu nije vidla kuću
na šanku na Skenderiji naleti na Žuću

ja - auuu, ala je ovde bilo gusto kad je pre par dana zavejalo, jedva prođosmo kroz ova 3-4 smeta, mogu misliti kako je onda izgledalo
čoveci - e a baš tada kada je ona vetrina zatrpala snegom sve, e baš tada smo mi prošli uzbrdo
- auuuuuu
- jašta
- svaka čast, bogme čupavo na brdu
jedan od čoveca - znam ja tebe, jednom si trčao ovuda a ja te nizbrdo prošao biciklom
(tu ja malo u čudu, mislim čudna mi čuda NIZBRDO prestići nekog ko trči)
- opa bato, trčim ja ovuda često!
- AMATER PRESTIGAO PROFESIONALCA!

Reče da je i on iz popularne grupe
nakon kraćeg uvoda ščepa je za dupe

šta bi reko otac, šta bi rekla majka
šta bi reko buraz, život nije bajka

(značajno se smeje, ponosan malo što me je jednom eto prestigao, a očigledno i prezadovoljan što tako blisko razgovara sa nekim koga doživljava kao selebritija)
- ahahaha, ćeraćemo se mi još!
(udaram još dva stepenika prema bliskosti, sad smo maltene ortaci, već smo 20m daleko, mi polako odmičemo uzbrdo a oni se spuštaju makadamom)
- "$#%$&%(&?)* BURAZERU!!!
(nešto je izgovorio što nismo shvatili, ali zaprška "burazeru" kida)

Mala slatka rokerka, nađi pravog čovjeka
zidara il' molera, bjež' od ljutih rokera
srce će ti slomit, djecu ti poklonit
moraćeš ih poslije preko suda gonit

to je bilo poslednje što smo čuli, Lola kreće da me prca
- AHAHA, IMAŠ JOŠ JEDNOG BURAZERA,
SVAKOG DANA DODAŠ PO DVOJICU MINIMUM
- šta ću kad sam popularan, pola grada se sa mnom pobratimilo?
- da, teraj dok ne pokriješ svaku ulicu sa po jednim BURAZEROM.


ajd, barem Zaru nisam sreo, nek prođe jedan dan bez njištanja.
a ni ostale bivše, privremene, i polubivše, valja predahnuti od te armije burazera.
ustrčao 6.5km, strčao 7km, preplaninario 4km, još malo biciklom pony (što je Milijana gony) i može se reći da sam lepo iskoristio ovih iznenadnih +15°C
vetar nas je satro uzbrdo ali bože moj, zbog toga je i trening bio kvalitetniji

Ona neće ko ostale curice glupe
završiti s barabom iz lokalne metal grupe
ne dajući sumnjivima ni da je povezu
izgubiće zadnji lokalni za Brezu

Lola je već šmeknula par segmenata gde su ženski rekordi tipa 10 km/h na trkačkoj a ona uzišla 8 km/h ponikom od 15 kila u jakni po ovoj oluji, haha, biće tu proletos zanimljivog preslišavanja lokalnih šampionkinja

a kada padne noć, u pustom mraku, sve od veselja su, nogice u zraku:



Ostala je sama bez momka i novca

kako sutra ujutro pogledati oca
podlugovi tuguju, noć je bila kišna
nigdje Zdravka Čolića, niti njemu slična


bilo je doručka

za doručak neki grčki stoner rock, znao sam i od ranije da grci imaju baš kidačkih bendova
šteta što mi se odmah jutros ne žuri na trčanje, ovo baciti u slušalice i rasturiti se za sve pare, eh, ali treba posle sedeti na poslu dok krv plače u listovima i svađa se s gravitacijom, neka fala, malo ću da promešam aktivnosti kao karte i da prebacim sve tamo gde će se najbolje osećati

