ponedjeljak, 19. listopada 2020.

deset u POLA s lukom

 nije pola somuna nego pola somine, što se odnosi na moj rođendan jer naravno svakog 19.10. uvek napunim "pola godine" pa ni danas nije bio izuzetak. tačnije napunim tih "i po" dan ranije jer su zbog poremećenog februara drugih šest meseci nešto duži, no ko bi se petljao računanjem u svaku sekundu, kad je stoput lakše samo zapamtiti isti datum 6 meseci kasnije, iliti kada je horoskop u suprotnoj tački. 

u skladu sa suprotnim horoskopom trebao sam danas da uradim nešto kontra sebe pa sam se predomislio glede predomišljanja i napola vratio u Stravu, a i to "napola" na mala vrata no to je sad sporedno, bitno je da je obrnuti horoskop došao na svoje. eto toliko sam mogao da ga častim, ne previše doduše. sada i dalje imam "svoj" stari dobri tajni profil na koji mi se sa Garmina sve automatski prebacuje i odakle mi je lakše da prepisujem osnovne podatke (*) i na kojem je sve ionako na private, plus imam jedan običan najobičniji profil na koji ću da prekopiram fajlove sa trčanja koji su po nečemu posebni, tipa jurcanje po nekom Segmentu ili neka trka i tako nešto, čisto da zvanično "budem na Stravi". pa makar bio na Stravi jednom u dve nedelje, nije bitno. selebriti ovog ranga ipak mora da bude šire predstavljen.

(*) poput popodnevnog kilometra strmog pešačenja na pola bici vožnje, recimo zaustavio sam sat, upalio telefon i izimprovizovao snimanje tog HIKE od kilometra kroz šumu kuda smo izgurali bicikle, i gore nastavio da snimam vožnju nazad do kuće. od toga pak ništa nije za narodne mase pa ništa neću nigde ni kopirati, koga bi ionako moglo biti briga kuda sam se vozikao 20 na sat.

štos' tiče prvog oficijelnog fajla, taj je zaslužio da se objavi jer sam napravio novi Segment na kojem sam naravno odmah postavio rekordno vreme obzirom da je osim mene tuda protrčalo još samo pola tuceta rekreativaca, a ni rekord nisam postavio tako što sam krenuo da ginem nego sam ga osvojio usput radeći kratka ubrzanja:


u tih samo dva i po kilometra sam uspeo da napravim koliko uspevam da prebrojim 26 ubrzanja što bi značilo da mi je 24 dvokoraka brzo + 16 dvokoraka lagano izlazilo negde tik ispod 100m, a što opet nije uopšte nešto neočekivano ni iznenađujuće nego verovatno jedino logično. puls sam do kraja Segmenta zakucao u crveno a ovo što piše 124 je prosek celog trčanja ofkors, kao i kadenca koja je roze boje, pri ubrzanjima je puno veća. 



u skladu sa datumom dobio sam i rođendanski poklon od Garmina u vidu novog obračuna vo2max pa me je počastio istom brojkom koja stoji na reklami tj pakovanju sata. dojučerašnje nećkanje između 52 i 53 mi je apgrejdovao u 54 pa ti vidi koliko znači otići na dva trekinga i između toga smandrljati jedan duži (10x800m) i jedan kraći (26x70m) treningić.

jedino potencijalno zanimljivo što mi pada na pamet da napomenem danas je taj preokret koji nam se nekad dogodi naizgled ni iz čega. krenuo sam na trčanje 44 sata nakon završetka brutalnog trekinga sa +1300/-1300m uspona i spusta, svi rubovi mišića i pripoji tetiva su me boluckali, znao sam da sam daleko od 80% oporavljenog i truptao periferijom smešnim brzinama od 6'10''/km na jutarnjih +7°C. malo sam zastao da se istegnem i razgibnem, skinuo duksericu i ubacio Loli u korpu od city bike-a, okrenuo kačket naopačke i onako poteran osećajem vetra na tankoj majici pomislio "ako me ova friškoća ne ubrza, ništa neće".

kao da je neko promenio kanal, umesto do malopre tromog truptanja sam zavrteo nogicama kao osica krilima, ubrzanjce, rastrčavanjce, 1-2-3-4 plus 1-2-3-4 dvokoraka, koliko da udahnem 4 puta, pa tri puta toliko BRZO, dva puta isto toliko LAGANO, narednih desetak+ minuta. predivno. jeste mi na kraju bilo malčice povuci-potegni, da nisam zinuo više nego što mogu da progutam?, ali nekako sam stigao do kraja, ukupan prosek kreni/stani/kreni mi je ispao na 4'17''/km, hej pa to bih unapred potpisao i da sam krenuo sa skroz čilim nogama!

još onaj kilometar i po povratka do kuće na nogama koje su se na tren oduzele pa nakon minut istezanja došle nazad sebi, trčkaraš kao da ti je sve svejedno, da možeš tako bezbrižno trupćati i 30 kilometara jer te nosi taj osećaj zadovoljstva i postignuća nečeg sitnog a opet tako velikog u svoj njegovoj neočekivanosti.

PS
ovo može zanimati 3-4 čoveka a znam i koji su ali se nećemo tagovati ;-)
naime u ovom LAP-u u kojem sam radio ubrzanja, imao sam jako nizak odnos vertikalne oscilacije naspram pređenog puta (dužina puta brzina koraka) i ako se pod odlično računa sve ispod 6.1% kod mene je prosek svih (brzih i sporih!) koraka bio samo 5.4% što je još deset posto bolje od ovog 95. percentila što znači da se nisam tek ugurao u malu grupu ispod koje je po kvalitetu 95% svih koji trče, nego čak i u toj grupici zaoštravam kriterijum. jedino je šteta što sam život straćio na maratone a sa ovom tehnikom sam mogao da napravim čuda na bilo kojoj kraćoj distanci.
 


nedjelja, 18. listopada 2020.

jug-severozapad

čitam raspored virtuelnih trka i maratona, pa primetim kako je napakovan onaj drugi vikend
sub 31.10. Auckland,
ned 01.11. New York,
pon 02.11. Sao Paulo*

razmišljam naglas - al dobro, šta ima veze, ne moraš maraton, uglavnom nude opcije 10km, 21km, 42km, a ponekad čak i 4.2km mini trkica, tipa ako u nedelju trčiš maraton onda u petak i utorak lupiš dva skraćenka
na šta mi Lola reče - ih pa šta ti je to četri kilometra, to možeš da istrčiš i iz pidžame
a ja to "iz pidžame" čuo da je rekla "ispred džamije", pa začuđeno pitam - ISPRED KAKVE BRE DŽAMIJE? :-D

(*) s tim da svaka trka može da se istrči i dan pre, i dan posle, pa da se ovaj triling razvuče ili sbije, već prema tome šta ko želi da postigne.
i sad sam počeo da razmišljam o tim mogućnostima.
prvo što mi je naravno palo na pamet (a kažem naravno jer gledam iz ovog ugla svoje karijere) bilo je da Auckland otrčim dan ranije, u petak, pa onda NY u nedelju prema rasporedu, a Sao Paulo u utorak, mislim kada već nude takvu mogućnost -24h/+24h

i onda mi padne na pamet da bih pre deset godina uradio skroz suprotno, svakako bi mi izazov bio upravo da trčim tri dana zaredom, pa bih ili smislio 3x21km, ili 3x10km, ili 10+42+21, bog te pita šta bi sve moglo da mi padne na pamet


no pre svega toga ide sledeći vikend tokom kojeg me opako preopako i polupreopasno privlači ideja da možda istrčim maraton. bio bi to trening-maraton s tim da bih imao okrepe u nekoliko navrata pa koliko god uspevao nebrojeno puta da pretrčim maraton kod kuće u sopstvenoj režiji, ipak je drukčije kada imaš makar kakvo nazovi društvo. plus okrepe, to ne treba zanemariti mada na ovim temperaturama ladno može da se pređe 42km "na suvo" uz neku blagu dehidraciju ili čak ni to ako mnogo ne žuriš.

bila je dovoljna ona jedna treking liga u subotičkoj peščari da se podsetim trčanja u grupi, kako ti je nekad u trenutku teško pa pogledaš oko sebe kako je drugima vidno teže i momentalno ti se promeni raspoloženje u ono suprotno "hej pa meni je ustvari lako" i samo nastaviš da trčiš opušteno kao da si na rastrčavanju a ne na treningu Dužine.

subota, 17. listopada 2020.

hahaHAHAxaxaxaXAHAXAHAXA

možda se sutra zadržim na više nekih zanimljivih detalja. na fejsu sam jedino stavio u story kako u ovčar banji neke mačkice pojimo jogurtom, ne pada mi na pamet da ljude smaram trčanjem

elem kao i svaki prethodni put, i ovaj put sam se proslavio, s tim da pomeram granice igre opasno ka limitu polumaratona od 7 sati :-D
naravno da sam šta, da sam prijavio halfM s tim da sam ga trčao u okviru planinske treking lige po Kablaru, a jedino gore od Kablara bi bilo da se trči dva puta isti krug


tako sam se probio na veoma nisko mesto među nesvrstanu braću iz južne afrike i indonezije ili indije, nemam pojma šta je IND a mrzi me da guglam zastave, a NEĆETE VEROVATI KOGA SAM POBEDIO, stigao sam pre jednog kenijca :-)
taj verovatno trenira poker ili bridž, ili je trčao neki još strmiji treking od Kablara, pa unatraške


ono što je zanimljivo je da sam čak iovako bez ikakvih treninga tokom leta i totalnog zapostavljanja trčanja uspeo šta, uspeo sam da se, kako trka odmiče, pomeram na rang listama segmenta po segmenta, pa sam tako onaj prvi gde su se svi zaleteli prošao kao deveti, a poslednji nakon što se pola raje ispucalo sam prošao kao peti svih vremena, neloše za nekog ko nije imao pojma u šta se upušta i ko je celu trku otrčao na 4 napolitanke.


