subota, 4. srpnja 2020.

sve naopako ali baš sve

čim sam krenuo shvatio sam da nešto nije u redu
trčim tojest trčao bih ali noge baš i ne slušaju
trome, drvenkaste, pa od čega pobogu?
i setim se, u kasni čas
dan ranije sam, osim vožnje po preteškom terenu koja je već sama po sebi jak trening jer na mestima moraš da zapneš do daske, bežeći od oluje u jednom času doneo odluku: ova vožnja od ovog časa postaje Trening!

stavio sam na najmanji zupčanik pozadi i tako u najtežem prenosu okretao pedale sve do ulaska u centar grada
brojevi malo znače jer tih 36x11 postanu puno teži za okretanje ako su točkovi 29" a ne 26" kao što sam godinama navikao
eto, sve je to bilo onako u hodu, impulsivno i zaboravno, dok sam došao kući to sam već zaboravio a nekada sam itekako pamtio takve dane, idemo zagrevanje do tamo i povratak na max prenosu, trening jeste "ubica" za noge ali zato nakon nekog vremena i noge postanu "ubice" pa im ništa više ne bude teško ni nemoguće

druga stvar je bio raspored, jer mi je nakon prepodnevnog trčanja ostalo u zadatak da obiđem barem dve od tri lokacije na kojima hranimo ostavljene štence, što je značilo da ću opet da se trkam sa munjama i gromovima :-/
i da vidiš čuda, upravo se dogodilo ono što je moralo da se dogodi.
dok sam bio na pogrešnoj strani sveta, između mene i grada se prostrla zavesa od kiše i varnica, srećom sam našao pristojan zaklon pa sam mogao da sačekam da to sve prođe svojim putem, u protivnom bih morao da vozim sve do kuće i to u pamučnoj majici

btw koristan savet za sve, kad god preti loše vreme, uzmite najdrečaviju majicu koju imate, posebno ako živite u manjim mestima gde mnogi ljudi voze stare automobile sa lošim brisačima, jer vas neka neupadljiva odeća može koštati glave
dakle rokaj po narandžastom, ili po rozom ako imaš dečka, onda je svejedno kojeg si pola rozo je zakon

i šta je na kraju ispalo, totalni fijasko
do onih bolesnih iznad grada nisam ni išao jer su mi bili na suprotnoj strani, a od ovih koje smo poslednje pronašli nije bilo ni traga ni glasa
verovatno su se zbog grmljavine povukli dublje u šumu, ko će ga znati
ide vikend pa će biti više slobodnog vremena da se sve to izobilazi
nažalost i mali žuća kojeg smo pre desetak dana izvukli iz kanala i koji se prišljamčio jednoj kafani, dočekao me je zgažen na putu, a u tako lepog kuclova je rastao...


inače na pola tog jutarnjeg trčanja, pričamo sa čovekom koji drži privatno prihvatilište bačenih životinja, dok razdeljujemo hranu da svi dobiju proporcionalno
kaže on, pa jel se vi bavite sportom zato da bi stigli tolike životinje da zbrinete, šta je vama ispred čega?
pa jes, rekoh ja, prosto sam lud da evo osmi dan zaredom trčim jednim istim putem na jedno isto mesto, kao da ne bih voleo da promenim pa svaki put prođem nekim drugim putevima, šta bi mi falilo? al eto.

kad sam preživeo dve godine u kojima sam i leti i zimi prelazio 26+26km planinskim profilom do nekih poludivljih pasa i nazad nizbrdo, doslovno na svaka 2-3 dana, vrlo retko sa većom pauzom, i to najgorim i najpropalijim putem za koji sam rekao da mi ne pada na pamet da više tuda idem biciklom pa čak ni mtb-om sa debelim mesnatim gumama, jer se prosto rastočiš po rupama.
leti ponesem vodu da njima ostavim pa ja ne popijem ni gutljaj, preko dva sata na +36°
a tek zimi, čist mazohizam, između dvoje čarapa alu folija pa tek onda u patike, kupio profi rukavice za skijanje da bih mogao i da kočim i da šaltam a ne da stajem na svaka dva minuta da duvam u prste.
sledeće jeseni sam u Podgorici istrčao fenomenalan rezultat u maratonu, pa eto odgovora onom čoveku da li se trenira da bi se hranilo ili obrnuto.
loše ti se uvek lošim vraća, a dobrota, paaa kako ti se zalomi, nekad ne dobiješ ama baš ništa opipljivo zauzvrat a nekad pomisliš eto neki gore bog me pogledao pa me nagradio, hvala lepo.

petak, 3. srpnja 2020.

aplikacije

neko vreme sam se nervirao zbog reklama u mapmyrun (u daljem tekstu mmr) jer ako na telefonu ostanu uključeni podaci, kad god pogledam u mmr meni se umesto karte i podataka otvori neka reklama, pa zatvori reklamu pa vrati unazad i tako svaki put pet sekundi predigre i pipkanja dok ne uniđem u aktivnost.

pa sam par puta palio stravu, ima i tu ona ponuda da uplatiš pro verziju no to je puno ređe, hajd na trčanju je strava možda i najpreglednija upravo jer je najsiromašnija i ne možeš da biraš šta ćeš sve od parametara da vidiš nego imaš samo par, daljina brzina trajanje i eventualno kadenca ako imaš telefon skuplji od 150€ koji ima akcelerometar.

danas je došao dan da ipak opet odaberem mmr jer planiram da prođem nekud kuda baš i nisam nešto često trčao pa ću prvo morati da skujem plan odnosno ucrtam trek iliti rutu, i da u svakom času mogu da blicnem da li sam skrenuo gde treba. odnosno na svakoj kritičnoj raskrsnici moramo opet da se pipkamo pet sekundi pa kada aplikaciju razgolitim od reklama i zavirim joj ispod, tek ću onda saznati tajnu koju skriva. uz ovakav opis, kad me neko bude pitao kako mi je bilo na trčanju, ladno mogu da odgovorim "čisti sehs!".

kad god ovako prođe 4-5 dana bez trčanja imam osećaj da neću ni umeti da potrčim, kao da treba da sednem u nekog spačeka koji zarđao stoji u korovu već 20 godina i gotovo si siguran da ga ni na kurblu nećeš upaliti, uvek postoji neka neosnovana i bezrazložna strepnja koja glasi "kako li ću?". smešna stvar, mižda čak pomalo i zabavna.

znači ucrtavanje mape pa biciklom do periferije pa trčanje pa nakon toga opet deset dana grmljavine i pljuskova, biće fešte. vidim da se neke silne trke pominju kao moguće što mi zvuči pomalo čudno no hajde, više ne ništa ne zna ionako, ni da li je korona neki demon od gripa ili nije, zašto jedne brojke kažu da svake godine isti broj ljudi umre od posledica gripa a ove godine kažu da su u mnogim zemljama sahranjivali po 10x više ljudi nego ikada, tu svašta ne štima a možda je jedino u pravu omladina koja nema ozbiljnijih zdr. problema pa ih boli dupe za penzionere na srčanim mukama kojima svaki drugi grip i upala pluća samo podmažu puteljak do raja. kad ga pitaju kako si stigao u raj, a on kaže uleteo sam klizećim. e to.

četvrtak, 2. srpnja 2020.

grmljavinska

taman sam se spustio sa brda kad je zagrmelo.
dobro, zagrmelo je još par puta pre sat vremena dok sam bio gore, ali nekako u daljini, nije me se baš doticalo to škrgutanje oblaka sa nekih drugih brda, iz nekog drugog mikrosveta.
pogledao sam malo bolje oko i iza sebe...

(ovo sam bio legao da spavam pa ustao da ipak nešto zapišem i evo do pre minut sam bio u nekom baš lepom pesničkom raspoloženju jer sam stisnuo na neki link i pročitao intervju sa Mašenjkom i par njenih pesama, vlasnica bloga se zove kao i nova snajka a Marija iz naslova je ustvari Mašenjka, evo poveznice
mikaleidoskop.com
... no raspoloženje mi je otišlo u materinu jer je ova cimerketina ustala da mi istrese par frustova i sad će do kraja blog da bude običan suvoparan dokumentarac, yebiga)

elem dodao ja gas, vrtim li ga vrtim, iza mene grmi i u jednom času počne i da kapljuca.
pa je bilo sve nekako vlažnije, taj broj kapi po kvadratnom metru se povećavao iz minuta u minut no ni u jednom času nije prešao onu kritičnu tačku nakon koje vlažno postane i mokro.
mi muški volimo kad je vlažno a samo retki vole i kad je mokro, ribolovci možda, ja ne baš, mislim ne smeta mi ali nekako ne bih bio oduševljen da živim negde gde je sve i uvek mokro.

i onda odjednom duuuuga desna krivina i za njom duuuga leva i pazi sad - sve suvo!
nakon kilometar-dva je počelo opet i dopratilo me do kuće.
bilo mi je najsmešnije to utrkivanje sa oblacima, jer sam se vraćao možda najkrivudavijim od svih puteva dok su oni sasvim logično pičili pravoilnijski ili što bi planinari rekli "po azimutu" a pravac im je bio tačno ono mesto gde ja ulazim u grad.
u par navrata sam pogledao u nebo i došlo mi da kažem oblacima da su pi*kice jer idu prečicom, lako je tako se trkati.

opet se proslavila jedna baraba od vozača jer se semafor otvorio dok sam bio 50m od njega, dva auta su skrenula ispred mene u poprečnu ulicu a kada sam ja naišao i imao prednost morao je i treći da se zaleti onako u koloni da skrene direktno ispred mene pa je tim činom pribavio sebi takvu psovku da će me sanjati tri noći neprekidno.

eto tako je ispalo da od sutra ulazimo u period nestabilnog vremena pa nakon puno dana možda opet potrčim, hm?
što se tiče vožnji, zatvara se još jedan prozor u lepe sunčane dane a da ga nisam iskoristio za neki od planiranih "epskih poduhvata", lepo sam rekao da će sve to da se prebroji na prste jedne ruke do kraja života, a ne na prste dve ruke svake godine.

srijeda, 1. srpnja 2020.

rođendanska


nakon doručka tojest torte, trebalo je istresti te kalorije iz guzice a trebalo je otići i u rođendanski provod pa sam osmislio takvu žurku da ću Lolu voditi na sladoled na Divčibare, s tim da će do gore morati da ode biciklom kao i ja. gore smo se predomislili i umesto sladoleda uzeli kokakolu od dva litra, seli na ivičnjak od samouslužne benzinske i cirkali 20 minuta posmatrajući bagere na gradilištu preko puta. možda bi pogled na ski stazu bio bliži rođendanskom ugođaju ali svi znamo koliko muškarci vole bagere a ionako sam ja častio pa sam mogao i da biram kafanu.

na kraju sam sa užasom shvatio da sam mrtav gladan uleteo u kuću nakon 98km zaboravivši da šacnem na kilometražu i da nekim polukrugom drugim ulicama zaokružim na stotku, pih. pred kraj smo se zadnjih 20km malo razdvojili zbog pomenutih napuštenih životinjica koje je trebalo nahraniti i sipati im vode, pri čemu su danas bili veoma privilegovani jer im je sa divčibarske vojničke česme stigla bistra voda sa izvora, brke da poližeš.

nema ništa lepše nego kad tako proširiš žurku na one kojima je najpotrebnije a Lola nikad nije bila škrtica pa sam poželeo da pojedem pola od svega što je iznela iz supermarketa u jednom mestašcetu kad smo se spustili u ravnicu. no kući je čekala jagnjetina u rerni tako da sam imao čime da se tešim i razlog da se radujem povratku kući :-)

što se tiče treninga nije ovo bilo nešto od čega će ikoga da bole noge, izlet vožnja je više podsećala na planinarenje nego na recimo trčanje, ako neko shvata poređenje, no nema veze, godina je svakako kilava i kljakava i retko koga boli briga da li je na usponima u proseku pritiskao pedale sa 150 ili 160W, bitno je da se okreće i da je čovek zadovoljan.

utorak, 30. lipnja 2020.