kontam da će nebo da odluči, ako bude previše sivo neću ni kretati nigde biciklom jer ako nešto mrzim to je zavirivanje po oblacima i procenjivanje da li će iz onog da krene da se cedi nešto ili će iz onog ili neće i uglavnom pokisneš pa se pitaš ko ti je kriv.
i da te pitaju pa jel bar bilo vedro kada si krenuo, jok, ti kažeš ma biiiilo je oblaka.
a iako je prošla nedelja nakon bronhitiščića kilavo počela, moram reći - bilo je i trčanja, nije da nije.
tačnije, ima tu jedna anegdota, mnogo smešna, ne znam koliko ću uspeti da je prepričam.

naime ima u gradu ta jedna luda, svi beže od nje ko đavo od krsta
i sad, grdila je majka što je varala verenika pa je ovaj ostavio ko zadnje govno, pitala je - što si pričala po gradu da nije bilo ljubomore jer nije bilo ni ljubavi, što si bila s njim ako nije bilo ljubavi?
- BIIIIIILO JE LJUBAVI, zavapila psihotičarka na sav glas, i to kad njena majka prepričava po gradu, taj plačni vapaj, to svuči toliko smešno da se upišaš

i sad smo mi uhvatili foru, ima godinu dana, kad zafali mleka ja zaplačem BIIIILO JE MLEKA, kad pogledam po stepeništu pa vidim kako nosim tri ista para patika cele zime ja kažem NEMAM VIŠE ŠTA DA NOSIM A BIIIIIIILO JE PATIKA, i maltene na svaku temu možeš da zakmečiš kako je nečeg bilo i treba pogoditi taj plač taj kmeč i eto smeha do suza da se utopiš u njima

evo sad sam u trenu zaboravio šta sam jeo a znam da je bilo doručka, biiiiiiilo je doručka!
i pio sam belu kafu, biiiiiilo je bele kafe!
i dvopeka, biiiiiilo je dvopeka!
i namaza onog specijalnog što pravim kad sameljem kikiriki pa dodam maslinovo ulje i uvek neku zvrčku ubacim da bude svaki put drukčiji, biiiiiilo je namaza.
ali više nema, sve smo pojeli jutros.
a biiiiilo je namaza, šmrcccccc...

nedjelja, 9. veljače 2020.

bezobrazluci

niko se nije napio ali smo se za ručkom nalupetali moderno rečeno "za sve pare"
sad će neki algoritam da mi blokira blog zbog prostakluka i psovanja odnosno neće jer ću pokušati da malo zamaskiram te neuobičajene reči

elem snajka nije loša, daleko od toga, ali nije po mom ukusu, više šminke nego kože a što je najcrnje uopšte joj ne treba ali eto, ona misli da joj treba i šta se tu može, ja bih ono sve sastrugao i oprao i bilo bi mi još lepše
ali ajd

dalje, počeli smo tako o snajkama uopšte da raspravljamo pa smo spontano došli do kategorizacije snajki, s tim da nije ono levo krilo centarhalf golmanka kapitenka nego smo na kraju snajke podelili po upotrebnoj vrednosti i tu smo se dugo ubeđivali oko idealne terminologije pa smo se našli negde na potezu one koje mogu da posluže samo za na kolac i one koje su nekad za kolac a nekad nisu a mogu da budu a ne mora da znači pa na one koje nisu baš za kolac ali mogu da se nataknu s tim da postoje dve podvrste onih kojima prija iako kažu da im ne prija i one kojima baš i ne prija a na kraju postoje i one koje nisu ni za kolac e te su najžalosnije šta da im radiš

naravno ja sam pred kraj glasanja izdejstvovao da ove jalove i nerotkinje budu svrstane u one baš baš za kolac jer nose najmanje rizika, mislim nalupaš i doviđenja, lepo tebi lepo njoj a nit će ona doneti neplanirani tovar svojoj kući a neće nedajbože ni na tvoja vrata, te su kako da kažem najzahvalnije ali iz istog razloga nisu nešto baš ni za snajke, više su za usputne dajke, tu smo ostali polu-usaglašeni kome uopšte trebaju jalove snajke osim upišanim svekrvama da im menjaju pelene