bilo mi je stvarno žao što nisam stigao da opalim par fotki, jer sam se ustvari zadnjih sat i nešto ganjao sa momkom s kojim sam zajedno prešao više od pola staze, čas on 100m ispred čas ja 50m ispred i tako u krug, a sve zato što su nam na jednoj kontroli rekli da smo 3. i 4. i onda logično niko nije hteo da bude četvrti pa udri pa se raspadni, u cilju mi je trebala infuzija ladno.

pritom se nijedan od nas nije setio da nismo ista kategorija, sveže mi je u sećanju kada sam u Subotici stigao na cilj i predao overen karton na svim kontrolama, sudija mi daje zlatnu medalju, minut iza utrčava dečko kojeg sam prošao na kilometar pre cilja i sudija i njemu daje zlato, kaže "prvi senior" i tu skontam da sam ja dobio kao prvi veteran i da je na treking ligama sasvim nebitno ko je apsolutno bio prvi, sve se deli na dve kategorije. aps plasman se jedino računa kada se dodeljuju poeni za generalni, od kola do kola.

tako je ispalo da obojica crkosmo da budemo treći a ne četvrti, i na kraju smo obijica bili drugi, njemu su dali srebrnu seniorsku a meni sreb veteransku. nemam pojma ko je stigao pre mene ni od koje godine se računaju veterani, ko god da je iskreno čestitam, čuo sam da je na zadnjoj kontroli bio neka tri minuta ispred nas dvojice.


e a sad ovaj skeč kao anegdota, KAKO SU ONI OVO OBRAČUNALI?
na koju foru su mi iz celog fajla izvukli šta, kojih 21km, jer čak i kada pogledam u kom trenu sam prošao dvajes prvi km, to je opet ispred ovog njihovog vremena.
nije da mi išta u karijeri znači POLUMARATON za 2h27 ili 2h29, ahahahaha, ali znatiželjan sam da dođem do tog algoritma. evo mog prolaska, pri čemu smo krenuli sa 250m nadmorske a polumaraton sam prošao 300m tj nekih više od 100 spratova iznad polazne tačke


ali ne, koknuli mi rezultatčinu za ginisa, tako mi i treba :-)


pitanje je šta bi bilo i kako bih prošao da se nisam dosetio jedne genijalne cakice, a to je da sam pola sata pre starta krenuo u ekspediciju po ovčar banji sa makazama za vinograd, i odsekao dva štapa za planinarenje. mislim da bi mi bez njih kvadricepsi bukvalno eksplodirali do kraja, a ovako sam uspeo da se dosta prištedim na najstrmijim usponima, posebno na prvom najgorem. mislio sam da ću nakon izlaska na vidikovac na vrhu Kablara da odbacim ove štapove tj prislonim ih negde za slučaj da nekim drugim planinarima zatrebaju, no mic po mic sam ih doneo skroz do vrha poslednjeg uspona i bacio ih u šumu na samo nekoliko km od cilja, kada mi je preostao samo zadnji spust i kratak završetak po asfaltu.


opet sam, naravno, nosio biciklistički dres, ovaj put sa dugim rukavima jer je jutro bilo izmagličasto a i duvao je neki hladan vetar preko celog dana. dok potrpaš ključeve od auta, kartu sa opisom staza, kartončić u koji overavaš prolaske na kontrolama, telefon koji nisam stigao da izvadim i uslikam par predivnih pogleda na Međuvršje, i još par sitnica.

eh da, na jednoj od livada gore na 800m nadmorske sam u trku uspeo da se sagnem i iščupam nekoliko šafrana za Taštu, i da ih ubacim u najprazniji džep. ipak da mi nema nje teško da bih mogao ovoliko da se zezam kad god poželim i niko se više od nje ne raduje (i ne ponosi) nego kad donesem medalju.


za kraj evo i te simulacije najlepšeg pogleda koju sam napravio skinuvši gpx trek, pa sam ga otvorio u google earth i tako zakrenuo da steknete predstavu. roze je moja staza, žuto je prečica kojom su otišli ovi koji su trčali najkraću, a plavo je greben po kojem smo trčali sa neverovatnim pogledom na krajolik, veliko hvala oblacima koji su sačekali da utrčim u cilj i tek onda se gore navukli, i saučešće kolegama koji su tek tada stigli na to mesto.

petak, 16. listopada 2020.

dve trećine

 nije da se radi o nekom muzičkom ritmu jer ionako malo teže uspevam da zamislim dve trećine i čemu bi to služilo nego mi je kao i svakog petka sat na punjaču i stigao je do 64% pa sam uzeo da nešto napišem dok ga ne uzmem za popodnevno druženje obalama grada. napunio se ili ne pre nego što završim, imam otprilike tri stvari za razmišljanje.

1)
jučeršnji treninzi su ispali ludo netipični, sa jutarnjim sjurivanjem naglavačke da bih stigao na posao pa sam tako odradio nizbrdni hronometar od 4km sa najbržim kilometrom uveliko ispod 4', a popodnevni je uključio polu(ne)planiran uspon isto tako "do daske" na jedno od brda koje okružuju grad iz prostog razloga što je Lola iz čiste zajebancije odlučila da ponikom (doduše city varijantom od 16kg sa 6 brzina) napadne jedan od segmenata na Stravi pa sam ja krenuo kao podrška a završio kao zaprška jer me je prošla na pola puta i do kraja je bila (igra reči) mrtva trka, ne jer je bio foto finiš nego jer oboje pocrkasmo kao ono magare do zelene trave. Evo kako mi je sinoć garmin izračunao stress score tog uspona, oko 87.5%, kako li izgleda 100% leba ti...


2)
pre pola sata se pojavila vest kako je Krizni Štab doneo neke nove preporuke među kojima se nalazi i rečenica:
"RTV pre 16 minuta
BEOGRAD - Krizni štab je odlučio da od danas preporuka bude nošenje maski i na otvorenom, dok se lokalnim samoupravama zabranjuje da izdaju dozvole za okupljanja, izjavila je zamenica direktora Instituta Batut dr Darija Kisić Tepavčević."
Koliko to kači najavljene treking lige do kraja godine nemam pojma, već sam poslao poruku na adresu TLS i zamolio ih da do večeras jasno naglase da li pomenuta odluka nešto bitno menja glede sutrašnjeg kišnog smaka sveta na Kablaru.

3)
e sad sam se malo zatrčao pred rudu jer sam se u međuvremenu setio da 3) skoro u potpunosti zavisi od 2) jer sam imao neke opcije da se ne vraćamo kući iz Ovčar banje nego da nađemo neki app ili hotelčić bilo gde dalje na toj strani sveta pa da ostanemo i u nedelju, no 2a) na planinama je najavljeno jedva nekoliko stepeni u plusu što isključuje bicikle a nisam siguran koliko će mi se trčati nakon ovog šlajfovanja po blatu i kamenju u subotu. tako da tačke 3) praktično niti nema, jedino dotična može postati tačka 0) ako se sve odloži pa nedelja u razvedravanju uleti kao neki neplanirani izlet ali bez subote u prethodnici.

tako da, nemam ništa da izjavim :-)
nakon jutarnje odmarajuće vožnjice od 20-ak km ću bez obzira na sve otići na još jednu vožnjicu i dočekati vikend spreman za akciju, a kakva će akcija biti nije ni za šta presudno, svakako ću smisliti nešto lepo i barem polu-pametno

četvrtak, 15. listopada 2020.

banka

 ništa lepše nego kad imaš ušteđevinu pa možeš iz neke fijoke da uzimaš koliko god ti zatreba. moja štednja se pak brojala u kilometrima tojest delovima istih, jer sam nakon one treking lige po pesku na sledeća dva trčanja (od tri, treće je ispalo okruglo 15km) prebacio okrugli broj, jednom za 200 a drugi put za 300 metara. i jutros je to došlo na naplatu, presrećan sam dotrčao na parking pred kapijom zaljubljeno gledavši u sat koji je pokazivao 13.690m, dakle potrošio sam onih 300m, za popodne mi je ostalo još 200m viška, pa to je čitav minut u banci, jeeeee. jedini zadatak će biti da izmišljam takve osmice pred kraj trčanja da bih stao baš kada pretrčim iks kilometara i 800m. al dobro. život nas neprestano stavlja pred iskušenja, ali skoro nikada u trenutku i na način na koji mi očekujemo ili priželjkujemo. ako nastavi ovaj pljusak možda otrčim i 2800m, jer napamet znam kuda mi treba za tačno toliko, i eto zaokruženja :-)

naime moram da pazim da ne preteram popodne jer ću rizikovati da za vikend ne budem odmoran za trku, AKO uopšte na trku odem tojest ionako nije trka nego treking a to je po pravilu 66% trening i 33% trka, ako imaš sreće, a ume da bude i skroz trening, zavisi kolika se gužva napravi ili raziđe na stazi. prošlog vikenda sam imao sreće jer sam se par dana pred "trku" (ista priča) malo previše kockao trčanjem u zadnji čas i malo posle toga, no na neku foru su mi se "otvorile karte" i vrlo dobro sam istrčao pa mi je to unelo crv sumnje u onaj rasadnik ideja koji se zove savršeno planiranje ili barem umišljanje da nešto umeš precizno da predvidiš.

tako mi se u životu događalo da u godini sa 40 trkâ svih 40 puta pomislim "ma, ovo je samo trening za neku sledeću trku, zašto preterano da se odmaram" pa sam tako svih 40 puta otrčao za koji % slabije nego da sam se ono baš odmorio. a da sam se baš odmorio bolje bih trčao. pa ako ćemo i to da smatramo Treningom, svakako bi bio duplo značajniji za formu od svih ostalih 40. ali hajd, kad si takav, takav si, bitno je da nisi Nikakav a ove ostale nijanse, pffff...

ubr (uzgred budi rečeno, naš prevod skraćenice btw) prošla nedelja mi je bila rekordna za celu 2020, nemam pojma kako se to dogodilo i još ovako bez napinjanja jer da sam hteo da obaram rekorde ne bih celu nedelju proveo na bicikli nego bih još barem malo (d)otrčao do naj-rekorda. 