lipanj ciao bella ćao

prođe i lipanj mada lipe još nisu za bacanje, sve na njih miriše na balkanu
situacija je ispala takva da više ni nemam previše izbora
imamo dva čoporčića pasa na dve suprotne strane od grada i sve se svelo na to kada gde otići i nahraniti, nakljukati tabletama protiv glisti
do'će animal planet da me prati i da snima serijal, sve tetke sveta će se u mene zaljubiti

jučerašnja ideja da se sve obavi odjednom, protegla se na čitava 4 sata pa sam shvatio da se tu nešto mora promeniti
plus smo danas bili pritisnuti nekom satnicom malo neprijateljski nastrojenom prema preteranom rastezanju dana, te je sve moralo da se obavi po vrućini a popodne/predveče je bilo rezervisano za lanenu košulju (!)
nemam slike :-)

na žurci se pričalo i o širenju virusa (niko nije kašljao niti se češkao po nosu) pa sam se setio da uporedim još jednu stvar i zbog toga izvukao i kolonu "zaraženih na milion" odmah iza poslednje kolone "umrlih na milion"

iz ovoga se vidi da recimo bih i srbija imaju relativno približan procenat zaraženih no u bih je smrtnost dosta veća, gotovo kao u sloveniji koja pak ima duplo manji procenat zaraženih.
da ne bih ovako približno objašnjavao, dodaću i taj razlomak koliko je % umrlo od svih zaraženih

makedonija 27 - 34 - 44 - 48 - 54 - 68 - 114 - 145 (3040) 4.8%
slovenija 38 - 41 - 49 - 50 - 51 - 52 - 52 ---- 53 (  770) 6.9%
bih         17 - 19 - 33 - 41 - 43 - 48 - 52 ---- 57 (1357) 4.2%
srbija 16 - 19 - 25 - 26 - 27 - 28 - 30 ---- 32 (1667) 1.9%
hrvatska 12 - 15 - 22 - 23 - 24 - 25 - 26 ---- 26 (  676) 3.8%
crna gora         10 - 11 - 14 - 14 - 14 - 14 - 14 ---- 19 (  873) 2.2%

*PRI ČEMU SVE OVO NAJVIŠE ZAVISI OD BROJA TESTIRANIH I POUZDANOSTI TESTOVA, A TE KOMPONENTE SU NAJOBIČNIJI K**AC

(to je bilo ono u dnu, sitnim slovima)

smešno mi je što od skoro 4500km na biciklama ove godine imam samo jednu vožnju od 52km na trkačkoj i to početkom februara :-)
na neku foru još uvek čekam da počne proleće pa da počnem zajedno s njim i ja da ulazim u formu pa tek onda da pređem na trkačku, totalno mi je bizzarna ova godina.

što ne znači da već sutra nešto ne može da se promeni po tom pitanju, obzirom da je Loli rođendan a obećao sam joj sladoled, mislim da će po isti morati da ode negde tipa na Divčibare biciklom :-D 

ponedjeljak, 29. lipnja 2020.

ako do sada nismo zapamtili

... da je fata fata,
ali da je dvaput gore nego triput, onda nikada nećemo ni zapamtiti
katkad imam potrebu za takvim formatiranjem dana, da mi započne lagano u nadi da će se kasnije dogoditi nešto "veliko", ili pak nasuprot, da odmah ujutru namirim sve dnevne potrebe za akcijom pa da do mraka mogu da u tome uživam
a nekad pak naseckam dan u nekoliko manjih zalogaja i polako pratim kako se taj neki stomak aktivnosti natenane puni

danas je sve ispalo nekako slučajno, jer sam imao neku maglovitu ideju da dan započne nečim laganim i ne tako dugačkim, no biciklom od drugog do trećeg mesta i tako nekoliko puta dok nisu prošla čitava 4 sata!!!
za noge ne brinem, sva sreća da je dupe izdržalo

nakon užine je bajk došao u radionicu na drugo poluvreme pa i tu imam jednu polu-anegdotu
gledam zašto škripe paknovi na prednjoj kočnici, menjao bih ali i ne bih ako ne mora baš, pokušavam da očistim no shvatam da to što stružem nije nakupljen zgrudvan aluminijum od felne koji se može iščeprkati nego je to onaj metalni kostur unutar pakna, gume

nažalost zamena je potrebna, odlazim po rezervne delove, uzimam plastične kesice sa paknovima, u jednoj imam dva neka malo lošija koji će za ovaj najgori bajk biti sasvim ok, u drugoj imam nekoliko boljih, hmm, razmišljam da ipak stavim ove bolje jer ih imam više, a da ta dva lošija čuvam za neku drugu priliku, ne znam ni zašto
nešto čudno mi privuče pažnju, dok sam držao tu kesicu u ruci, shvatam da unutra ima PET paknova :-)

dakle kada sam preuzimao mtb i kada smo stajali tamo u servisu i ćaskali, kažem ja - e daj mi paknova, imamo u kući nemam pojma koliko bajkova i uvek nešto fali, mislim da imam 3 lanca još neotpakovana i možda 2 kasete, ali siguran sam da su mi paknovi pri kraju a to najčešće menjam
i onda mi je on samo dao onako celu kesicu sa paknovima, otvorenu jer je u ćošku probušio rupu i već za potrebe servisa izvadio nekoliko
na koju foru je zamenio na nekoj bicikli samo jedan, nemam pojma, ali eto i to se događa
možda se nekom otšarafio pa otpao, recimo, nemam baš pametno objašnjenje
na kraju će ispasti da i ja moram tako, kad dođe vreme za zamenu ja ću zameniti onaj istrošeniji pa ću na nekom točku imati JEDAN I PO

i onaj dan s početka priče se tako završio da sam išao da isprobam taj novosklopljeni bajk koji sada super koči ali mu gume nisu ni za guzicu, taj Continental Double Fighter je samo kao bajagi guma dvostruke namene a na iole zahtevnijem trailu gotovo neupotrebljiva, ista kao i svaki drugi slick
sranjce, moraću da stavim one mišelinove "super dry" koje su neka nenormalna širina pa s njima svaka bicikla izgleda kao onaj fatbike sa debelim gumama poput onih građevinskih kolica


nedjelja, 28. lipnja 2020.

zajedno



eto na Vidovdan se dogodilo da smo se Videli sa starim društvom i napravili poludnevni izlet trčanja pešačenja i planinarenja, da ne kažem hajkinga
sve je počelo tako što sam ja u Viber grupi predložio da danas malo "uranimo" zbog vrućine pa smo se nekako dogovorili na nit sabajle nit prekasno, u 8

pre toga je naravno ostalo puno vremena da se skokne do pijace, a kad tamo kod našeg omiljenog prodavca ispod tezge - štene i to baš malecko, šaka jada



dok je Lola birala paradajz ja sam otrčao do mesare u krugu pijace i kupio mu doručak, no malo sam precenio mališu pa je od 300g mortadele pojeo jedva trećinu, ostatak je otišao meni u sendvič za planirani celodnevni trening-izlet :-)

šteta što je tako usamljen tamo na pijaci ali imajući u vidu dinamiku nestajanja i pojavljivanja tih životinja ne sumnjam da će vrlo brzo naći neko društvo, a na drvetu u suprotnom uglu već vrebaju neki mačići pa će možda i s njima da se udruži :-)

elem, trk kući ako se za juriš biciklama može reći trk, pa opet biciklama na mesto sastanka gde nas najdraži malo ispališe i zakasniše 15 minuta, taman dok malo otopli

to što sam ja trebao da budem vođa puta nije značilo ništa jer je polovina promašila prvo odvajanje pa smo morali da trčimo za njima dok ne shvate da su pogrešili i krenu nazad


odatle nadalje je sve išlo prema planu, a nakon poduže pauze na vrhu prvog od današnjih uspona gde smo ušli u neke trešnje kao da su naše vlasništvo sam ja (zgrožen sporoćom kolone) negde u najudaljenijoj tački napravio dodatni kružić od par kilometara i taman stigao na okret (čitaj sokove kolu i kafu) istovremeno kada i ostatak škvadre


nisu mi dali da se otisnem drugom stranom klisure i otvorim kladionicu ko će prvi stići do sledeće okrepe, no svejedno smo se u povratku privremeno podelili u dve grupe, "trčeću" naokolo, i "planinareću" prečicom, i da vidiš čuda od naučnog eksperimenta maltene smo sinhrono stigli na vrh.

nakon foto predaha smo krenuli nazad a ja sam se žrtvovao da sletim na periferiju grada u divljem spustu, da bih stigao da kupim novu rundu osveženja dok oni lagano strče na vidikovac.
sve se završilo još jednom suludom prečicom kojom smo se s brda zabili maltene u centar grada a za koju niko nikada nije čuo, nekog su po glavi udarale dženerike a nekog orasi, kako se kome zalomilo, a većina je zažalila što nije obula Salomonke.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

obzirom da se sve ovo završilo negde iza podneva, ostalo je vremena da posle ručka isprobam kombinaciju stare bicikle sa dobrim točkovima i novim gumama, taman koliko da se posle ručka u par sati napravi zvezdasti treningić oko grada sa posetom svim mogućim divljim deponijama i hranjenjem i ostavljenjem vode novo-ostavljenim kucama i macama.

subota, 27. lipnja 2020.

grm i zec

biće da ovi oblaci postoje samo da bi mene tuckali u zdrav mozak
drugi put sam pokušao da se popnem na planinu i drugi dan zaredom GRMMMM i lepo vidiš zavesu od kiše gore, iako uporno najavljuju sunčano vreme
štaviše dok sam menjao gume na bicikli, tj biciklama, u jednom trenu je grmnulo što inače ne bih ni primetio nego su se dva muška psa momentalno usrala i zavukla po ćoškovima gde ih taj što grmi ne može naći
naime prevelika je buka od ulice koju zovemo Magistrala, koja fakat i jeste prolazak M-4 magistralnog puta od Bosne ka Beogradu, i tu imamo jedan deo gde je asfalt talasast i kad naiđu neki veći kamioni bukvalno se ceo kraj trese i to tutnji da te bog sačuva, mene uvek probudi takva buka noću iako je ta raskrsnica dobrih 150m udaljena
e sad kako kučići od te silne celodnevnonoćne tutnjave skontaju da je negde 30km daleko zagrmelo, svaka im čast

ugl to se sve smirilo i razvedrilo osim biće na samo tom jednom brdu na koje sam bio rešen da se popnem, i eto, juče okrenuo na pola puta a danas na dve trećine
mislim, nisam bio toliko tvrdoglav da sad baš MORAM da stignem tamo gde sam krenuo, nekako mi je veći osećaj ispunjenosti kada se na kraju dana osećam pametan, umesto uporan što na kraju obično znači i - glup.
kao ono, spust po pljusku i grmljavini, temperatura pala na +16, kočiš kroz serpentine masne od ulja, treseš se od hladnoće u natopljenom dresu jer nizbrdo nogama "ne radiš ništa" pa je grejanje tela na nuli, i pritom se osećaš cool jer si u fazonu NISAM ODUSTAO.
neka hvala, puno puta nisam odustao i bio ponosan što sam uporan i glup pa valjda dođe trenutak u životu kad shvatiš da to što znaš da možeš, ne znači da moraš, prosto je bolje kada je stvar izbora.

inače izmena guma na bicikli je išla otprilike ovako
(za vas koji na fejsu niste u bici grupama u kojima sam to objavio)



spremamo se lagano za vožnju...
- gle! od juče ispustila prednja!
- sad ću ja to časkom...
gle! nije ti ova spoljna dobra, daj novu.
- a ovu možemo na onaj city bajk
- a sa njega ćemo na...
- gle! ovde je unutrašnja nova, nema nijednu flekicu!
- daj neku od krpljenih a ovu vrati u kutiju gde su nove.
- šta, to je sve što imamo u kući od 26"??
- da, ostalo su cestovnjaci i 29"
- svašta!
- mislio sam da će mi trebati dva sata za sve ovo?
- a trebalo je?
- samo 1h55 😂🤪

elem, pomenuti napad na planinu je na kraju ispao 50-ak km umesto 77, više nego duplo manje uspona u metrima, a prosek mi je izašao negde oko 22 na onom najstarijem čelilčnom mtb-u od 15 kila, kontam da čak ni to nije tako loše, mada me baš kopka koliki ću prosek napraviti kada prvi put sastavim krug preko pomenute Planine

petak, 26. lipnja 2020.