ovo je iz bloga preraslo u čitavu naučnu raspravu bokte
a plodne snajke smo podelili u čisto plodne i priplodne, ove druge se samo zato udaju da bi se ostvarile u ulozi majke i onda odmah zaborave i muža i svekrvu dakle nepoželjne su u društvu skroz naskroz, a plodne su onako prava mera, s tim da smo i njih podelili na one sa manje od 300 prijatelja na fejsu, one sa 300 do 500, i one preko 500, s tim da smo stavili i pod-pod-kategoriju onih sa više od 3000 i te smo eliminisali u startu jer na kraju muž treba da doji i presvlači decu, one su zauzete pućenjem i čminkanjem

a imamo i one što se povremeno deaktiviraju koje su takođe nepoželjne čak ako su i plodne mada su to uglavnom nerotkinje jer se te psihoze često poklapaju sa genetskim nesavršenstvima zbog umešanosti istih hormona nestabilnosti u duševne bolesti i plodnost, znači sve to hoću-neću ne treba baš ozbiljno razmatrati

a na kraju je i snajka rekla da se prešminkala prosto iz treme pa rekoh i ja da sam spavao sa santimetar debelim slojem nivea men na licu da bi mi obrazi bili kao bebeća guza i tu smo se složili da nas vode isti ciljevi i da svi jedva čekamo da zajedno šetamo bebe po parkićima

inače pre tog famoznog ručka smo se opet malo provozali, nisam Loli menjao gume kao da sam znao da će da izbuši zadnju ali srećom negde pred kraj treninga (70-ak km) tako da je do kuće stigla na poluizduvanoj zadnjoj koju ću menjati sutra, eto i onaj odozgo je video koliko sam se popravio kao čovek prečovek pa me je poštedeo menjanja gume negde usput

našli smo ni manje ni više nego dva legla papiza u Mionici i Vrujcima, doduše i jedni (šestoro drap) i drugi (crni čupavi četvoro) sa majkama ali slaba vajda od toga kad su uz sâm put i ne znam kolike su im šanse da dožive da od štenadi postanu psi

a šta da radim

nije na temu "... kada odu prijatelji moji"
nego zbog ovog fejsa
gledam juče, taj i taj odgovorio na vaš zahtev za prijateljstvom, pogledam na svoj profil a tamo ona alatka u natprirodnoj veličini
i odmah ispod nje patika koja je ugazila u govno
teške bolesti
pa stvarno takav ludak da mi pošalje zahtev, znaš kad bih ga potvrdio, o Svetom Nikad

elem juče negde na pola puta, nakon što me je zaprega odbacila do Osečine, ja rekao hvala tebra Zara rekao muuuuu, krenem ja onim minskim poljem preko Plavanja za Kamenicu
Kamenica raj za kerove sunčaju se uspred svake kuće, više ničijih nego nečijih ali nek ima sunca pa će im biti ok

i dalje upadoh u raščišćene smetove od nekoliko metara, i tu shvatim koliki je jad bio na Divčibarama od onog olujnog vetra koji je bukvalno zatrpavao snegom sve pred sobom, sve gde postoji neki usek ili serpentina, da te bog sačuva
slikam selfi preko glave a sneg u visini još jednog mene kao da mi stoji na ramenima, pa još za glavu i preko njega

u tom času negde, kao kad je zdravko čolić pevao "bila je zima sa puno snega čeko sam za Carić vezu" zove Lola kaže evo me sa burazerom ispred doma armije
i tu me svečano obavesti da će danas biti taj veliki dan kada će nam predstaviti novu snajku, znači legao sam sinoć namazan niveom kao mast na leb što se maže, pola prsta debelo, ako me sretnete dok odlazim na taj ručak pomislićete da sam bio na zatezanju kod Aničića, znači ni 26 mi ne bi dali

