ne znam zašto sam se toliko brinuo šta ću i kako ću ako je najlakše bilo ponoviti već utvrđeno gradivo
budim se jutros, odmah sedam da popišem zadnjih par dana i dođem do gornjih brojki
...
(nakon doručka)
...
za koji minut će Lola bičikletom na pijacu a ja na trčkaranje
sve kao i prošle godine, samo što sam imao dan odmora nakon Dužine, umesto dva
no po starim blogovima, biće da sam onda bio duplo umorniji, ne znam zašto
ako na ovih 168 dodam nekih 5 danas (do pomoćnog plus dijagonalice plus povratak) to je već 173, i ako na to dodam 43 maratona prekosutra to je već 216 što je maltene isto kao i onih 222 prošlog proleća
a ja celog meseca kukao kako sam u zaostatku
osećanja su podeljena
1) sve mi deluje lakše nego pre godinu dana, pa bi trebalo biti optimističan
2) imam nepokolebljiv osećaj da sam malo trenirao i da treba da krenem na maraton baš kao i prošle godine, polagano sa idejom da se bezbolno završi, po cenu bilo kakvog (lošeg) rezultata
čuj rezultata, rezultat može biti samo 1:0 ili 0:1, istrčiš ga ili ne
ako tako postaviš stvari, pobeda deluje puno dostižnija
...
(nakon trčanja)
...
ispalo je dosta drukčije nego prošle godine, tada sam trčkarao naokolo 3km pa uradio 20 dijagonalica i došetao od stadiona kući, zadovoljan, a jutros sam otrčao 2km do pomoćnog i uradio 12 dijagonalica i više mi se nije trčalo pa sam drugim Naokolo (uz reku) dotrčkarao kući, čisto da nateram do 5km ukupno
trrttt
Nema komentara:
Objavi komentar