petak

nekad je neka reklama glasila: svaki petak - izuzetak, mislim da je to za politikin zabavnik mada nisam siguran
ovde je petak izuzetak jer se obično iz okolnih sela sve živo i poluživo slije u grad na pijacu pa onda cela varošica vonja po ustajalom sirilu, eventualno po ribicama iz friteze jer se petkom posti, a u fritezi stoji isto ulje još od svetog nikole, i uvek je sve kao u stara dobra srednjovekovna vremena kolere i kuge, jedino što se to danas zove korona
naravno i na cestama je pojačana gužva s tim da u toj gužvi umesto uobičajenih 1% petkom traktori učestvuju sa 10%, što je opet manje nego u doba oluje kada su učestvovali sa 95%, jedino se to danas NE zove korona jer ova ne bira koga će ubiti a oluja je baš onako precizno birala po osobnoj karti

i oluje su bogu hvala prošle, nakon mesec dana grmljavine i pljuskova napokon se vratilo sunce pa sam opet izvadio bicikle na svetlost dana, i počeo da se prisećam kojoj šta beše fali
jednoj samo lanac, drugoj lanac i kaseta (zupčanici), trećoj sam promenio lulu tj okrenuo je upside down da bih dobio drugu visinu volana (guvernale) a na četvrtoj sam promenio zadnji točak pa sad napred furam gradsku gumu a pozadi kramponku, kao zaista pravi traktor gore iz priče (ako neko zna kakve su gume na onom najobičnijem malom traktoru)

kako se za koju budem mašao od dana do dana, tako ću na jednoj po jednoj menjati šta treba, posebne nade polažem u dva dana vikenda kada ću imati malo više vremena

danas je bio prvi od tih dana pa sam na samo jednoj od bicikli sredio 1/4 od poslova što je naravno malo ali uradio sam ono najvažnije, moraš nekako da prelomiš kriterijume spram slobodnog vremena
imao sam par nekih ideja pa je onda grmnulo pa sam se pokolebao a dok se razvedrilo već sam izgubio volju za neke turbo vožnje pa sam napravio nekakav polukrug ka planinama i vratio se istim putem, praktično sam nacrtao polumesec na mapi

no nakon ona dva jutarnja trčanja juče i prekjuče, oba puta sam se popodne provozao mbt-om tako da sam u ova tri dana nakupio preko 130km što nekako ne ide uz tvrdnju da "ništa nisam vozio" no glava pamti samo najdužu vožnju, stoga je bolje u tri dana otići 110+10+10 nego naseckati na po 20-30-50km koje zaboraviš čim siđeš s bajka

subota će da zavisi od toga šta će društvo reći, u NS su dozvoljene prijave na dan trke (Noćni Maraton) pa ako neko bude raspoložen možda se dogovorimo last minute, prijave su od 14-18h a jedino me zeza start jer mi puuuuno više odgovara onaj u 20h nego u 22h, ali nažalost u 20h kreću samo trke na 7km i 42km, dok je polumaraton koji me najviše zanima skroz u 22h

opcija bi bila da se prijavim na 7km, pa kad startuju 7km i 42km zajedno da nakon tog prvog kruga samo nastavim još dva kruga sa maratoncima i završim polumaraton van oficijelnog termina
tako ne bih izašao u rezultatima za 21 nego samo za 7 ali to mi nije toliko važno, puno mi je važnije da satnicu prilagodim sebi, ako već sebe ne mogu satnici

ako društvo ne bude zainteresovano za put, onda možda nešto opet otrčimo grupno uz reku kao prošle subote, a popodne će svakako biti rezervisano za neku iole dužu vožnju od ovog sitniša tokom radnih dana

četvrtak, 25. lipnja 2020.

sreda i četvrtak sa životinjama

tako je ispalo da sam na nekoj bici vožnji spazio dve mačkice pored puta
prvo nisu ni pomišljale da priđu, ali sam bio strpljiv i kad mi je žućkasta prišla uspeo sam da je pomazim što je odmah zaintrigiralo belo-crnu
nakon nekoliko minuta konačno se i druga odvažila pa sam uživao u stereo pređenju (?)

i krenem ja juče nakon pisanja onog bloga o šišanju ovaca (na finjaka i na veštačku empatiju) na trčanje kad cvrc, žuta je već bila zgažena na drugoj strani puta prema potoku, verovatno je išla da pije vode
čim sam krenuo prema tom parkingu video sam belu kako zamiče u žbunje ali se nakon desetak minuta dozivanja nije ni pojavila

dok sam se ja tuda mrcvario Lola je skrenula na drugu stranu brda gde sam takođe pre nekoliko dana video pet štenaca no nije ih našla, neko ih je negde odneo/preneo, ali se zato niotkud pojavio veliki odrasli pas (nije star, samo veliki) sa nekoliko bolesti odjednom, da ni ne nabrajam šta mu sve fali

pa sam onda nakon srede trčao i u četvrtak opet do mačke i opet ništa a ona opet do psa sa hranom kapsulama mastima i tako to, pretvorili smo se u mobilnu ambulantu

da završim blog o životinjama i dva trčanja (15 + 13.5km) sa još četiri štenca koja ćemo naći sutradan (jer pišem sve ovo naknadno) u petak na jednom od mesta na kojem ih stalno ostavljaju, sva sreća da sam nakon dva uzastopna trčanja odlučio da malo predahnem inače od njih ne bi ništa ostalo obzirom da ih je neko bacio u kutiji na prometan put i u prašinu odakle je najbliža hladovima stotinu metara udaljena

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

što se tiče samih trčanja nemam ništa spektakularno da prijavim, nešto sam snimao na mapmyrun nešto na suunto nešto na stravu koju sam opet instalirao iz jedinog razloga što je najpreglednija od svih aplikacija

suunto je ubedljivo najbolji (doduše ne znam da li može da se napravi nalog čak i ako nemaš njihov gps sat) i ima sve najbolje opcije strave i mapmyruna zajedno, plus nema nikakve reklame, sve šteka boli glava, autopauza na 2km/h ili 5km/h ili off, karta ili satelit, prolazna vremena možeš da stiskaš sâm i da gledaš prosek po tim delovima (recimo posebno uzbrdo pa nizbrdo) a mapmyrun sam ostavio za one vožnje ili trčanja gde mi treba unapred učitana karta jer od svih aplikacija još jedino mapmyrun ima besplatnu mogućnost kreiranja sopstvenih trekova

nakon dana odmora nije nikakvo čudo što sam u sredu imao 5'30'' prosek na tih 15km bez obzira na 180m uspona i isto toliko spusta, a u četvrtak sam svesno zabušavao i trčao puno više lenjo znajući da posle toga moram na posao pa nisam hteo da se previše udrvenim te je prosek bio jadnih 5'50''/km

srijeda, 24. lipnja 2020.

humanitarno

evo ovako
pojavio se jedan "događaj", neka vrsta virtuelne trke


ovde ispod imamo i link:

runawaytravels.rs

ako bi bila savršeno realizovana, ideja bi bila baš SUPER
međutim, ako pročitamo propozicije, dođemo do jedne rupe koja upada u sivu ekonomiju, posebno nama koji smo matematičari, statističari
evo o čemu se radi:

svi treba da se prijave za tim Kuce ili Mace
mesec dana se skupljaju kilometri
ko više skupi, pobedio je (ukratko)

dovde je sve ok

da bi se ispeglale nepravedne situacije,
tipa prijavi se 80 ljudi za Mace a 20 za Kuce,
računaće se kilometraže samo prvih 20 Maca, naspram svih 20 Kuca,
i tako broj prijavljenih neće uticati na rezultat, već samo istrčani kilometri

u protivnom bi brojniji tim verovatno pobedio, zvuči nepošteno

e ovde je već sve samo NAIZGLED OK, ali prestaje da bude ok
zato što novac za azil ide OD STARTNINA PORAŽENOG TIMA
zašto ne 50% od svih startnina, recimo?
to bi bilo najpravednije prema tim azilima?

nema veze, imamo moguće rasplete:
1)
pobedi tim koji je uplatio 33 startnine naspram tima koji je imao 32 startnine,
u tom slučaju bi azili DOBRO PROŠLI

međutim ono što mene plaši, kao nekog ko hrani ulične pse i mačke,
to je da novac od startnina može SLUČAJNO i pogrešno da se rasporedi

evo primera
2)
obzirom da su Kuce više outdoor ljudi, nisam nikad video nekog da trči sa mačkom, meni je logično da će taj tim biti brojniji
ako je tim brojniji, onda u rezultat ulazi SELEKCIJA onih koji su najviše pretrčali
napusrot tome, manje brojni tim će biti puka KOLEKCIJA svega što se prijavilo

da li više pretrči prvih 20 nemačkih maratonaca na rang listi kilometraže, ili 20 makedonskih?
shvatili ste poentu?
pa evo ilustracije:


na primeru 50 prijavljenih Kuca naspram 25 Maca,
očigledno je da će selekcija brojnijeg tima da bude bolja od kolekcije manje brojnog
tako ispada ŠTA?
ISPADA DA SE TAKMIČIMO ZA ORGANIZATORA, A NE ZA AZIL!!!

koji god tim bude brojniji, i njegova selekcija jača, toliko će više startnina ostati organizatoru ove virtuelnog HUMANITARNOG DOGAĐAJA,
odnosno što veća bude razlika između broja prijavljenih Kuca i Maca,
to će na kraju statistički gledano biti manji procenat startnina koje će završiti u azilima

možda je sve ovo samo previd Organizatora, a možda je neko bio baš mudrica pa je izučio statistiku kao i ja, i umotao priliku za zaradu u šareni papir Humanitarijade, ne tvrdim ja ovde ništa, rekao sam MOŽDA

OSIM TOGA, pomalo smrducka i to što nekom nije dovoljno što će prodati medalje i majice (čitajte propozicije do kraja) nego bi da zagrize u kolač startnina, i to na takav način da prođe bolje od oba Azila

btw majice imaju na grudima logo turističke organizacije i samo na leđima kucu i macu, pri čemu te majice MI PLAĆAMO, umesto da lepo odemo u azil i odnesemo džak najboljih granula

čekamo dalja objašnjenja, razjašnjenja, a očekujem i transparentnost cele HUMANITARNE AKCIJE jer za sada nigde ne može da se proveri spisak prijavljenih, može se samo prijaviti i uplatiti startnina + medalja + odvojeno majica 

utorak, 23. lipnja 2020.

poplavica okolo jasenje

razmišljam tako ja kuda bih mogao na trčanje pa rekoh idem malo uz reku da napravim par fotkica i posle ću da pobegnem negde uzbrdo
srećom osmog dana bog reče neka bude interneta i bi interneta, i tako videh ovaj potop
objavio čovek u lokalnoj grupi na fejsu i napisao "nema dalje"

nisam bogu hvala dupla riba u horoskopu pa neću ni pokušavati, ima drugih staza i puteljaka na sve strane, a evo iz fotelje sam video sve što me zanimalo a da nisam pokvasio gaće


već imam jednu dobru ideju no isto tako *već* znam koje su loše strane i loše tačke te dobre ideje, pa tako svaka ideja ispadne samo poludobra jer sam svestan gde živim i da je za dobre ideje važna i dobra infrastruktura, čega naravno nemamo

sada je potrebno napraviti plan B, koliko-toliko precizno da ne bih ispao ovčica i sledio plan bee-ee, a osim što ne bih imao nikakve štete ni od jednog poluodmarajućeg dana tojest "poluizleta - polutreninga", treba imati u vidu da navodno najavljuju ulazak u neki letnji period odmah od sutra pa tako mogu i da osmišljavam te tzv planove

sada bi bilo lepo vratiti se na onaj blog (ali me mrzi) u kojem sam obračunavao koliko teoretski može biti lepih upotrebljivih dana do kraja bajk sezone, jer mi se čini da je otad prošlo barem tri nedelje a da je takvih dana bilo... JEDAN, onaj kada sam "pobedio" mtb biciklijadu

možda je bolje da onaj planirani broj epskih vožnji planiranih do kraja godine, razvučem do kraja života, obzirom da se nekako nadam da će ovo drugo duže potrajati

ponedjeljak, 22. lipnja 2020.