kad smo već kod skraćenica, ovaj ručni zglob gde se nosi sat katkad ne znam kako tačno da nazovem pa ću da uvedem novu reč koja je pandan skočnom zglobu, e ovo će da bude VOČNI zglob jer se na njemu nosi voč iliti watch. a na vočnom zglobu šta, na zglobu mi voč kaže da mi je ažurirao trenutnu formu pa evo vi presudite koliko je voč pametan, naime pre nekoliko nedelja sam u Čačku istrčao 1h38'50'' a tek negde oko toga sam počeo da trčim iole ozbiljnije i u ovih zadnjih 20-ak dana sam istopio nekih možda 1.5kg što ne bi trebalo da rezultuje u 34 sekunde sporijem polumaratonu, posebno jer je u Čačku bilo bogme i potoplo prema kraju trke. 

na stranu što mi ovi brojevi iz nekog čudnog razloga ne idu jedan uz drugog ali to je verovatno jer ih nisam dovoljno promišljao, naime 1h39 mi deluje piece of cake za poluM, a 44' i 20'38'' mi deluju pomalo zahtevno za 5k i 10k, verovatno jer mi to deluje kao previše dahtajuće pa izbegavam taj napor izvan zone komfora. maraton mi je pak totalno špansko selo i blage veze nemam koliko bi mi za njega trebalo, možda vidim u Zasavici a najverovatnije ni tada, koga briga.

srijeda, 14. listopada 2020.

oblaci ko teški koraci, pa malo bicikle

Popodne 60km mtb-ajkovima, ove godine je Mioljdan pao na Taštin rođendan obzirom da je prethodnih par dana bilo govno vreme a danas izgoresmo na suncu i +20 stupnjeva, hvala nebo, drži tata. Sledeći deo ladno preskočite, neka teorija dosadna:

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Upravo sam dobio link na video klipić koji je čuveni trener McMillan postavio na jutjub, na temu pripreme virtuelne trke, i sad evo u jednom uglu ekrana to gledam i slušam i poredim sa onim kako ja to zamišljam, i čekam da vidim da li ću išta novo naučiti, ili na neki način svi slično razmišljamo i znamo kako da se organizujemo na najbolji način. 

I odmah prvo neslaganje, moja ideja je bila da virtuelnu trku otrčim kao samo još jedan trening, bez previše očekivanja planiranja i pripremanja, dok on virtuelnoj trci pristupa kao najpravijoj mogućoj trci A nivoa u sezoni. E ali s tim da nećeš na njujorški maraton, nego ćeš da kružiš po kvartu jednako naložen. Jednako? Hmmm... Moraće neke nove droge da nam ponudi da bismo se uživeli u njegovu hipnozu, jer koliko ja znam na trci adrenalin i psihologija čopora dramatično izmene motivaciju i hormonski status maratonca, dok na usamljenom treningu nema šanse ni da priđeš tom transu.

I dalje odatle, kad smo se već razišli kao od izvora dva putića, on priča o odabiru brze staze, postavljanju okrepa, tajmingu u doba dana, ishrani, pripremi, odmoru, masaži, tralala, iskreno mislim da se tip više proserava i fantazira nego što ovim daje ikakve smislene savete, mislim niko se neće najesti ajvara i istovremeno napiti mleka pre treninga od 42.2km, niti će insistirati da ga istrči baš Danas ako je iz nekog razloga jako loše spavao, probudio se umoran i trom, naravno da NYCM ne možeš odložiti ali u treningu moraš biti fleksibilan. 

Poslednja u nizu budalaština je da namestiš navijače na cilj tog svog privatnog maratona i da ti rastegnu traku koju ćeš protrčavajući da pocepaš, navodno bi to trebalo da te motiviše na bogzna kako jak završni sprint nakon što si klackao 42km, meni to više zvuči kao crtani film.

~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

Nego sve su to budalaštine, hteo sam da pišem o nečem drugom. 
Ali neću.
Nastaviću o budalaštinama.
Prvo sam hteo da otrčim u toku ove nedelje trening-maraton jer postoji i virtuelni Novi Sad (!) no ta trka teško da zaslužuje od mene toliki napor a verovatno bi mi na kraju i rezultate negde zaturili, tako da prema narednom planu 26:virtual imam zakazane sledeće EVENTE. 

18.10. virtual Amsterdam
25.10. virtual Barcelona
E sad, o čemu se radi. 

Sledećeg vikenda nema baš nekih maratona u okruženju kao što ih nije bilo cele godine ali postoji planinska trka na Kablaru. Mislim od svih planina gde baš Kablar, to je da ti se muda otegnu do zemlje, bukvalno nema težeg brda za prelaziti uzduž i popreko, kad se samo setim onih sipara i puzanja pre nekoliko godina, brrrr. 
A ove godine je ovakvo stanje:
Mala staza: 15,64km, uspon 870 m, vr.l 5:15, 41 bod;
Srednja staza: 27,17km, uspon 1336 m, vr.l. 7:45, 68 bodova;
Velika staza: 34,59 km, uspon 1625m, vr.l. 8 sati i 45 minuta, 85 bodova.


Zelenim sam obojio kratku jer je prekratka, eventualno uz neko zagrevanje i rastrčavanje može da se namakne na 21km I TO MI JE TEK SAD PALO NA PAMET, inače sam je do pre minut bio skroz otpisao. Moram samo proveriti kuda ide srednja a kuda kratka, da ne propustim nešto vredno obilaska. Velika je naravno bespotrebno prevelika jer sa ovim brojkama mogu da prijavim samo virtual 21km, ako već budem budala da pretrčim 27km po najavljenom kijametu i zimoći, jamačno ne moram svih 35km.

Sve sam pregledao i nisam ništa odlučio A EVO I ZAŠTO.
Zato što je za desetak dana u terminu Barcelone treking liga u Zasavici gde će najduža staza biti ta-daaaammm - 43km!!!
Pa ako me zanima tamo 43km, sigurno bi mi 8 dana ranije na Kablaru bilo bolje da trčim tri sata tih 27km ako to uopšte može i za tri sata da se istrči ali dobro, tu negde, eventualno 3.5h ako bude baš puno kiše blata i šlajfovanja.
Bumo razmislili...

divan dan

Kao u dečijoj rođendanskoj pesmici "danas nam je divan dan, divan dan..." tako meni na taštin rođendan dođe wiki email i pogledam po čemu su ovaj datum upamtili kad ono: članak dana, zelena mamba, jedna od najotrovnijih zmija! U sekciji događaja na ovaj datum 1) pala bomba u London za vreme ww2, ubila 64 ljudi, 2) izlila se reka u Valensiji, odnela 81 život, 3) snežna oluja i lavina na Anapurni uzele 43 života. Ne kaže se džabe da nada (taštino ime) umire poslednja, evo samo od jutros već 64+81+43=188 duša, a tek sam uzeo telefon. Plašim se da otvorim fejs, možda od 200 prijatelja nađem samo 30 preživelih. 

Zato sam jutros oborio još jedan rekord, po kratkoći trčkaranja. Kasno sam se probudio a sat mi je opet izjavio sućut zbog rezultata spavanja, kaže ležao si skoro 9 sati ali od toga skoro sve uzalud, računa se jedva sat i po kvaliteta. To mu dođe kao i trening, samo što su umesto "junk miles" sada neki uzaludni sati. Možda bi bilo bolje da sam opet uradio vežbe za leđa ali iz nekog razloga sam poželeo da nakon jučerašnjeg smrzavanja u sivilu jutros sebe počastim sa malo uživanja u plavetnilu. Pa makar svanulo i samo +5, sunce je ipak sunce, posebno kad je ovako jako. Nacrtao sam i profil nekog čovečuljka sa kravatom i elvisovskom frizurom. 

utorak, 13. listopada 2020.

napredak kruševac

nekada se neki klub tako zvao, barem u mom sećanju. ne znam koliko sam urban tip bio kao klinac ali nekako su mi dinamo hajduk zvezda i partizan bili veliki klubovi, donekle rijeka, a sve ostalo mi je zvučalo seljački, i vojvodina i željo i sarajevo i velež i štatijaznam, čak i ofk beograd. nešto tipa ljubljanski plitvički i donekle zagrebački maraton kao neke ono velike stvari, a onamo po selima beograd podgorica rijeka skoplje maratončići za po dvesta duša. a sve to zbog pomenutog napretka koji mi je kao i svakom početniku krenuo vrtoglavo uvis, još malo pa ću se uobraziti. 

naime kad mi je prvi put pametni sat pokazao vo2max od 50 počeo sam da se smejem od muke no odmah za par dana kad sam malo brže potrčao počastio me sa 51, da bi nedelju kasnije došao na 52 i tu se naizgled zacementirao. to je bio trenutak nakon drugog vikenda i druge trke otkako sam počeo redovno da ga nosim, on traži da ti je na ruci 24/7 da bi pratio te podatke. tada sam počeo da trčim malo više jer se prohladilo vreme pa sam naravno sa povećanjem kilometara morao malo da usporim i sve do danas nisam o tome nešto ni razmišljao.


nakon treking lige po pesku u subotu i one mtb izlet-dužine od skoro celog dana u nedelju NISAM uzeo nikakav odmor ali sam upravo imajući u vidu današnji dan juče onako skratio trčanje na ispod sat vremena. i isplatilo se. napredak je došao sa novim vo2max brojem od 53 nakon ovog treninga poznatog i kao yasso 800s.


nećkao sam se da li da ga uradim na onom ili onom drugom putu kao i uvek, jer nekako mi je lakše kada kilometri idu, ja putujem od sela do sela, a usput kao nešto i treniram, sve bude raznovrsno, kupseri, krivine, vetar čas odavde čas odande, nekako ti sve brže prolazi. danas sam pak rešio sebe da kaznim najmonotonijim scenarijem pa sam odabrao pravac na kojem imam relativno bezbedan trotoar i po njemu otrčao pet puta nizvodno i pet puta uzvodno 800m deonicu. vetar me satro ali šta ćeš, nije ni onih mrko-sivih +10°C delovalo baš kao neka pitoma jesen, više je mirisalo na zimu. 