i od Carića lepo sednem ja na sivu Meridu koja me je tamo sačekala, ali nije Zara doterao nego Lola pa je onda ona fino strčala da se poštede moja dragocena kolena od nizbrdice, još koji dan, a ja sam se fino skotrljao u grad

to su mi najdraži treninzi nekako kad ja otrčim u jednom pravcu, posebno ka Cariću baš, pa se zamenimo ja dignem sedište a ona dotrči nazad u grad, znači to je bukvalno esencija ljubavi na dva točka i 4 noge

pritom moram posle pijace da stavim Loli nove gume za današnju vožnju jer sam rešio da je tako častim, a možda joj samo prebacim moje točkove sa ovim goodyear-kama što su koštale svaka kao posebna bicikla

a nije mi to muka, nego mi je muka što posle vožnje ne smem da udaram po pivu kao juče posle trčanja, da se ne bih izblamirao na tom ručku
a ne znam ni ima li mladica fejs, odatle sam i počeo priču, dal da brišem one perverzije sa profila da ne bude auuuuu s kim se ja družim ovde sad smo se videli pa više ne moraš ni svraćati
hoho
muke savremenog čoveka

subota, 8. veljače 2020.

gvozden II


šta da vam pričam, rečeno - učinjeno
Gvozden je dobio svoju prvu radnu verziju profilke
tipujem da je i Gvozden neki vatreni znak, kao i brat Zara
šlag na K..... (krofni?) je bio što sam jajcetom obišo oko legla nerotkinja, možda sam im tako uvračao nešto
u svakom slučaju ne očekujem procenat pu-pu jel tako Zaro pobratime

a i gore sam namestio kursor tačno navr štrcaljke, inspiracija prosto sama dolazi kao mlaz iz vodenog topa
pođoh da napišem pištolja ali nećemo vređati Gvozdena jelte

inače pre ovoga sam otrčao kružić od 15-ak km, noge su oporavisale od onih početnih dečijih bolesti i zatezanja, sve je prošlo oke pa čak i malo bolje, da ne kažem preoke
sada žurim u ovo subotnjo jutro da stignem na fijaker, burazer (Zara) će me odbaciti negde do Dragijevice pa ću dalje već nekuda dotrčati nazad kući
njiiiiiii

petak, 7. veljače 2020.

Gvozden

radi se o tome da sam hteo Gvozdenu da napravim profil
eventualno na fejsu da mu napravim fan pejdž, hm?
svi mi znamo ko je Gvozden, kako ono reče Vudi Alen, ne pucaj mi u mozak, to mi je drugi najvažniji organ
a prvi je Gvozden jelte
i počeću na blogu da pišem kako smo Gvozden i ja trenirali, jer mi smo od rođenja kao jedno, kao sijamski blizanci
čuj KAO

i sad smišljam opis te stranice, da li da stavim "zamišljena ličnost" ili "lik iz crtanog filma" ili nešto treće, malo mi je neprijatno da stavim "javna ličnost"
možda za koju godinu kad me uhvati klimaks i pustim konjski rep i kupim motor (jaooo motoooorrrr) eventualno gitaru (jaoooo gitaraaaaa) dobro rolere neću, toliko pući neću nikad, e onda ću da ga prepravim u Public Figure
već sam mu osmislio i cover photo ali to ćete ako bog dadne da vidite popodne, moram da sačekam mrak da to nacrtam a videćete i zašto a ne samo kako

no pre toga odosmo nas dvo'ica na trčanje ono prâvo, gledaću da bude malo uzb malo nizb da još koji dan odmorim ove lože tj ne baš lože nego dole one sajle što idu iza kolena, e to me malo secka
ne mogu da verujem da je tuce dana bila tolika pauza da bi me išta bolelo od 6+10km tempo trčanja u dva dana ali hajd, kod mene je izgleda sve moguće
ajmo Gvozdo pobratime u akciju