novi val

15:16

dok ljudi umiru ja trčim po kiši, kom obojci kom opanci...
makedonci baš rešili da nas demoliraju u završnici?
odnosno ko zna, možda je sve ovo samo zagrevanje,
kakva crna završnica :-/
znači broj umrlih od novog gripa, na milion stanovnika:

makedonija 27 - 34 - 44 - 48 - 54 - 68 - 114
slovenija 38 - 41 - 49 - 50 - 51 - 52 - 52
bih            17 - 19 - 33 - 41 - 43 - 48 - 52
srbija 16 - 19 - 25 - 26 - 27 - 28 - 30
hrvatska 12 - 15 - 22 - 23 - 24 - 25 - 26
crna gora     10 - 11 - 14 - 14 - 14 - 14 - 14

hteo sam ovo da prekopiram na blog pre nego što zaboravim, a sada odoh da se provozam sat-dva po pljusku pa ću predveče pisati blog o?
o jutrošnjem trčanju kroz potoke koji nikako disciplinovano da odluče kojom će stranom ceste da se spuste u grad nego stalno šaraju tamo ovamo i na taj način mi urbano trčanje pretvaraju u steeple chase

19:49

sad sam seo da pišem o tom trčanju i ne znam šta bih više pisao o jednom skroz običnom trčanju po pljusku kakvo "odradim" svakog meseca barem po jednom
ciljano sam otišao na puteve koji su najmanje prometni, ulicama koje su najmanje prometne, jer je to jedan od logističkih detalja koji "može da prođe"_trening ume da pretvori u "ne ponovilo se"_katastrofu

začudio me je samo jedan podatak nakon trčanja, a to je da nisam imao ni jako loš ukupni prosek, ni jako loše prolaske na usponu obzirom da se nešto naročito nisam ni trudio, ali su mi brzine nizbrdo bile čudno spore
imam samo jedan kilometar ispod pet minuta, možda i zbog rasporeda nizbrdica koje su svaka za sebe zalepila po jedan kratak uspončić pa se tako taj prosek razvukao na dve komponente po kilometru, da tako kažem

ma nemam pojma stvarno
nosio sam one sada već stare Li Ning patike u kojima sam pre dve godine završio na podijumu reciklažnog maratona po onoj kišurini i zimućari, one su mi nekako "patike za kišu" valjda zato jer su tako skrojene da U NJIH nekako ne može da uđe puno vode, pa ne otežaju preterano

vidiš to bi mogao da bude zanimljiv blog, ako to već ne rekoh pre par dana, da stavim slike nekoliko pari patika koje najčešće nosim i da napravim presek toga kako izgledaju, koliko su očuvane, u odnosu na to koliko su prešle
kontam da bi to bilo zanimljivije od pisanja kako sam otrčao još jedan tempić po kiši, isti kao i takvih pedeset prethodnih

zlato zlatu, pepeo pepelu

juče me onako baš poremetila grozna vest o našoj olimpijki koja je iznenada umrla 20-ak dana nakon porođaja u 31. godini života, totalno nestvarno u trenutku dok izbore pobeđuje stranka sa sloganom "za našu decu" :-/

istog dana uveče, jedna od stranica udruženja za pomoć životinjama je objavila sliku mlade žene sa psom i natpisom "neka te anđeli čuvaju" i bogme par sati sam bio u još većem šoku zato što mi se učinilo da to na slici može biti jedna od dve devojke sa kojima smo blisko sarađivali na jednom dramatičnom slučaju spašavanja (koji je kasnije prerastao u viralnu objavu sa milijardu pregleda komentara i čega sve ne)

elem, ispostavilo se da barem to nije bio slučaj, nego da se radi o jednoj istoj ženi
od mase tekstova sam odabrao za blog upravo ovaj jer se na njemu nalazi i slika sa psom, a čak i ta priča ima neverovatno težak kraj obzirom da nekoliko objava kasnije na instagramu stoji mala priča o tome kako se pas otrovao podmetnutim otrovom u javnom parku

👇
slike-koje-slamaju-srce 
👆

obzirom da zaista ne pratim streljaštvo kao večnom sportisti mi je bio posebno zanimljiv podatak iz nekog drugog od brojnih tekstova, kako je poslednju zlatnu medalju osvojila samo tri meseca pred porođaj.
dobro, gađanje iz vazdušnog pištolja nije nikakav napor u fizičkom smislu, jedini problem može biti povišeni puls jer je potrebna apsolutno mirna ruka a sa detetom od šest meseci u stomaku puls svakako ne može biti kao kada si u špicu forme

tako sam, tragičnim sledom njene smrti tek posthumno saznao mnoge podatke iz sportske biografije, usput prelistavši njen profil na instagramu zatečen kreativnošću te mlade žene koja je nesebično delila predivne fotografije iz svih delova sveta, usput uspevajući da meni jako sličnim načinom korišćenjem filtera izvuče najbolje iz svake fotografije ljubimca, psa ili mačke, uhvativši mnoge lepe momente manirom dobrog fotografa

još jedna prilika da neupućeni na primeru shvate da nije svaki sportista jedno isto, da iako je dobar deo njih neobrazovan i neotesan, polupismen i četvrtpametan, ne mora da znači da osim talenta za sport ne mogu biti i pametni i kreativni i brižni i porodični i sve najlepše što bi svaki čovek ionako trebao da bude

otišao je jedan dijamant, eto, a sinčić koji se rodio će tek saznati da je tri meseca pre rođenja zajedno sa mamom bio na evropskom prvenstvu i osvojio ništa manje nego zlatnu medalju


da ja sad ne lupam previše kad je pre mene već neko napisao ovako divne stihove:

From ashes to ashes, from dust to dust.
You’ll rise again, in this I’ll trust.
You’re in our hearts, ‘till the end.
We will meet again, depart my friend.
You may be gone, but I know you’re near.
In my heart, I hold you dear.
My only hope, in peace you’ll rest.
I still miss you, I bet you guessed.
I’ll see you soon, it’s a must.
Ashes to ashes, dust to dust.

nedjelja, 21. lipnja 2020.

izborno trčkaranje


ovde po selima su se vratili na stari naziv GLASANJE
obzirom da ionako celo selo zaokružuje isti broj, ne valja se vlasti zamerati, pa da malo izvrnemo Štulića "prokleta mogućnost izbora, ne sme da postoji"

ništa naročito za prijaviti, biciklom do predgrađa pa krug od 10km kroz neke puteljke zaseoke i povremeno blato, dan za aktivni odmor po rosulji odnosno pazi sad PLJUSKOVIMA ROSULJE

da ne kažem SIPULJE
kao neki maltene sneg, mikro kapljice se u oblacima obrušavaju na zemlju u rojevima, kao invazija komaraca ili čega već, baš zanimljivo
pa obuci šuškavac skini šuškavac skini majicu ispod duksa opet obuci šuškavac gde ono beše završila majica i tako par puta sve u krug

čak se i tašta predomislila i na kraju ipak rizikovala život te otišla na glasanje, zamolio je komšija da mu malo pogura izbornu listu za gradsko veće
samo mi fali taj trošak da je sahranjujem u špicu korone i ekonomske krize no možda je sada i manji trošak, kad malo bolje razmislim, nego kada na sahranu nahrupi dvesta ljudi
hm, možda mi je komšija učinio i uslugu, obaveštavaću vas narednih dana

sutra bi mogao opet da bude dan za akciju, pre podne nema nešto naročito zakazanog posla pa smem i odmah ujutru da se umorim
volim takve dane kada ono što mi je najvažnije obavim prvo po redu, onda mirne duše mogu da čekam veče i pivo, bez ikakve anksioznosti da ću nešto nedajbože propustiti

prognoza kaže (otvara prognozu --->>>)
(pola sata kasnije, kliknuo na prvi window zdesna pa ugledao započeto ucrtavanje mape pa primetio da su mape osvežene novim satelitskim snimcima i da se vide sva najnovija gradilišta u kvartu pa nastavim da ucrtavam par "routes" da izmerim gde sam sve bio ovih dana i tako...)
(dakle tek sad na prognozu --->>>)

HA!
sutra je najavljena jedna poteška preteška kišurina i to skoro celog dana :-)
pa dobro, ako sam se odmorio onda sam se odmorio i za takvo trčanje, svakako neću sesti na trkačku biciklu i krenuti magistralnim putem pa da me ubije prvi koji ima slabe brisače i jedva napipava put pred sobom

a kiša je najavljena i za utorak jelte, zanimljivo, no možda u drugom delu dana malo popusti kao što kažu da je i korona popustila a baš i nije, te vesti će mi sutra biti zanimljivije od rezultata izbora

subota, 20. lipnja 2020.

predizborno trčkaranje

rekoh daj da iskoristim predizbornu tišinu da odem na jedno lepo mirno trčanje kad ono cvrc, svuda gužva i buka, nigde obećane tišine
svašta
trčkarao tako sat i po, eto zbog radi ništa štonobisereklo
prvo sam mislio da će da me previše bole noge a posle su se malo i otkravile ili zagrejale ili oba, pa mi čak nije ni ispalo loše

negde na ulasku u grad je na jednom mestu bio nešto žućkast trotoar i ja prekasno skontam da je to ustvari polusasušeno blato ili bolje reći pesak koji je bujica od pljuska odnekud nanela
i stanem na to kao na led i gle odjednom ovo nije suvo nego je klizavooooo i izleti mi noga tj đon od ćelavih patika u stranu i kolenom nabodem u ivičnjak

sad je koleno kao polovina dinje, namazao sam hepatrombin i urokaću se raptenima pa pomoz bože da ne propadne neka moguća sutrašnja nedeljna aktivnost
malo sam odrao i šaku i podlakticu ali to je skroz uobičajena stvar i detalj bez kojeg me ionako ne biste prepoznali

onaj "bolji par" tj zelena i crvena su tako stigle do 1723km (!) a evo za pola godine još uvek nisam toliko pretrčao, biće ovo godina sa jaaaako malo kilometara, trenutno sam na 1121km a recimo bilo je godina kada sam u prvoj polovini imao i 3300km

pride je zanimljiva i ona godina kada sam zbog nekog istegnuća lože uglavnom vozio biciklu i prelazio hiljade kilometara, po cenu jako malo trčanja koje sam održavao na aparatima
recimo te godine sam u prvih 6 meseci imao 1138km ali sam zato mesec kasnije pobedio Sljemenski Maraton, ali naravno više zbog toga što sam imao samo 62kg pa mi se moglo sve što sam poželeo, nego zbog činjenice da sam nešto bogzna trčao tj trenirao za maraton

popodne sam otišao na probnu vožnju biciklom sa namerom da pokisnem i kakav sam baksuz napravio sam takav krug na kojem nije pala ni kap kiše dok su kroz grad u međuvremenu prošla dva pljuska

koleno je izdržalo mada sam video sve zvezde
mislim, nije funkcionalno oštećeno, samo je tkivo na čašici natučeno i to je ono što boli, zglob i sve najpotrebnije u njemu je okej
dobro, podosta boli i rasekotina u obliku znaka mercedes, ista kao ona na čelu kada sam pre par godina kod manastira spičio glavom u drvo, ali kontam da mi još od tada važe one antitetanus inekcije pa valjda neću crknit od sepse

petak, 19. lipnja 2020.