kao što se vidi, nakon nepuna 2km trčkaranja zvanog zagrevanje nisam bio naročito zagrejan pa prva 800-tka ima vidno manju frekvenciju koraka, to je ono ispod roze broja 1. dalje se vidi kako parne 800-tke imaju nižu kadencu od neparnih jer su parne bile u povratku, dakle em uzvodno em ka jakom vetru. slično stanje je i kod dužine koraka, niz vetar i nizvodno sam trčao drukčijom tehnikom, malo sporijom kadencom pružajući stopala ka napred, a u povratku sam morao da "usitnim" i skratim korak. čuj morao, nisam ništa morao ali tako je bilo pametnije. vidno najviša kadenca je u poslednjoj desetoj 800-tki, malo sam zabrljao stvar jer grafikon sam po sebi visoke kadence boji u roze pa deluje kao da sam ih ja natačkao a ja sam samo docrtavao ove brojeve kao na dominama. uglavnom poslednja je bila žustra kao mađarica sa onim čardaš nogama ili kako već beše pesma.

kada sam sve obračunao, prosečna 800-tka mi je izašla malo ispod 3m24s što po ovom nazovi "Testu" treba da znači da bih recimo u ovakvim vremenskim uslovima i pri ovakvom stepenu zamora/odmora za sledeći vikend mogao da istrčim maraton za 3h24m, toliko je ovaj test prost. uz napomenu da su pauze trebale da traju kao intervali, a ja sam trčao 800/400/800/400... pa su mi ove lagane 400-tke u proseku izašle 2m24s sa vrlo malim odstupanjima, što znači da sam svaki odmor skratio za minut u odnosu na preporuku. ne znam koliko bi to izmenilo "rezultat" 800-tki, ne nešto naročito sigurno.

i to je bilo to, sa zagrevanjcetom i dotrčavanjem nazad kući total 15km sa ukupnim prosekom tik ispod 5 min/km, i nakon nekoliko godina prvi prâvi Trening, heh!

ponedjeljak, 12. listopada 2020.

ima još, uvek ima još!

opet pišem malo unatraške, da ne kažem MEMOARE

radi se o nedelji tojest o suboti jer svaki virtual run koji ovi mačići organizuju može da se obavi dan pre i dan posle zvaničnog događaja. tako sam ja planirao da i u Subotici istrčim treking ligu od 26km i da to prijavim kao virtuelno Čikago polumaraton, pa će njihov automat već deo tog trčanja obračunati kao polumaraton. međutim dogodilo se šta, dogodilo se da sam misteriozno ostao sa zaključanim ekranom pa sam na pola trekinga ugasio i upalio sat, te dobio dva fajla. srećom drugi fajl mi je bio preko 15km dugačak, pa sam odahnuo, fala bogu barem ću desetku imati! pride sam imao prosek iznad 12/km/h iako sam trčao po pesku i travi sa nešto gore-doliranja.


i murate murate, što si uvek sreće kurate, nemam poooooojma šta je taj njihov automatik obračunao, jer jedva da sam imao par kilometara sporijih od 5 minuta, tek pogledajte kakvim me je "rezultatom" častio 😂😂😂


znači 5'42''/km ladno, 57 minuta a ja pretrčao zadnjih 10km trekinga za 46 minuta, ok poslednji kilometar je bio po asfaltu ali brate, kakav brutalan gratis dobih :-P 
naravno kao što je sve bilo virtuelno tako mi je i razočaranje bilo samo zamišljeno, mislim pobedio trku pa ću da se brinem oko pogrešnog broja koji mi je stigao u mejlu, sve trčim, nego rekoh evo i vas da nasmejem, sad svako može da kaže da me odrao na ceneru :-D 
pa samo ti Sale trči virtuelne trke :-D 
šta li će biti kad se okušam na maratonu, garant ću na neku foru probiti onu rampu od 7h!

rekonstrukcija

izvinjavam se na temi koja sigurno zanima NULA od svih koji su kliknuli na blog ali eto, da nema kartografije i sličnih stvari ne biste imali ni garmine ni strave ni ništa, sav naučni rad zauvek ostane u pozadini i jedino što se u svemu tome ceni je lični komfor i korist bez ikakvog obaziranja na (koliko je) sve to što nam je danas besplatno, nekad nekog skupo koštalo, gledajući na utrošeno vreme i energiju tih "nevidljivih" ljudi koji su nam svojim trudom ostavili sve za džabe i na izvolte.

evo tek nakon dva dana sam stigao da rekonstruišem subotički treking
u prvom fajlu mi se vide prvih 7.9km iako na Stravi piše 8.8km, i kad stavim miša preko devetog kilometra na mapi se ne podeblja nijedan deo treka (!)
kada pak na drugom fajlu koji kreće od pola trke krenem mišem da tražim kilometre, ne postoje 1., 2., 3., 4., i odatle mi dalje kreće peti šesti i sve do kraja 15.9km (?)


od poslednje tačke prve mape, do početka druge mape sam izmerio sve u mapmyrun pažljivo trasirajući kuda smo trčali, na satelitskoj karti se odlično vidi, i taj nedostajući deo je 6.2km
tako da imam
     +7.9
     +6.2
    +11.9
_________
   =26.0km
doduše zvanično je 26.4km pa mogu proveriti ako je neko od učesnika izmerio nekim drugim uređajem, što bi značilo da nisam završio istraživački rad nego sam stigao do pola?
(pet minuta kasnije, pregledao sam flybys i kod nekoliko ljudi video fajlove od jako blizu 26km tako da je to to, ipak sam bio puno bliži nego "do pola")

ono što je confusing iliti intriguing je da kad otvorim spremljenu kartu, deluje kao da ima ~7km jer je oznaka za 6. kilometar skroz gore u uglu. kada pak stisnem "edit route" dobijem ovo stanje, pa ti sad budi pametan šta se tu pretače iz čega u šta:


~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~~

sada je to sve ostalo iza mene, a nakon uzbudljivog vikenda sam nekako "na mišiće" (igra reči heh) danas uspeo da otrčim nekakav ikakav nikakav ali ipak svakakav trening, da te bog sačuva. krenuo po kiši na krug koji uvek trčim kad je kiša, pa shvatio da sam ipak premoren pa skrenuo na jedan malo lakši krug, i kad mi je već bilo muka i od same pomisli da treba da trčim još ta zadnja 2km do kuće (od ukupnih 10+) krenem da pravim mala ubrzanjca od 15-20 dvokoraka i to na kraju stigne do sasvim lepih žustrih ubrzanja od po 150m. po pulsevima se vidi kako sam ubrzavao prema kraju a i plava linija brzine prati ovu crvenu. 


od novosti imam da su u najavi stigla čak DVA virtuelna maratona, plavi krug koji je tradicionalno negde početkom novembra na Adi, i novosadski koji je juče održan u nekom privatnom izdanju a sada nude da se u sledećih sedam dana istrči i kod kuće i da se pošalje fajl pa će biti uvršćen u rang liste iliti plasman iliti rezultate. vidla žaba...

nedjelja, 11. listopada 2020.

DIV iz ČAčka

Kao što je plan i nalagao, nakon treking lige u subotičkoj peščari je bio pravi trenutak za izlet, sunčanje, aktivan odmor, uživanciju i podršku dragim ljudima. Jeste satnica bila malo nategnuta jer je trebalo krenuti biciklama najdalje do 9 ujutru a u gradu je bilo prohladno i izmagličasto no znali smo da će već na prvom usponu postati podnošljivo mlako, a do kraja vožnje tj do vrha iznad Divčibara verovatno i toplo. Da sve bude i bolje nego po planu ispalo je da smo do gore stigli za manje od 2.5 sata, iako sam ja nakon analize staze stručno proračunao da će na najvišu tačku prvi trkač izaći tri sata nakon našeg polaska tj tačno u 12:00. I pogađate, sreli smo ga u 12:01, ko zna - zna znanje, a insajder najbolje. 


Prema očekivanjima prvi od "naših" je naišao Deki Iron Mizdrak a obzirom da smo ga sreli na najlepšem mestu osvojio je i najlepši pejzaž u pozadini, ostalima smo u okvir dodali samo granje i trnje :-D 


Nismo znali koga sledećeg da očekujemo jer su svi vredno trenirali a posebno ovi što sam ih spremao za Bobiju 'n' robiju no džaba im trener kad ih je Brankica oduvala kao maslačak :-) 



Nekako odmah s njom je protutnjala i Lepa Mara, i onda smo ladno mogli da uzmemo godišnji dok nije naišla sledeća grupa onih poluneambicioznih dečaka. Lola kaže oladiće nam se ručak, ja kažem izgorećemo na suncu, negde dole u rupi čuješ cvrkut ali ptičice nikako da se pojave na horizontu.


I eto ga Džontrica, mi mu vičemo ajd po travi da nam budeš lepši i sunce naše skreće sa staze, možda ga kasnije zbog toga i diskvalifikujem, još ću razmisliti...


Duško nam se malo sakrio ali smo zato ovekovečili Nešu koji je ionako bio najlepši i sa najširim osmehom, jedino mu ovu sliku malo kvari pozadina pri čemu ne mislim da planinu nego na Nikolinu pozadinu :-D 


I nedugo zatim eto za njima i profesorke, celog života su od nje bežali i evo tek danas uspeli da joj toliko zamaknu da više ne može da ih preslišava. Kažu da se za ovu trku predano pripremala čitave dve nedelje, pa eto, kao i kad pred pismeni učiš dve nedelje pa dobiješ kečinu ko vrata, tako je i naša Bixy prošla sa svojim kampanjskim pripremama :-P


Najslađe za kraj, negde pred sumrak dočekasmo i Atomik lejdi u ulozi bejbi-siterke naše drage Komšinice, izljubismo se kao da se nismo videli sto godina i raziđosmo se svako u pravcu svog ručka. Komšinica Manekenkica je od svih bila najveselija, jer ako si najlepši zašto bi morao da jurcaš i pride budeš najbrži pa da prerano dobiješ bore, pu pu!

