no iz nekog razloga sam utuvio da na bicikli mora biti preko 200km da bi bio epski (trening, izlet, dan) no danas sam uspeo da postignem puno više od planiranog a i ona osnovna ideja je bila već mini epska
od svih "puteva kojima nisam prošao", neko vreme merkam jedan žestoko planinski no taj mi je još uvek pretežak za ove neutrenirane noge, a nadam se da će biti još lepih vikenda do kraja godine
na kraju krajeva, tek je počela tzv. sezona za bicikliranje
prošle nedelje sam krenuo na istu stranu pa malo više skratio, a danas sam opet odustao od tih visokih planina i krenuo u malo skromniju avanturu
takođe jednim "putem kojim nikad nisam", pa pomoz bog, rekoh, preživeću
prvi kilometar u nepoznato i odmah 14% uspon, kikiki
nakon 3.5km cvrc nema više asfalta
očekivao sam to, ali puno dalje, mapsi su mi izračunali da je ta prečica preko brda nekih 24km
rekoh bajo moj ako i odande imam samo 3.5km asfalta, ima sit da se oprašim na makadamu
kao nešto su nasipali pa je to više pesak i prašina nego makadam
zato je svuda nizbrdo bio makadam-kamenjar, a meni gume oćelavile, kramponi se izlizali, plus naduvane na 4 bara jer mi je većina terena asfalt pa da se brže kotrlja
no zato po makadamu nizbrdo ideš kao kroz bljuzgu, šetaju gume gde one oće
uplašiše me dvoje iz jednog džipa koji su mi rekli da je put sve gori i gori i na kraju zemljani koji ide kroz šumu (?) no oni očigledno nisu išli istim putem kojim sam ja hteo
nakon nekoliko povuci potegni momenata ugledah asfalt
rekoh to je samo malo kroz selo, daj šta daš
no selo je dugačko nekoliko kilometara a bogme i pod nagibom (na par mesta 16%) i kad sam ga celog prošao asfaltom skontao sam da do varošice pod drugom stranom brda mora biti još širi asfalt, kao što je i bio
imao sam tačno 5km makadama, od čega samo kilometar "teškog", ostalo je lakše vozljivo
kada sam došao na najudaljeniju tačku vožnje, 65km odavde 65km glavnim putevima nazad, već sam bio prezadovoljan
i nakon nekih 8km ugledam putokaz-prečicu za jedno selo kroz koje sam pre par godina trčao (došli autom pa napravili krug, ja trčao a Lola mtb-om) i skrenem bez razmišljanja
AJME KAKAV BONUS
predivan istarski krajolik, nov asfaltić, vijuganje, strmo gore-dole, a sa grebena pogled na brege i planine, livade i šumarke, praznik za oči i dušu
i dođem u to selo i zaglavim bogu iza nogu
čak nađem putokaze od mtb-maratona no on je išao nekako popreko od ovoga što je meni trebalo
nakon deset stajanja i analiziranja mapsa, naiđe tip na motoru i kaže mi AJD ZA MNOM
i tako ja ko na tur d fransu, doduše tip nije imao tv kameru, za motorom pun gas do kritične raskrsnice gde mi je pokazao prstom gde da skrenem
(tog puta uopšte nije bilo na karti!!!)
(tog puta uopšte nije bilo na karti!!!)
još malo po prašini pa izbijem na još jedan nov asfaltić koji me serpentinama katapultirao na glavni put
odatle dalje sigurica kući, imao sam tri nova otkrića, savladao 129km i 1700m uspona, kući me čeka žena a pored nje pita od lososa iz lidla, pohovane bukovače, salata i pivo, šta ćeš više od života
spustim na najmanji zupčanik pozadi i nagazim hronometar da na poslednjih 20km malo popravim prosek, eto čak i treninga (6 sati ravno!)
mislim da je ispalo ovo neuporedivo bolje od one treking lige na +35° Celzija
Nema komentara:
Objavi komentar