još ako sretnemo vočića Zaru i negde usput zajedno zapevamo "nas tri brata oba ratujemo", pa savršen dan

halusinasija

Brate led gde ne treba a nema ga gde treba
Znači po stazama šumskim sneg levo sneg desno a po sredini potočić
E tu mi je trebao led
A po asfaltu malmalo pa se uhvatio ledić nako pokorica samo
E tu mi nije trebao
Na stepenicama viš manastira jedni tragovi ka gore, jedni ka dole, i još neko silazio samo do prve pečurke pa se vratio na asfalt
A mali asfalt za manastir još i najgori, dva traga od točkova i okolo sneg, a ti tragovi negde cure bljuzgavo a negde i oni led
Znači najgori mogući dan za trčanje
Nije čudo što sam veći deo prepešačio, taman odmorio nogice za danas
Sad su mokre moje bele none
I spuštam se u Popare i ide ka meni fijaker, lepi Zara vuče čuju se potkovice klac klac a pozadi žena i beba umotani u ćebence ko sa neke božićne slike u boji
Ja viknem des buraz, Zara kaže njiiii
Ja kažem lakše se ide bez one mamuze jelda a on ozareno meni njiiii njiiii
Njisnuo dvaput i odoše dalje kroz život tako zajedno i srećni
Milina videti, puno mi srce bilo, samo jedno pivo popio uz večeru eto dokaza

četvrtak, 6. veljače 2020.

sprint

poenta toga kad odsprintaš 200m je da shvatiš koliko je lagano isto toliko preći tokom maratona, prosto ni ne primetiš
isto tako, kad radiš ona ubrzanja na kraju treninga, one 100-tke za poboljšanje tehnike, prosto je neverovatno koliko brzo prođe tih 10x100m u odnosu na to koliko ti se nekad otegne poslednji kilometar trke na 10km, bogu dušu loš dan nikad stić...

(... kako si moj mlađi brate suze do neba jel tako iđaše tekst od Dugmeta što sam pevao samom sebi u Nišu za vreme vojske jer sam tada ja bio mlađi brat, onom iz Niša)

isto tako razmišljam o jednom projektu kojim bih mučio samo druge, sebe ne, jer sebe ipak volim malo više, mada kad razmisliš ako sebe volim više onda bih prvo na sebi isprobao to što mislim da je najbolje
možda sam samo seronja pa se plašim izlaska iz zone komfora i neobaveza

naime trebalo bi odrediti jedan dan u mesecu, neki broj od nula do 28, i tog datuma znači teraš sve po štoperici
napišeš sebi plan, koji jednom kad sastaviš može lako da se promeni već prema situaciji, i ostaviš sebi striktno određeno deset minuta umivanje pišanje deset minuta doručak deset minuta istezanje 20 minuta vežbe za leđa 15 minuta blog 10 minuta ostale društ. mreže sat šetnja sa psima sat šetnja sa drugim psima pa posao pa ovo pa ono, redosledn nebitan samo da postoji red vožnje od jutra do mraka

i onda logično da nećeš odlutati u temama i pisati blog dva sata, usput preslušavajući kako ide onaj tekst od one pesme ček da se malo inspirišem, i već koja glupost može da te omete
tako nekako
i onda kad nemaš satnicu, shvatiš svu tu slobodu "da radiš šta hoćeš i koliko hoćeš"
ali malo morgen
teško bi to išlo
mada sam siguran da neki ljudi upravo tako žive
ako se to mogu nazvati ljudi, that is

srijeda, 5. veljače 2020.