šestina rođendana

svakog 19-og u mesecu napunim po još jedan korak od-do rođendana pa je tako i današnji dan bio slavljenički što sam obeležio kobasicama sa roštilja za večeru, tek koliko da neutrališem one sendviče sa tostom i puterom od kikirikija i filetima haringe od ujutru

nakon pomenute haringe sam zapucao na jedan od krugova koje sam pre nekoliko godina doslovno obožavao, čas u jednom smeru a čas anticlockwise
uzeo sam po drugi put nove Bruksice valjda u želji da se što manje umorim na teškom treningu, više nego da budem brži ili lakši
jutros sam ih i izmerio, leva i desna imaju 258 + 260 grama što je sasvim isto kao i one noosa ff koje mi stoje u autu za (nepostojeće) trke tj polumaratone
... pa sam nešto počeo da razmišljam da im zamenim uloge, da ove ubacim u auto da čekaju trke a da one uzmem za tempo trčanja, hmm

krenuo sam ambiČiozno, štaviše toliko ambiciozno da sam već nakon pola sata počeo da razmišljam da li ću tako moći do kraja obzirom koliko je sunce bilo jako i koliko je otoplilo a naravno da nisam poneo nikakvu vodu niti novac da je usput kupim, doduše teško da se u šumi otvorio neki novi tržni centar a da ja to nisam saznao

elem, prvi deo sam vrteo kilometre oko 5' pa su onda došli usponi od kojih najveći preko 2km, i još nekoliko po kilometar, i nakon 17+ km sam završio taj krug od 20km sa prosekom od 5'16''/km
naime nisam išao nijednom nepotrebnom ulicom nego sam maksimalno isekao kuda god je moglo i teoretski bi ceo trening izašao 18km (to da zapamtim za ubuduće) no planski sam stao nekih 700m ranijeda bih stigao da se "ohladim" do kuće

nema neke velike poente uleteti u dvorište i onda sedeti pet minuta i cediti se od znoja, svakako ne možeš pod tuš jer bi nakon izlaska ispod istog opet nastavio da se znojiš još deset minuta
pa sam tako uhvatio tu novu foru, od ovog proleća, da trčim uobičajeno od-do kuće kada su u pitanju lagana trčanja ili treninzi po kiši i slično, a kada trčim tempo ili tempić po sunčanom vremenu i osećam se baš onako zagrejan-do-pregrejan, verujem da će mi to ostati navika da se zaustavim na nekom mestu gde je zgodno malo se istegnuti, i nakon toga prošetati nekoliko minuta do kuće

sada opet nisam siguran koliko je "dobar" bio bilo koji od onih 10-11-12km treninga koje sam ranije opisao i uporedio, ako sam jutros spičio preko 17km sa skoro 300m uspona i isto toliko spusta maltene istim brzinama

popodne sam se provozao da malo odmorim noge (bezuspešno) i potražim neke kučiće i to je bilo sve za danas, tojest bilo je i previše obzirom da sam nastavio i zidarenje

četvrtak, 18. lipnja 2020.

dan odmora

ako se tako može nazvati obzirom da sam se posvetio novim zanatima
naime neko je s parkinga roknuo autom u zid koji nas deli od zgrade i nabio nekoliko betonskih blokova par cm prema prolazu uz kuću čime je direktno ugrozio prolaz mojim mačkama :-)
pa sam krenuo prvo malo zidarskim poslom to ocukati (to je crnogorsko kamenolomstvo kad kažu "cukamo krš") a onda krpiti što je već keramičarski zanat jer treba te rupe od blokva nečim popuniti pa na kraju površinu zagladiti malterom
obzirom da se radi o višeslojnom procesu kontam da će se to otegnuti sve do kraja vikenda, bumo vidli

pre posle i između svega toga i posla sam uglavio dve vožnjice, jednu rutinsku na kojoj smo odmah ujutru pronašli dva mačenceta (imate ih u mom story-ju), i jednu istraživačku na kojoj sam se podsetio puta kojim sam prošao samo jednom u životu

s jedne strane, bolje jednom no nijednom, a sa druge strane život je toliko kratak da praktično svaki put kad prođeš istim putem, možda si se zajebao i straćio dan
a opet se uglavnom držimo istih puteva iz nekih suludih razloga, baš je taj isti život nekom maćeha a nekom dve maćehe

da bi ovaj blog imao smisla, evo i anegdote koja će spasiti dan
zastajem pored seoske škole da otvorim MAPSe i da vidim da li neki put odlazi negde konkretno ili samo završava u njivama i šumama
nailazi seljak kroz svoju njivu i spušta se do ograde, pogledom nemo nudi pomoć u kompenzaciju za malo druženja, prihvatam takvu nagodbu
dobar dan dobar dan

u nastavku sam saznao i gde mu je kuća i da je kao mlad stizao kroz šumu prečicom do crkve za 6-7-10 minuta, hm tu mi je već sumnjiv jer od 6 do 10 je velika razlika a i čisto sumnjam da je neko pre 50 godina dao ručni sat seljačetu drugi razred osnovne, ajd nema veze ne moram da glumim istražitelja sad

na kraju mi je objasnio da zaista postoji taj put koji se ne vidi na mapsima od velike šume, ali da ipak ne pokušavam zbog prevelikih kiša zadnjih dana koje su sigurno zamešale blato do kolena
pa ništa, naići ću letos sa boljom biciklom, pomislih, jer sam nešto petljao po ovom najgorem bajku pa sad ima prednju običnu gumu a zadnju kramponku, plus neke silne metre blatobrana koji više smetaju nego što ičemu koriste

mogao bih neki sledeći od ovakvih dana u leru da iskoristim da napravim uporedni blog ta tri mtb-a i tri trkačke, taman da samom sebi razjasnim da li nešto od toga treba prodati (TREBA!) i šta konkretno (BILO ŠTA! samo da u dvorištu bude što manje krša i što više prostora...)

srijeda, 17. lipnja 2020.

evo me opet

za razliku od prethodnih dana kada sam sve pisao sa zakašnjenjem od 24 ili 36 sati, ugrabio sam trenutak da nakucam izveštaj sa trčanja neposredno nakon tuširanja

odmah uz recenziju dva para novih patika dodajem i uporedni test sa trećim koje su već na pola života, da ne kažem sredovečne
šarene asics noosa 11 imaju nekih 570km, i sve do pre par dana sam ih računao u "jedne od novijih" iako mnogi razduže opremu posle toliko kilometara
nemam pojma, ja nekako ne "trošim" obuću na taj način, sve što je dobro napravljeno kod mene dugo traje, neke patike od tri dinara sam bacio i posle par stotina kilometara ali za ove konkretne noosa 11 sve nešto mislim da će podosta potrajati

prethodne noosa 10 su mi potrajale 1600 odnosno 1700km, to su prve koje sam nosio levu od jednih a desnu od drugih pošto sam imao i narandžasti i plavi par iste veličine
... i o noosa ff sam takođe već pisao i kako beše, valjda su prešle 1400 i 1700, takođe dva para u dve boje

e sad, jutros sam opet otrčao neki treningić na pola između tempa i tempića, nešto kao progresivni tempić recimo, u ovim šarenim 11
rekoh da vidim kako će da mi ide posle probe novih brooks i novih mizuno
pa evo, zanimljivih brojki ovako trčanje za trčanjem

"nove brooks" - 10km - 5'11/km
"nove mizuno" - 11km - 5'24/km
"570km asics" - 12km - 5'08/km

iz čega lepo vidimo koliko su važne patike
naime, kada si odmoran, bez problema u starim patikama otrčiš brže nego što si trčao u novim patikama polu-umoran, i to je sva filozofija
dakle trebao bi mi još koji par novih, jel tako?

različite razlike

evo kako je izgledalo trčanje u utornje praskozorje

nakon što sam "ponovio" bruksice, došao je i red na mizunice
pederski crvene su se solidno pokazale, osim što su malo predugačke
tačnije, da sam imao uopšte priliku da isprobam dve ŠIRINE, možda bih uzeo pola broja kraću, no vidim da na kutiji piše 45, širina srednja, pa kontam da bih radije nosio 44.5 širina veća jer su nekako uske kao kajaci i ispred prstiju imam pola cm vazduha
sva sreća da su izrazito za road trčanje inače tako preduge patike uglavnom donesu dosta saplitanja po trailovima, barem sam ja isprobao sve moguće u svim mogućim prilikama pa znam znanje

e ove mizuno su se takođe pokazale dobre uz jedan zajednički nedostatak druge vrste, a to je pretvrd uložak
znači kao daščicu da su mi stavili pod taban, i onda sam kao i sa bruksicama pre neki dan, uzeo neke već nošene uloške koji su poprimili onaj ulubljeni oblik ispod metatarzalnog dela, i sve je bilo puno bolje
možda na oba para može da se operiše jezik i da se izvadi polovina sunđera, natrpali su kao da će me konji kopitima odozgo gaziti po pertlama, ne razumem čemu to služi obzirom da sam čak i nekoliko polumaratona (Jaska, Sl. Brod...) pretrčao u recimo skečers go-run koje uopšte ni nemaju jezik u tom smislu, samo komadić tanke kože ispod pertli
tako da

elem u bruksicama sam probno trčao 10km tempa, a u mizunicama 11km tempića
onih 10 je bilo po 5'11'' a ovih 11 je bilo po 5'24'' iz čega već imamo prvi uporedni test patika čiji je zaključak sledeći
kada trčiš tempo to je 10-15 sekundi brže nego tempić, bez obzira na patike
poput onog naučnog eksperimenta kad je mujo otkinuo muvi krilo i rekao joj LETI! a ona malo poleti pa padne, otkinuo joj i drugo krilo i viknuo joj LETI! i onda sam hodala napred nazad i kad ga je profesor pitao šta je time dokazao, on ponosan izjavi "muha bez krila je gluha", eto isto tako i moji eksperimenti zvuče

utorak, 16. lipnja 2020.

novo vreme, drugo poluvreme

nakon vožnje po pljusku usledila je još jedna šta, još jedna vožnja po pljusku

(tačnije, usledilo je trčanje ujutru, polumrtvo do pola poluživahno od pola
kao kad bi mrtvac živnuo, ne možeš reći da je živahno, odnosno kad bi se neki živahni dživdžan malo trom probudio, ne možeš reći da je mrtav, e pa tu između
no o tome u sledećem blogu)

a popodne sam krenuo kad je već bila kiša i hteo da odem na jedan krug sam smislio ovaj krug sam stvorio, no video sam da mi usput polako ispušta guma
kad sam probao da je doduvam (a nigde benzinske u blizini) ta najkilavija pumpa koju imam je dodatno izduvala i ono malo vazduha unutra pa sam gurao biciklu do prve veće nadstrešnice
tu sam skinuo šuškavac, najlonski duks, pamučnu majicu, nju upotrebio kao krpu za biciklu a ovo ostalo opet navukao na sebe
neposredno pred polazak na vožnju sam od te neke rastegnute kao žvaka majice odsekao donji pedalj jer je pretila da mi stoji kao tunika
džabe sam tupio makaze, nisam znao da će koliko 20km kasnije da završi kao krpa

i ništa, stavio novu gumu i krenuo da je pumpam i desilo se šta, ostao mi je ventil u pumpi, samo se odvojio kao da sam ga iščupao
verovatno je to sve bilo ukrtilo jer neke od tih guma imaju i 15-ak godina, bog te pita iz koje je generacije dotična
e sad obzirom da sam onu sa malom rupicom već upakovao u ranac, a ova nema ventil i dakle je i ona za đubre kao i majica, onda sam tako vozio do kuće jer više nikakva šteta nije mogla da se napravi

trnd trnd na spljoštenoj gumi, a iznenadila me je i spoljnja koja je skroz oćelavila, jedna od 6 koje sam skoro za đabe dobio jesenas a eto i zašto su đabe
jesam išao na silna trčanja ali nije to puno kilometara, nisu to stokilometarski treninzi nego sve tako neke što bi rekli commute vožnje od-do
prednjoj naizgled ništa ne fali a zadnja rekoh, maltene se ulubila po sredini koliko se istrošila

biće i blog o trčanju na temu guma, samo polako...

ponedjeljak, 15. lipnja 2020.

neplanirano

kao i svaki drugi, i ovaj ponedeljak je prošao nikako, ujutru se ni ne sećam šta sam radio obzirom da sam pretpostavljao da ću biti premoren od mtb trke, a nisam bio *baš toliko* umoran
nekako sam otaljao posao pa krenuo biciklom opet neizvestan šta će se desiti, imao sam takvu kombinaciju šorca i majice dugih rukava da sam mogao i da potrčim ako me nešto potakne, mogao sam i da malo proplaninarim a mogao sam i da ostanem na bicikli i produžim bilo gde

tu se desilo nešto zanimljivo, počeo je pljusak i grmljavinsko nevreme, nadao sam se da neće dugo potrajati i zaista za nekih 15-20' je popustila kiša pa sam vezao biciklu i otišao u šumu peške da potražim jednu prečicu.
kad sam izbio na asfalt sa druge strane brda, možda samo kilometar i nešto od kotline u kojoj je zaglavio oblak, sve je bilo suvo!
da si nekom tu, na asfaltu, rekao da je dole ispod brda poplava, teško da bi poverovao.
svašta.