Odatle je svima bilo nizbrdo, njima trčeći ka cilju a nama biciklama nazad u grad, tek koliko da me dok smo još uvek na planini vetar podseti da mi rebro još uvek nije sraslo 100%, malo je falilo da svratim u onu gore štalu zvanu dom zdravlja po dupli brufen.


Naravno da sam poskidao sve trekove, kako sa velikog i malog trejla danas, tako i sa obe MTB staze kojima će se voziti sledećeg vikenda, tako da ako nekad i pospadaju markacije ili ih neko skloni, neće mi biti nikakav problem da protrčim tačno istom stazom kad nekad odemo gore autom na izlet. Sveukupno postoje 4 veoma različite i raznovrsne staze, 15km, 26km, 30km, 41km, s tim da ove zadnje dve mogu da prođem i mtb-om i trčeći, sasvim je svejedno.

subota, 10. listopada 2020.

i teku bitke teku prolazi

 eto desilo se i meni da ne znam odakle da počnem
(izlaganje)
najbolje od najzanimljivijeg trenutka
znači nekih 9km od početka trekinga, STOP
smrznut ekran, nijedno dugme ne radi
stiskaj po pet puta, ništa
stisnem ono gore levo da ugasim garmina, neće ni to
držim ga ceo minut, ugasi se sat napokon
posle minut ga upalim
svo to vreme trčim tako sa desnom rukom na levom zglobu, pipkam dugmiće
krene opet, ali kao da nemam gps, ne pokazuje trek, samo se ona zelena linija vrti u krug

sada preskačem skoro ceo sat nerviranja i dolazim u opisu zbivanja negde na 5km od kraja trekinga, odjednom mi se pojavljuje i route i strelica i sve
tu kapiram da sam šta?
da sam pred start krenuo da učitam stazu, pa je nije bilo u satu, pa sam se setio (!) da to što je imam u telefonu ne znači ništa, pa sam na brzaka stisnuo "send to device" i prebacio je u sat, s tim da očigledno nisam dovoljno sačekao nego se ubacilo samo najbližih desetak km od starta/cilja a onaj dalji deo trase je ostao negde izgubljen

elem između 9km i 21km sam trčao kao orijentirac sa kartom u ruci a na satu mi je stajao otvoren neki drugi ekran sa pulsem i pređenom daljinom, da se lakše orijentišem

tako na kraju zbog tog zabagovanja imam tri fajla
prvi deo
start u 09:30, 8.80km
drugi deo
početak u 01:09 odmah posle ponoći, 0.54km
(to je kad sam probao da uhvatim signal pa opet ugasio sat, kako je došao do toga da je ponoć ostaće misterija, ili možda u tom delu uz mađarsku granicu vojska ometa signale, ko će ga znati)
treći deo 
početak u 10:13, poslednjih 15.90km

da ne bih morao sâm da sabiram sve to plus ono hodanje između i stiskanje dugmića, pobrinuo se organizator koji je iako su mu zakazala 2 od 3 laptopa ipak uspeo evo do 21h50 da sredi rezultate


prijavio sam se kao AK APATIN trenutni klub, organizator me pošto sam se prijavio par sati pred istek prijava ubacio u kovertu sa nekim beograđanima a na kraju mi napamet napisao zadnji klub po kojem me se seća i tako sam osvojio zlato za onaj stadion gore na brdu po kojem sam peglao deonice kada sam ozbiljnije počeo sa treniranjem, nema veze.

evo i jedne od slika sa staze, negde je Lola iskopala na internetu već, pa ona meni preko vibera pa ja samom sebi sa vibera na mesindžer pa download u kompjuter pa baba za dedu deda za repu preko usrane motke nadam se da se nije izgubilo više od 99% rezolucije :-) 


ovo cvikam kontrolu a evo i objašnjenja otkud ja na trekingu direktno sa tur d fransa.
naime na treking ligama je obavezno imati neko mesto gde nosiš ovaj karton na kojem je mapa i u podnožju ona polja 1-2-3-4-5-6-7 za cvikanje prolazaka, a meni je oduvek za to bio najbolje rešenje bici dres, u levom džepu pozadi ključ od auta, u desnom ova karta, u srednjem sam nosio traku za glavu pa sam je stavio kad je otoplilo a tamo ubacio kačket.

a biciklističke sam uzeo jer u njima nikad nisam dobio ojede, zgodnije su od klasičnog šorca koji može za trening do sat vremena ali za preko dva sata znojenja ne može da se reši znoja koji onda kaplje i prska na sve strane kao da nosim neku mini suknjicu, PLUS PREKO SVEGA, ove bicke sam već nosio u četvrtak popodne na kratkom trčanju pa su ionako bile u redu za pranje :-) 

za kraj ono najzanimljivije, krenulo je nas 15-ak ispred, odmah se razvuklo jer su ovi sa kratke staze požurili malo više, ostalo nas je 10-ak, pa se opet razvuklo, prvo sam bio malo pozadi pa se polako pomerao prema napred i tako celih prvih 13km dok nismo došli na razdvajanje srednje i duge staze. tu sam pitao ove što dele limunadu koliko je ljudi skrenulo na srednju stazu (moj Plan za danas) i čovek mi je rekao "samo jedan!", pomislih - bingo!

jer svi ovi koje sam upravo isprolazio su iz kilometra u kilometar sve više usporavali a ja sam čuvao nešto rezerve da čak i ubrzam tako da sam odmah skontao da mi je drugo mesto u džepu. na jednom mestu gde se staza vraća pod jako oštrim uglom oko nekog enormnog gazdinstva, daleko preko puta sam ugledao drečavo zeleni dres tog trenutno prvoplasiranog, izmerio sam do tog špica/okreta i nazad do mesta gde sam ga video da mi je trebalo oko 4 minuta. hmmmm...

nema veze, i biti drugi je super na gostujućem terenu, kada sam ja u životu trčao po pesku 26.5km, a oni tuda redovno trče Dužine, skroz druga tehnika je potrebna a pravo da vam kažem ta tehnika je totalno anti-atletičarska sa malom kadencom i što dužim zadržavanjem na tlu da bi se što manje proklizavalo, tako da sam donekle i srećan što mi nije ušla u krv niti će mi ući, ja sam ipak čovek sa kamenjara i asfalta, nisam pustinjski gušter.

i tako sam tog momka izgubio iz vida sve do 4km pred cilj kada smo se uveliko spojili sa kratkom stazom i od tih šetača nisam ni mogao puno da skontam koga tačno vidim ispred. tek eto ga drečavi dres, negde na 300m (dve ulice, recimo). za kilometar mi je već bio na 150m, negde na 2km od cilja me je primetio u trenutku kada je prohodao desetak metara i uhvatio se za ložu, tada se osvrnuo unazad. onda je malo pojačao, svejedno sam ga stigao, minut-dva za njim, sve dok nije pokušao da malo ubrza pa popustio, e onda sam ja ubrzao i već nakon sto metara mu više nisam čuo korake, vrlo brzo je odustao od ganjanja. do cilja sam mu napravio više od 200m razlike a sva sreća da na satu nisam ni pratio brzinu inače bih se verovatno uplašio. doduše ceo zadnji km sam osećao neki nagoveštaj onoga poznatog kao "bodac" što prati početnike koji se na treningu nikada ne naprežu izvan zone komfora, a grafikon pokazuje koliko sam rezerve čuvao prvih 20km:


naravno ovaj drugi (treći) fajl počinje negde ko zna gde pa se zato ne završava na 26.5km nego ranije kao što se uostalom i vidi sa karte da mi je start negde usred austrougarske.
i tako, protrčao kroz cilj, korona-proglašenje je izgledalo nešto tipa ti si prvi evo ti zlatna medalja ajd zdravo :-) 

petak, 9. listopada 2020.

nadražaj

e baš sam danas bio rešen da odmaram ali me nije htelo :-)
ujutru na pijacu pa 20-ak km lagano biciklom pa na posao, pa posle posla još malo biciklom na drugu stranu grada da nešto obavim(o) i zastanemo sa profesorkom iz srednje da malo ćakulamo, doslovno pet sekundi nakon što mi je kurir javio da mi donosi patike.
stavio sam u porudžbenicu napomenu da se javi 30' ranije ali klinac, oni to izgleda ne čitaju.
i tako stojim sa profesorkom, ona razvezala, meni negde u malom mozgu neki patuljak tapka nogom od nestrpljenja i svo vreme računam koliko će mi trabati ako malo popričam, ako još malo popričam, ako još samo malo ne prekidam ženu koja je oduševljena što me je nakon toliko godina ipak prepoznala.

i tu sam odalamio sprint biciklom kroz bukvalno sve crvene semafore, po trotoarima, nisam nikog pregazio ali bogme u par navrata je bilo gusto.
ulećem u svoju ulicu, vidim kombi dve kuće ispred, kočim pored njega ili što bi klinci rekli "potpisujem" i kroz prozor vozaču dovikujem STIŽEM POD ROTACIJOM!
bilo je negde 12 minuta možda od vremena poziva.
on me gleda belo, pita koji broj?
kažem tačnu adresu, on kaže e onda ne čekaš mene nego nekog drugog kurira, ja na tu adresu ne nosim ništa.
palim telefon otvaram viber i gle zaista dobio sam poruku od druge službe, nisam stigao ni da vratim telefon u džep kad eto ga moj kurir doleće takođe pod rotacijom misleći da ga čekam ko zna otkad.