belo i manje belo g

nešto su kao pretili snegom
pa se naravno svi setismo bosanca u kanadi a i mog bloga kada sam zatrpavao ulicu iznošenjem novog snega i zatrpao grtalicu na raskrsnici, mislim da je taj šofer još uvek na bolovanju

a kad smo već kod govneta, moramo da ovde jasno razgraničimo da je postojanje govneta zagarantovano biblijom i darwinovim amandmanom

elem kad je onomad majka odvela govno na psihoterapiju, moralo je na prijemu nešto da se upiše u karton pa su stavili "oseća se ko govno"

i dobro već na prvoj seansi je psihoterapeutkinja pitala govno zašto se tako oseća, a govno zavapi - svi mi kažu da sam govno, gledaju me kao govno, okreću od mene glavu, neće ni očima u mene da ugaze, DA SE TAKO IZRAZIM

i onda je tokom sledećih par seansi psihoterapeutkinja pažljivo objašnjavala govnetu kako je to sasvim normalno, eno i limunu govore da miriše na limun pa nije zbog toga depresivan, osnovno načelo je PRIHVATITI SEBE ONAKVIM KAKAV JESI

i dugo su radili na tome, opiralo se govno, ipak 20 po 20 evra davati iz dana u dan da bi ti neko objašnjavao da si govno, teško je progutati (FUJ!) a govno se nadalo objasniće mu da NIJE govno, avaj, uzalud

tekli dani, pa počne govno pomalo da jeca a majka ga drži za ručicu i kaže mu - izdrži dušo, jednom ćemo odavde izaći sa ukusom pobede na usnama (FUJ!) i ponosno ćeš koračati ulicama dignuta čela kao jedno zdravo, izlečeno, ponosno govno!

jer evoluciona uloga govneta je da drugi ljudi uvek imaju na umu koliko govno neko može da bude i onda nas to drži spremnima da se suočimo sa nekim sledećim, trećim govnetom, nikad ne znaš pa jelda, onda sretneš nekog pa kažeš VEĆE GOVNO VIDO NISAM, eto svi smo garant imali tu čast da iskusimo (fuj!) nešto slično

a kažu i da govno donosi sreću
eto meni se događalo, jednom se posrala ptica na auto a ja pobedio trku, drugi put eto koliko prekjuče samo mi neko reče PAZI NA GOVNO, S DESNE STRANE i ja brzo okrenuh glavu da ne isflekam rožnjaču ali eto i to je bilo dovoljno da nas lepo protera, pardon, potera sreća

i ko bi reko sa bronhitisom i kramponkama 26 prosek pa to je očigledno da sam sreo neko najdragocenije govno na planeti zemlji, TO MAJKA VIŠE NE RAĐA

kao što englezi imaju onaj čuveni izraz da je nešto nad-naj-nešto, pa kažu "mother of all pains", "father of all thunders" tako i ja osetih tu vibraciju "mother of all shit"
i reče bog neka bude govno i bi govno i 26 prosek na kramponkama

znači na svaku raskrsnicu neka se postavi po jedno govno, treba reći gradskim vlastima, i ima do novosadskog polumaratona da gazimo 36 prosek a ne 26, posebno što ove godine NS half pada NA MLADENCEEEEEEEEE koga je usrala ptica, usrala, koga nije nek jede govna

PS
svaka sličnost sa govnetom je namerna, ne postoji džabe ona izreka "sve su to ista govna"

apdejt

rešio sam da se probijem do ginisa, mada mala flaša 200 dinara nije to ni mači kašalj

a jel znate kad sam imao profil "mači kašalj", taj je bio bolji od onog "k...c od ovce"
pa mi uglješa stisno na profil i fejs mu napisao "ako poznajete k...c pošaljite mu zahtev"

inače
do ginisa sam mislio sa tri bloga dnevno da smaram narod ali neću, ovo mora prestati
lakše mi je preko segmenata
ko će sad tražiti stare fajlove i vraćati ih oživljavati udisati im novi život, veći je izazov kad pokušaš opet da istrčiš isto