vratio sam se drugom prečicom koja je ustvari bila *ta* koju sam tražio ali mi je bilo lakše da je otkrijem iz onog pravca.
kad sam stigao do bicikle počelo je opet da rominja pa sam morao da smislim neku zabavu do kuće da mi se povratak ne bi sveo na odbrojavanje kilometara i minuta pod kišom onako pod šuškavcem.
stara taktika vo2max treninga je bilo prvo što mi je palo na pamet, kratki sprintevi gotovo maksimalnog intenziteta pa kada na bicikli bez brzina ostanem bez obrtaja onda sačekam da dovoljno uspori pa krenem iznova, i tako nekih 9 kilometara.
iako su napori kratki a pauza naizgled dovoljna, postepeno se puls toliko podigne da si praktično svo vreme zaduvan, e ta faza oporavka je ustvari važniji trening od onih kratkih napora.

tako je ispalo da sam se vozikao skoro sat vremena, da sam pešačio kroz prašumu sat vremena, i da sam na kraju nit trčao nit nešto silno planinario nego "odradio" sasvim pristojan trening, a ni to na pristojnoj bicikli nego na, tadaaaammm, poniki :-)
idemo dalje, sutra će svanuti jutro za trčanje, valjda.

mtb maraton, razvod

nekako smo svi krenuli čoporativno i gnjecavo, oprezno
plan je bio da pustim prvih 10-15 profija napred da im ne bih smetao ni uzbrdo ni nizbrdo, i da se ugnjezdim u neku drugu grupicu koja će se ionako tokom staze razvodniti na podgrupice, i tu da pronađem dvatri čoveka koji idu tu negde slično meni ili za nijansu brže, i da usput pokušam da od njih nešto i naučim
ko mi odlazi uzbrdo i zašto, ko na ravnjikavom i zašto, ko nizbrdo i zašto

plan je plan a ispalo je da smo nas 5-6 nekako ostali napred a da su svi drugi netragom nestali iza čim su krenule ozbiljne uzbrdice prvo po asfaltu a ubrzo i po makadamu
onda je došla ona prečica za koju su mi rekli da ima 300m a mislim da je bliže 1.5km, kroz korov i granje gde ništa ne vidiš nego samo nazireš kuda ćeš proći pa kroz dva kolotraga u dubokoj travi, dok te bagremovi klepaju po čelu i ušima, povremeno BUĆ upadaš u blato ili nalećeš na iskošeno kamenje koje te pomeri u stranu kao novi red na kucaćoj mašini

izgleda da su neki iza stali tu da malo guraju jer je osim nepreglednosti bilo i neverovatno strmo plus je delovalo DA MU NEMA KRAJA što je opet poprilično obeshrabrujuće
ja se nisam dao, kao i na treninzima bio sam na MAX samo gde je baš moralo a gde god sam mogao da idem sa 90 ili 80% vrlo rado sam popuštao i čuvao snagu jer sam znao da će tih MAX delova sigurno biti još i da će se do kraja ture nakupiti barem 30-40 takvih minuta što je već samo po sebi preveliki napor

nakon dva moroganja gore pa dole smo došli na prvu okrepu, tu su mi potvrdili da su ispred dvojica, a iza mi je delovalo da nema nikog na razmaku koliki planeta napravi za frtalj kruga oko svoje ose
još dva brda i spusta kasnije, jedan od te dvojice ispred me je stigao i rekao da je promašio stazu
malo smo popričali, kaže da je već tada bio "otpao" od tog prvog koji mu je očigledno bio zvezda vodilja jer klinac POJMA NEMA šta su to markacije
nisam hteo da se "kidam" jer još nismo bili ni na pola staze, doduše prva polovina je teža ali nema veze, bilo je prerano da potežem u rezerve
PAZI NA OZNAKE, BIĆE USKORO SKRETANJE LEVO, rekao sam mu i on je rekao "važi"

sto metara kasnije, sada ćete me mrzeti, ali mislim stvarno...
na putu je bilo nacrtano "MTB" VELIČINE FIĆE, i dva putokaza/strelice veličine medveda prema levom odvajanju na makadam, znači klinac je ladno prešao preko toga i otišao dalje ka Divčibarama
u čudu zatečen sam prosto zanemeo, pomislio sam ovaj nije normalan, bila je gužva na putu, istovremeno sam dao znak autu iza i između dva auta koji se spuštaju nizbrdo sam šmugnuo na taj makadam i nisam stigao ni da zviznem ni da viknem, a samo sekund kasnije mi je već bilo svejedno

jbg nisam dužan da vodim debile za ruku, uostalom ako hoćeš da što brže pređeš ovaj maraton trebaju ti jake noge i bistra glava, pa ako već ne mogu da koristim njegove jake noge, ustvari možda su moje i jače ali on ima 25kg manje, zašto bismo onda moju bistru glavu delili po pola?
idi brate do Divčibara pa se vraćaj nazad, srećan ti put
naravno više ga nisam ni video

dalje

ceo taj spust kasnije, a koji sam mislio da će da traje par minuta a negde su nas zakovrtali gore pa dole i izađe na par desetina minuta, u podnožju mi Lola kaže da je samo jedan ispred mene ali dobrih desetak minuta
(sada na Stravi vidim da je išao napred nazad dva puta, PRAVIM PRAVCEM, ali se ne znam zašto vraćao, i na kraju otišao negde popreko van gps treka)
sa dobrih 200m od te raskrsnice, znači ja dolazim iz dna slova T, video sam bajkera kako se vraća iz smera moje trke zdesna i prolazi negde levo, no tada nisam imao pojma da li je to taj ex-Prvoplasirani ili se čisto neko voza biciklom kroz selo, bio mi je predaleko i rekoh tek sada na Stravi kapiram da je to ipak bio on

naravno bilo mi je svejedno jer nakon što mi je propao plan da se družim sa tamo nekim imaginarnim "za nijansu boljima od sebe" sada mi se plan pretvorio u samo to da prođem tačno ceo trek i da ga okačim na nekoj aplikaciji i da čekam da vidim koliko su drugi sporije išli, ko se gubio i gde, itd
negde na kraju drugog najkrvoločnijeg uspona po neverovatno gruboj kaldrmi gde sam odskakao iz sedišta kao na rodeu, naišao sam na prosto jedno ogromno blato bukvalno preko celog puta, i jasno sam video da NEMA TRAGOVA

ni traktor ni bicikla ni motor ni ništa, samo lepo glatko blato
tu sam shvatio da niko nije prošao ispred i da je ono nešto što je otišlo ipak bio taj ex Prvoplasirani
tad mi je bilo žao ali dok sam ja stigao na tu raskrsnicu dole on je već negde bio zamakao i nisam ga ni video, njega bih već pozvao verovatno zato što me pomalo grizla savest što nisam stigao da doviknem onom klincu kojeg sad verovatno žvaću medvedi negde gore na Divčibarama

odatle nadalje je bilo još barem desetak tricky skretanja na svakom od kojeg si morao da spaziš trakicu koja negde visi u daljini i tu sam već bio siguran da ko god se izgubio jednom, nema šanse da se neće bar još koji put, rekoh brale ovde pola sata iza mene niko neće naići
na poslednjem spustu umalo da pregazim dvoje pešaka poznanika iz Valjeva koji su se strmom stazicom spuštali dole na reku, zdravo, ej, EJ, zdravo, nekako smo se svi prepoznali u trenu, ideš na reku?, ma ne neka je trka neki maraton 60km, ooo bravooo, i to je bilo sve

poslednjih 10-ak km sam naslonio laktove na guvernalu oponašajući poziciju tj zamišljajući biciklu za triatlon i sjurio se na mesto starta i cilja
tamo naravno nije bilo nikoga pa sam produžio još malo do parka, popio skoro naiskap litar i po kokakole da bih uopšte živ stigao tih zadnjih 20km do kuće, i tako mi je sa odlaskom i samom turom sve izašlo na okruglu stotku
evo taman počinje nevreme i grmljavina pa da gasim ovo čudo, što napisah napisah

nedjelja, 14. lipnja 2020.

mtb maraton, uvod

subota je prošla poprilično frenetično
nakon onog ad hoc klupskog trčanja i sat vremena kidanja od smeha, otišao sam da podignem unutrašnje gume od vulkanizera
prvi put u životu je (drug) odbio da naplati, i karma je čudo, prvi put u 15 godina se dogodilo da su na dve gume (od 6) bile po dve rupice a oni su okrpili po jednu i prc milojka
moje okrpljene gume ispuštaju
odem da mi to poprave kad opet cvrc milojka, subotom rade do 15h a ja otišao koji minut iza

neko vreme sam se nećkao šta da radim, pa mi se nekako iskristalisao plan da ću IPAK da odem na maraton, ali starim GT bajkom koji nema amortizere ni napred, s tim da bih morao da u nedelju ujutru promenim lanac, zupčanike (kasetu) i naravno gume, da skinem one polućelave i namestim kramponke kojih imam 3 para u rangu od nežno road-trail, preko nežni trail, do hard trail

hmm

u nedelju ujutru mi sine, a što ne pokušam da vidim na buvljaku, ima tamo jedan što ga znam sto godina koji za bicikle diluje sve od igle do lokomotive, pa možda ima i neku unutrašnju 29"

odmah mi je našao jednu i to sa presta ventilom, yeeeeessssss!!!!
ali drugu nikako
a ja zapeo da moram da imam dve rezervne, ipak
onda je našao dve sa auto ventilom
uzmem to sve i dođem kući da montiram
one dve sa auto ventilom ću da stavim na biciklu, jer su debele mrsne i teške, a dve koje su u točkovima ću da izvadim i stavim kao rezervne

međutim grc milojka
auto ventil ne može da prođe kroz ove fensi felne koje su predviđene samo za presta i imaju rupe 6mm, a auto ventil je izgleda mi 8mm
uzmem aku bušilicu, razvrtim rupe, ventil se opet zaglavi, još malo prosviram napred nazad, čist seks, i kad sam ih RAZBUŠIO da valja, primiše i pomenuti ventil

to se sve događalo između 8 i 8:40, onda sam otišao da doručkujem i to je bilo gutanje bez žvakanja ne bih li do 9 krenuo do mesta 20km udaljenog gde je okupljanje od 09-10 i start u 10
srećom je bio vetar u leđa, Lola usput slučajno oborila segment na mtb-u koji je držala neka devojka na trkačkoj i to skoro za čitav minut
u tom mestašcetu malo slikanja malo druženja i start, a nastavak u sledećem blogu

subota, 13. lipnja 2020.

čoporativno

skroz neplanirano i neočekivano, nakon što su nekako utihnuli svi dogovori o zajedničkom trčanju, iznenadio me poziv dok sam se starom biciklom sa polupokvarenim kočnicama spuštao strmom ulicom u grad.
kažu klupski da se razgibavaju tu na parkingu par kilometara ispod mene, na šta sam samo pogledao šta imam na sebi i zaključio da su stare stabane patike "za kantu", pamučna majica, kačket i šorc, sasvim okej outfit za jedno neobavezno trčkaranje u hladovini.
i sparini.
neki su se bogme i oznojili.
na pola trčanja smo napravili kratku pauzu da se napijemo izvorske vode i da pokušamo da dvoje zalutalih ovčica iz Novog Sada izvedemo na pravi put.
mnogo dobra fora.
krenuli su da pronađu nešto, bez karte od papira i/ili u telefonu, sa dva odštampana A4 lista nekih uputstava ili ko zna čega već.
zaista ne znam kolike su šanse da pogode sva moguća i nemoguća skretanja planinarskom stazom, srećom medvedi su još uvek u zimskom snu pa ih neće žvakati iz zabave.
povratak je bio naravno nizvodno i malo lakši a na brdskom cilju negde oko pola smo imali i sprint za tačkastu majicu, bogme trebao nam je foto finiš.
možeš da se ubiješ od planiranja i opet mnoge stvari ne ispadnu tako dobre kao nešto skroz neplanirano, to treba da zapamtim.

petak, 12. lipnja 2020.

razlika

koliko se od trčanja manje troše patike nego od šetnje, to je prosto fascinantno.
evo onaj par koji sam nazvao "Dve Bolje" od zelene leve i crvene desne, juče je premašio 1700km i još uvek izgledaju vidno bolje od crvene i zelene koje su stale malo iza 1400km i od tada ih koristim samo za šetnje sa psima.
okej, kada bih pisao i šetnje u kilometražu onda bi i ove druge stigle do 1500~1600, no ja u patikama šetam tek nakon što više nisu za trčanje, i takvih "izgaženih" uvek imam nekoliko pari pa nema ni potrebe da nove koristim za pešačenje i da u njima riljam po blatu i kamenju.