dajem mu pare, daje mi paket, grozničavo cepam ambalažu da proverim da li su prave patike i pravi broj, da odmah vratim dok još nije otišao.
vadim plave bruks ravena 45 sijaju se kao sunce jarko odmah skidam svoje šarene noosa 11 koje sam nosio na posao i probam ove nove, prvi utisak je kao da su mi ih po meri pravili.
bonbonica, sreća sreća radost.
nakon stotinu raznih patika koje su uvek ali baš uvek leva od desne morale da imaju par grama više ili manje, napokon dve skroz iste 295+295g što kontam da najviše zavisi od količine ubrizganog lepka mada nemam naučni dokaz za tu tvrdnju.
oduševljen sam i đonom koji je dosta rebrast, pošto asics uglavnom pravi neke ravne đonove za glatke ulice, barem na ovim pro modelima koje ja kupujem.
nakon nekog vremena dok ih malo razradim biće mi fantastična alternativa za off road.


svaki put kad tako "ubodem" dobre patike za male pare, dođem u iskušenje da brže-bolje naručim još jedan par, sve kontam DOK IH JOŠ IMA, ali iskustvo me je u zadnjih dobrih desetak godina naučilo da se uvek pojave neki novi modeli i da mi po pravilu ta dva para istih patika potraju godinama duže nego što sam zamišljao i što mi je uopšte potrebno, i onda se iz jedne polusezone u drugu ujedam za guzicu zašto sam pokupovao toliko patika i eto realno imam u čemu da trčim još par godina, A GLE ŠTA SE SVE NOVO POJAVILO NA SNIŽENJIMA.
eto u danu bez nekog bitnog treninga se ubacilo jedno turbo ubrzanjce, kao da sam otrčao hiljadarku.

patike su ostale kući, ja blog pišem sa jednog predivnog jezera a za sutra sam poneo asics ds racer, one sa malim gumenim krampončićima u kojima sam otrčao i jedan od Sljemenskih maratona.

četvrtak, 8. listopada 2020.

nerviratia nervosa

 i tako je prošao kišni dan u kojem mi je očitavanje sa zgloba grešilo, i došlo je sledeće jutro u kojem sam kao žurio da otrčim pre posla i opet sam pomislio ma ovo je jedno full neobavezno trčkaranje a i nema kiše i ko će sad da se guzi i da namešta traku na prsa valjda će sve biti ok ALI NEĆE

krenem tako ja i sve okej prvi kilometar i onda iz čistog mira dok trčkaram istim ritmom samo kreću pulsevi 130 140 150 OOOOO CURIIIKKKKK! zastanem, završim snimanje nakon 2km, ugasim sat, upalim sat, krenem ispočetka i eto ga 92 102 112 i dalje po redu. trčim dalje i računam, da sam pre polaska utrčao u kupatilo i vezao traku oko grudi potrošio bih 10-20 sekundi, a ovako sam potrošio dva minuta, JER SAM ŽURIO. dve hiljade dinara za nobelovca.

dalje sam pokušavao da udovoljim treneru jer ovaj sat pretenduje da mi komanduje i opet me upozorava kako imam previše srednjeg tempa a premalo niskog i još premalije visokog, a đe ćeš jado visokog tempa svakog dana da li si ti kršten, odnosno gdje ćeš niskog tempa onda mogu i da se šetam ne moram da trčim, osim ako se pod trčanjem podrazumeva ono u mestu 8 min/km stvarno baš nismo uspostavili dobru komunikaciju, imamo sliku ali nemamo ton.

popodne ću da odem na još jedno trčkaranje bez obaziranja na garmina koji bi mene da TRENIRA a ja ni ne idem na trčanje zbog treninga nego sam uhvatio baš lep ritam aktivnosti i obroka i deluje mi da sam svakog dana lakši za po 100 grama pa nameravam još neko vreme ovako, kad mi već dobro ide. a za brzinu se ne brinem, neće se povećati preko noći :-D


kad mi već ponavljanje grešaka tako dobro ide, mislim zbog onih pulseva, rekoh da vidim da li će me pratiti na svim poljima, pa sam pre nego što sam pokušao da napravim makaze za urasle kandže, prvo uzeo par starih makaza da se uvežbam, no ovaj put me sistem zeznuo pa su i od njih ispale sasvim solidne i već isprobane na dva psa, tako da od onih boljih od kojih sam hteo, na kraju nisam ni pravio. bitno je da sam savladao zanat. zanat prepravljanja đubreta u upotrebljiv alat, that is.

eh da, nešto vredno blogovanja. znači to lagano trčanje jutros, išlo je na brdo pa s brda nazad u grad, što se lepo vidi na slici sata gde je u dnu ekrana prikazano očitavanje nadmorske u zadnja 4 sata, a slikao sam čim sam stigao na posao:


i šta se događa, krenem do trafike da kupim nešto i to mi je bukvalno na 50m, samo da pretrčim ulicu, i kako sam pogledao semafor video sam da zeleno za pešake trepće i rekoh sebi ŠPRIIIIINT i prosto sam sebe zapanjio kako sam elegantno i brzo preleteo preko ulice. obično su mi sat-dva pa i tri nakon jutarnjeg trčanja noge onako trome, čekaju popodne da živnu, ali ovo je bilo fenomenalno, kao da sam umesto na trčanju bio na masaži i na nekom ušpricavanju dopinga u dupe, kakva snaga, kakav korak, kakva tehnika, za udžbenike. pa rekoh eto da se pohvalim, treba zapisati ovaj datum 08. oktobar, kao lični u pretrčavanju ulice plus desetka za umetnički dojam. btw na današnji datum sam otišao u Niš u vojsku, možda je u tome tajna uspeha.

srijeda, 7. listopada 2020.

prisustvo i odsustvo

Tekst iz Voga, na temu kontroverznog Netfliksovog dokumentarca, preveo gugl a ja malo doterao padeže i rodove :-)

"Film tvrdi da društveni mediji stvaraju ovisnost, manipulativno su dizajnirani na temelju 'modela privlačenja pozornosti' kako bi kontrolirali naše ponašanje, držali nas da se pokrećemo i želimo još. Pritom iskorištavaju našu ljudsku želju za povezivanjem i provjerom valjanosti drugih, donoseći nam dopaminski udarac svaki put kad dobijemo lajk ili odgovor, a da zapravo nikada ne ispunjavaju naše duboke ljudske potrebe. To može dovesti, kako tvrdi dokumentarac, do čitavog niza negativnih emocija, koje nas vraćaju na društvene mreže radi brzog rješenja.

Kao takvi, društveni mediji postaju vrsta digitalne cucle, neprilagođene strategije suočavanja, koja se koristi kad god se osjećamo usamljeno, nelagodno ili tužno. Kao što tvrdi glavni junak filma Tristan Harris, bivši Googleov etičar dizajna i osnivač Centra za humanu tehnologiju, ovo je ogromna opasnost za našu mentalnu dobrobit, koja će se samo povećavati zbog nedostatka propisa za te tvrtke."

Nekako sam prosto ponosan što nikada nisam upao u tu mašinu. Držao sam se dalje od mase, sasvim zadovoljan što redovno pišem blog za srodne duše a ne za široke mase, na društvenim mrežama me gotovo ni nema. Na fejs izbacim jednu stvar u pet dana čisto da preduhitrim nekog da me pita "jel sve u redu?", povremeno osvežim neku od tematskih fb stranica takođe za tuce ljudi, tviter mi služi kao podsetnik da u 15 dana zapišem nešto zanimljivo što mi je palo na pamet a za razliku od prosečnog korisnika koji prati 1000 ljudi ja sam povezan sa jedva tuce njih koje skoro sve lično znam i bar nekad smo se uživo i sreli. Isto na instagramu, ne pratim nikog a mene prati 30-ak nekih nikad čuo i uopšte ne obraćam pažnju koliko njih mi je lajkovalo koju sliku jer ga ne koristim kao društvenu mrežu nego da iz nekih slika pokušam da izvučem što više detalja, da bi ih upotrebio negde drugde. Čak i na Stravi i na Garmin connect koji su osim aplikacija ujedno društvene mreže za povezivanje sportista, imam neki nalog na kojem mi je ime napisano na grčkom alfabetu i pratim / prati me 0 ljudi plus su mi sve aktivnosti privatne, segmente osvajam za sebe a drugima ostavljam slavu da figuriraju na rang listama kao šampioni svojih malih svetova, jer im to valjda nešto znači, eno piše gore u uvodu. Pokušao sam drukčije na svim pomenutim poljima ali nije išlo, ja bih da bude onako kako se meni sviđa ali raja ima drukčije zamisli u koje se slabo uklapam. 

Nakon jutarnjeg odličnog trčanja (ovo zvuči kao kad na bukingu napišu "uračunat odličan doručak") sam popodne poželeo da poslušam opasku algoritma da imam previše tempo trčanja a premalo laganog ili maksimalnog. Idem rekoh laganini da uživam i da još malo uživam, unatoč kiši. Kiša se pojačavala ali mi je bilo svejedno, držao sam neki neobavezan ritmić i jedina stvar koja mi je kvarila ugođaj su bile greške u očitavanju pulsa jer sam računajući da idem na šalala trčanje krenuo bez trake na grudima, a zbog kiše mi je očitavanje pulsa sa sata grešilo i u par navrata mi se umesto 120 vinuo skroz do 158 pa se polako vraćao nazad. To je značilo da će na kraju treninga isti taj algoritam da mi kaže auuuuuu kako si sporo išao uz visoke pulseve, pa ti si za samo pola dana skroz ispao iz forme! I tako me je to pomalo nerviruckalo jer sam trebao da se setim da će po kiši koja se po prognozi znatno pojačava morati da dođe do neke greškice. Nauk za drugi put, prava jesen tek dolazi. 


Tako sam sa dva trčanja u jednom danu iznenada opet probio murakamija/dnevno pa nakon 7 dana oktobra imam 71km trčanja, ali više mi je pažnju privukla ova brojka 59330 pretrčanih km otkako ih popisujem u excelu. Kontam da bih ako ne bude nekih nepredviđenih problema trebao do kraja godine da stignem do 60,000 jer je to još samo 670km za skoro tri meseca a sada ću opet da nakratko odem da izguglam još nešto...