elem javlja mi Strava ushićeno kaže probili ste se u top 10 segmenta
haha pa jado jadna, ja sam već pogledao ko drži rekord (ovaj kljakavi bez mog fajla i bivšeg rekorda) pa sam skontao da mi fali samo 27 sekundi na tom krugu na Pećini
naime piše da je rekord 5'28'' a ja danas drugi dan trčanja po susnežici preskakao polomljene grane i od 4 kruga ovaj zadnji zaleteo na 5'55''
koliko se sećam rekorde sam u oba smera držao negde tik iznad preko 5' što je bilo 4 min/km plus par sekundi, ne znam iz kojeg pravca je bilo par sekundi bolje jer segmenti postoje i clockwise i counter-

LOŠ DAN ZA RASTANAK

došla mi i notifikacija da me nikola vranjković prihvatio za burazera na fejsu, ne sećam se ni kad sam poslao zahtev ali se on valjda setio imena sa mog starog profila od pre 5 godina, jer ako ima 5000 na profilu očigledno mora nekog da obriše da bi nekog novog prihvatio

ovo je kao tipa brus springstin da te uveo na koncert kroz vrata za muzičare, ladno je zasenilo moje probijanje u top 3 na segmentu, jebo fejsbuk uvek ti se posere u život

ZADRŽI SVOJ DAH ZAŽMURI U MRAK NEMOJ SNAGU SVOJU BACATI UZ PUT

nekako mi zvuči vranjković kao da se ponovo okupila pop ili rok-mašina, baš mi je on onako ono baš
mada je od 2013 nekako omatorio brže nego ja, istroše stratokasteri čovega gore od maratona
je bi ga
što reče jedan skroz drugi poznanik, komentarišući da je na bici trci neko pao tik do njega, BOLJE ON NEGO JA
odnosno kad sam prepričavao kako se na sljemenskom maratonu Leontijević prosuo ispred mene ko đubrivo po livadi (ne znam ni šta je tražio ispred mene al ajd) pa me ljudi pitali PA ŠTA SI RADIO? - PA PRESKOČIO GA KO BALEGU, ŠTA BIH RADIO???
neću valjda ugaziti, mislim stvarno

eto, noge odjednom više ne bole, možda je i do virusa jer sve te boli stostruko kad si bolestan, nisam sreo burazera Zaru sa bebom u kolicima, nisu me jurile jalove zaštitarke koje misle da umesto što trčim treba da im lečim neplodnos', sve prošlo prema očekivanjima pa desetak sekundi po kilometru brže

bila je sreda sa nula snega

bila je isto ovako sreda tog 20. februara kada sam (nakon nekoliko dana pokušavanja kratkih ubrzanja špikovanih šetanjem) po prvi put PROTRČAO kroz grč iza kolena i shvatio da se bol od te neke tačke nelagode "ouch point" neće dalje pojačavati

pa dalje poredim statistike, nakon 18. januara (16km) i 20. januara (2km u povratku sa manastirskih stepenica, ta dva km se ne računaju) nisam dakle trčao sve do juče i to je pauza od 17 dana, pa Excel kaže
januar protiv januara =
000km 2019-te naspram 182km ove godine
pa sad to valjda znači da razloga za očaj baš i nema
sve je bolje od nule

(osim ako neka psiotičarka oće da ti rađa decu, e onda je nula zakon božiji i zapovest, zato se burazer Zara onako dobro čuvao, neš ti po mojoj genetici zijana praviti)

tako je bolje i ovih plus 2 jer se ne zadržava belo govno, što se mene tiče nek ostane u tranzitu ka stanju večnom tečnom i dalje ka crnome moru

ja odoh na Pećinu da trčim, da iskoristim što nema ni onih što šetaju bebe a po ovakvom vremenu tisuću posto neće biti ni onih šetačica
koliko sam shvatio sve te jalovke su se podelile na kučkarke i mačkarke s tim da mačkarke odaju po Pećini tokom dana a kučkarke preko noći, tako da ipak mora pošten čovek uvek da bude na oprezu, da me ne pobrkaju sa Ocom Marjanom što leči neplodnos kad me vide ovako raskošno talentovanog pri skoku i doskoku