(anegdota: sećam se kada smo u organizaciji nekih novosađana išli autobusom u Budimpeštu na polumaraton, ja sam imao tonu stvari a Ninković je imao samo jedan mali rančić, i dva dana je bio u istim patikama u kojima je trčao i trku. btw i POBEDIO ispred deset kenijaca. tu sam shvatio da baš i ne moraš uvek da toliko čuvaš patike za trčanje kao suvo zlato, naročito ako si početnik, jer to mi je bila tek druga godina trčanja)

ukratko, petak inače nema nikakvog razloga da bude dan za tempo trčanje jer je obično gužva na poslu i olovne noge nikom ne bi koristile, no obzirom da su juče stigle nove patike a i da sam se nakon dve lagane bici vožnje valjda odmorio, natukao sam nove bruksice i krenuo.

ideja je bila nejasna, setio sam se sopstvenog bloga u kojem sam koji dan ranije napisao kako će me te malo niže i malo ravnije patike poterati u kas (kao mrtvo lišće jel tako) no kad sam krenuo to nije bilo ništa brže od najobičnijeg "ajd da odem malo da trčim".

no kako su kilometri prolazili ja sam se valjda zagrejao a malo i "primio" i to je išlo sve brže i brže i umesto planiranih 8km na kraju zaokružih na 10, koje sam prvo mislio da ću preći na nekih 55-56 minuta pa sam na pola trčanja spustio ambicije skroz na 54 i na kraju sam još malo dodao gas i završio ispod 52 minuta.

vic dana je tašta koja je na stepeništu pogledala kutiju i uskliknula BRUKS! a bio sam ubeđen da je zaboravila sve sa časova engleskog od pre desetak godina.

obzirom koliko malo trčim a koliko malo tek planiram da trčim, ovo i nije bilo loše ovako pravo sa pijace i pet kila povrća u rancu na leđima dok me ker na povocu krvnički nateže u stranu kao kiropraktičar.
popodne bi mogla da padne neka vožnjica, izgleda da je napokon došlo do tog privremenog razvedravanja.

ona guma koju sam okrpio pre mesec dana, kada sam se žalio kako nemam tocilo pa moram skoknuti do pobratima, nešto malo je ispustila i onda sam skinuo flekicu i odneo je kod druga vulkanizera zajedno sa ostalih 6 koje skupljam u jednom ćupu, biće sutra gotove pa eto taman možda za vikend padne neka nova avanturica.
naručio sam još 4 komada Continental unutrašnjih s tim da sam odabrao one duplo lakše "ultra light" koje su okruglo duplo skuplje ali će moći dve da stanu u torbicu što je svakako duplo važnije od cene, dakle "duplo važnije je imati duplo lakše pa makar bile duplo skuplje".
eto.

četvrtak, 11. lipnja 2020.

bok

kao što peva Sara "on je uvjek korak ispred, ti stalno malo kasniš"
s tim da je to kod mene Dan, taj koji ode makar i za milimetar dužim koracima od mojih ali korak po korak uvek mi dovoljno odmakne da bi me to uvelo u nekakvu poteru
kontam ga ću jednog dana reći, eh, kako je sve ovo prošlo, da mi je samo još pet godina,
isto kao što i svakog jutra pomislim eh da mi je još samo 20 minuta, ili svake večeri eh da mi je još samo sat-dva
no eto
možda tako i treba da bude, možda je tako i zamišljeno, možda ja samo nisam dobro pročitao uputstva, možda je tako i zanimljivije, ako si već ovca od akcije bolje je da glumiš u akcionom filmu nego u melodrami

žao mi je što mi je juče propao plan da po pljusku i grmljavini odem negde dalje, no onaj 100% waterproof puma šuškavac mi je oko vrata propustio taman toliko ledene kiše da mi se ispod njega potpuno natopi pamučna majica pa sam shvatio da bi mi tvrdoglavost donela samo prehladu koja bi poništila svako zadovoljstvo postignućem plana
a opet nekoliko možda, možda je i to što sam uspeo bilo dovoljno, možda je i to već bilo previše, možda nije ni zamišljeno da se uvek postigne sve što poželiš pa duplo i još na kraju nisi zadovoljan, možda ni ta uputstva nisam čitao

kako bilo, jutros ću već malo više stići od uobičajenog i to je već neki pomak
jedina "važna" stvar je da danas baš ne padne puno kiše u okolini, i da se u petak i subotu staza mtb maratona dobro ocedi pa da u nedelju ne bude puno klizavih nizbrdica jer ako sam zemlju travu i kamenje solidno savladao, po blatu skoro uopšte nisam imao želju da vozim a mislim da nikada neću ni imati
ništa nije obavezno of kors, bumo vidli kako će da se razreši situacija

srijeda, 10. lipnja 2020.

tramontana

rekoh, sprema se nevreme, ako ne krenem sad neću ni izaći iz kuće.
jeste već palo par kapi ali nabio sam šuškavac preko šorca i seo na city bike.
nisam ni par ulica prešao a već je zagrmelo.
probao sam da odem što dalje, da bih video što više.
ulice koje nisu blago uzbrdo ili nizbrdo, već uzvodno i nizvodno.
sporedne uličice kojima teku neke jangcekjangovske žute reke blata i mulja, bankine pretvorene u pola metra duboke kanale.
priroda je predivna, i kada ljudima ide niz, i uz dlaku.
obožavam je.
i vodu do kolena, i mokre gaće, i natopljen kačket, i isprskane naočari kroz koje ništa ne vidim.
i gromove koji mi pucaju oko ušiju i drveće koje mi se ruši iza leđa.
jer dok god sam u prirodi, hirovitoj i bučnoj, mirnoj ili poludeloj, meni je nekako uvek lepo.
i nikada nemam grimasu, i nikada mi nije loše, i nikada ne pomislim da ona ima nešto protiv mene.
nju prosto moraš voleti, kako god da je raspoložena.
zato sam i požurio, dok se ne predomislim, jer većina se najradije sakrije, samo retki je upoznamo u baš svakom izdanju.
i uvek se isplati.

gljive

imam anegdotu sa jučerašnjeg trening-izleta
naime pošto sam nešto malo otrčao ujutru dok je bilo pristojno vreme, otišao sam popodne da još malo dopunim po kiši pa da to sve skupa barem pređe onih murakamijevih 10km
popodnevni plan je bio da otrčim jedan deo uz reku, da odatle usplaninarim na vrh brda, pa da odozgo strčim drugim putevima u grad
I NEĆETE VEROVATI ŠTA JE UGLEDAO!

negde na pola uspona, neuobičajena slika, momak stoji pored bicikle, naslonio se laktovima na guvernalu i zagnjurio glavu u ruke, kao da se nešto teško zamislio
nakon tri zvižduka i povika ALOOOO nekako se trgao i uspravio
znači tip je ladno zaspao tako stojećki!
zdravo zdravo, i kad sam ga pitao da li mu treba neka pomoć, orijentacija, štagod, izneo mi je suludu ideju: spušta se stazom od mokrog blatnjavog kamenja iz pravca manastira, pa bi da malo istraži kraj, čuo je da do manastira može da se dođe i drugom stazom

natenane mu ispričam kuda ide markirana planinarska staza, ali da će tuda izginuti po blatu čak i da ne vuklja neki težak mtb sa sobom, a ovako ne znam ni da li će uspeti da prođe
ne ne ne, on je mislio drugom stazom, po pruzi
PO PRUZI?????
pa nije ti ovo pruga beograd zagreb 400km samo pravo pa da ti ideš prugom i guraš biciklu i povremeno se osvrćeš da li će naići voz!!!
kako ćeš sa biciklom kroz tunele, znaš li koliko vremena treba da potrčiš i skloniš se u ono udubljenje na svakih 50m, gde ćeš sa biciklom tako brzo, on očigledno fantazira ili nema pojma u šta bi da se upusti

teoretski možeš i da se prilepiš leđima uz zid tunela, uvek ima pola metra prostora od vagona do zida, ali ta guvernala ti je šira, zakačiće te voz pa još ako naiđe spreda tačno će te sopstvenom biciklom preseći na pola
malo me gledao belo kao štenetu kad se obraćaš ali je na kraju odlučio da ja bolje znam i da će da me posluša
krenuli smo nazad uzbrdo, pitao me je da li hoću da trčim pa će on trčati pored mene i nositi biciklu (?)
sad pak ja njega gledam belo, kontam ima u ovoj zemlji 20-ak ljudi koji mogu sa mnom ovde da ustrče, od kojih nijedan ne bi izdržao sa sve vukljajući biciklu kroz mokre kamenčuge i blato, da si jedan od njih već bih te prepoznao a i tako u patikama za šetnju i farmerkama...

neka, nemoj da se oznojiš, a i ako idemo sporije duže čemo pričati, odvratih budalu od srčanog udara
e tu je nastavio da mi iznosi svoje planove, kako njemu smeta bunarska voda, pa je došao da ispituje ovaj kraj, on bi da se skući pored nekog izvora, i da se posveti tako tom životu u prirodi
rekoh pa konkretno ovde ima samo jedan izvor ali dole uz reku je zabranjeno i kampovanje a kamoli da se ti naseljavaš sa svojom zarđalom bicikletinom na kojoj ne rade kočnice pa svuda guraš nizbrdo
imaš puno izvora oko suvodanja i stanine reke, probaj na tu stranu
a jel ima tamo neki manastir, pita on, ima crkva u stavama rekoh tamo ti je taj neki otac marjan
on je otišao u penziju! izvali momak kao iz topa, vidim da je bolje informisan o manastirima nego o izvorima

i o pečurkama!
naime
kaže nabrao sam dve pečurke, MISLIM DA SU (pa sad neko ima tipa &$S%*?O&%čarka), pa sam krenuo dalje niz šumu da vidim ima li ih još
ON MISLI DA SU (!)
kuku majko
a iovako je već sav pogubljen, garant je na muharama odrastao
i ništa, objasnio mu ja kuda sve može da se prođe, kuda ne može, gde još ima kakva crkva, nije znao ni za belu u deguriću ni za crvenu u leskovicama, predložio sam mu da veže biciklu kad već ima sajlu, reče da nije poneo ključić :-)
pa će da zagura biciklu negde u žbunje i da siđe još jednom do manastira, i negde da ZABIVAČI dok se ne osuši, kontam da će početi one opatice odozdo da ga teraju kamenjem kad ga vide još nekoliko puta
mislim se nešto, daj bože da ti umeš da zapamtiš i nađeš biciklu tačno u žbunu u koji si je zagurao, još ako usput pojedeš te pečurke...