Dakle 40,075km je obim Zemlje, i da bih napravio obim i po, tj došao tačno na onu tačku preko puta sebe, treba mi 60,112km, pa mi je taj broj sad nekako zanimljiviji. Dakle nalazim se na 782km od te tačke, otprilike od Valjeva do Pule. Kad stisnem "izbegavaj autoceste" gugl mapsi me odvedu preko Sarajeva i izađe na 790km odnosno skoro 14 sati puta, kukuuuuu, ipak ću radije pretrčati. 

Opet napominjem da su ovo brojevi od početka Evidencije tj dana kada sam rekao "daj da počnemo ozbiljno da trčim i spremim se za prvi maraton" a pre toga sam ko zna koliko pretrčao tokom silnih zima kada mi se nije vozio trenažer, mislim da sam jednom najpribližnije moguće izračunao i taj broj.

čeprkanje

nešto sam čeprkao po internetu i naleteo na oglas kojim jedan od trgovinskih lanaca nudi obuću za trčanje pa sam se setio kako su mi dobro "čučnule" one BROOKSice što sam ih uzeo zamalo zadžabe, i gle čuda, evo ga još jedan model na sniženju koje ističe u 14h. pa trči na kompjuter pa trči po karticu od te firme pa se prijavljuj pa naručuj i negde u 13:57 sam uspeo da kompletiram porudžbenicu. 

fora je što dok kupuješ onlajn, pored svih mogućih i nemogućih popusta ujedno skupljaš i bodove koje možeš da iskoristiš u njihovim prodavnicama, pa ću zaključno sa ovom isporukom uveliko premašiti 13,000 što mu dođe 110€, nije loše. fora je da su nekada davno bili puno izdašniji sa ovim bodovima, a sada nude veće popuste a manji % bodova što mu dođe na isto ali meni je svejedno, svakako ću imati za 100 pari čarapa ili jednu i po jaknu :-)


zaključno sa njima ću imati 5 pari skoro novih patika
asics noosa ff
salming enroute
brooks asteria
mizuno shadow
brooks ravenna
pa ću preko ovih dotrajalih moći da proberem koje ću da krenem da žrtvujem i za zimska trčanja. 

s tim da su mi noosa ff celu godinu stajale u autu kao patike za trke ili maratone, to je onaj par koji se ni ne vadi iz auta i isključivo tamo "stanuju", a pre desetak dana sam ih izvadio i uneo u kuću da bih u autu ostavio brooks asteria u kojima sam otrčao polumaraton u čačku i uličnu trku na 10km u aranđelovcu i zaključio da sam našao "bolje od najboljih" pa sam ih prekomandovao na mesto majora.

a evo i kako malopre naručene bebice izgledaju, nadam se da će i stići za 2-5 dana kao što je obećano:


ujedno sam jutros rešio da po prvi put operem mizunčice jer su se ipak mic po mic isprljale iako ih nisam baš nešto naročito zlostavljao, verovatno je jutrošnji spust naglavačke kroz šumu bio nešto najsurovije što sam im priredio u prethodnih 188km života. ako će živeti 1000km to bi značilo da mogu da ih operem još 4 puta a siguran sam da sam u životu imao i patike koje sam oprao bar 10 puta u mašini i 20 puta na ruke tj u kadi istovremeno dok se tuširam, pa im ništa nije bilo. nije fora u tome kako i koliko često ih pereš jer im voda neće ništa, fora je da ih ne uništiš glupavim načinom sušenja a ja sam tu patentirao mehanizme koje sam već uveliko opisivao na blogu.


novost je i da mi se promenio status treniranja u satiću pa mi umesto hvalospeva za dobru formu od jutros piše "peaking" i još me je upozorio da brže bolje otrčim neku trku jer ulazim u špic forme koji "neće dugo potrajati", pazi majke ti kako mi baksuzira. a ja nit brusim formu nit nešto bogzna šta radim nego je prosto došlo prijatnije vreme za trčanje pa sam malo batalio biciklu, a trčanja traju sat i malko što je u odnosu na biciklu ništa, i naravno da se osećam svežije i da mi nije nikakav problem da otrčim malo živahnije umesto da trupćem u mestu kao celog leta. ajd baš da vidimo ko je u pravu, meni deluje da ću tek da trčim brže i brže, no nije mi hitno da to i dokažem tako što ću narednih dana da se satrem, poooo laaa koooo bre garmine đe si navro.

utorak, 6. listopada 2020.

nastavak

jesam li već rekao da je utorak dobio ime po tome što se tada ovce vraćaju u tor, nakon što su preko vikenda pasle rosnu travu gore kod vikendice i dok ih vratiš putničkim u grad taman prođe ponedeljak, eto sve se uklapa. 
volim te priče kada se sve navodno dogodi u poslednjem trenu, znate ono kad provale u kancelariju da kopiraju tajnu dokumentaciju i stražar ide hodnikom a podaci se prebacuju na neki usb stick i ona zelena linija putuje sporo kao putnički za Lapovo i kad čuvar otvori vrata bukvalno se u sekundi prebaci poslednji kilobajt, junak iščupa stick i sakrije se ispod stola, MA KAKO DA NE, burazeru u real life bi ti pisalo "5% left" još najmanje pola sata, istekla bi i završna špica i poslednji klošar bi izašao iz bioskopa a ti bi još uvek čekao :-)

e tako se i meni sve desilo u sekundi a da nisam ni primetio, dok trepneš otrčao juče, dok trepneš drugi put već se vratio kući i stigao sve što se moglo stići do spavanja, a jedino nisam stigao da se naspavam pa me je pametni sat OPET iznenadio kao i juče sa onim vo2max obračunom, sad pak kaže spavao si dovoljno dugo ali nedovoljno kvalitetno, imaš premalo rem faze i faze dubokog sna, pa tokom dana očekuj probleme sa koncentracijom. znači tako kad ti saopšti prosto dođe čoveku da tresne pola kila klekovače i da prespava sve do sutra nadajući se boljem prekonoćnom izveštaju, ovako se plašim i preko ulice da pređem sve tripujem neki će me tramvaj zgaziti ko žabu.

plus mi jutros vaga pokazala barem kilo i po manje nego pre ovog makro vikend-putovanja ili mikro godišnjeg zavisi kako se uzme, a pride sam se sinoć najeo preko planiranog a ni to ne znam zašto, eto ipak je tačno ono za koncentraciju, sinoć sam verovatno znao zašto toliko jedem. najverovatnije sam bio gladan, nemam drugo objašnjenje.


i koncentraciji u inat nešto mi dunulo da jutros ne otrčim onako malko reda radi nego mi lepo krenulo pa ajd u krug pa ajd u još veći krug i na kraju sam završio na 15km i delovalo mi je da mogu još toliko, samo da nisam imao druge obaveze u toku dana. no kontam da je i 15km dosta, ne valja ni preterivati nakon polumaratona, samo se nadam da mi sad ne obračuna opet onaj vo2 pa da ispadne dva koraka napred osam nazad, obzirom da nisam napravio nikakav spektakularan prosek, više sam bio u fazonu turističkog obilaska grada kao da sam u njemu prvi put.

uzeo čist dres a vratio se kao iz onog tora sa početka bloga jer me je neka mačkica svog živog isprljala pokušavši da mi se popne na glavu. valjda je dok sam je nosio skontala da sam autobus pa pokušala da zauzme ono mesto na spratu iznad glave šofera.

ponedjeljak, 5. listopada 2020.

nenad i dragan

kad ljudima neplanirano ispadne dete onda ga nazovu nenad, a kad im je drago što su dobili dete daju mu ime dragan, pa bi današnji dan mogao da se zove tako po ta dva brata blizanca, prvo se rodio nenad a posle dva minuta i dragan

dakle prvo ja, ja sam dragan
gledao sam kuda može da se vrati kući sa ovog nekog košavskog poligona za vetromet pa sam zaključio da mi baš ništa usput nije ni nepoznato ni uzbudljivo
pa sam onda krenuo da gledam naokolo pa malo prema istoku pa dalje prema istoku i onda sam (opet) zaključio da je jedino vredno dodatnog putovanja upravo to okretanje leđa kući i ekspedicija ka skroz suprotnoj strani sveta

i tako smo nakon ulične trke u aranđelovcu i mtb avan-Ture po deliblatskoj peščari na kraju završili u kučajskim planinama
e sad, pošto je lola u peščari sjebala svoj bajk i nisam mogao da ga popravim dok se ne vratimo kući jer je falio samo jedan jedini ali jako specifičan šrafić kojeg jednostavno ne možeš tek tako da izmsliš ili kupiš u smederevskom lidlu, meni je došla na pamet jedna ideja od koje se njoj nakostrešila kosa na glavi, a glasila je - idem ja da trčim a tebi ću da spustim sic pa teraj moj bajk

ona je na taj bajk oduvek gledala bukvalno kao na tenk ili nešto tipa da si joj rekao - sedi sad u onaj kombajn i piči pravo u kukuruze
ajme napada panike
da stvar bude još groznija sedište ne može da se spusti baš do kraja jer postoji nekakav graničnik i tako je ispalo da sa moje visine mogu da spustim na otprilike visinu sedišta na njenom bajku PA SANTIMETAR IZNAD!
a ja joj taman obećao da ću ga zakucati do kraja, rekoh ma moći ćeš nogama da se odguruješ o zemlju koliko će biti nisko
i tek kad je sela pa kao oni klovnovi što voze ono na jednom točku dva metra visoko, gleda me negde iz oblaka i sva se trese viče PAŠĆU a ja je svo vreme čvrsto držim :-D 

kad već nemam dete da ga učim da vozi biciklu onda sam tako gurao lolu negde iza kučeva na izlasku iz zadnjeg sela prema vukojebinama i tako smo za nekoliko minuta savladali tehniku silaska i penjanja nazad na bajk jer je ovaj veličina M muški plus točkovi točketine od 29'' da te bog sačuva, kad nju gledam pitam se kako sam se ja uopšte na to navikao