još jedna statistika posmešna onako doduše kaže da sam tog februara kada sam PROtrčao, "nakon duge i teške bolesti" mada jednako sam krkljao i ovih dana, imao jedan (JEDAN?) kilometar od 4'24'' i to je bilo sunac ti žarki oklen meni ovolika brzina

a juče sam se vrteo tu blizu 12 km/h mada nikada baš toliko, zanima me koliko bi tu promenile neke novije patike umesto onih rasparenih papuča, ili manjak trenerke, ili odsustvo baruština i kilometra trave

ajd sad kad sam zaređao možda u toku dana postavim na javno i onaj blog o Govnetu, ovi što su pročitali kažu da je dženialan, ali u međuvremenu prvo da sprovedem petstotu aktivnost od nastanka novog profila


zora je sva nula sva zero

znači bolu me noge
znači bol bolić jasno definisanih namera da mi dušu slomi
znači trčao sam juče KOLIKO, trčao sam 5.8km pa sam onda prvo trčao još 1.3km da dodam do 7 pa sam na kraju trčao od muke mada sam bio obučen za planinarenje i tu sam namakao još 1.25km tako da ću upisati 8 za juče, a za danas imam malo preteklog što no bi se reklo unapred sam zaokružio, dosta je da otrčim 700 metara i mogu da upišem kilometar

ranijih godina sam uvek zaokruživao na više no sa pojavom ovih satova i aplikacija došlo je do male dis-sinhronizacije brojki
naime mnogi brdski krugovi su mi nepune kilometraže, naročito ovi omiljeni koji su mi bili 11.5km, 13.7km, 19.7km, taj fazon

i naravno da sam imao naviku da ovih 11.5 upišem kao 12km jer tu imam brdo strmo sa 200m visinske razlike pa imam trčanja po kamenjaru pa imam spust po makadamčini leđa da polomiš i naravno da je tih 11.5km teže od svakih 12km po ravnom ili bilo gde, i s punim pravom kad napišem da sam pretrčao 12km znam da sam napravio veći rad nego bilo ko ko je tog dana pretrčao čak i 13km po ravnom, a eto on je upisao 13km pa mogu i ja bar 12

taj fazon
dakle danas moram opsesivno kompulsivno da gađam neki trening "... koma sedam" a to kažem samo iz zajebancije jer mi se nekad tako dogodi dan za danom da stalno nešto vrljam gore-dole i na kraju pojma nemam šta sam trebao da zapamtim, pa to dakle samo neka moja neostvarena preciznost gunđa kako bih ja trebao da budem jedan kompjuter od čoveka bolji od garmina suunta i strave

(evo javio mi se konj Zare kaže da se nađemo popodne na Pećini malo da šetamo zajedno bebu, rekoh nemoj tebra molim te to je tako gejevski, a on zapeo kaže ma kao drug i brat dođi bre Sale malo na Pećinu da guramo kolica, rekoh ajd Zare odjebi više ja ću trčati po Pećini ko celog života što sam trčao a ti samo šetaj, sve najbolje, to što si ti meni bivši burazer ne znači da sam i ja konj)

ionako se nakon duuuugo vremena napokon otopio led na onoj najstrmijoj uzbrdičici no avaj upravo promiče Novi Sneg pa nisam siguran koliko će to sve biti izvodljivo
no na ovaj sveti dan koji ćemo zbog zategnuća u ložama nazvati Sveti Bolivije svakako imam i taj plan da jutros uradim vežbe za leđa, samo da nađem na jutjubu onu trenericu sa umotanim kolenom i raspust može da počne
pa masaža pa nešto da utrljam u koleno pa će do popodne sve opet biti oke