PS
dodatak iz sekcije Cajka
https://burajz.blogspot.com/2020/06/svacija.html

utorak, 9. lipnja 2020.

kanal i podkanal

sad sam sebe usosio jer osim glavnog kanala radim na dva kanala tojest onaj kanal o snajkama je ipak sporedni pa dođe kao neko istureno odeljenje, podgaće, podkanal
pa sad moram da pazim kad pišem, GDE pišem, da ne bih na kanalu za cajke objavio slike s trčanja i obrnuto.

elem juče je dan bio malo dvoličan pa je podosta onako granulo sunce i nebo i rekoh idem ja na biciklu mada sam na sebi imao opremu koja je bila dvokanalna pa sam bilo gde mogao da prislonim biciklu i nešto otrčim, ako me pogodi prava inspiracija

posle mi je postalo zanimljivo dokle se i kako može voziti onaj najgori "kišni bajk" pa sam nakon asfalta zabazao u neke makadame i na kraju preko brda završio na skroz drugoj strani sveta od one na koju sam krenuo

tu negde u najdaljoj tački je počelo malo da grmucka ali nekako u daljini ili bolje reći u visini, pa se nisam naročito brinuo, posebno jer je u daljini prema gradu bilo dosta neba.
no kako sam odmicao od mesta prvog groma, krenulo je da grmucka sve bliže mojoj guzici pa sam na kraju bio prosto okružen tom zvučnom zavesom od grmljavine, a ubrzo su pale i prve kapi

nekoliko kilometara sam se nadao da će me možda mimoići pljusak jer nisam znao kolikog je prečnika oblak, no ispostavilo se da je bio radijusa bar 50-ak kilometara tako da me je morao ispolivati
dotle sam već uveliko navukao šuškavac a dole mi nije smetalo što sam u šorcu jer nije toliko zahladnelo da bi gole noge bile problem.
na mestima je voda nosila zemlju i pesak sa sporednih puteljaka pa je put bio crno/žuto zebrast, baš fora.
iz nekih auta su mi pokazivali palac gore a iz par auta sam dobio ono mlaćenje šakom "ti si lud" ali šta ću, nisam mogao da legnem pored puta na 10km i nešto čekam satima

do grada je već toliko napadalo da je na puno mesta bilo bar 10-ak cm vode na putu tj ulicama jer se najveća razlika napravi kada se pored puta umesto bankine pojave ivičnjaci koji zadrže svu vodu koja ne ode kroz šahtove a šahtovi ionako slabo primaju jer se to ne održava i eto ti mini poplavice na svakom uglu

iz najvećeg gradskog kafića/picerije je tuce ljudi sedelo i onako zastakljeni su piljili na ulicu kao u televizor pa sam im svima onako s bicikle poslao poljubac značenja "deste pi*ke, jel vam se ohladio kapućino"

imao sam i blizak susret sa policijom, hehe, na 12km od grada sam na vrhu jednog hupsera presekao krivinu preko pune linije kad eto ti je oktavija pod rotacijom, odmah mi je svirnuo a ja sam samo pokazao tri prsta, nisam stigao i da viknem SRBIJA!
par km bliže gradu su me prošli otpozadi i opet svirnuli, to je već zvučalo kao lajk.

sve u svemu podosta avanturističkih 50-ak kilometara, totalno neplaniranih i improvizovanih, puno bolji provod od bilo čega što sam mogao unapred da zamislim.

ponedjeljak, 8. lipnja 2020.

i jopet patike

odem u lokalnu radnju tu u tržnom centru na 300m od kuće, ali prc cvrc gevezn zajn, nemaju u prodavnici nijedan model Mizuno
DŽABA STE GUGLALI
(inspirisano grafitom "džaba ste krečili")
da me ubiješ nemam pojma koji broj mi treba
u Mizuno vawe rider 12 sam trčao i pobedio Pešterski maraton, samo zato jer su to bile najizdrndanije patike koje sam imao, i rekoh ako treba nešto da pocepam, nek barem bude nešto što je "za kantu"
pre ili posle toga sam u njima trčao i Sljemenski, dal sam te godine bio treći ili drugi ne sećam se, a nije ni bitno dok obrađujem drugu temu

takođe, nakon neke kraće trke u Istri na koju sam poneo samo ravne Puma Belus i nakon godišnjeg jesenovanja od pet dana bicikle, nekako mi je dunulo da bih trčao Zagrebački maraton
e sad, ako si u formi i dobro ti ide, naravno da ćeš zagrebački prijaviti puno unapred
kako je došlo do te situacije da ja odem na neku kraću trku, i da se nakon pet dana cikloturizma po Istri odjednom odlučim da trčim maraton, nemam pojma!
to je onda mogla biti jedino 2008. kada sam nakon godinu dana kuburenja sa povredom zadnje lože napokon počeo malo ambicioznije da pristupam trkama
verovatno me na toj trci vikend pred maraton ništa nije bolelo, pa sam se ohrabrio da pokušam neplanirano?

kako god, naglo je zahladnelo, sećam se da sam u subotu pred maraton ušao u samoborski Intersport i kupio helanke, jer je nedeljno jutro bilo najavljeno samo +6°, i da sam kupio neki dres dugih rukava, i da sam kupio svoje druge Mizuno u životu, vawe nexus 3 se zvao model

takođe se sećam da me je Kum tj organizator pitao da li bih kao i 2007. pejsovao maraton na 3h ali da sam odbio NE ZATO što sam planirao da idem brže nego jer sam bio skeptičan spram ideje da uopšte mogu da istrčim maraton za tri sata.
jer nikad ne znaš, hladno, vetar, loža, zatezanje, ovo ono...

posle toga se jedino sećam da su mi nakon starta pale roletne na oči i da sam u nekom čudnom NAMERNOM positive split-u trčao prvu polovinu sa momkom čudnog prezimena Kralj za 1h26, i da sam nakon što je otoplilo, kao švajcarski sat usporio za okruglih 2% i isto tako ravnomerno dovršio drugi krug za 1h28 i ušao u cilj sa fantastičnih 2h54' koje nisam ni sanjao, a kamoli planirao.


čitavih pola godine kasnije sam guglao i užasnut čitao za koju kategoriju trkača i invalida su namenjene, ali jbg, kad si u formi valjda ti je samo važno da nisi bos, i svaka obuća će ti završiti posao, jer "boj ne bije gumeno oružje, no papak od junaka"
zvuči dvosmisleno ali mi se dopada

na kraju je presudilo to što je Lola uporno tvrdila da se seća da su njene "vawe rider 12" bile broj 41, pa sam njoj naručio isti broj tj jedini u ponudi (žute) a sebi 45 jer je između nas uvek bila tolika razlika.
ako sam nekada i nosio 44.5, verovatno su mi bile "knap", najlakše je ubaciti puniju čarapu ili mesnatiji uložak a pamtim da je u starim vawe rider uložak bio potanak.



tako će pored dva para bruksica koje sam naručio u petak, stići još dva para mizunčica, a sa svim ovim poenima (30€ po paru) ću za 20 dana imati podosta džeparca na kartici pa se mogu počastiti još svačeg lepog, bjutiful!
ostalo je samo još da se plate te dve isporuke od gotovo trista ojra ali bože moj, jednom se živi, a zadnji put sam kupio patike pre tri godine, ili mi je barem osećaj takav.
biti zaboravan je blagoslov, izgleda.

nedelja popodne

spust sa Divčibara

bukvalno na 20 metara ispred mene auto je prešao preko mladog poskoka.
ne mislim na onog zmijića veličine ogromne gliste, nego na poskoka koji je 80% veličine poskoka, ko zna razumeće.
e sad, nije ga ubio, smrvio, spljoštio, raskrvario, prosto ga je očepio i zmija je nastavila da puzi putem prema bankini ali na jako neuobičajen način.
stajala je na zadnjoj trećini, da ne kažem na repu, a sve ostalo je podigla vertikalno ka nebu i, tako istovremeno se sklanjajući, nastavljala da preti nekom zamišljenom neprijatelju koji je ustvari već bio kilometar daleko.
možda je u međuvremenu i mene ugledala pa me dodala na popis neprijatelja, ko će ga znati.

malo sam zastao da pripazim, da je ne povredi neki sledeći auto, no srećom niko nije naišao a ona se postepeno spuštala sve niže ka asfaltu i na kraju skliznula u travu pored puta.
nekako mi je bilo žao, jer pored svog tog neplaniranog događaja i mogućeg lakšeg povređivanja, dojmio me taj adrenalinski udar pod kojim je očigledno bila.
poput onih štićenika kpd-oma koji na svaki mrk pogled potežu nož "skakavac" i drčno se usprave, rašire ramena, poviču "kome majku?" i već su prešli u kontranapad.
nadam se da je sada ok, da je zalizala sve nevidljive rane sklupčana pod nekim panjem uz žicu ražnjića i hladno Valjevsko.

pola sata kasnije sretoh i pobratima ali o tome ćemo, kao što sam i rekao, na drugom mestu:

https://burajz.blogspot.com/

ovaj Burajz iz naslova sam za sada Ja, naravno,
a glavni opšti balkanski likovi su Pobratim i Snajka, plus Burazer i Bivša Snajka,
kao što su pre desetak godina bili Bodul i Plavuša :-)

slobodno se možete identifikovati sa bilo kim od junaka, a biće još raznoraznih likova i anegdota

nedjelja, 7. lipnja 2020.

trek

juče sam prošao delom staze mioničkog maratona a zadržaću se na samo jednom detalju


gore levo omča je trenutak kada sam došao na raskrsnicu koja se ne vidi na slici i pogledao gde treba da idem, i tada sam shvatio da sam 500m ranije negde trebao da skrenem desno, a ja odlutao pravo glavnim putem

kada sam se vratio istim putem nazad da bih se uključio na trek maratona, sačekalo me je polomljeno bagrenje i trnje do kolena i od kolena sve do ušiju


obzirom da je oluja polomila puno bagremova i na ranijim deonicama staze, već sam zamenio jednu gumu i ostao bez rezervne, a nisam znao u kojoj dužini je ova prečica na ovaj način neprohodna pa nisam smeo da rizikujem novo bušenje i guranje bicikle 30km do kuće

ništa, otišao sam dalje glavnim putem (da se razumemo to je uzani makadam na mestima prošaran blatom i baruštinama, no od ovog skretanja je svakako glavniji) i mic po mic se spustio tamo gde je trebalo


oni koji budu vozili maraton će imati lepe poglede, lepše od mojih jer su meni planine bile mahom iza leđa pa sam morao da se osvrćem ne bih li napravio fotku, iz suprotnog smera će ovo dugo dugo da se vidi kao na dlanu

ostao mi je samo jedan nepoznat deo celokupnog maratona dok sam sve ostalo u raznim situacijama i treninzima već prorešetao, tako da jedva čekam da vidim i taj deo treka odnosno mog kraja, no to će da sačeka neku drugu priliku


subota, 6. lipnja 2020.

viralno

izgleda da je neko krenuo da prosleđuje linkove na moje blogove, ili da opsesivno osvežava sadržaj, jer mi se u statistikama dogodio mali bum u zadnje vreme, funny.
jes da mnogi vole da budu popularni ali mene od toga vata mala jeza :-)

život od-dana-do-dana ide tako da se pojam Dan svodi na prognozu i posledično planiranje aktivnosti.
vikend je naravno kritičan po tom pitanju jer pruža mogućnosti za dva ili tri izlaska od kojih će jedan danas da bude košenje trave, što je već uobičajeno u svakom burazerskom dvorištu koje drži do sebe. doduše ne znam da li se pod izlazak računa i izlazak iz kuće u sopstveno dvorište :-D

šta ima novo, ima novo da sam jutros napravio nalog kod jedne sportske firme, tamo povezao karticu za poene koju sam već imao od jesenas, i naručio patike:


jeste boja malo pederska i jesu malo niske i jeste da imam nekoliko pari niskih patika za brža trčanja pa eto, možda me to potera iz začaranog kruga đoginga, kad pobacam sve patike za Dužine i Rikaveri više neću moći da trčim lagano, a ove će me bogme fino pomeriti ka prednjem delu stopala.

kad smo već tu, deo popusta (izađu oko 60€ s tim da još 25€ legne na karticu pa se može iskoristiti za 20 dana) mogu da potrošim i na ove, samo prvo moram da odem u bilo koju prodavnicu u gradu i probam bilo koje Mizuno da bih odredio veličinu.
imao sam i wave rider i nexus i harrier ali se ne sećam veličine.


ovo je već manje pederska boja, više su mi se smučile crvene i konkretno one bruks gore, čim mi stignu mislim da ću da ih prefarbam bilo čime i u bilo šta, treba znati preseći i reći BASTA!
ovaj blog neće imati naročito pregleda negde do iza podneva kada ovde dodam poseban pasus o Snajkama, a onda će eksplodirati :-D

PS
iza podneva
mislim da ću ipak napraviti poseban blog gde ću da pišem samo o snajkama
srbija je vazda bila zemlja čiča, gde si čiča kako si čiča, burazera, gde si burazeru kako si burazeru, i snajki, gde si snajka kako si snajka, tako da hmmm, kad je sve to na retro etno fazon postalo tako popularno, ako ih ne možeš pobediti a ti im se pridruži