long stori šort, krenuo ja blago uzvodno uz reku gregori Pek pa neki kupseri pa malo preko pruge pa prođe dizelka brekće kao u dobra stara vremena jer ovaj kraj živi tamo neke posleratne titove 50-te i pruga nije elektrificirana, i brda levo brda desno da ti se zavrti u glavi a košava znači uzbrdo zaustavlja i baca me nazad skoro sat vremena a kad sam okrenuo nazad mislim da lola (osim na nekoliko uspončića) sve do povratka nijednom nije okrenula pedale koliko nam je jak bio vetar u leđa


smor ili po hrvatski tlaka je bilo vađenje bajka jer moj kao veći stoji naslonjen na zadnja sedišta pa onda idu točkovi pa lolin bajk pa opet točkovi i onda je to dva puta trebalo sve vaditi i vraćati da se dođe do one zadnje stvari u bunkeru ali na kraju se bogme višestruko isplatilo, dragan je dobio svoje zasluženo parče zabave a i nenad se nenadano proveo 

ne znam tačno po kakvom algoritmu smart watch obračunava vo2max ali do pre 4 dana mi je pokazivao predviđenih 50, posle trke u aranđelovcu 51 a danas 52 nakon što sam pretrčao dužinu polumaratona sa +200/-200m uspona i spusta prosekom 5'10''/km i sa pros. pulsem od (samo) 131, tačnije nije mi jasno kako on predviđa vo2 koji se meri po kilogramu telesne težine a ja uopšte u dnevnik ne ukucavam kilažu, em jer se ne merim redovno em što je sat garmin a vaga huawei pa iako su oba povezana sa telefonima preko bluetootha nisu upareni međusobno


ionako pamtim da sam na zadnjem testiranju dok sam se takmičio kao biciklista imao vo2max 67ml/kg/min tako da mi ovih 52 zvuči u najmanju ruku žalosno, verovatno je glavni faktor što se odavno nisam ni napregao preko nekog komfornog intenziteta a i sve što se deli sa kilogramima neminovno opada sa svakim kg viška tako da znam šta mi je činiti ove zime

nedjelja, 4. listopada 2020.

pesak

kao naručena, u rano jutro je kišica pofajtala celu županiju pa je ceo onaj lavirint peščanih puteljaka i staza postao puno lakši za vožnju, bez previše prašine po podlozi koja inače baš i nije pojam za kompaktnost. bez obzira na taj dar sa neba, imali smo par proklizavanja i poprečavanja na putu, najkritičnije od kojih se desilo baš kada sam pio vodu pa sam jedva ukočio da ne preletim preko druga u nevolji. malopre sam okačio album sa slikama ali sam nešto stisnuo i još uvek ne znam šta, pa sam upao u neki začarani krug 1) odbaci objavu 2) sačuvaj kao skicu (?) pa sam na neku foru sve obrisao ali obzirom da su na osnovu par lajkova već videli uglavnom svi koji su trebali da vide, neću opet smarati i kačiti iste slike nanovo. očekivao sam i da će se bajk ko zna koliko isprljati ali bukvalno se osim dve tufne mokrog peska veličine zrna graška negde na ramu nigde nije ništa zadržalo, čista fantazija. event je zbog dva debila kasnio više od pola sata i zaista mi nije jasna logika da 30 ljudi stoji i čeka, da sam organizator rekao bih im da krenu stazom u kontra smeru pa kad nas sretnu svi ćemo se vratiti na cilj, ili neka idu za svoj groš mimo grupe, ali ako 30 ljudi potroši po pola sata života to je 15 bačenih sati, niko to nije zaslužio pa makar se zvao i nobelovac i maršal. dalje odatle se momentalno sve razvuklo, odmah smo svi promašili stazu i svi se polukružno vratili nazad, nakon čega su trojica odmaglila negde daleko a za njima se formirala grupa od nas četvorice koji smo malo u grupi a malo "na lastišu" uspevali da uprkos usponima spustovima krivinama šumi granju korovu i kanalima nekako ostanemo jedan drugom na vidiku tokom prva dva sata ture. dalje odatle su oni produžili na veći krug a ja sam skrenuo na srednju stazu zadovoljan time da sam u prvoj polovini vožnje već video sve što je vredelo videti i zbog čega sam došao. usput sam još malo navežbao tehniku na bajku, isprobao novi sprej za lanac koji sam pre 7 dana uzeo u lidlu, stigao da podesim prednji disk i setio se svega ostalog što sam u žurbi zaboravio da spakujem. može se reći da je ovo ispao jedan od boljih korona viken(a)da koji će se završiti tek sutra a videću još na koji način. možda kasnije dodam neku sliku ovde na blog, na tabletu imam staru verziju bloggera pa bih morao da ga dovršim na mobitelu jelte.




subota, 3. listopada 2020.

nije virtuelno

prošla je i ta nova nova najnovija trka, prvi put u novom gradu, nova staza, nove krivine, sve novo.
odmah ću da se ubacim u početak četvrtog i poslednjeg kruga.
pretičem na svakih par stotina metara po nekog, i razmišljam kako ih sve onako iscrpljene i samoprecenjene možeš razvrstati u tri grupe:
one koji bi voleli da se trka završila posle prvog kruga, one koji bi voleli da je kraj bio posle drugog, i ove najjadnije koji bi život dali da su im nakon tri kruga viknuli "kraj!!!"
e ali opet moraš onom ulicom beskonačno uzbrdo pa taman kad predahneš 50m i poliješ se vodom dolazi do završnog strmog uspončića gde su mnogi čak i prohodali.
ne mogu sa telefona ni sa tableta da vozam stazom uzduž i popreko pa da tačno odredim vreme prolaska kroz start/cilj ali po sećanju sam prvi krug završio oko 11'30'', pa sam računao da je to puta dva = 23 minuta pa opet puta dva (za 4 kruga) = 46 minuta i rekoh to je skroz ok za ovakvu stazu.
ajd što je uzb nizb nego što na spustu kroz parkić imamo nekoliko takvih krivina da se polomiš (ili puno usporiš).

i onda se lepo sećam da sam u drugom krugu (č i n i    m i i i     s e e e e ) tj čini mi se da se lepo sećam da sam imao nešto malo preko 23 minuta i rekoh eto ti ga sad usraću trku baš kao i svi ovi ostali početnici sa kojima se ovde ganjam, dok je elita otpičila negde u daljinu.
i onda, e to onda me kopka, treći krug za koliko sam prošao i da me ubiješ ne znam da li sam bio na tragu planiranim prolascima, dakle trebalo mi je 23 + 11.5 = 34.5 minuta, baš nemam pojma, biće zanimljiviji onaj blog kad dođem kući i sednem za komp.
ali iz nekog razloga sam mislio da stalno dobijam nove sekunde gratis na onaj svoj plan.
i onda sam malo pružio korak i kao da sam se tek tada skroz zagrejao, u poslednjem krugu.
sada ću pak s kraja da se vratim na početak kada sam otišao na zagrevanje.
prva trka od 5km je kasnila 15' i nije bilo nikakve naznake da će naša iznenada početi na vreme.

na semaforu je pisalo 47 minuta i nešto, neki su još hodali stazom, ja otkaskao u onu rupu gde je bio okret i gledam kojim ulicama da se popnem nazad na start, i kad sam ugledao startni pravac pisalo je na semaforu nešto tipa -3 minuta!!!
tu sam još onako pokočen i drven uradio par ubrzanja i ugurao se u gomilu.
da te bog sačuva, prva dva kruga sam bio sav nekako trom i usporen, delovalo mi je da su mi noge u nekom stanju "samo što nije grč" i nakon oba spusta sam uzbrdo trčao kao po jajima.
sad se opet vraćam na kraj, pretičem par njih nizbrdo, još dvojicu uzbrdo, još dvojicu u parku, još jednog u zadnjoj krivini i obzirom da nosi dres nekog udruženja iz grada domaćina bodrim ga da finišira i utrčavamo zajedno u cilj, kao osmi i deveti.
mislio sam da je ispred mene barem 20 ljudi no kada sam došao do sudija da se pozdravim jer se odavno znamo, jedan mi je sa onog papira na koji zapisuju redosled da bi posle prepisali u laptop, rekao plasman, što me više začudilo nego obradovalo.
šteta što nije bio polumaraton, delovalo mi je da sam mogao još ovoliko bez velike muke a za ostale baš i nisam siguran heh.

no sve to uopšte nije važno, došao sam da vidim jedan grad iz novog ugla, novu trku, novu stazu, sve je bilo super i pasulj i krofne i proglašenje i medalja i majice i sva ona voda na dva mesta na krugu od samo 2.5km što znači da sam mogao da se polijem i srknem gutljaj osam puta, dakle na svakih pet minuta, pa nije ni čudo da sam nekoliko tih okrepnih stanica zaobišao.
naravno da nikog drugog za to ne boli dupe ali ipak ću reći da sam sinoć imao jednu od najgorih noći sa najviše prevrtanja i nameštanja a najmanje spavanja zbog bola u rebru, a danas je to volšebno prošlo neprimećeno, biće da sam opet preterao sa brufenima ali šta ću.
čim sam završio trku i presvukao se odmah sam prijavio rezultat i dobio treći u nizu virtuelnih sertifikata, nakon dva polumaratona sam eto overio i desetku i obzirom da prihvataju rezultate iz dana pre i posle događaja (Virtual London) u tom trenutku sam bio petoplasirani od svih nekoliko desetina prijavljenih širom sveta, znači možete da kažete da poznajete jednog živog superstara što se tiče virtuelnih trka.


sve ovo bi bio vrhunski događaj da nije u senci onog sutrašnjeg koji bi trebao da ga zaseni, e a sada da li očekujem previše to ćemo tek saznati.
doručak je uračunat u cenu apartmana, dakle sutra omleeeetttttt sa siroooommmm srce herc heart cuore jessssss